Chrome vam možda troši 4 GB zbog AI modela

Pametni telefoni postaju glavna meta sajber kriminalaca

Hakeri masovno napuštaju klasične imejl prevare i okreću se mobilnom fišingu putem SMS poruka, glasovnih poziva i aplikacija za dopisivanje. Najnoviji podaci pokazuju da će korisnici čak 40% češće kliknuti na zlonamerni link u poruci na telefonu nego u elektronskoj pošti.

Zbog sve jačih bezbednosnih filtera na imejl servisima, napadači su promenili taktiku i sada koriste manipulaciju i građenje lažnog poverenja kako bi prevarili žrtve preko njihovih pametnih telefona.

Šta je mobilni fišing i zašto je opasniji od imejla?

Mobilni fišing (phishing) obuhvata prevare koje se izvode putem SMS poruka (poznato kao smishing), glasovnih poziva (vishing) i aplikacija za dopisivanje.

Za razliku od nekadašnjih masovnih, loše prevedenih imejlova, današnji mobilni napadi su precizni, ciljani i osmišljeni tako da manipulišu vašim emocijama.

Kriminalci sve više koriste taktiku poznatu kao „pretexting”. To znači da prvo pokušavaju da uspostave poverenje sa žrtvom, a tek onda traže osetljive podatke ili novac.

Na primer, napadač se može danima dopisivati sa zaposlenim u firmi, pretvarajući se da je kolega iz druge kancelarije, pre nego što zatraži pristupni kod ili hitnu uplatu.

Kako to funkcioniše u praksi?

Napad obično počinje porukom koja deluje hitno, poznato ili autoritativno:

• Obaveštenje o paketu koji ne može biti isporučen dok se ne potvrdi adresa i ne plati sitan iznos.
• Poruka od „člana porodice” sa nepoznatog broja koji tvrdi da je izgubio telefon i traži hitnu finansijsku pomoć.
• Poziv navodne „tehničke podrške” banke ili telekom operatora koja zahteva šifru kako bi sprečila gašenje vašeg naloga.

Kada žrtva u panici ili brzini klikne na link iz SMS-a, otvara se lažni sajt koji izgleda vizuelno identično pravoj platformi.

Čim korisnik unese svoje podatke, lozinke ili brojeve kreditne kartice, oni direktno odlaze u ruke hakera.

Šta ovo znači za korisnike u Srbiji i regionu?

Korisnici u Srbiji se već uveliko susreću sa ovom vrstom prevara, najčešće preko standardnih SMS poruka i Viber-a.

Lažna obaveštenja od „Pošte Srbije”, raznih kurirskih službi, kao i lažna upozorenja o blokadi računa u domaćim bankama, postala su deo svakodnevice.

Poseban rizik u domaćim malim i srednjim preduzećima predstavlja praksa korišćenja privatnih telefona za posao (BYOD model).

Kada zaposleni sa svog privatnog telefona, koji nema nikakav zaštitni softver firme, klikne na zlonamerni link na Viberu, hakeri lako mogu dobiti pristup poslovnim imejlovima, a time i internoj mreži celog preduzeća.

Najčešće greške i zablude

„Moj telefon je bezbedan jer imam antivirus.”

Većina modernih mobilnih prevara ne koristi klasične viruse. Oni se oslanjaju na ljudsku grešku i manipulaciju, a softver ne može da spreči korisnika da svojevoljno ukuca lozinku na lažnom sajtu.

Slepo verovanje imenu pošiljaoca

Ime pošiljaoca u SMS poruci se veoma lako lažira. Zbog toga se lažna poruka može pojaviti u istom razgovoru gde vam stižu i prava obaveštenja od vaše banke.

Brzopletost pod pritiskom

Kriminalci veštački stvaraju osećaj panike, na primer tvrdnjom da će račun biti ugašen za 24 sata, što tera ljude da reaguju instinktivno pre nego što logično procene situaciju.

Najvažnije za kraj

Mobilni napadi će nastaviti da rastu jer se zaštitni sistemi imejlova stalno usavršavaju.

Najvažnija linija odbrane danas nije tehnologija, već pažnja samog korisnika.

Nikada ne klikćite na linkove iz neočekivanih poruka, bez obzira na to koliko zvanično izgledaju.

Ako dobijete sumnjiv zahtev od banke ili kurirske službe, samostalno otvorite njihovu zvaničnu aplikaciju ili pozovite broj korisničkog centra kako biste proverili informaciju.

Firme moraju hitno da prilagode edukaciju zaposlenih i objasne im da opasnost više ne vreba samo iz imejl sandučeta, već direktno iz njihovog džepa.

Pitanja i odgovori

Šta je mobilni fišing?

Mobilni fišing je vrsta prevare u kojoj napadači koriste SMS poruke, glasovne pozive ili aplikacije za dopisivanje kako bi od vas izvukli lozinke, lične podatke ili novac.

Da li su prevare preko poruka zaista opasnije od imejla?

Da, najnovija istraživanja pokazuju da ljudi 40% češće nasedaju na prevare preko telefona, prvenstveno zato što SMS poruke i pozivi deluju ličnije i zahtevaju bržu reakciju od elektronske pošte.

Kako prepoznati lažnu SMS poruku od kurirske službe u Srbiji?

Lažna poruka obično traži da platite simboličan iznos za carinu, promenu adrese ili ležarinu i sadrži sumnjiv link ka sajtu čija internet adresa ne odgovara zvaničnom sajtu prave kurirske službe.

Šta je „pretexting” taktika koju koriste hakeri?

Pretexting je metoda u kojoj haker prvo pokušava da izgradi odnos i poverenje sa žrtvom, glumeći kolegu, rođaka u nevolji ili tehničku podršku, pre nego što zatraži novac ili pristupne podatke.

Mogu li hakeri ugroziti firmu preko mog privatnog telefona?

Da, ako na privatnom telefonu otvorite zlonamerni link dok ste ulogovani na poslovne servise ili povezani na mrežu firme, hakeri to mogu iskoristiti da ukradu korporativne podatke.

Šta treba uraditi u slučaju da se slučajno klikne na sumnjiv link iz poruke?

Odmah isključite internet (Wi-Fi i mobilne podatke) na telefonu, koristeći drugi uređaj promenite lozinke za najvažnije naloge i hitno pozovite svoju banku ukoliko ste uneli podatke sa platne kartice.