Evolucija Windowsa: Sve verzije od DOS-a do AI

Microsoft Windows je više od operativnog sistema – to je platforma koja je definisala lično računarstvo za milijarde ljudi. Razumevanje istorije Windows operativnih sistema ključno je za svakoga u IT svetu, jer ova evolucija direktno oblikuje način na koji danas radimo i komuniciramo sa tehnologijom.

Ono što je počelo kao skromni grafički dodatak za MS-DOS, pretvorilo se u složen ekosistem koji pokreće kućne računare, servere i cloud rešenja. Od prvih prozora, preko internet revolucije Windowsa 95, stabilnosti XP-a, pa sve do Windows 11 sa AI asistentom (Copilot), evolucija Windows OS-a je priča o stalnoj promeni.

U nastavku je hronološki pregled koji objašnjava sve verzije Windowsa za korisnike, sa ključnim novinama i hardverom koji ih je obeležio.

Windows 1.0 (1985)

Šta je bilo novo:

Nije bio pun operativni sistem, već grafičko okruženje iznad MS-DOS-a. Uveo je osnovne elemente grafičkog interfejsa: prozore (koji se nisu preklapali), padajuće menije, ikone i podršku za miša. Dolazio je sa jednostavnim programima – Paint, Write, Calculator, Calendar.

Napredak:

Umesto kucanja DOS komandi za svaku akciju, korisnik je mogao da klikće mišem. Bio je više tehnološka demonstracija nego svakodnevni alat, ali je trasirao put svemu što će doći posle.

Tipičan hardver:

• Procesor: Intel 8088/8086 (~4,77 MHz)
• RAM: 256–512 KB
• Disk: dve floppy jedinice; hard disk od 10–20 MB (nije bio standard)
• Grafika: CGA/EGA kartice, vrlo ograničen broj boja

Windows 2.0 (1987)

Šta je bilo novo:

Glavna novina su bili prozori koji su mogli da se preklapaju. Uvedene su desktop ikonice, a pojavile su se i prve verzije Microsoft Word i Excel aplikacija za Windows, što je povećalo privlačnost u poslovnom okruženju.

Napredak:

Korisnički interfejs je počeo ozbiljnije da liči na ono što i danas prepoznajemo kao „Windows“. Rad sa mišom i prozorima postaje prirodniji.

Tipičan hardver:

• Procesor: Intel 80286 (~8–12 MHz)
• RAM: 512 KB – 1 MB
• Disk: 20–40 MB
• Grafika: EGA/VGA, bolja rezolucija i više boja

Windows 3.0 / 3.1 (1990/1992)

Šta je bilo novo:

Prva verzija koja je postala zaista masovno popularna. Donela je Program Manager, File Manager i – legendarni Solitaire. Windows 3.1 je dodao TrueType fontove (ozbiljna platforma za stono izdavaštvo) i poboljšanu multimediju za zvuk i video.

Napredak:

Windows prelazi iz „nišne igračke“ u ozbiljan poslovni i kućni alat. Postaje realna konkurencija Apple Macintosh sistemima.

Tipičan hardver:

• Procesor: Intel 80386 (~20–33 MHz)
• RAM: 2–4 MB
• Disk: 40–80 MB
• Grafika: VGA kartice (256 KB–512 KB VRAM), 256 boja i više

Windows 95 (1995)

Šta je bilo novo:

Prava revolucija. Uvedeni su Start meni, Taskbar i Windows Explorer. Napravljen je prelaz ka 32-bitnoj arhitekturi (iako je i dalje bilo 16-bitnog koda). Uveden je Plug and Play (često problematičan u praksi) i integrisana podrška za internet protokole (TCP/IP).

Napredak:

Potpuno redefiniše način rada na računaru. Odjednom je „običnom“ korisniku znatno lakše da instalira programe, poveže uređaje i koristi računar uz minimalno znanja o DOS-u.

Tipičan hardver:

• Procesor: Intel 80486 ili Pentium I (66–100 MHz)
• RAM: 8–16 MB
• Disk: 500 MB – 1 GB
• Grafika: SVGA kartice (1–2 MB VRAM), 2D akceleracija

Windows 98 (1998)

Šta je bilo novo:

Evolucija, ne revolucija. Fokus na poboljšanju Windowsa 95. Donosi bolju USB podršku, Active Desktop (pokušaj spajanja weba i desktopa), bolje upravljanje drajverima i podršku za noviji hardver poput AGP grafičkih kartica.

Napredak:

Ispeglao mnoge mane Windowsa 95, postao stabilniji i prilagođeniji novom hardveru i internetu. Idealan za vreme kada se dial-up i rani stalni internet „useljavaju“ u kuće.

Tipičan hardver:

• Procesor: Pentium II (~233–450 MHz)
• RAM: 32–64 MB
• Disk: 4–8 GB
• Grafika: AGP kartice (4–8 MB VRAM), prve ozbiljne 3D akceleracije

Windows Me (Millennium Edition) (2000)

Šta je bilo novo:

Poslednji u DOS-baziranoj 9x liniji, namenjen pre svega kućnim korisnicima. Uveo je System Restore (vraćanje sistema unazad) i prvi Windows Movie Maker.

Napredak:

Pokušao je da „sakrije“ DOS više nego ikad. U praksi je to donelo gomilu problema sa stabilnošću i kompatibilnošću drajvera.

Windows 2000 (2000)

Šta je bilo novo:

Paralelno sa Me, ali za poslovne korisnike. Baziran na NT kernelu, pružao je veliku stabilnost i sigurnost. Uveo je Active Directory, naprednije mrežne funkcije i robustan radni/serverski ekosistem.

Napredak:

Spojio je stabilnost NT-a sa vizuelnim i korisničkim iskustvom iz Win 9x sveta. Smatra se jednim od najboljih poslovnih OS-ova tog perioda.

Windows XP (2001)

Šta je bilo novo:

Legendarni Windows XP (eXPerience) ujedinio je stabilni NT kernel iz Windowsa 2000 sa prijatnim, šarenijim interfejsom za kućne korisnike. Donosi novi vizuelni stil „Luna“, ugrađeni firewall, bolje korisničke naloge, poboljšanu multimediju i odličnu podršku za igre.

Napredak:

Stabilan, brz, vizuelno dopadljiv i relativno skroman po pitanju hardverskih zahteva. Postaje „zlatni standard“ za kućne korisnike, gejmere i firme.

Tipičan hardver:

• Procesor: Pentium 4 / Athlon XP (~1,5–3,0 GHz)
• RAM: 512 MB – 2 GB
• Disk: 40–160 GB
• Grafika: DirectX 8/9 kartice

Windows Vista (2007)

Šta je bilo novo:

Radikalan vizuelni remont sa Aero interfejsom (providni prozori, 3D efekti). Uveden je User Account Control (UAC) za jaču bezbednost, Windows Search i novi drajver model.

Napredak:

Namenski „tehnološki skok“ ka modernijem, bezbednijem Windowsu – ali osetno teži za tadašnji hardver.

Windows 7 (2009)

Šta je bilo novo:

Windows 7 je praktično ono što je Vista želela da bude. Zadržao je Aero, ali ga je učinio bržim i stabilnijim. Doneo je unapređen Taskbar (pinovanje aplikacija), Libraries (Biblioteke), bolju podršku za više monitora i brži boot.

Napredak:

Ponovo vraća poverenje korisnika. Odlično balansira između modernog izgleda, performansi i stabilnosti. Sa Windows 7, 64-bitna verzija postaje praktično standard za sve nove računare.

Tipičan hardver:

• Procesor: Core 2 Duo / rani Core i3/i5 (~2,4+ GHz)
• RAM: 2–4 GB
• Disk: 250–500 GB (masovni ulazak SSD-ova)
• Grafika: DirectX 10/11 kartice

Windows 8 / 8.1 (2012/2013)

Šta je bilo novo:

Radikalan redizajn za dodirne ekrane. Uklonjen je klasični Start meni i zamenjen Metro/Modern UI Start ekranom sa Live Tiles pločicama. Uveden je Windows Store, „Charms“ bar i jača integracija sa cloudom.

Napredak:

Pokušaj da se spoje tablet i desktop svet. Iako brz i tehnički napredan, interfejs je bio zbunjujući za korisnike sa mišem i tastaturom.

Windows 10 (2015)

Šta je bilo novo:

Veliki „reset“ strategije. Start meni se vraća u kombinaciji sa modernim pločicama. Windows 10 uvodi koncept „Windows kao servis“ – stalna ažuriranja umesto klasičnih „velikih verzija“. Ugrađeni su Cortana, Edge pretraživač i virtuelni desktopi.

Napredak:

Ispravlja većinu promašaja Windowsa 8 i nudi konzistentno iskustvo. Model „Windows kao servis“ rešava problem fragmentacije i omogućava bržu isporuku bezbednosnih ažuriranja.

Windows 11 (2021)

Šta je bilo novo:

Najveći vizuelni redizajn još od Windowsa 95. Taskbar i Start meni su centrirani, prozori imaju zaobljene uglove, tu su novi Widgets, obnovljen Microsoft Store i dublja integracija sa Microsoft nalogom.

Napredak:

Windows 11 pojačava zahteve za hardverom: potrebni su TPM 2.0, UEFI i relativno nov procesor. Ideja je da se napravi sigurnija osnova za buduće AI, cloud i enterprise funkcije.

Tipičan hardver:

• Procesor: Intel 8. generacije ili AMD Ryzen 2000 (ili noviji)
• RAM: 8–16 GB
• Disk: NVMe SSD 256 GB i više
• Grafika: moderni GPU sa DirectX 12 podrškom

Windows i Gejming: DirectX Generacije

Još od kasnog Windows 95 i Windows 98, Microsoft je preko DirectX platforme postepeno pretvarao Windows u glavnu gejming platformu za PC. Windows XP (sa DirectX 9) postaje zlatno doba za LAN gejming, Counter-Strike i Warcraft III. Vista i 7 donose DirectX 10 i 11, dok Windows 10 i 11 sa DirectX 12 i novim tehnologijama (poput Ray Tracing-a) guraju PC gejming dalje nego ikad.

Perspektiva korisnika iz Srbije i regiona

Za korisnike u Srbiji i regionu, evolucija Windowsa ima i praktičnu dimenziju. Zbog ekonomskih uslova i dužeg životnog veka hardvera, usvajanje novih verzija je tradicionalno sporije.

Zbog toga se Windows XP, a kasnije i Windows 7, koriste godinama nakon zvaničnog isteka podrške. Nije retkost da se u Srbiji 2025. i dalje sreću računari sa Windows 7 u manjim firmama i radnjama, iako su ti sistemi odavno bez bezbednosne podrške. Prelazak na Windows 10 i 11 je sporiji, jer traži ulaganje u noviji hardver (posebno SSD i više RAM-a).

Zaključak: Od DOS komandi do AI asistenta

Evolucija Windowsa je priča o stalnom prilagođavanju: od kucanja komandi u DOS-u, preko kliktanja mišem u Windows 95 i multimedije u XP eri, do današnjeg AI asistenta (Copilot) integrisanog u oblak.

Budućnost je jasna: još dublja integracija veštačke inteligencije i oslanjanje na cloud. Copilot prestaje da bude dodatak i postaje srž sistema, sa ciljem da poveća produktivnost, ali i da tehnologiju učini dostupnijom svima. Servisi poput Windows 365 (Cloud PC) najavljuju budućnost gde vaš lokalni uređaj postaje samo terminal, a „pravi“ Windows se izvršava na moćnim serverima.

❓ Najčešća Pitanja (FAQ)

Koja je bila prva prava 32-bitna verzija Windowsa?

Windows 95 se smatra prvom 32-bitnom verzijom za široku potrošnju, iako je i dalje sadržao delove 16-bitnog koda radi kompatibilnosti. Prvi potpuno 32-bitni operativni sistem iz Microsofta bio je Windows NT 3.1 (1993), ali on je bio namenjen poslovnom tržištu.

Zašto je Windows XP bio toliko popularan?

XP je bio savršena kombinacija. Uzeo je izuzetnu stabilnost NT kernela (iz Windowsa 2000) i upakovao je u lep i brz interfejs („Luna“) prilagođen kućnim korisnicima. Radio je odlično, imao je fantastičnu podršku za drajvere i softver, i nije bio previše hardverski zahtevan.

Zašto su Windows Vista i Windows 8 propali?

Oba su „propala“ iz sličnog razloga: pokušali su da nametnu radikalnu promenu na koju korisnici nisu bili spremni. Vista je bila hardverski prezahtevna i dosadna sa UAC prozorima. Windows 8 je u potpunosti uklonio Start meni i nametnuo interfejs optimizovan za dodir korisnicima sa mišem i tastaturom, što je stvorilo konfuziju.

Koja je razlika između Windows 10 i Windows 11?

Glavne razlike su vizuelne (centrirani Start meni, zaobljeni uglovi) i hardverske. Windows 11 zahteva noviji hardver, posebno TPM 2.0 čip, radi poboljšane bezbednosti. Takođe donosi bolju integraciju Android aplikacija i neke optimizacije za gejming.

Šta je Windows 365 ili Cloud PC?

To je servis gde se kompletan Windows operativni sistem (vaš desktop, aplikacije, fajlovi) izvršava na Microsoftovim serverima u oblaku. Vi mu pristupate preko interneta sa bilo kog uređaja (čak i sa tableta ili slabijeg računara). To omogućava firmama da lako upravljaju računarima i bezbednošću.

Koji Windows ima smisla koristiti na starijem računaru danas (u 2025/2026)?

Ako imate stariji računar (npr. 4 GB RAM-a, klasičan hard disk), minimum je Windows 10. Međutim, ključno je ugraditi SSD disk, jer će bez njega i Windows 10 biti veoma spor. Windows 7 i XP su tehnički lakši, ali se njihovo korišćenje na internetu nikako ne preporučuje jer godinama nemaju bezbednosnu podršku.