Veštačka inteligencija može ubrzati prepoznavanje autizma i ADHD-a, ali ne zamenjuje lekare

Nebojsa Kostić 22. мај 2026. 7 min read

Table of Contents

TL;DR

Veštačka inteligencija može da pomogne u ranijem prepoznavanju neurorazvojnih poremećaja, uključujući autizam i ADHD. Njena uloga je pomoćna: da lekarima pruži dodatne podatke i pomogne u trijaži, a ne da zameni stručnu dijagnozu.

AI alati mogu pomoći lekarima da brže uoče decu kojoj je potrebna dodatna procena.
Konačnu dijagnozu uvek postavljaju stručnjaci, a ne softver.
Najveći potencijal je u bržoj trijaži i boljoj organizaciji pregleda.
Najveći rizici su netačni rezultati, pristrasnost algoritama i zaštita podataka dece.

Veštačka inteligencija sve češće se pominje kao alat koji može da pomogne u ranijem prepoznavanju neurorazvojnih poremećaja, uključujući autizam i ADHD. Njena najveća vrednost nije u tome da „postavlja dijagnozu“, već da lekarima pruži dodatne podatke i pomogne u trijaži dece kojoj je potrebna brža procena stručnjaka.

To je posebno važno zato što se kod mnoge dece prvi znaci primete rano, ali put do specijalističkog pregleda često traje predugo. U praksi to znači čekanje na termine, popunjavanje upitnika, dodatna posmatranja i odlazak kod više stručnjaka. AI alati mogu da skrate deo tog procesa, ali samo ako se koriste pažljivo i uz nadzor lekara.

Kako AI može da pomogne u prepoznavanju neurorazvojnih poremećaja?

Neurorazvojni poremećaji obuhvataju stanja koja utiču na ponašanje, komunikaciju, pažnju, učenje i socijalni razvoj deteta. Među najpoznatijima su autizam i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, odnosno ADHD.

Klasična dijagnostika obično se oslanja na razgovor sa roditeljima, posmatranje deteta, standardizovane testove i mišljenje više stručnjaka. To je ispravan pristup, ali u opterećenim zdravstvenim sistemima često traje mesecima.

AI sistemi mogu da analiziraju podatke iz video-snimaka, upitnika ili standardizovanih testova i u njima traže obrasce ponašanja. Na primer, algoritam može da obrati pažnju na kontakt očima, reakcije na nadražaje, govor tela, način igre ili komunikaciju deteta.

Ono što je ovde bitno: AI ne „razume“ dete kao lekar ili psiholog. On računa obrasce u podacima. Zato može biti koristan kao dodatni alat, ali ne i kao zamena za klinički pregled.

Zašto je rana procena toliko važna?

Prve godine života imaju veliku ulogu u razvoju deteta. Kada se razvojna odstupanja prepoznaju ranije, dete može pre da dobije podršku logopeda, psihologa, defektologa, dečijeg psihijatra ili drugog stručnjaka.

Rana intervencija ne znači samo „bržu dijagnozu“. Ona znači i brži početak rada sa detetom i porodicom. U mnogim slučajevima upravo vreme pravi razliku: što se ranije reaguje, veće su šanse da dete dobije podršku u periodu kada je razvoj najintenzivniji.

Zato AI može imati praktičnu ulogu u trijaži. Ako sistem pokaže da postoji veći rizik, dete bi moglo ranije da bude upućeno na detaljniju procenu. Time se ne preskače lekar, već se pomaže da deca kojoj je pregled hitniji brže stignu do stručnjaka.

Šta bi to značilo za Srbiju i region?

U Srbiji i zemljama regiona roditelji često nailaze na problem dostupnosti specijalizovanih pregleda. U manjim mestima izbor stručnjaka je ograničen, pa se porodice neretko upućuju u veće centre kao što su Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevac.

U takvom sistemu AI alati bi mogli da budu korisni u domovima zdravlja, posebno kao podrška pedijatrima. Ne zato što bi softver donosio konačnu odluku, već zato što bi mogao da pomogne lekaru da brže uoči da li postoji razlog za dalju procenu.

Potencijalne koristi bile bi jasne:

Podrška pedijatrima — lekar dobija dodatnu analizu koja može pomoći u odluci da li dete treba uputiti specijalisti.
Brža trijaža — deca sa izraženijim rizikom mogla bi ranije da dođu do detaljnog pregleda.
Manji pritisak na specijaliste — ako se deo početne procene uradi ranije i urednije, specijalističke službe mogu bolje da rasporede termine.
Bolji pristup za manje sredine — porodice iz manjih mesta mogle bi pre da dobiju početnu procenu, bez odmah obaveznog odlaska u veliki klinički centar.

Ipak, ovde treba biti oprezan. Da bi se ovakav sistem uveo u zdravstvo, nije dovoljno samo kupiti softver. Potrebne su kliničke provere, jasna pravila upotrebe, zaštita podataka i obuka lekara.

Prednosti AI alata u ovoj oblasti

Najveća prednost veštačke inteligencije je brzina obrade podataka. Upitnici, video-materijal i drugi unosi mogu se analizirati mnogo brže nego ručno. To lekaru može dati dodatni signal, posebno kada nema dovoljno vremena za duže posmatranje.

Druga prednost je doslednost. Algoritam isti tip podataka obrađuje na isti način, bez umora, pritiska, gužve u čekaonici ili subjektivnog utiska u jednom trenutku pregleda.

Treća korist je bolja organizacija sistema. Ako AI pomogne u ranom prepoznavanju dece sa višim rizikom, liste čekanja mogu se koristiti pametnije. To ne rešava problem manjka stručnjaka, ali može pomoći da najhitniji slučajevi ne čekaju predugo.

Ograničenja i rizici

AI u medicini ne sme se posmatrati kao nepogrešiv alat. Algoritmi zavise od podataka na kojima su obučeni. Ako su ti podaci ograničeni, pristrasni ili ne odgovaraju lokalnoj populaciji, rezultati mogu biti netačni.

Poseban problem je algoritamska pristrasnost. Sistem koji je treniran na jednoj grupi dece ne mora jednako dobro da radi u drugoj zemlji, kulturi ili zdravstvenom okruženju. To je važno i za Srbiju, jer alat razvijen za jedno tržište ne mora automatski biti pouzdan u našem sistemu.

Tu je i pitanje privatnosti. Video-snimci dece i medicinski podaci spadaju u veoma osetljive informacije. Njihovo čuvanje, obrada i deljenje morali bi da budu strogo regulisani.

Postoji i rizik od pogrešnih rezultata. Lažno negativan rezultat mogao bi da umiri roditelje i odloži pregled, iako problem postoji. Lažno pozitivan rezultat mogao bi da izazove nepotreban strah i pritisak na porodicu. Zbog toga AI analiza nikada ne bi smela da bude jedini osnov za odluku.

Najčešće zablude o AI u medicini

Zabluda: Veštačka inteligencija će sama postavljati dijagnozu autizma.
Stvarnost: Neće. Konačnu dijagnozu postavlja stručnjak ili tim stručnjaka, na osnovu pregleda, razgovora sa porodicom i standardizovanih procedura.

Zabluda: AI je nepogrešiv jer koristi matematiku i velike baze podataka.
Stvarnost: AI može da pogreši. Kvalitet rezultata zavisi od kvaliteta podataka, načina obuke sistema i toga da li je alat klinički proveren.

Zabluda: Ako AI ne prepozna problem, nema razloga za brigu.
Stvarnost: Roditelji i lekari ne bi smeli da ignorišu realne simptome samo zato što softver nije označio rizik. Klinički pregled ostaje ključan.

Šta roditelji i lekari treba da zapamte?

Veštačka inteligencija može ubrzati prvi korak u prepoznavanju neurorazvojnih poremećaja, ali ne može zameniti pedijatra, psihologa, logopeda ili dečijeg psihijatra. Njena uloga je pomoćna: da obradi podatke, ukaže na moguće obrasce i pomogne lekarima da bolje odrede prioritete.

Za Srbiju i region ovakvi alati mogu biti korisni, naročito ako se jednog dana budu koristili u domovima zdravlja i manjim sredinama. Ali primena mora biti ozbiljna, proverena i medicinski odgovorna. Kada su u pitanju deca, brzina je važna, ali tačnost i zaštita privatnosti su još važnije.

Pitanja i odgovori

Da li veštačka inteligencija može sama da postavi dijagnozu autizma?

Ne. Veštačka inteligencija ne može samostalno da postavlja dijagnozu. Ona može da pomogne lekarima analizom podataka, ali konačnu odluku donose stručnjaci.

Kako AI prepoznaje moguće simptome neurorazvojnih poremećaja kod dece?

AI sistemi mogu da analiziraju video-snimke, upitnike i obrasce ponašanja, kao što su kontakt očima, reakcije na nadražaje, način igre ili komunikacija. Na osnovu tih podataka sistem traži odstupanja koja mogu ukazivati na potrebu za dodatnom procenom.

Da li su medicinski AI alati bezbedni za upotrebu?

Mogu biti bezbedni samo ako su klinički provereni, odobreni od nadležnih institucija i ako se koriste uz nadzor stručnjaka. Posebno je važno da podaci dece budu strogo zaštićeni.

Zašto bi AI alati bili korisni u domovima zdravlja u Srbiji?

Zato što bi mogli da pomognu pedijatrima u prvoj proceni i trijaži. To bi bilo posebno korisno u sredinama gde nema dovoljno specijalista ili gde se na pregled dugo čeka.