Srbija I Huawei

Table of Contents

Srbija i Huawei: Partnerstvo u digitalnoj eri uprkos geopolitičkim trzavicama

Dok zapadne sile s podozrenjem posmatraju kineskog tehnološkog giganta Huawei, Srbija nastavlja da produbljuje saradnju sa ovom kompanijom, verujući da su brze mreže i pametne kamere vrednije od geopolitičkih prepirki. Od postavljanja hiljada nadzornih kamera na ulicama Beograda do planova za uvođenje 5G mreže, Huawei je postao ključni tehnološki partner Srbije – na radost domaćih korisnika i poneku zabrinutost međunarodne zajednice. U nastavku analiziramo kako je došlo do ovog digitalnog saveza, koji projekti su u toku, kakve se bezbednosne implikacije pominju i kako sve to utiče na spoljnopolitičku poziciju zemlje.

Državni projekti i ugovori sa Huawei: Od kamera do veštačke inteligencije

Saradnja državnih organa Srbije sa kompanijom Huawei započela je pre više od decenije i od tada neprekidno raste. Još 2014. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Huaweija o uvođenju sistema „Safe City“ (Bezbedan grad). Taj projekat za bezbednost javnih prostora predviđa umrežene kamere visokih performansi sa softverom za prepoznavanje lica i registarskih tablica. Već do 2018. i 2019. godine srpski zvaničnici najavili su postavljanje oko 1.000 takvih kamera na 800 lokacija u Beogradu, u sklopu modernizacije nadzora saobraćaja i javnih površina. Zaista, ugovor MUP-a i Huaweija obuhvatio je nabavku preko 1.100 kamera za sistem „Safe City“ u Beogradu, čija je instalacija otpočela uprkos kritikama organizacija za privatnost. Vlasti su uveravale građane da će ovi „pametni“ uređaji doprineti većoj bezbednosti u saobraćaju i bržem rešavanju krivičnih dela – naravno, uz znatno bolju rezoluciju snimaka i automatsko prepoznavanje lica, što je novina koja je istovremeno fascinirala tehno-entuzijaste i zabrinula aktiviste za ljudska prava.

Pored bezbednosnih projekata, Srbija je Huawei angažovala i na razvoju digitalne infrastrukture. Još 2017. godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija potpisalo je sa Huaweijem ugovor o izgradnji nacionalne širokopojasne mreže (broadband). Ugovor, vredan oko 150 miliona evra, realizuje se u saradnji sa državnim operatorom Telekom Srbija i podrazumeva postavljanje optičkih kablova širom zemlje. „Jedan od najvidljivijih rezultata saradnje sa Huaweijem je upravo mreža optičkih kablova koju Telekom Srbija postavlja u partnerstvu s tom kompanijom,” izjavio je svojevremeno ministar Rasim Ljajić, naglašavajući da je Huawei ključni partner Srbije u ovoj oblasti. Zahvaljujući tome, hiljade domaćinstava i preduzeća dobilo je brži internet – dok se kineska oprema diskretno uselila u telekomunikacione ormariće širom zemlje.

Huawei je u Srbiji pozicioniran i kao strateški partner za razvoj koncepta „Smart City“ (Pametni grad). U aprilu 2019. ministar Ljajić je u Pekingu potpisao Memorandum o razumevanju za ovaj projekat, čime je Huawei zvanično uključen u izradu strategije pametnih gradova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim opštinama. Pilot-projekat pokrenut je u Nišu, a podrazumeva digitalizaciju gradskih usluga – od pametne rasvete i semafora, do e-uprave – uz korišćenje Huawei tehnologija. Ovakvi projekti trebalo bi da unaprede kvalitet usluga za građane (barem tako kaže brošura), iako kritičari primetno ističu da je tanka linija između „pametnog“ i „nadzornog“ grada.

Godine 2020. saradnja je proširena i na oblast veštačke inteligencije i državne IT infrastrukture. U novembru 2019. Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju s Huaweijem o razvoju nacionalne platforme za veštačku inteligenciju. Projekat finansira Kina bespovratnim grantom od 11,7 miliona evra, dok Huawei obezbeđuje cloud infrastrukturu za Državni data centar u Kragujevcu. Prema rečima direktora Kancelarije za IT i eUpravu, Mihaila Jovanovića, ova AI platforma omogućiće napredne eUsluge, razvoj inovacija, nauke i privrede – jednom rečju, stvoriće uslove da država vežba „mišiće“ veštačke inteligencije na sopstvenim podacima. Zanimljivo je da su Kinezi finansirali i sam Državni data centar u Kragujevcu: izgradnja centra vredna 30 miliona evra završena je 2020. uz kinesku donaciju za opremu. U tom objektu sada se čuvaju podaci brojnih državnih institucija, a od decembra 2020. u njemu se zvanično nalazi i Huawei – kao komercijalni korisnik prostora i dobavljač najmodernijih servera i AI opreme.. „Ovaj ugovor potvrđuje koliko jedna velika globalna IT kompanija poput Huaweija veruje u Srbiju,“ izjavio je tim povodom Jovanović, najavivši da će Huawei vremenom proširiti kapacitete i iz Kragujevca pružati usluge i drugim zemljama regiona.

Da saradnja nije samo na papiru, pokazuje i Huawei Innovations Centar, otvoren u Beogradu septembra 2020. Premijerka Ana Brnabić svečano je pustila u rad ovaj centar za inovacije i digitalni razvoj, istakavši da će pomoći digitalnoj transformaciji Srbije Centar služi kao regionalni hub – Huawei u njemu planira da okuplja lokalne IT kompanije i startap zajednicu, kako bi zajedno razvijali industrijska digitalna rešenja. Nije zgoreg pomenuti da Huawei u Srbiji posluje već petnaestak godina, te da je vremenom izrastao u „jednog od najvažnijih partnera Vlade Republike Srbije“ na polju inovacija, istraživanja i razvoja, prema entuzijastičnim navodima Kancelarije za IT. Sudeći po broju potpisanih memoranduma, protokolarnih osmeha i zajedničkih fotografija srpskih i kineskih zvaničnika – Huawei i Srbija su, čini se, sklopili stabilan brak iz interesa u digitalnom domenu.

Privatni sektor i 5G: Telekom, univerziteti i tehnološki ekosistem

Uticaj Huaweija u Srbiji ne ograničava se samo na državne projekte – naprotiv, snažno je prisutan i u privatnom sektoru, posebno u telekomunikacijama. Telekom Srbija, dominantna državna telekom kompanija, oslanja se na Huawei opremu u razvoju svoje mrežne infrastrukture. Još 2017. Huawei je postao Telekomov partner u velikom projektu modernizacije broadband interneta, vrednom oko 150 miliona evra. Rezultat te saradnje danas su gigabitne optičke veze koje povezuju i najudaljenija sela – ili bar tako tvrdi marketing – dok u kabinetima Telekoma ponosno stoje uređaji sa Huawei logotipom. Predstavnici Ministarstva telekomunikacija više puta su naglasili da Srbija u razvoju mreža vodi politiku „tehnološke neutralnosti“, što znači da operateri mogu slobodno birati opremu bilo kog proizvođača. Prevedeno s birokratskog na svakodnevni jezik: nema formalnih prepreka da se Huawei oprema koristi u mobilnim i fiksnim mrežama u Srbiji, za razliku od nekih zemalja koje su je zabranile. I zaista, Huawei je izgradio svoje regionalno sedište baš u Beogradu i godinama je pouzdani partner Telekoma Srbija – pa i glavni kandidat da pomogne u izgradnji 5G mreže, sve dok taj voz nije privremeno zaustavljen na stanici zvanoj politika.

A šta je sa čuvenom 5G tehnologijom? Srbija je, bar za sada, u svojevrsnoj 5G hibernaciji. Iako je još 2019. Ministarstvo najavljivalo skoro raspisivanje tendera za 5G frekvencije, proces je odlagan već nekoliko puta. Zvanično objašnjenje su „ekonomski razlozi i pandemija“, ali između redova se čita da je uzrok delom i pritisak Zapada zbog prisustva Huaweijawarontherocks.com. Telekom Srbija je u međuvremenu testirao 5G opremu (pogađate, kinesku), dok je predsednik Vučić optimistično poručio: „Daleko smo još od 5G, a nigde u sporazumu ne piše Kina“. Time je aludirao na kontroverznu obavezu iz Vašingtonskog sporazuma (koju ćemo detaljno obraditi u narednom delu) da se iz gradnje 5G mreže isključe „nepouzdani vendori“. Za sada, dakle, Huawei ostaje u igri za buduću 5G mrežu u Srbiji, makar dok se ne odluči drugačije. Stručnjaci procenjuju da bi, bez američkih političkih kočnica, Huawei bio vrlo verovatno glavni dobavljač 5G opreme – što zbog tehnološke prednosti, što zbog konkurentne cene. No, u iščekivanju raspleta, u Srbiji i dalje dominira 4G signal, provučen kroz Huawei bazne stanice i antene, dok 5G demo-projekti tiho pokazuju šta nas čeka iza ugla (čim se velike sile dogovore čija je igračka 5G).

Huawei se takođe pozicionirao i u obrazovno-privrednom ekosistemu Srbije. Kompanija aktivno sarađuje sa domaćim univerzitetima i institutima na razvoju IT kadrova. Kroz program Huawei ICT Academy, u više tehničkih fakulteta uvedeni su kursevi koje je kreirala ova kompanija – od telekomunikacija i 5G, preko veštačke inteligencije i big data, do cloud računarstva. Mnogi studenti širom Srbije sada mogu da dobiju Huawei sertifikate uporedo sa fakultetskom diplomom – idealno za one koji žele CV sa kineskim začinom. Osim toga, Huawei već nekoliko godina sprovodi takmičenje “Seeds for the Future”, kroz koje najperspektivniji IT studenti odlaze na usavršavanje (nekad bukvalno u Kinu, a nekad virtuelno) i upoznaju se sa najsavremenijim tehnologijama. Donacije i stipendije su još jedan vid ulaganja Huaweija u mlade talente Srbije. Kompanija je 2023. donirala 150.000 dolara za stipendije studentima sedam tehničkih fakulteta – uključujući ETF u Beogradu, FTN u Novom Sadu, Elektronski fakultet u Nišu i druge. Ugovor o donaciji potpisali su direktor Huawei Srbija Čen Čen i ministar prosvete Branko Ružić, uz zajedničke osmehe i poruku da je to investicija u buduće stručnjake. „Ponosni smo što možemo da unapredimo obrazovanje budućih kolega i doprinesemo razmeni znanja u oblastima veštačke inteligencije, cloud tehnologije i srodnih oblasti,“ izjavio je tom prilikom direktor Čen. Izgleda da je Huawei shvatio staru izreku: ko na mladima gradi tech ime, dugoročno dobija lojalne stručnjake (i možda ponekog advokata njegovih interesa).

Saradnja sa privatnim sektorom ogleda se i kroz angažman Huawei opreme od strane drugih telekomunikacionih kompanija u zemlji. Iako o tome nema puno javnih podataka (poslovna tajna i sl.), poznato je da je i jedan deo opreme mobilnog operatera Yettel (bivši Telenor) i A1 (bivši VIP) nabavljen od kineskih proizvođača. U svakom slučaju, prisustvo Huaweija na srpskom tržištu telekomunikacija je sveprožimajuće – od infrastrukture, preko pametnih telefona (koji su svojevremeno bili među najprodavanijima, dok ih Google sankcije nisu omele), pa do cloud usluga za firme. Domaće IT kompanije često sarađuju sa Huaweijem kao lokalni partneri ili podizvođači na projektima. Zanimljiv je podatak da su srpski inženjeri učestvovali u razvoju Huawei softvera za prepoznavanje lica, što su potvrdili i u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija. Dakle, nije samo da Huawei donosi tehnologiju – ponešto znanja se izvozi i iz Srbije ka Huaweiju. Ta sinergija privatnog, javnog i obrazovnog sektora uz podršku kineskog giganta stvara specifičan ekosistem: od učionice, preko laboratorije, do tržišta rada, Huawei je tu negde, u pozadini, spreman da ponudi opremu, obuku ili posao.

Geopolitika i bezbednosne implikacije: Između Vašingtona i Pekinga

Naravno, niti jedna priča o Huaweiju na Balkanu ne može da izbegne geopolitički kontekst. Dok Srbija sa Huawei potpisuje sporazume i razvija infrastrukturu, Sjedinjene Države i Evropska unija pomno motre svaki korak, podsećajući (ponekad suptilno, ponekad otvoreno) na bezbednosne rizike korišćenja kineske tehnologije. Centralni događaj koji je uneo dozu drame u ovu priču jeste Vašingtonski sporazum iz septembra 2020. – politički dogovor koji je predsednik Aleksandar Vučić potpisao u Beloj kući. Među raznim tačkama tog sporazuma našla se i jedna rečenica koja je odjeknula sve do Pekinga: obaveza da se isključi upotreba 5G opreme nabavljene od „nepouzdanih vendora“. Iako Huawei i Kina nisu izričito pomenuti, bilo je jasno na koga se cilja – Huawei je u očima američkih vlasti već godinama sinonim za „nepouzdanog vendora“.

Potpis na tu odredbu izazvao je blagi zemljotres u diplomatskim krugovima. Međutim, srpski zvaničnici su ubrzo krenuli u „damage control“ misiju prema kineskim partnerima. Premijerka Ana Brnabić lično je razgovarala sa kineskom ambasadorkom Chen Bo, objasnivši da je sporazum „fleksibilno formulisan“ i da Srbija nema nameru da automatski izbaci Huawei, već da će organizovati otvoren i transparentan tender za 5G mrežu kada za to dođe vreme. U prevodu – Huawei će moći da konkuriše, ništa nije zabranjeno, samo moramo da se pravimo da smo sve proverili. Brnabić je naglasila i da je digitalna transformacija prioritet vlade, te da će novi Huawei inovacioni centar (otvoren baš u to vreme) doprineti tom cilju, što je verovatno bila poruka namenjena umirivanju kineskih partner. Predstavnik Huaweija Li Mećun izjavio je diplomatski da se nada „jednakom tretmanu za poslovne partnere“ u Srbiji – tj. da Huawei neće biti diskriminisan. U međuvremenu, analitičari su ocenili da je sporazum dovoljno neodređen da ostavlja manevarski prostor Srbiji. „Vrlo fleksibilno formulisan,“ kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, dodajući da ostaje da se vidi kako će se sporazum sprovoditi i kako će uticati na saradnju sa Huaweijem.

Predsednik Vučić je takođe dao svoj doprinos „smanjenju štete“. Nekoliko dana nakon potpisivanja, izjavio je da će Srbija poštovati sporazum sa Vašingtonom, ali je lukavo primetio: „U njemu nije navedeno da Srbija ne može da koristi kinesku opremu za 5G, već da ne može da koristi neproverenu opremu“g. „Daleko smo još od 5G, ali nigde ne piše Kina“, rekao je Vučić tom prilikom. Ova izjava prilično precizno oslikava srpsku taktiku: balansiranje između Istoka i Zapada. Beograd praktično govori Vašingtonu: „Eto, ispoštovaćemo – nećemo neproverene“, a Guišinu (Pekingu) šapuće: „Ne brinite, vi ste provereni u našim očima“.

Geopolitičke tenzije oko Huaweija nisu, naravno, specifičnost Srbije. One su deo šireg technološkog hladnog rata između SAD i Kine. Amerika već godinama lobira kod evropskih i drugih saveznika da izbace Huawei iz izgradnje 5G mreža, tvrdeći da bi kineska vlada mogla zloupotrebiti tu opremu za špijunažu. U kampanji koja je bila posebno intenzivna 2019–2020, tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo proputovao je Evropu – svratio i do susedne Slovenije – hvaleći one koji „odbace kineski 5G“. Neke susedne zemlje Srbije odazvale su se tom pozivu (o tome više u narednom poglavlju). Srbija, međutim, ima drugačiju poziciju: ona nije članica EU niti NATO, održava tradicionalno dobre odnose sa Kinom i Rusijom, te se trudi da vodi multivektorsku spoljnu politiku (što je diplomatski eufemizam za sedenje na više stolica). U praksi, to znači da Beograd paralelno juri evropske integracije, ali i pozdravlja kineske investicije „raširenih ruku i kamera“. Predsednik Vučić često ističe „čelično prijateljstvo“ sa Pekingom, nazivajući Si Đinpinga svojim prijateljem i „bratom“. Kina je Srbiji pružila značajnu podršku – od finansiranja infrastrukturnih projekata (putevi, mostovi, industrija čelika), do isporuke vakcina tokom pandemije. U takvim okolnostima, jasno je da Srbija neće olako ugroziti odnose sa Kinom zbog spora oko jednog telekom vendora.

To ne znači da Srbija može potpuno ignorisati stav EU po tom pitanju. Kao zemlja kandidat za članstvo, kad-tad će morati da uskladi svoje politike sa evropskim. EU, doduše, nije zabranila Huawei na nivou Unije, ali je donela tzv. 5G toolbox – skup preporuka za bezbednost 5G mreža, kojim su članice pozvane da ograniče učešće „visokorizičnih dobavljača“. Mnoge zemlje EU (uglavnom one bliskije SAD) već su uvele restrikcije ili potpune zabrane Huawei opreme u svojim 5G mrežama. Čak je i Britanija, koja je prvobitno dozvolila delimično učešće Huaweija, kasnije uvela potpunu zabranu. Nemačka, kao najveće tržište EU, dugo je oklevala, ali i tamo se pooštrava kurs prema kineskim dobavljačima. U tom svetlu, iako Brisel trenutno ne lupa šakom o sto tražeći od Srbije da se odrekne Huaweija, jasno je da bi pre ili kasnije i to pitanje moglo isplivati u pregovorima o poglavljima and prijemnim uslovima. Za sada, strategija Srbije je da nastavi saradnju sa Huaweijem, ali diskretno i bez previše publiciteta kada su kontroverzne stvari u pitanju – 5G se odlaže, kamere se ne pominju previše u medijima, a fokus je na manje osetljivim projektima poput eUprave, AI platforme i slično.

Zanimljivo je da, uprkos američkim upozorenjima, srpska strana uverava da nema nikakvih bezbednosnih problema sa kineskom opremom. „Nama je bezbednost podataka ista bez obzira na tehnologiju i njeno poreklo,“ izjavila je Irini Reljin, pomoćnica ministra za telekomunikacije, dodavši da Srbija usklađuje standarde sa EU i da su baze podataka zaštićene. Drugim rečima, zvanični stav je da je sve pod kontrolom i da prisluškivanja ili curenja podataka nema – ko veruje, nek’ izvoli. Slične poruke šalju i drugi državni akteri. Ministar Nenad Popović (zadužen za tehnologiju) izjavio je još 2020. da je „Huawei došao u Srbiju da ostane dugo“, dajući do znanja da Vlada nema nameru da menja kurs. Kritičari, međutim, upozoravaju da bliska saradnja sa Kinom može otežati odnose sa Zapadom u budućnosti. Bosko Jakšić, kolumnista lista Politika, slikovito je opisao Huawei kao „paradigmu agresivne ekspanzije Kine“ i upozorio da se dugoročne posledice tog „digitalnog braka“ tek trebaju sagledati. U istom duhu, zapadni analitičari navode da Kina kroz projekte digitalne infrastrukture stiče geopolitički uticaj u regionu, što može biti sporno ako države poput Srbije jednog dana moraju da biraju stranu.

Za sada, čini se da Srbija uspešno mudruje kroz maglu (muddling through, rekli bi Englezi) – kupuje vreme i odlaže teške odluke. Huawei nastavlja da posluje u zemlji, projekti se odvijaju, a kada zapadni partneri priupitaju „šta radi onaj ruter sa kineskim znakovima?“, odgovor je spreman: „Ne brinite, tender će biti transparentan“. Jedna stvar je sigurna: u multipolarnom svetu tehnologije, Srbija pokušava da pronađe formulu kako da bude prijatelj i Vašingtonu i Pekingu. Da li je to održivo na duže staze, pokazaće godine pred nama.

Širok portfelj kompanije Huawei: Od telekom opreme do veštačke inteligencije

Da bismo razumeli zašto je Huawei toliko privlačan partner, treba ukratko osvrnuti se na njegove poslovne oblasti. Huawei Technologies je globalni konglomerat koji posluje u više ključnih domena informaciono-komunikacionih tehnologija. Pre svega, to je svetski lider u telekomunikacionoj opremi – proizvodi sve, od baznih stanica za mobilne mreže (2G/3G/4G/5G), preko optičkih mreža i rutera, do celokupnih rešenja za telekom operatere. Njegova oprema je poznata po povoljnom odnosu cene i kvaliteta, što je učinilo Huawei poželjnim dobavljačem za operatere širom sveta (posebno u zemljama u razvoju, ali i u pojedinim razvijenim državama, bar dok ih politika nije omela). Pored mrežne opreme, Huawei ima snažno prisustvo u sektoru ICT rešenja za preduzeća i državu. Tu spadaju enterprise mreže, serverski i storage sistemi, cloud platforme, data centri, rešenja za eUpravu, kao i famozna Safe City i Smart City rešenja za pametnu bezbednost i upravljanje gradovima. U suštini, sve što može da zatreba jednoj telekom kompaniji, velikoj korporaciji ili vladi – od kablova do kompleksnog softvera – Huawei ima u svojoj ponudi.

Treća velika oblast poslovanja Huaweija jeste potrošačka elektronika, kroz diviziju Huawei Consumer. Najpoznatiji su po pametnim telefonima – nekada drugi najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu (prestigli su čak i Apple u jednom momentu) – sa modelima koji su nudili vrhunske kamere (pamtimo saradnju sa Leica), dugotrajne baterije i elegantan dizajn. Osim telefona, tu su i laptop računari, tableti, pametni satovi (Huawei Watch serija), pa čak i bežične slušalice. Iako su američke sankcije (oduzimanje Google servisa i pristupa određenim čipovima) usporile globalnu prodaju Huawei telefona poslednjih godina, kompanija se adaptirala razvivši sopstveni operativni sistem (HarmonyOS) i alternative za aplikacije. U Srbiji i regionu, Huawei telefoni su i dalje popularni, posebno u srednjem cenovnom rangu – korisnici su našli načine da žive i bez Google Play prodavnice, a Huawei se trudi da im obezbedi lokalizovane servise kroz AppGallery.

Konačno, Huawei je značajan igrač i u polju inovacija i naprednih tehnologija kao što su veštačka inteligencija (AI), cloud computing i Internet of Things (IoT). Kompanija ima ogromne R&D centre širom sveta, gde se razvijaju AI algoritmi, specijalizovani čipovi (poput Huawei Ascend AI akceleratora), pa i sopstveni procesori za telefone (Kirin serija čipova, proizvod njihove ćerke-firme HiSilicon). U segmentu cloud usluga, Huawei Cloud nudi usluge skladištenja, računarstva i AI platformi za klijente, konkurišući velikim imenima poput Amazona i Microsofta, barem na azijskom tržištu za sada.

Sumirano, Huawei se profilisao kao kompanija koja nudi “end-to-end” rešenja u ICT industriji. Kako sami vole da kažu, pružaju integrisane solucije u četiri glavne oblasti: telekomunikacione mreže, informatika (IT infrastruktura), pametni uređaji i cloud usluge. Misija im je, zvanično, „da digitalno osnaže svaku osobu, dom i organizaciju za potpuno povezani, inteligentni svet“. Pomalo zvuči kao korporativna utopija, ali ne može im se osporiti da su za relativno kratko vreme ostvarili impresivan globalni uspeh. Danas Huawei poseduje preko 120.000 registrovanih patenata širom sveta i ulaže ogromna sredstva u istraživanje i razvo. Samo 2022. godine, investirali su preko 23 milijarde dolara u R&D, što je bilo oko četvrtine njihovog godišnjeg prihoda – za poređenje, američki Cisco je iste godine uložio tek oko 6,8 milijardi dolara. Ovakva predanost inovacijama učinila je da Huawei redovno prednjači u svetu po broju novih patentnih prijava godišnje (prvi na svetu po broju međunarodnih patenata u 2022. godini). Zahvaljujući tome, Huawei danas nije samo proizvođač telekom opreme, već tehnološki konglomerat koji svojim opsegom parira najvećim svetskim IT kompanijama.

Upravo ta širina delatnosti i tehnološka moć objašnjavaju zašto mnoge zemlje, poput Srbije, vide korist u saradnji sa Huaweijem – dobijaju pristup savremenoj tehnologiji, investicijama u digitalnu infrastrukturu i znanju koje kineska firma donosi. Naravno, kako ćemo videti, drugi tu istu moć posmatraju sa strahom.

Huawei na Balkanu: Regionalni uticaj i različiti pristupi komšija

Kompanija Huawei ne igra značajnu ulogu samo u Srbiji; njen uticaj se oseća širom Balkana, ali u različitoj meri u različitim državama. Zapadni Balkan je poslednjih godina postao deo kineske inicijative Digitalni put svile, pa su Huawei i druge kineske tech kompanije pokušale da se pozicioniraju kao partneri vladama regionaw. Ipak, nisu svi susedi Srbije jednako otvoreni prema ovoj saradnji. Evo pregleda po zemljama:

Bosna i Hercegovina: U BiH Huawei ima primećen uticaj, posebno kroz saradnju sa entitetom Republika Srpska i pojedine projekte na državnom nivou. Sarajevo je 2019. potpisalo Memorandum o saradnji sa Huaweijem na razvoju koncepta „Smart City“. Taj sporazum treba da unapredi digitalne kapacitete grada (pametna rasveta, saobraćaj, e-usluge), ali su kritičari upozorili da otvara mogućnost zloupotrebe podataka građana i narušavanja privatnosti, praveći paralelu sa kineskim sistemom društvenog kredita. Huawei je takođe prisutan u telekomunikacionim mrežama BiH – njegova oprema je ugrađena u sisteme nekoliko operatera, što i ne čudi jer do sada nije bilo ograničenja. Čak je i Ministarstvo transporta i komunikacija BiH sklopilo dogovor sa Huaweijem o tehničkoj podršci za Smart City i Safe City projekte. Ovakav razvoj zabrinuo je pojedine zapadne savetnike, koji upozoravaju da bi preveliko oslanjanje na kinesku tehnologiju moglo ugroziti NATO ambicije BiH. Na drugoj strani, Republika Srpska (entitet BiH) veoma je bliska Srbiji po stavu prema Kini. Još krajem 2018. MUP RS je nabavio sofisticirane kamere sa softverom za prepoznavanje lica, očigledno prateći beogradski model „Safe City”. U 2023. vlasti RS su potvrdile kupovinu još 139 nadzornih kamera od kineskih proizvođača (kompanija Dahua). Drugim rečima, RS aktivno implementira kinesku bezbednosnu tehnologiju, ne obazirući se previše na kritike – sličan pristup kao i matica Srbija. Važno je dodati i da Huawei u BiH ulaže u obrazovanje: ostvario je saradnju sa Univerzitetom u Mostaru i sprovodi program “Seeds for the Future” za studente iz BiH, čime gradi pozitivan imidž i među mladima i akademskom zajednicom.
Crna Gora: Kao članica NATO i kandidat za EU, Crna Gora balansira ali uglavnom prati zapadnu liniju. Nije zvanično isključila kineske firme iz izgradnje 5G mreže, ali glavni operater Crnogorski Telekom (u vlasništvu Deutsche Telekoma) nagovestio je da će se držati proverenih (zapadnih) dobavljača. Zvanična Podgorica je dozvolila kineskim kompanijama da učestvuju u početnim fazama 5G razvoja, ali je najavila da će diversifikovati dobavljače kako bi umanjila bezbednosne rizike. To praktično znači da Huawei može učestvovati, ali neće biti ekskluzivan ni dominantan dobavljač. U kontekstu digitalnog puta svile, Kina u CG ima veći profil kroz infrastrukturne projekte (poput čuvenog autoputa Bar-Boljare), dok na polju telekoma Crna Gora ipak ostaje bliža evropskim standardima. Drugim rečima, Huawei u Crnoj Gori nije zabranjen, ali nije ni u sedlu kada je reč o vitalnim mrežama.
Severna Makedonija: Makedonija je članica NATO od 2020. i jasno je stavila do znanja da će pratiti savezničke preporuke. U oktobru 2020. Skoplje je potpisalo deklaraciju sa SAD o bezbednosti 5G mreža, postavši deo tzv. Clean Network inicijative. Time su se obavezali da će štititi svoju mrežnu infrastrukturu od „nepoželjnih kineskih tehnologija“ – čitaj Huaweija. U praksi, to znači da će kineske kompanije biti isključene iz tendera za 5G. Za sada, Severna Makedonija nije formalno donela zakon koji imenuje Huawei, ali vlada priprema propise koji efektivno onemogućavaju učešće dobavljača koji ne ispunjavaju NATO standarde bezbednosti. Kineska strana je ovakav potez primila sa razočaranjem – kineska ambasada u Skoplju oštro je reagovala na potpisivanje memoranduma sa SAD. Ovo je zanimljiv obrt jer je Makedonija ranije imala vrlo dobre odnose sa Kinom (kina je investirala u neke projekte i donirala opremu). Sada se ti odnosi testiraju: Skoplje rizikuje da naljuti Peking kako bi udovoljilo Vašingtonu. Ukratko, Huawei je u Severnoj Makedoniji na „crnoj listi“ unapred, kao kolateral spoljnopolitičkog kursa zemlje ka Zapadu.
Hrvatska: Kao članica EU i NATO, Hrvatska se formalno drži evropskih smernica, ali do sada nije uvela eksplicitnu zabranu Huawei opreme. Štaviše, 2019. godine u jeku inicijative „16+1“ saradnje Kine i CEE zemalja, Hrvatska je potpisala memorandum o saradnji sa Huaweijem, fokusirajući se na razvoj novih tehnologija i edukaciju. Tada je poručeno da će kroz taj sporazum Huawei učestvovati u projektima digitalizacije, ali kako navode hrvatski zvaničnici, svaki takav projekat mora biti usklađen sa pravilima EU. Do danas, Huawei posluje u Hrvatskoj bez većih problema – prisutan je u telekom opremi do neke mere (iako glavni operater Hrvatski Telekom preferira Ericsson zbog nemačkog uticaja), a prisutan je i na tržištu uređaja. Nije zgoreg pomenuti da je Kina investirala i u neke industrijske projekte u HR (npr. kineski HiSense je kupio proizvođača elektronike Gorenje u susednoj Sloveniji, što indirektno utiče i na HR). Hrvatska vlada balansira: s jedne strane razvija ekonomske odnose s Kinom, a s druge u javnosti ističe da će pratiti EU politiku prema 5G bezbednosti. Početkom 2021. pojavile su se nezvanične informacije da bi i Hrvatska mogla uvesti neke kriterijume koji bi isključili „rizične“ vendore, ali do konkretnih mera još nije došlo. Kako kaže šef državnog ureda za digitalizaciju Bernard Gršić, „Hrvatska vodi svoju politiku, ali ona će biti u skladu s politikama EU“ – što sugeriše oprez, ali ne i isključivost prema Huaweiju. Ukratko, u Hrvatskoj Huawei ima prostor da diše, ali uz budno oko regulatora.
Slovenija: Ova alpska država imala je zanimljiv zaokret. Pod vladom Janeza Janše 2020. godine, Slovenija je bila na korak od isključivanja Huaweija – Janša je javno koketirao sa idejom zabrane i čak potpisao izjavu o 5G bezbednosti sa SAD, što je naišlo na odobravanje Vašingtona Međutim, taj politički pokušaj nije prošao lako kod kuće. Beijing je izvršio pritisak (kineska diplomatija nije sedela skrštenih ruku), a domaća poslovna zajednica i neki političari usprotivili su se potpunom udaljavanju od Kine. Zbog toga predlog zakona koji bi otežao Huaweiju nije usvojen. Kasnije, promenom vlasti 2022. (dolazak premijera Roberta Goloba), Ljubljana se vratila tradicionalno opreznijoj, pragmatičnoj politici prema Kini. Huawei tako i dalje posluje u Sloveniji, a kineski ambasador je 2023. izjavio da su kineske kompanije zainteresovane da pomognu u razvoju 5G mreže u Sloveniji. Štaviše, u 2024. slovenačka delegacija na čelu sa ministarkom Tanjom Fajon posetila je Huawei kampus u Šenženu, signalizirajući obnovu saradnjec. To ne znači da će Huawei nužno graditi slovenački 5G, ali znači da vrata nisu zatvorena. U međuvremenu, slovenačka opozicija je 2022. kritikovala neke bezbednosne kriterijume koji su navodno bili usmereni protiv Huaweija kao diskriminatorne. Sve u svemu, Slovenija trenutno vodi uravnoteženu politiku: ni previše blizu, ni potpuno daleko od Huaweija, ostavljajući mogućnost saradnje u nekim oblastima (posebno ako donosi investicije i korist privredi).

Sumarno gledano, region se podelio u dve struje: jednu predvodi Srbija (uz RS, BiH i donekle Crnu Goru) koja je prilično otvorena za saradnju sa Huaweijem, i drugu koju čine NATO lojalisti (Severna Makedonija, Albanija, Kosovo, a donekle i Slovenija pod Janšom) koji su znatno oprezniji ili su već preduzeli korake da ograniče kineski uticaj. Ove razlike uglavnom prate šire spoljnopolitičke orijentacije: zemlje koje više zavise od SAD bezbednosno i žele u EU po svaku cenu, lakše prihvataju američke pozive da odbace Huawe. One koje balansiraju ili imaju jake ekonomske razloge za kineske veze, poput Srbije i BiH, nastavljaju da budu receptivne za Digitalni put svile.

Ipak, treba imati na umu da kineski uticaj u digitalnoj sferi Balkana nije svemoćan niti neometan. Zapad aktivno kontrira kineskoj tehnološkoj ekspanziji ponudama alternativnih rešenja i investicija. EU je pokrenula inicijative za ulaganje u digitalizaciju regiona (kao deo ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan), a SAD kroz finansijske korporacije nastoje da podrže zapadne kompanije u nadmetanju za infrastrukturne projekte. Cilj je da zemlje Balkana ne ostanu bez izbora osim kineske opreme. U nekim slučajevima, to daje rezultate – videli smo da je Crna Gora nakon početnog flerta sa Huaweijem odlučila da uključi i druge dobavljače. Kina, s druge strane, pokazuje nameru da ostane dugoročno prisutna: Stefan Vladisavljev slikovito primećuje da je „Kina došla na Zapadni Balkan da tu i ostane“ i da Zapad, ako želi da potisne Huawei, mora ponuditi održive alternative, a ne samo kritike. U međuvremenu, Srbija ostaje glavni oslonac kineskog digitalnog uticaja u regionu – i primer drugim zemljama šta se sve može (i kakve se beneficije dobijaju) kada se sarađuje sa Huaweijem.

Bezbednosna pitanja: Tehnološka paranoja ili opravdana briga?

Neizostavno je osvrnuti se na bezbednosne kontroverze koje prate Huawei globalno, a samim tim i u Srbiji. Zapadne vlade – pre svih američka – tvrde da Huawei predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti jer bi njegova oprema mogla biti iskorišćena za špijunažu i sajber-ubacivanje od strane kineskih obaveštajnih službi. Suština optužbi je sledeća: budući da Huawei potiče iz Kine i da kineski zakoni potencijalno obavezuju kompanije na saradnju sa državom, postoji rizik da “backdoor” (skrivena vrata) u Huawei mrežnoj opremi omoguće Pekingu pristup osetljivim podacima ili komunikacijama drugih zemalja. Ove zabrinutosti su kulminirale sa dolaskom 5G tehnologije, gde Huawei važi za tehnološki najnaprednijeg i cenovno konkurentnog ponuđača. Amerikanci su strahovali da, ako Huawei izgradi pola evropskih 5G mreža, Kina potencijalno dobija “ključeve od kraljevstva” modernih komunikacija – što geopolitički rivali, razume se, ne gledaju blagonaklono.

Kako na to odgovara Huawei i Kina? Huawei negira da je ikakav rizik veći nego bilo koja druga tech kompanija, ističući da nikada nije dokazano da su njihovi proizvodi korišćeni za špijunažu. Kompanija podseća da posluje u preko 170 zemalja, da je dobavljač mreža u mnogim zapadnim državama godinama i da nikad nije otkriven backdoor specifično ugrađen za kinesku vladu. Čak su u Ujedinjenom Kraljevstvu godinama imali poseban centar za kibernetičku evaluaciju Huawei opreme gde su britanski stručnjaci detaljno pogledali njihov softver i hardver. Huawei poručuje: „Naši proizvodi ne predstavljaju ništa veći sajber rizik od proizvoda bilo kog drugog vendora“e. I zaista, ako se posmatra istorija, skoro svaki veliki proizvođač telekom opreme imao je neke ranjivosti – razlika je što se kod Huaweija one odmah povezuju sa namerom Pekinga, dok se kod drugih posmatraju kao tehničke greške.

Treba iskreno reći da su sajber-bezbednosni rizici realni kod SVAKOG vendora, ne samo kineskog. Afera NSA (otkrivena od strane Edvarda Snoudena) pokazala je da su američke službe godinama ubacivale prislušne uređaje i malvere u opremu zapadnih proizvođača, pa čak i presretale Cisco rutere u transportu da bi instalirale špijunski softver. Dakle, pitanje poverenja u dobavljača je globalni problem: zavisi od toga kojoj zemlji i pravnom sistemu verujete. Kada Amerikanci kažu da ne veruju Huaweiju, Kinezi uzvraćaju podsećanjem na Prism i druge NSA programe – u stilu: “a zašto bismo mi verovali vašim Cisco i Oracle uređajima?”. Evropska unija je stoga pokušala da zauzme srednji put – ni potpuna zabrana niti naivna otvorenost, već primena strožih bezbednosnih pravila. Neke članice EU (najglasnije baltičke zemlje, Poljska, Češka) priklonile su se američkom stanovištu i faktički blokirale Huawei, dok su druge (Nemačka, Francuska) uvele restrikcije ali nisu u potpunosti isključile njegovu opremu, posebno iz neosetljivih delova mreže.

U Srbiji se bezbednosna pitanja retko potežu u javnosti – verovatno jer bi otvorena debata nametnula nezgodno pitanje: zašto država ako sumnja u Huawei, dozvoljava njegovu opremu svuda? Umesto toga, zvaničnici stalno ponavljaju mantru o tehnološkoj neutralnosti i sopstvenim kapacitetima sajber zaštite. Naravno, skeptici upozoravaju da Srbija nema ni približno robustan sistem kontrole opreme kakav imaju zapadne zemlje, te da se uglavnom oslanja na uverenja i garancije proizvođača. A znamo da nijedan proizvođač – kineski, američki ili drugi – neće u brošuri napisati „mi eventualno špijuniramo za račun naše vlade“. U konačnici, pitanje poverenja se prelama kroz geopolitički izbor: Zapad veruje (ili barem mora da veruje) da Ericsson, Nokia, Cisco i ostali igraju po pravilima, dok za Huawei sumnja da je produžena ruka Pekinga. Srbija, sa svoje strane, ocenjuje da su joj benefiti saradnje sa Huaweijem trenutno vredniji od apstraktnih bezbednosnih rizika, uz pretpostavku da će se eventualni problemi rešavati u hodu.

Da li obični građani treba da strepe da ih „kineska kamera posmatra“ dok šetaju gradom? Verovatno ne više nego što bi trebalo da strepe od bilo koje druge nadzorne kamere – sve one su potencijalno problem ako se zloupotrebe. Ključna razlika je u nivou poverenja koje imamo u institucije koje tim podacima raspolažu. U slučaju Srbije, zanimljivo je da javnost više brine šta će domaće vlasti raditi sa snimcima i podacima nego šta će s njima raditi Kina. To je donekle opravdano: ko god je vlasnik infrastrukture, podatke na kraju koristi onaj ko ima pristup – a to su naše službe bezbednosti i policija. Drugim rečima, tehnologija je neutralna, ljudi nisu. Ako postoji volja da se građani nadziru nezakonito, ona će se ostvariti bez obzira čija kamera stoji na banderi.

U zaključku ove teme, sigurnosna pitanja oko Huaweija realna su i ne treba ih odbaciti. Ali ih treba staviti u širi kontekst: globalne sile tradicionalno špijuniraju jedne druge i svoje saveznike (prisetimo se da je američka NSA svojevremeno prisluškivala i telefone nemačke kancelarke). Stoga, problemi poverljivosti i sajber bezbednosti nisu ekskluzivno vezani za Huawei, niti će magično nestati ako se on izbaci – ostaju nam druge kompanije i drugi rizici. Idealno rešenje za male zemlje poput Srbije bilo bi da izgrade sopstvene kapacitete za proveru i osiguranje mreža, ali to je lakše reći nego učiniti. Do tada, dilema ostaje: kojem velikom sistemu više verovati – istočnom ili zapadnom? Srbija za sada bira da vodi politiku otvorenih vrata i prema jednima i prema drugima, pa dokle ide.

Zaključak: Inovacije na prvom mestu (uz blagi osmeh)

I pored svih kontroverzi, saradnja Srbije i Huaweija do sada je donela vidljive rezultate u tehnološkom razvoju zemlje. Brži internet u ruralnim krajevima, modernizovana oprema u Telekomovim mrežama, eUsluge koje se polako uvode zahvaljujući infrastrukturi u data centru, pa i one famozne kamere koje (u idealnom scenariju) pomažu policiji da brže rešava prestupe – sve su to konkretni doprinosi koje vlasti ističu. Huawei je sebe predstavio kao pouzdanog inovativnog partnera koji je spreman da investira u Srbiju, obuči mlade stručnjake i donese najnoviju tehnologiju. U zemlji koja teži da sustigne EU digitalno i ekonomski, takav partner se svakako ceni. Nije slučajno što zvaničnici često hvale „inicijativnost i inovativnost“ Huaweija, napominjući da on doprinosi transferu znanja i otvaranju novih radnih mesta u ICT sektoru.

Naravno, bilo bi naivno ignorisati geopolitičke realnosti – tenzije postoje i verovatno će se nastaviti. Ali ako iz ove priče nešto proizilazi, to je da tehnologija često pronađe put do korisnika bez obzira na političke barijere. Srbija možda žonglira između Istoka i Zapada, ali prosečan građanin uglavnom žonglira između Wi-Fi i 4G signala na svom telefonu, malo mareći da li on dolazi preko Huaweijeve bazne stanice ili Eriksonove. U idealnom ishodu, Srbija će nastaviti da koristi prednosti saradnje sa Huaweijem (i generalno sa Kinom) za svoj razvoj, a da pritom mudro upravlja rizicima i održava dobre odnose i sa Zapadom. To je optimističan scenario kome se valja nadati – scenario u kom su inovacije i napredak u prvom planu, dok se geopolitičke trzavice rešavaju diplomatskim putem.

Na kraju krajeva, tehnologija bi trebalo da spaja ljude, a ne da ih razdvaja. Huawei je u Srbiji izgradio imidž kompanije koja donosi budućnost – brze mreže, pametne gradove, AI platforme. Ukoliko se taj trend nastavi, građani će najviše profitirati od modernijih usluga i bolje povezanosti. A ako nas neko pita za deceniju ko je pomogao da sve semafore umrežimo i da nam policija lakše pronađe ukradeni auto, verovatno ćemo se setiti da ime počinje sa „Hua“ i završava sa „wei“. Uz malu dozu sarkazma, moglo bi se reći da Srbija i Huawei za sada igraju u istom timu, postižući tehnološke „golove“ i nadajući se najboljem na međunarodnom terenu. Kako god bilo, izgleda da je budućnost, barem ona digitalna, već stigla – i nosi značku „Made in China“ zalepljenu negde unutar naših kablova i čipova.

Uz malo sreće i puno pameti, Srbija bi mogla iskoristiti ovu saradnju da ubrza svoj tehnološki razvoj, a da pritom zadrži stratešku autonomiju. Do tada, ostaje nam da uživamo u blagodatima modernih tehnologija i da se nadamo da će sva ta pametna oprema zaista biti korištena pametno. 🙂

Lična nota

Prvi Huawei uređaj sa kojim sam imao direktno iskustvo bio je Huawei P10 Lite – zapravo, koristilo ga je moje dete, a kasnije sam ga i ja „nasledio“ i koristio neko vreme. Tokom tog perioda, nisam imao nijednu ozbiljnu primedbu – telefon je bio pouzdan, baterija solidna, kamera sasvim korektna za svoje vreme, i što je najvažnije, nikada me nije ostavio na cedilu. Što se bezbednosti tiče… iskreno, nisam previše razmišljao o tome. Da li sam bio neopravdano opušten – ili jednostavno realističan, možda i naivan – ni danas ne mogu sa sigurnošću da tvrdim., ma nisam ni razmiđljao na tu temu Znam samo da mi taj uređaj nikada nije dao razlog za sumnju. Možda je upravo to najbolja ilustracija kako većina korisnika doživljava ovu temu – praktičnost, a ne geopolitika, odlučuje koji telefon završava u našim džepovima.

Često postavljana pitanja (FAQ)

P1: Koje su najznačajnije zajedničke inicijative Srbije i kompanije Huawei?
O1: Među ključnim projektima se izdvajaju: implementacija sistema „Safe City“ u Beogradu (postavljanje preko 1.000 nadzornih kamera sa softverom za prepoznavanje lica)reuters.com, razvoj koncepta „Smart City“ u više gradova (pilot-projekat u Nišu)en.bfpe.org, izgradnja širokopojasne optičke mreže u saradnji sa Telekom Srbijom (projekat vredan ~150 miliona evra)reuters.com, uspostavljanje Državnog data centra u Kragujevcu gde Huawei oprema pruža cloud i AI resurseemerging-europe.com, kao i otvaranje Huawei inovacionog centra u Beogradu 2020. koji služi za razvoj digitalnih rešenjae.huawei.com. Takođe, Huawei je uključen u platformu za veštačku inteligenciju na nacionalnom nivou kroz memorandum iz 2019. godineemerging-europe.com.

P2: Zašto Sjedinjene Države i neke EU zemlje imaju otpor prema Huaweiju?
O2: Glavni razlog su bezbednosne zabrinutosti. Američke vlasti sumnjiče Huawei da bi kroz njegovu telekom opremu kineska vlada mogla sprovoditi špijunažu ili sajber napadereuters.com. Zbog toga su u SAD (a potom i u nekoliko drugih zemalja) Huawei i ZTE praktično isključeni iz 5G mreža. SAD su svoje saveznike upozoravale da je Huawei „nepouzdan vendor“ zbog navodnih skrivenih backdoor funkcija. Huawei negira optužbe i ističe da nema dokaza da su njegovi proizvodi kompromitovaniji od konkurentskihen.wikipedia.org. EU je preporučila oprez – tzv. 5G toolbox – ali nije uvela jedinstvenu zabranu. Neke članice (npr. Poljska, Švedska, Rumunija) su zabranile ili ograničile Huawei, dok druge (Nemačka, Francuska) dozvoljavaju ograničeno učešće uz pojačane kontrole. Ukratko, otpor je motivisan geopolitičkim rivalitetom sa Kinom i brigom za sajber-bezbednost strateške infrastrukture.

P3: Može li saradnja sa Huaweijem ugroziti evropske integracije Srbije ili odnose sa Zapadom?
O3: Za sada, saradnja sa Huaweijem nije formalno prepreka na evropskom putu, ali predstavlja osetljivo pitanje. U Izveštajima EK o napretku Srbije već se spominje potreba usklađivanja sa EU politikama u oblasti 5G bezbednosti. Vašingtonski sporazum iz 2020. obavezao je Srbiju (doduše neobavezujuće) da iz 5G mreže isključi „neproverene“ vendoreslobodnaevropa.org, što implicira Huaweija. Srbija za sada odlaže 5G tender upravo kako bi izbegla taj spor, pokušavajući da održi balans. Ako jednog dana pritisak EU i SAD pojača – moguće je da će Srbija morati dati određene garancije (npr. ograničiti Huawei u najosetljivijim delovima mreže). No, istovremeno, Kina je važan ekonomski partner Srbiji (investicije, krediti, trgovina), pa bi naglo distanciranje nosilo svoju cenu. Optimalno, Srbija će nastojati dualnu strategiju: zadržati tehnološke benefite kineske saradnje, ali uz osiguranje da to ne ugrozi bezbednosne standarde koje traži Zapad. To jeste izazov, ali ne i nemoguća misija ukoliko se pažljivo upravlja.

P4: Kakva je uloga Huaweija u uvođenju 5G tehnologije u Srbiji?
O4: Huawei je jedan od glavnih kandidata i potencijalnih partnera za izgradnju 5G mreže u Srbiji. Državni zvaničnici (npr. bivši ministar Rasim Ljajić) izjavili su još 2019. da će Huawei biti ključni partner Srbije na 5G infrastrukturien.bfpe.org. Kompanija je već sarađivala sa Telekomom na testiranju 5G opreme u urbanim sredinama. Ipak, zbog političkih okolnosti (pre svega pritiska iz Vašingtona), Srbija je odložila aukciju 5G frekvencija i zvaničan start mrežewarontherocks.com. Tako trenutno Huawei nema priliku da gradi 5G jer 5G mreže ni nema u komercijalnoj upotrebi. Ako se i kada se tender raspiše, Huawei će moći da učestvuje (osim ako se u međuvremenu pravila ne promene). Ukratko – Huawei je tehnološki spreman da pokrije Srbiju 5G signalom, ali stoji u „čekaonici“ zbog geopolitičkih dilema. U međuvremenu, operateri se oslanjaju na unapređivanje 4G mreža (gde se Huawei oprema već koristi).

P5: U kojim oblastima još posluje kompanija Huawei, osim telekomunikacija?
O5: Huawei ima vrlo širok spektar delatnosti u ICT sektoru. Najpoznatiji je kao dobavljač telekomunikacione infrastrukture – od baznih stanica i antena za mobilne mreže, preko rutera i switch-eva, do optičkih sistema. Pored toga, Huawei pruža ICT rešenja za korporativne klijente i vlade: cloud servise (Huawei Cloud platforma), data centre, serversku opremu, rešenja za bezbedan grad (Safe City) i pametni grad (Smart City). Kompanija je takođe bila veliki proizvođač potrošačke elektronike: pametnih telefona (Huawei P i Mate serije), laptopova (MateBook), tableta (MatePad), pametnih satova (Watch GT serija) i drugih gedžeta. U poslednje vreme ulaže mnogo u veštačku inteligenciju – razvija AI čipove i softver, kao i u Internet of Things (IoT) uređaje za pametne kuće i industriju. Ukratko, Huawei je izrastao iz proizvođača telekom opreme u tehnološkog giganta koji se bavi svime, „od klaudova do telefona“.

P6: Da li su Huawei uređaji i oprema bezbedni za upotrebu?
O6: Za prosečnog korisnika, Huawei telefoni i uređaji su podjednako bezbedni kao i bilo koji drugi brend. Nema dokaza da Huawei npr. špijunira korisnike telefona ili slično – najveće razlike su što noviji modeli nemaju Google servise zbog američkih sankcija, pa korisnici moraju da koriste alternativne aplikacije (što je više pitanje praktičnosti nego bezbednosti). Što se tiče mrežne opreme, ona tehnički funkcioniše odlično (mnoge mreže globalno koriste Huawei opremu godinama bez incidenta), ali bezbednosna dilema je političke prirode – zavisi od poverenja u proizvođača. Zapadne zemlje sumnjaju u Huawei iz geopolitičkih razloga, ali nezavisne provere do sada nisu otkrile tzv. „backdoor“ u opremi koji bi aktivno ugrožavao korisnikeen.wikipedia.org. Srbija i mnoge druge zemlje koriste Huawei infrastrukturu i pritom primenjuju standardne mere sajber zaštite (enkripciju saobraćaja, nadzor mreže itd.). Dakle, iz ugla građanina ili firme – korišćenje Huawei rutera ili telefona nije inherentno opasnije od korišćenja recimo Samsung ili Cisco uređaja. Uvek postoji apstraktan rizik u eri velikih sila, ali taj rizik postoji sa svakom tehnologijom. Najvažnije je da korisnici budu svesni da privatnost na internetu nikad nije apsolutna, a da proizvođača biraju prema svojim potrebama i poverenju koje imaju u brend.

Referentni izvori

Reuters – “Serbia chooses links with China to develop economy, telecoms despite U.S. warning campaign” (13. avgust 2020)reuters.comreuters.com
RSE/Radio Slobodna Evropa – “Srbija i Huawei: Intenziviranje saradnje uprkos sporazumu iz Vašingtona” (16. septembar 2020)slobodnaevropa.orgslobodnaevropa.org
War on the Rocks / COCEE – “Surveying China’s Digital Silk Road in the Western Balkans” (Stefan Vladisavljev, avgust 2021)warontherocks.comwarontherocks.com
BFPE Politička izuzetnost – “Kako su sarađivali Srbija i Huawei: kronologija” (Stefan Vladisavljev, 2020)en.bfpe.orgen.bfpe.org
Huawei Srbija (saopštenje) – “Huawei potpisao sporazum sa Kancelarijom za IT i eUpravu Srbije” (11. decembar 2020)e.huawei.come.huawei.com
Emerging Europe – “Huawei backs development of AI platform in Serbia” (7. novembar 2019)emerging-europe.comemerging-europe.com
Nedeljnik – “Huawei donira 150.000 dolara za stipendije studentima tehničkih fakulteta u Srbiji” (30. mart 2023)nedeljnik.rsnedeljnik.rs
Total Croatia News – “Huawei Users in Croatia Needn’t Worry Much, Say Experts” (20. maj 2019)total-croatia-news.com
China Observers (CHOICE) – “Slovenia-China Relations: A Return to Cautious Pragmatism” (novembar 2023)chinaobservers.euchinaobservers.eu
Wikipedia – “Criticism of Huawei” (pristupljeno maj 2025)en.wikipedia.org
Fierce Wireless – “Huawei doubles down on R&D, investing $23.2B despite profit decline” (31. mart 2023)fierce-network.comfierce-network.com