IT izvoz Srbija 2025 – Da li softver zaista donosi više od malina?

IT izvoz Srbije naspram agrarnog izvoza (2019–2025)

Rast i vrednost IT izvoza (2019–2025)

Izvoz srpskog IT sektora (IKT usluga) rapidno je rastao poslednjih godina. Prema zvaničnim podacima, vrednost izvoza IKT usluga u 2019. godini iznosila je oko 1,42 milijarde evra, a sličan nivo zabeležen je i 2020. godine. Nakon toga beleži se skok – 2021. izvoz IT usluga dosegao je 1,86 mlrd EUR, zatim 2,7 mlrd u 2022., da bi u 2023. porastao na rekordnih 3,44 mlrd evra. Ovim je IKT sektor postao ubedljivo najveći pojedinačni izvozni sektor Srbije. Za 2024. godinu projektuje se dalji rast – očekuje se da ukupni IT izvoz dostigne oko 4 mlrd EUR.

Glavne tržišne destinacije srpskog IT izvoza su razvijene ekonomije Zapada. Kako navodi Privredna komora, SAD, Velika Britanija, Švajcarska i Nemačka su najveća tržišta za visoko-tehnološke usluge iz Srbije. Struktura samog IT izvoza pokazuje da je najveći deo (preko 90%) zapravo izvoz računarskih usluga (software development, outsourcing i dr.), dok manji deo otpada na telekomunikacione usluge. 

Izvoz poljoprivrednih proizvoda (2019–2025): maline, kukuruz, pšenica, jabuke

Agrarni sektor Srbije takođe ostvaruje značajan devizni priliv kroz izvoz, posebno nekih proizvoda u kojima je Srbija svetski ili evropski istaknuti proizvođač. Maline su tradicionalno “crveno zlato” Srbije – naša zemlja je bila prvi svetski izvoznik smrznute maline 2021. godine. Ipak, usled kolebanja prinosa i cena, vrednost izvoza maline je varirala. Nakon rekordne 2019. (preko 200 miliona EUR), izvoz smrznute maline porastao je na 258,9 miliona EUR u 2020.. U 2021. godini, zahvaljujući i skoku cene na svetskom tržištu, ostvaren je rekordan devizni priliv od oko 361,6 miliona EUR izvoza malina. Već 2022. donosi pad količine – izvezeno je ~68 hiljada tona (usled slabijeg roda), ali zbog visoke cene vrednost je ostala visoka (378,98 mil EUR). 2023. godine trend opadanja se nastavio – za 11 meseci izvezeno je oko 66 hiljada tona, ukupno oko 280 miliona EUR, što je za trećinu manje nego 2021.

Pored maline, Srbija je veliki izvoznik žitarica – pre svega kukuruza i pšenice. Zahvaljujući dobrim prinosima 2019. i 2020, izvoz kukuruza je 2020. dostigao rekord od 3,6 miliona tona, vrednih oko 582 miliona evra. U 2021. je nešto opao (oko 558 mil USD odnosno ~470 mil EUR), dok je 2022. zbog suše izvozni volumen kukuruza naglo pao – 2023. je izvezeno samo ~1,05 mil tona, vrednosti 265 mil EUR, što je −15,8% manje nego prethodne godine. Kod pšenice, nakon skromnog izvoza 2019., usled rekordne žetve 2021. ostvaren je značajan izvoz: 255 mil USD (mercantile pšenica), tj. oko 216 mil EUR te godine. Slično je važan izvoz svežih jabuka, gde Srbija takođe prednjači u regionu – npr. 2021. je izvoz svežih jabuka vredeo 127 mil USD (~108 mil EUR), pri čemu je glavno tržište za našu jabuku tradicionalno Rusija (zahvaljujući kvalitetu i dugogodišnjem trgovinskom aranžmanu).

Tabela 1. Vrednost izvoza srpskog IT sektora i glavnih poljoprivrednih proizvoda, 2019–2023.

Napomena: Za 2019. dati su približni iznosi izvoza poljoprivrednih proizvoda prema dostupnim podacima i procenama. Raspoloživi zvanični podaci odnose se na smrznutu malinu (dominantan oblik izvoza maline). Vrednosti za kukuruz i pšenicu za 2022. i 2023. izvedene su iz kombinacije količinskih pokazatelja i cena.

Grafikon 1: Poređenje rasta izvoza IT sektora Srbije i izvoza glavnih poljoprivrednih proizvoda, 2019–2023. IT sektor (narandžasto) višestruko je uvećao vrednost izvoza i prestigao svaki pojedinačni agrarni proizvod.

Iz Tabele 1 (i grafikona) se jasno vidi da je izvoz IT usluga ubrzano prerastao vrednosti agrarnih izvoza. Dok je još 2019. IT izvoz (~1,4 mlrd EUR) bio oko dvostruko veći od izvoza npr. kukuruza ili ukupnog voća, do 2023. on je više nego desetostruko nadmašio izvoz maline, i višestruko veći od izvoza kukuruza ili pšenice pojedinačno. Malina je imala izuzetan izvozni skok 2021–2022 (usled rekordnih cena na svetskom tržištu voća), ali je potom doživela pad. Kukuruz i druge žitarice su podložni klimatskim oscilacijama – posle rekordne 2020, usled suša je došlo do opadanja izvoza. Ipak, ukupno gledano, ukupna vrednost poljoprivredno-prehrambenog izvoza Srbije je rasla: sa oko 3,62 mlrd USD u 2019. na 4,15 mlrd USD u 2020., 4,97 mlrd USD u 2021., pa oko 4,7 mlrd EUR u 2023.. Ovi brojevi kazuju da agrarni sektor i dalje ostvaruje veći ukupni izvoz od IT sektora, ali je IT izvoz najveći pojedinačni segment i raste znatno brže.

Glavna izvozna tržišta za ove poljoprivredne proizvode: Srpska smrznuta malina se pretežno plasira na tržišta EU (Nemačka, Francuska, Belgija, Švedska), ali i u SAD. Kukuruz se najvećim delom izvozi preko Rumunije (luka Konstanca na Crnom moru) ka svetskim kupcima; glavni krajnji kupci srpskog kukuruza su, prema analizama, Južna Koreja, Španija i Austrija. Pšenica i jabuke plasiraju se uglavnom u zemlje okruženja i tradicionalne partnere – npr. domaća pšenica ide i u region (BiH, S.Makedonija) i na EU tržište, dok su sveže jabuke najvećim delom izvožene na tržište Ruske Federacije (zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini i činjenici da je srpska jabuka zaobišla zabranu izvoza iz EU u Rusiju).

Doprinos BDP-u i zaposlenosti: IT vs poljoprivreda

IT sektor je postao ne samo vodeći izvoznik, već i značajan deo ekonomije Srbije. Učešće IKT sektora u BDP-u Srbije dostiglo je oko 6–7%, što je blago iznad učešća poljoprivrede u BDP-u. Sa druge strane, poljoprivreda (uključujući prehrambenu industriju) i dalje čini približno sličan nivo (oko 6% BDP, zavisno od godine). Međutim, u pogledu zaposlenosti razlike su ogromne: prema podacima RZS iz Popisa poljoprivrede 2023, u agraru je angažovano oko 1,15 miliona ljudi (uglavnom članovi porodičnih gazdinstava). Nasuprot tome, ceo IKT sektor trenutno zapošljava oko 111 hiljada ljudi, od čega je oko 67,5 hiljada programera i IT stručnjaka. Dakle, na svakog IT radnika otpada oko 10 radnika u poljoprivredi.

Ipak, produktivnost i plate u IT sektoru su znatno veće. Prosečna neto plata u programerskoj struci premašuje 2.500 EUR mesečno, što je višestruko iznad proseka u agraru. Poljoprivreda i dalje obezbeđuje egzistenciju za veliki deo stanovništva – procene su da direktno i posredno od malinarstva i pratećih delatnosti „živi“ i do milion ljudi u Srbiji (posebno u ruralnim i brdsko-planinskim predelima zapadne Srbije). Međutim, broj onih koji su formalno zaposleni full-time u voćarstvu je mali; procene govore da je u proizvodnji, preradi i plasmanu maline stalno zaposleno oko 30–35 hiljada ljudi, uz dodatnih nekoliko desetina hiljada sezonskih radnika tokom berbe. Ovo ilustruje strukturnu razliku – IT sektor sa relativno malim brojem visokokvalifikovanih radnika stvara izvoznu vrednost koja ubrzano sustiže (i u budućnosti može prestići) tradicionalni agrarni sektor, koji angažuje neuporedivo veći deo radne snage.

Sa stanovišta doprinosa BDP-u, neto dodata vrednost IT sektora raste (oko 5% BDP-a i dalje raste), dok poljoprivreda u užem smislu učestvuje sa ~5–6% (ili oko 10% ako se uračuna prehrambena industrija). Tako je srpska ekonomija u fazi da se oslanja kako na “digitalnu” ekonomiju (usluge sa visokom dodatom vrednošću), tako i na tradicionalnu poljoprivredu, što doprinosi diversifikaciji izvora rasta.

Poređenje sa regionom i evropskim prosekom

U regionalnom kontekstu, Srbija se ističe i u IT i u agrarnom izvozu. Izvoz IT usluga per capita u Srbiji (oko 500 EUR po stanovniku u 2023) približno je na nivou vodećih u regionu. Npr. Bugarska je 2023. izvezla oko 3,9 mlrd USD IT usluga (što je slično kao Srbija, imajući u vidu broj stanovnika). Hrvatska je nešto iza – njen izvoz računarskih usluga premašio je 1,6 mlrd EUR tek oko 2022 (što je oko 400 EUR per capita). Severna Makedonija ima znatno manji obim – oko 0,6 mlrd USD u 2023 (≈300 EUR po stanovniku). Rumunija, kao veća zemlja i IT hub, ostvarila je čak 11 mlrd USD od ICT usluga u 2023, što iznosi oko 550 EUR po glavi stanovnika – dakle malo iznad Srbije. U proseku, zemlje centralne i istočne Evrope beleže ubrzan rast IT izvoza, ali Srbija se tu svrstava u sam vrh po dinamici rasta. Evropski prosek IT izvoza je takođe visok – zemlje EU u zbiru su 2023. izvezle preko 532 mlrd USD ICT usluga, što odgovara oko ~1200 USD (≈1100 EUR) po stanovniku (ovaj prosek uveliko podižu velike ekonomije i Irska kao centar IT usluga).

Kada je reč o agrarnom izvozu, Srbija takođe stoji dobro relativno na Balkanu. Srpski poljoprivredno-prehrambeni izvoz ~5 mlrd EUR godišnje znači oko 700+ EUR per capita. To je znatno više od npr. Hrvatske (čiji agrarni izvoz je manjeg obima zbog smanjene proizvodnje i veće zavisnosti od uvoza hrane), kao i Severne Makedonije. Istovremeno, Rumunija i Bugarska – sa velikim obradivim površinama – ostvaruju slične ili veće agrarne izvoze per capita: Rumunija je npr. jedan od najvećih evropskih izvoznika žitarica (samo od izvoza žita zaradila je 2,7 mlrd EUR u sezoni 2022/23), pa njen ukupni agri-izvoz dostiže možda oko 8–10 mlrd EUR (≈500+ EUR per capita). Evropska unija kao celina imala je 228,6 mlrd EUR agri-food izvoza u 2023., što iznosi oko 512 EUR per capita. Zanimljivo, to znači da Srbija ima veći agrarni izvoz po stanovniku od proseka EU, što govori o snažnoj orijentaciji naše privrede na poljoprivredu. Ipak, struktura je različita – EU izvozi uglavnom prerađene proizvode visoke vrednosti (vina, sireve, prerađevine), dok Srbija izvozi puno sirovina (žito, smrznuto voće) i poluprerađevina, što ostavlja prostora za unapređenje strukture izvoza.

Investicije i najveći igrači u oba sektora

IT sektor – rast ovog sektora podstaknut je i značajnim stranim investicijama i dolaskom globalnih kompanija. U Srbiji danas posluju razvojni centri kompanija kao što su Microsoft (razvojni centar u Beogradu od 2005), IBM, Oracle, SAP, ali i brojni outsourcing centri (npr. NCR je izgradio veliki tehnološki kampus u Beogradu). Takođe, prisutne su R&D kancelarije Schneider Electric, Continental, Endava, Ubisoft (gejming industrija) i mnoge druge. Ove kompanije su dovele znanje i otvorile hiljade radnih mesta za inženjere. Paralelno, razvio se domaći startap ekosistem – primeri uspeha su prodaja gaming firme Nordeus (proizvođač igre Top Eleven) američkom gigantu Take-Two za preko 300 miliona USD, zatim rast kompanija Seven Bridges (bio-informatika), Tenderly (blockchain), Infobip (telekom softver, poreklom iz regiona) i drugih. Digitalna Srbija inicijativa i državni fondovi doprineli su obrazovanju kadrova i povezivanju sa investitorima. Rezultat svega toga je kontinuirani rast – čak ni globalna kriza 2022. nije zaustavila trend: broj zaposlenih u IT sektoru raste ~10% godišnje (u 2023. povećan za 12 hiljada programera, +23% yoy), a plate su konkurentne zapadnim. Sektor je privukao i veliki priliv digitalnih nomada i IT stručnjaka iz inostranstva – npr. dolazak nekoliko hiljada ruskih i ukrajinskih IT inženjera tokom 2022. doprineo je kapacitetu sektora. Sve veća ulaganja venture fondova, otvaranje Naučno-tehnoloških parkova (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu) i državna podrška razvoju veštačke inteligencije obećavaju nastavak tog trenda.

Poljoprivreda – agrarni sektor Srbije prolazi kroz tranziciju i kapitalne investicije takođe, iako sporijim tempom. Najveći sistemi iz doba socijalizma su privatizovani – primer je beogradski kombinat PKB koji je 2018. prodan kompaniji Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za ~150 mil EUR. Al Dahra Srbija danas upravlja sa preko 15 hiljada hektara u Vojvodini i Šumadiji, uz modernizaciju sistema za navodnjavanje, mehanizaciju i farme krava (preko 17 hiljada grla). Strane investicije prisutne su i u prehrambenoj industriji: npr. PepsiCo je vlasnik fabrike čipsa (Marbo) u Magliću, Coca-Cola HBC poseduje BIP i fabrike sokova, Ferrero je investirao u otkup lešnika, Tenis (Nemačka) je pokazivao interes za farme svinja itd. Domaći agrarni konglomerati poput MK Group (šećerane, uljare, žitarice) i Delta Agrar (voćnjaci jabuka, povrće, stočarstvo) takođe su uveli savremenije tehnologije i povezali se sa globalnim lancima. Trend poslednjih godina je ulaganje u preradu i finalne proizvode – npr. nove klanice, mlekare i pogoni za voćne prerade, kako bi se smanjio izvoz sirovina.

Zahvaljujući investicijama, poljoprivreda postepeno povećava produktivnost, ali se suočava i sa izazovima: klimatske promene (učestale suše, poplave, mrazevi) dovode do nestabilnih prinosa, što smo videli na primeru maline i kukuruza. Pored toga, fragmentiranost poseda(veliki broj malih parcela) i starenje seoskog stanovništva usporavaju rast – preko 63% nosilaca gazdinstava starije je od 65 godina. Ipak, pozitivni pomaci su vidljivi u agrotehnologiji: precizna poljoprivreda (npr. dronovi i AI za nadzor useva) polako ulazi i u Srbiju – Al Dahra je najavila uvođenje veštačke inteligencije u upravljanje usevima. Takođe, sve veći broj mladih poljoprivrednika koristi digitalne platforme i udružuje se kroz zadruge.

Zaključno, poređenje IT i agrarnog sektora u periodu 2019–2025. pokazuje dramatičan uspon digitalnog izvoza Srbije naspram stagnacije ili blagog rasta tradicionalnog izvoza hrane. IT industrija sa relativno malim, obrazovanim kadrom sada ostvaruje sličan izvozni prihod kao preko milion ljudi u agraru. To ne umanjuje značaj poljoprivrede – naprotiv, Srbija zadržava snažan suficit u trgovini hranom (suficit agrara u 2024. bio je 1,2 mlrd EUR) i hrana ostaje strateški proizvod. Međutim, dugoročno, rast IT sektora donosi brži privredni razvoj i veće plate, dok agrar ostaje oslonac ruralne zaposlenosti i izvoza sirovina. Optimalna strategija za Srbiju biće balans: nastavak podsticanja digitalne ekonomije (koja je već postala jedan od „najsvetlijih“ sektora) uz modernizaciju poljoprivrede kako bi i ona počela da izvozi proizvode veće dodate vrednosti i zadrži mlade na selu.

Izvori: Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku, Eurostat/FAO (međunarodni podaci), Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (saopštenja), Digitalna Srbija izveštaji, Bloomberg Adria, Tanjug/Euronews vesti, itd. Ključni podaci potkrepljeni su referencama u tekstu.

Извори

Lista izvora korišćenih u analizi IT i agrarnog izvoza Srbije

IT sektor

• Narodna banka Srbije – Politika – pitanja u vezi sa izvozom kompjuterskih usluga
• Inicijativa Digitalna Srbija – Startap skener 2024 (Preduzmi ideju)
• Bloomberg Adria – Dvocifren rast izvoza IKT usluga, sektor se sprema za rekord i u 2024.

Maline

• Nova ekonomija – Izvoz srpske maline od 2021. godine manji za trećinu
• Ministarstvo poljoprivrede (STIPS) – Izvoz srpske maline od 2021. godine manji za trećinu
• FAO – Setting Serbian fruit produce apart from the bunch

Kukuruz

• Agroklub – Srbija u prvih 10 na svetu u uzgoju maline, šljive i izvozu kukuruza – ali?

Pšenica

• Danas – Izvoz pšenice iz Srbije podbacio, kukuruz se više prodaje na inostranom tržištu

Jabuke

• Biznis.rs – Zbog čega je malina zlatna poluga srpskog izvoza?

Zapošljavanje

• Biznis i Finansije – Za uspeh našeg IT sektora najzaslužnije su strane kompanije
• Eurostat – ICT specialists in employment – Statistics Explained

Regionalna i EU poređenja

• Eurostat – Technology in candidate countries and potential candidates (digital transformation)

Česta pitanja (FAQ)

Da li IT sektor u Srbiji zaista donosi više novca nego poljoprivreda?

Odgovor: Ako se gleda pojedinačno, IT sektor je već najveći izvozni sektor Srbije – 2023. je izvoz IT usluga premašio 3,4 milijarde evra, više nego što donosi malina, kukuruz ili bilo koji drugi pojedinačni proizvod. Ipak, ukupan izvoz agrara (svi proizvodi zajedno) i dalje je nešto viši, ali rast IT-a je znatno dinamičniji.

Koliko ljudi radi u IT sektoru, a koliko u poljoprivredi?

Odgovor: U IT sektoru je formalno zaposleno oko 110.000 ljudi, dok u poljoprivredi radi više od milion ljudi (uključujući članove porodičnih gazdinstava). Međutim, produktivnost po zaposlenom u IT-u je mnogo veća, kao i prosečna zarada.

Zašto se IT izvoz brže razvija?

Odgovor: Jer ne zavisi od vremenskih uslova, fizičkog transporta, ni sezonske radne snage. IT usluge (softver, aplikacije, podrška) se izvoze digitalno, i lako skaliraju. Takođe, globalna potražnja za programerima i digitalnim uslugama raste iz godine u godinu.

Da li država više ulaže u IT nego u poljoprivredu?

Odgovor: Država intenzivno subvencioniše poljoprivredu (posebno kroz direktne podsticaje i mehanizaciju), ali istovremeno sve više ulaže u digitalnu infrastrukturu, startap ekosistem i obrazovanje kadrova za IT sektor.

 Šta je isplativije za mlade u Srbiji – IT ili poljoprivreda?

Odgovor: U pogledu zarade i fleksibilnosti – IT je često atraktivniji. Ipak, moderna poljoprivreda uz tehnologiju i veće površine može biti izuzetno profitabilna, naročito ako se ide ka preradi i izvozu proizvoda sa dodatom vrednošću.

Može li IT pomoći poljoprivredi u Srbiji?

Odgovor: Da. Kroz tzv. preciznu poljoprivredu, AI analitiku, dronove, smart navodnjavanje i digitalne platforme za otkup i prodaju. Postoji veliki prostor za saradnju ova dva sektora – i upravo tu leži budućnost.