C64 – Rad na legendarnom računaru koji je osvojio svet

Commodore 64 (C64) je najprodavaniji kućni računar svih vremena, sa preko 17 miliona prodatih primeraka od 1982. godine. U Srbiji je bio omiljen među programerima, hobistima i ljubiteljima video igara. Opremljen BASIC interpreterom i mogućnošću programiranja u asembleru, C64 je pružao pristupačan ulazak u svet kodiranja. Njegova grafika i SID čip za zvuk postavili su nove standarde u industriji. U tekstu se opisuje prelazak sa računara Galaksija na C64, iskustva sa kasetofonom i programiranjem.

RETRO KUTAK: C64

Nostalgija se nastavlja: Još jedna priča o retro avanturama našeg pripovedača

Došlo je vreme za nastavak velike sage o neverovatnom putovanju vašeg omiljenog retro pripovedača. Možda zvuči preterano, ali malo dramatike uvek dobro dođe priči.

Kao što je poznato, prvi računar autora bio je legendarna „Galaksija“, do koje je došao, može se reći, sasvim slučajno. Nekoliko godina je uživao radeći na njoj, kreirajući programe i igre u bejziku i mašincu. Ipak, nikada se nije usudio da bilo šta od toga pošalje nekom časopisu poput „Sveta kompjutera“ da proveri vrednost i eventualno zaradi koji dinar. Ta osobina ga, kako kaže, prati i danas. Tek prelaskom na PC počelo je „novo doba“ u vezi sa pravljenjem i prodajom programa, kao i održavanjem PC računara, ali to je tema za neku drugu priliku.

Prelomni trenutak: Zašto je „Galaksija“ morala da ustupi mesto?

Vratimo se glavnoj temi. Prvo se nameće pitanje zašto je uopšte postojala želja za prelaskom sa „Galaksije plus“ na drugi računar? Jednostavno, „Galaksija“ je u to vreme dostigla svoj zenit i počela polako da gubi relevantnost. Sve je manje bilo tekstova o njoj u domaćim računarskim časopisima, razvoj je zaustavljen, nije bilo mogućnosti priključivanja disketne jedinice, interfejs za štampač nikada nije zaživeo, a da se i ne pominje modul za BBS (preteču interneta, mrežne računare kojima se pristupalo putem modema/telefona radi razmene mejlova, programa, diskusija na forumima itd.).

Bilo je vreme za nabavku moćnijeg računara. San je bio ZX Spectrum 48k, ali autor je bio svestan da postoje mnogo jače mašine. Naravno, finansije su značajno ograničavale izbor. O kupovini Amige, Atari ST-ija ili, daleko bilo, PC mašine (koja je tada bila izuzetno skupa) nije bilo ni govora. Apple računari, iako takođe preskupi, bar nisu bili popularni kod nas, pa tu nije bilo dileme.

Izbor pada na legendu: Susret sa Commodore 64

Pitanje je bilo koji računar kupiti koji će zadovoljiti želje, a da ne uništi kućni budžet. Nakon čitanja o mnogim računarima, poređenja mogućnosti i cena, kao i dostupnosti polovnih modela, odluka nije bila laka. Onda je usledio prelomni trenutak. Školski prijatelj pozvao je autora da se pohvali svojim novim računarom – naravno, bio je to Commodore 64. Na stolu se nalazio lep primerak sa specijalnim kasetofonom za Komodor, što je bilo neuporedivo bolje od muzičkih kasetofona koji su se tada koristili. Postojala je mogućnost finog podešavanja glave, a kada je saznao da postoji i program za to, oduševljenje je bilo potpuno.

Brzina učitavanja je takođe bila impresivna, posebno uz korišćenje turbo programa koji su ubrzavali učitavanje i do pet puta. A onda, C64 programi, odnosno igre – boja, grafika, a tek zvuk! Fenomenalna muzika praćena sjajnim zvučnim efektima u većini igara koje su se igrale do iznemoglosti. Te večeri, po povratku kući, autor se bacio na časopise kako bi saznao što više o C64. Hardver je bio raznovrstan i kvalitetan, a softver – hiljade odličnih programa i igara. Razni kertridži za trenutno učitavanje programa, disketne jedinice, štampači, mogućnost priključka na monitore, korisnički moduli za BBS – mogućnosti su bile ogromne. Polovni C64 su se tada već mogli naći po pristupačnim cenama.

Lov na Komodor: Od želje do stvarnosti

Sa malom tugom zbog neostvarene želje za ZX48k, krenuo je lov na C64. Proveravale su se novine, raspitivalo kod poznanika i prijatelja, i na kraju se saznalo da čovek koji putuje u inostranstvo ima na prodaju C64 sa napajanjem, kasetofonom, nekoliko kaseta sa programima i igricama, kertridžom sa „Simon’s Basicom“ i knjigom „Komodore 64 za sva vremena“. Cena je bila povoljna i, naravno, očev novčanik je olakšan.

Prvi dan kada je novi računar stigao u dom bio je poseban za autora, ali ne toliko za ostale ukućane. Sa starog crno-belog televizora prešlo se na računar sa bojama i super zvukom, a želja je bila da se sve to vidi u boji. Jedini način bio je priključivanje na televizor u boji u trpezariji, centru porodičnog života. Nakon kompromisa o vremenu korišćenja, cela porodica je, na kraju, prihvatila novog člana domaćinstva. Čak je i otac počeo da igra igre, što mu je donelo crne podočnjake, ali hej, ne može se imati sve.

Programiranje na Komodoru: Od Bejzika do Asemblera

Ma koliko su video igre bile primamljive, želja za programiranjem, podstaknuta iskustvom sa „Galaksijom“ i računarskim časopisima, bila je jača. To se posebno dopalo ukućanima jer se autor vratio na crno-beli televizor, a i otac je mogao da odahne. Počelo se sa Bejzikom, a istovremeno i sa asemblerom. Bejzik naredbe su bile očekivane i brzo su savladane, za razliku od onih za „Galaksiju“. Međutim, nedostatak naredbi za grafiku i muziku u osnovnom C64 Bejziku bio je problem. Kasnije se saznalo da je to zbog korišćenja starije verzije Bejzika, plaćene od strane Komodora Majkrosoftu. Rešenje je bio kertridž sa „Simon’s Basicom“, koji je proširio Bejzik potrebnim naredbama. Ipak, za korišćenje napisanih programa, i drugi korisnici su morali da imaju „Simon’s Basic“. Zato je proučavano i kako u osnovnom Bejziku ostvariti iste rezultate, koristeći naredbu POKE za direktno upisivanje vrednosti u memorijske lokacije zadužene za grafiku i zvuk.

Prava zanimacija nastala je sa programiranjem u asembleru/mašincu. Korišćene su knjige „Programiranje u mašincu za z80 i 6502 mikroprocesore“ i „Komodore za sva vremena“, koja je sadržala sve potrebne naredbe Bejzika, asemblera i bitne memorijske adrese. Prelazak sa Z80 (korišćenog u „Galaksiji“) na 6510 (u Komodoru) bio je mali šok zbog manjeg broja naredbi i akumulatora kod 6510, ali je programiranje bilo izazovnije i zabavnije. Napravljeno je nekoliko programa i igara koje su se prijateljima dopale. Pogled unazad na Commodore 64 – kultni računar koji je inspirisao milione programera.

C64 – Rad na legendarnom računaru koji je osvojio svet

Malo koji računar je ostavio toliki trag kao Commodore 64, predstavljen davne 1982. godine. Uz prodaju od preko 17 miliona primeraka, C64 je bio najprodavaniji pojedinačni model računara u istoriji.

Zašto je bio toliko popularan?

• Pristupačna cena u poređenju s konkurencijom
• Velika biblioteka igara i edukativnih softvera
• Ugrađeni BASIC interpreter za učenje programiranja

Prvi koraci u programiranju: