30 godina PlayStation 1: Kako je „siva kutija” promenila gejming zauvek

Kratka istorija (1994–2006)

Originalni PlayStation lansiran je 3. decembra 1994. u Japanu, a zatim je usledilo globalno predstavljanje koje je zacementiralo njegov uspeh: 9. septembra 1995. u Severnoj Americi i 29. septembra 1995. u Evropi.

Priča o konzoli počela je kao neuspešna saradnja sa Nintendom na razvoju SNES-CD dodatka. Nakon što je Nintendo iznenada otkazao partnerstvo, inženjer Ken Kutaragi, danas poznat kao „otac PlayStation-a”, ubedio je rukovodstvo Sony-ja da nastave samostalno. Ulazeći u petu generaciju konzola, Sony se fokusirao na dva ključna elementa: moćnu 3D grafiku i prelazak na CD kao medijum.

Ova strategija se ispostavila kao pun pogodak. PlayStation je brzo promenio tržište. Pristupačniji CD-ovi omogućili su niže cene igara i otvorili vrata za veće, ambicioznije projekte sa filmskim sekvencama (FMV) i visokokvalitetnom muzikom.

Sony je ovo ispratio agresivnim „lifestyle” marketingom. Konzola nije bila predstavljena kao igračka, već kao deo urbane kulture. Igre poput WipEout, sa svojim klupskim vizualima i muzikom izvođača kao što su The Chemical Brothers i Orbital, reklamirane su u noćnim klubovima. Hitovi poput Tekken, Resident Evil, Tomb Raider i Final Fantasy VII učinili su gejming „kul” i masovnim.

Tokom svog životnog veka, konzola je doživela i redizajn. Značajno manji, zaobljeni „PSone” model stigao je 2000. godine. Proizvodnja originalnog PlayStation hardvera globalno je završena tek 23. marta 2006., čime je zaokružen neverovatan životni vek od skoro 12 godina.

Prodaja: Globalni fenomen i regionalna realnost

Svet: Uspeh konzole bio je astronomski, čineći je prvom kućnom konzolom koja je probila magičnu granicu od 100 miliona prodatih primeraka. Ukupno je prodato 102,49 miliona primeraka. Distribucija po regionima: približno 40,8 miliona u Severnoj Americi, 40,1 milion u Evropi i 21,6 miliona u Aziji.

Srbija i region (procena): Zbog sankcija, ekonomske krize i dominacije „sivog tržišta” tokom 1990-ih, zvanični podaci o prodaji za Srbiju i bivše YU republike praktično ne postoje. Ipak, na osnovu evropske baze (oko 40,1M) i uzimajući u obzir znatno nižu kupovnu moć, može se dati gruba, indikativna procena.

Ekspertska procena: Kumulativna prodaja u regionu bivše SFRJ (1995–2004) procenjuje se na 200.000 do 400.000 uređaja. Od toga, procenjuje se da je u Srbiji prodato između 80.000 i 180.000 konzola.

Napomena: Ovo je samo orijentaciona procena, ne zvanična brojka. Ogromna većina prodaje išla je mimo zvaničnih kanala, kroz „uvoz u koferu” i lokalnu preprodaju, što statistiku čini nemogućom.

Koliko igara postoji za PS1?

Biblioteka igara za PS1 je jedna od najbogatijih u istoriji. Objedinjeni spiskovi beleže oko 4.074 licencirane igre objavljene globalno (računajući regionalne varijante).

Razlike u brojkama koje se mogu naći na internetu (nekad 4.000, nekad preko 4.700) obično nastaju zbog metodologije brojanja – da li se računaju samo jedinstveni naslovi ili svako regionalno izdanje i re-izdanje posebno.

Poslednje licencirane igre izašle su znatno nakon dolaska PS2:

• Severna Amerika: FIFA Football 2005 (oktobar 2004)
• Evropa: Moorhuhn X (jul 2005)
• Japan: re-izdanje Strider Hiryū (2006)

Zanimljive činjenice i inovacije

• Revolucija CD-a: Prelazak sa skupih kertridža na CD-ove drastično je smanjio troškove proizvodnje i distribucije i omogućio ambicioznije igre.
• Misterija crnih diskova: Donja strana PS1 diskova bila je prepoznatljivo crna. Suprotno popularnom mitu, to nije bila zaštita od kopiranja, već estetska odluka.
• Standard za kontrolere: DualShock (1997) sa dva analogna stika i vibracionom povratnom informacijom postavio je industrijski standard.
• „Prenosivi” PSone: Redizajn iz 2000. često je dolazio sa minijaturnim LCD ekranom za „polu-prenosivo” iskustvo.
• Japan-only dragulji: Mnogi sjajni naslovi (npr. Policenauts) ostali su zaključani u Japanu tokom PS1 ere; deo je kasnije dostupan kroz prevode/reizdanja.
• Kodno ime „PSX”: Interni naziv projekta toliko se ustalio da je kasnije izazivao konfuziju sa PS2-ere PSX DVR uređajem.
• Net Yaroze: Specijalna crna verzija za hobiste i studente – rani nagoveštaj „indie” scene na konzolama.

Da li se PS1 koristi i danas?

1. Originalni hardver (Retro Setup): ljubitelji i kolekcionari i dalje koriste originalne konzole. Zbog istrošenih lasera sve češći su optical-drive emulatori (xStation, PSIO) koji čitaju igre sa microSD kartica. Za moderne 4K TV-e koriste se specijalizovani upskaleri (npr. RetroTINK) i RGB/SCART kablovi za čist HDMI izlaz.
2. Emulacija: PS1 je veoma precizno emuliran na PC-ju, telefonima i mini-računarima; zajednica i dalje aktivno moduje i prevodi klasike.
3. Zvanični „Classics” na PS5/PS4: kroz PlayStation Plus (Premium) dostupna je odabrana biblioteka PS1 klasika sa QoL pogodnostima (save states, premotavanje, ponegde trofeji).

Često postavljana pitanja (FAQ)

FAQ — Legalno igranje, kablovi i region-lock