Zašto Evropa želi da smanji zavisnost od američkih tehnoloških kompanija
Kratak odgovor:
Evropa ne pokušava da izbaci američku tehnologiju iz upotrebe. Cilj je drugačiji: smanjiti preveliku zavisnost od nekoliko velikih kompanija koje kontrolišu cloud, poslovni softver, pretragu, društvene mreže, mobilne ekosisteme i sve veći deo veštačke inteligencije.
Za obične korisnike ova tema može delovati udaljeno, ali posledice su vrlo konkretne. One se vide kroz zaštitu podataka, cene softvera, dostupnost servisa, pravo na popravku uređaja, pravila za društvene mreže, online kupovinu, roaming i način na koji države čuvaju važne informacije.
Zašto je Evropa uopšte zabrinuta
Evropske države, firme i građani već godinama koriste tehnologiju koja uglavnom dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. To se vidi na svakom koraku: Windows na računarima, Microsoft 365 u firmama, Google pretraga, Gmail, YouTube, Android, iPhone, AWS, Azure, Google Cloud, Facebook, Instagram, WhatsApp, LinkedIn, GitHub, Zoom, Teams i sve veći broj AI alata.
To samo po sebi nije problem. Mnogi od tih servisa su kvalitetni, stabilni i praktični. Problem nastaje kada se ceo digitalni sistem jednog kontinenta osloni na mali broj kompanija iz druge države.
Tada pitanje više nije samo koji softver je bolji. Pitanje postaje: gde se čuvaju podaci, ko ima pristup infrastrukturi, koji zakoni se primenjuju, koliko košta prelazak na drugi sistem i šta se dešava ako se politički ili poslovni odnosi promene.
Zbog toga se u Evropi sve češće govori o digitalnoj suverenosti.
Šta znači digitalna suverenost
Digitalna suverenost ne znači da Evropa želi da se zatvori i koristi samo evropski softver. Takav pristup ne bi bio realan, a verovatno ne bi bio ni koristan.
Suština je u tome da države, institucije i firme imaju mogućnost izbora. Da ne zavise potpuno od jednog dobavljača. Da mogu da promene platformu ako cena postane previsoka, uslovi neprihvatljivi ili pravni rizik prevelik.
U praksi, digitalna suverenost znači da javne institucije imaju bolju kontrolu nad svojim podacima, da se koriste otvoreni standardi, da postoji više evropskih i open-source rešenja, da cloud servisi ne budu jedina tačka zavisnosti i da ključni sistemi mogu da rade i kada dođe do krize.
To nije antitehnološka ideja. Naprotiv. To je pokušaj da se tehnologija postavi na stabilnije osnove.
Američke kompanije nisu problem same po sebi
U ovoj temi lako se sklizne u pogrešan zaključak da je Evropa protiv američke tehnologije. Nije. Bez američkih kompanija savremeni internet ne bi izgledao ovako kako izgleda.
Microsoft, Google, Amazon, Apple, Meta, Nvidia, OpenAI i druge kompanije napravile su proizvode koje koriste milijarde ljudi. Njihova prednost nije slučajna. Imaju kapital, znanje, infrastrukturu, odlične inženjere i ogromno tržište.
Evropski problem nije u tome što su ti proizvodi američki. Problem je u tome što je zavisnost postala prevelika.
Ako školski sistem, javna uprava, zdravstvo, poslovni sektor, komunikacija i podaci zavise od nekoliko stranih platformi, onda tehnologija postaje strateško pitanje. Nije isto kada pojedinac koristi Gmail i kada cela državna administracija zavisi od jednog cloud ekosistema.
Tu počinje evropska rasprava.
Cloud je najosetljivija tačka
Cloud je verovatno najvažniji deo ove priče. Danas se dokumenti, baze podataka, aplikacije, mejlovi, fotografije, poslovni sistemi i rezervne kopije sve češće ne nalaze na lokalnim računarima, već u data centrima velikih provajdera.
Najveći globalni igrači su Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud. Njihove usluge koriste kompanije, startapi, univerziteti, mediji, državne institucije i javna preduzeća.
Cloud donosi očigledne prednosti. Servisi se brzo pokreću, lako se proširuju, podaci su dostupni sa više lokacija, a firme ne moraju same da održavaju skupu infrastrukturu. Međutim, ta praktičnost ima cenu.
Kada se jednom aplikacije, podaci i radni procesi vežu za jednog dobavljača, promena sistema može biti spora, skupa i tehnički komplikovana. To je ono što se često naziva vendor lock-in, odnosno zaključavanje korisnika u ekosistem jednog dobavljača.
Zato Evropa sve češće traži takozvani suvereni cloud. To ne znači samo da se server fizički nalazi u Evropi. Važno je i ko upravlja sistemom, ko ima administratorski pristup, pod čijim zakonima se servis nalazi i da li korisnik može da prenese podatke bez velikih prepreka.
Evropski cloud provajderi kao što su OVHcloud, Scaleway, IONOS, T-Systems, STACKIT i slične kompanije ne mogu preko noći da zamene američke gigante. Ali mogu biti alternativa za osetljive javne sisteme, lokalne firme i institucije koje ne žele potpunu zavisnost od globalnih platformi.
Microsoft 365, Google Workspace i navike koje je teško promeniti
Za običnog korisnika Microsoft 365 ili Google Workspace izgledaju kao skup praktičnih alata: mejl, dokumenti, tabele, prezentacije, kalendar, video sastanci i cloud skladište.
Za firmu ili državu, to je mnogo više od kancelarijskog paketa. To postaje način rada.
Kada se uvedu Outlook, Teams, SharePoint, OneDrive, Word, Excel, Google Drive, Docs, Meet i slični alati, zaposleni se naviknu na njih. Dokumenti su u određenim formatima, administratori su obučeni za jednu platformu, a komunikacija i arhiva se godinama gomilaju u istom sistemu.
Zato izlazak iz tog ekosistema nije jednostavan. Ne radi se samo o instaliranju drugog programa. Potrebno je prebaciti podatke, obučiti ljude, prilagoditi procese, rešiti kompatibilnost dokumenata i obezbediti podršku.
Tu evropske institucije sve češće razmatraju alternative kao što su LibreOffice, Collabora Online, OnlyOffice, Nextcloud, OpenProject, Element/Matrix, Jitsi, BigBlueButton, Open-Xchange, XWiki i openDesk.
Neka od tih rešenja nisu nova. Razlika je u tome što sada dobijaju strateški značaj. Više se ne posmatraju samo kao besplatna zamena za komercijalni softver, već kao način da javni sektor zadrži kontrolu nad podacima i digitalnim procesima.
Open source nije magično rešenje, ali jeste važan alat
Otvoreni kod je važan jer omogućava uvid u način rada softvera, lakše prilagođavanje i veću nezavisnost od jednog proizvođača.
To ne znači da je svaki open-source program automatski bolji od komercijalnog softvera. Nije. Loše održavan open-source sistem može biti jednako problematičan kao i loše uveden komercijalni sistem.
Ali za javni sektor otvoreni kod ima jednu veliku prednost: smanjuje dugoročnu zavisnost. Ako država koristi softver otvorenog koda i otvorene standarde, može da angažuje različite firme za održavanje, prilagođavanje i podršku. Nije zauvek vezana za jednog dobavljača.
To je posebno važno za škole, opštine, sudove, zdravstvene ustanove i državne službe. Takve institucije ne bi trebalo da budu u situaciji da ne mogu da promene sistem jer su dokumenti, podaci i radni procesi zaključani u jednom zatvorenom ekosistemu.
Zato se sve češće pominju rešenja kao što su LibreOffice za kancelarijski rad, Nextcloud za fajlove i saradnju, Collabora Online i OnlyOffice za dokumente u browseru, Matrix i Element za komunikaciju, Jitsi i BigBlueButton za video sastanke i OpenProject za upravljanje projektima.
Poenta nije da se sve odmah zameni. Poenta je da postoji realna alternativa.
Veštačka inteligencija otvara novu zavisnost
Do pre nekoliko godina evropska zavisnost od američke tehnologije najviše se vezivala za cloud, operativne sisteme, pretragu i društvene mreže. Sada se tu dodaje i veštačka inteligencija.
AI više nije samo zanimljiv chatbot. On ulazi u pretragu, kancelarijski softver, programiranje, medicinu, obrazovanje, korisničku podršku, državnu administraciju, bezbednost i analizu podataka.
Ko kontroliše AI infrastrukturu, modele, čipove i cloud, imaće ogroman uticaj na buduću ekonomiju.
Zbog toga Evropa pokušava da razvije sopstveni AI ekosistem. Tu se pominju kompanije i projekti kao što su Mistral AI, Aleph Alpha, OpenEuroLLM, evropske AI fabrike, EuroHPC superračunari i programi finansiranja kroz Digital Europe.
Evropa trenutno nema snagu američkih AI kompanija. OpenAI, Microsoft, Google, Anthropic, Meta i Nvidia imaju veliku prednost u kapitalu, infrastrukturi i brzini razvoja. To ne treba ulepšavati.
Ipak, Evropa pokušava da izgradi drugačiji pristup: više transparentnosti, više pravila, više podrške za evropske jezike, više otvorenih modela i bolju zaštitu osetljivih podataka.
To neće biti brzo, ali je logično. Ako škole, bolnice, firme, mediji i državne službe počnu masovno da koriste AI, pitanje kontrole nad tim sistemima postaće još važnije nego danas.
Evropska pravila kao pritisak na velike platforme
Evropa ne pokušava da smanji zavisnost samo ulaganjem u domaće projekte. Ona to radi i kroz regulaciju.
Najpoznatiji propisi su GDPR, Digital Services Act, Digital Markets Act i AI Act.
GDPR je postavio stroža pravila za zaštitu ličnih podataka. Korisnici su dobili jasnija prava, a kompanije veće obaveze u vezi sa obradom, čuvanjem i brisanjem podataka.
Digital Services Act se bavi odgovornošću online platformi. U fokusu su ilegalan sadržaj, prevare, oglašavanje, zaštita maloletnika, prijave korisnika i transparentnost velikih platformi.
Digital Markets Act cilja najveće digitalne „čuvare kapija“, odnosno kompanije koje kontrolišu ključne platforme, prodavnice aplikacija, operativne sisteme, društvene mreže, pretragu i online oglašavanje. Cilj je da se spreči zloupotreba tržišne moći i da korisnici i manje firme dobiju više prostora.
AI Act uvodi pravila za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, posebno tamo gde AI može da utiče na prava građana, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo, bezbednost i javne usluge.
Ovaj pristup ima kritičare. Jedni smatraju da Evropa previše reguliše, a premalo gradi. Drugi tvrde da bez regulacije velike platforme ne bi imale razlog da smanje svoju moć. Realnost je verovatno između: Evropi trebaju i jasna pravila i jača tehnološka industrija.
Šta korisnik dobija od evropskog pristupa
Za prosečnog korisnika evropska digitalna politika često deluje apstraktno. Ipak, neke posledice su već vidljive.
USB-C punjač je dobar primer. Evropska pravila su uticala na to da industrija prihvati zajednički standard punjenja za veliki broj uređaja. Korisnik zbog toga ima manje kablova, manje adaptera i manje elektronskog otpada.
Slično važi za pravo na popravku. Ideja je da korisnik ne mora odmah da kupi novi telefon, tablet ili laptop ako je otišla baterija, ekran, konektor ili neka druga komponenta. Proizvođači se sve više guraju ka tome da obezbede rezervne delove, servisne informacije i razumnije uslove popravke.
Kod društvenih mreža i online platformi korisnik dobija više prava u vezi sa oglasima, prijavama prevara, uklanjanjem sadržaja i zaštitom maloletnika.
Naravno, to ne znači da će internet postati bezbedan sam od sebe. Prevare, manipulacije i agresivno oglašavanje neće nestati samo zato što je donet propis. Ali platforme više ne mogu da tvrde da nemaju nikakvu odgovornost za prostor koji kontrolišu.
Šta evropski digitalni zaokret znači za Srbiju
Za Srbiju je ova tema važna iako nije članica Evropske unije. Razlog je jednostavan: evropska pravila se već prelivaju na domaće tržište.
Veliki proizvođači telefona, laptopova, softvera i online servisa ne prave uvek posebna rešenja za mala tržišta. Kada EU natera industriju da uvede određeni standard, taj standard često dođe i do Srbije.
Zato evropski digitalni zaokret nije udaljena briselska tema. On se tiče domaćih korisnika, servisa, IT firmi, prodavnica tehnike, operatera, javne uprave i svih koji posluju sa evropskim tržištem.
Srbija već ima zakone koji su delimično usklađeni sa evropskim pravilima. Međutim, kod nas problem često nije samo u tekstu zakona, već u primeni. Propis može izgledati dobro na papiru, ali ako nema kontrole, nezavisnih institucija i jasnih procedura, korisnik od njega ima malo koristi.
Telefoni, punjači i pravo na popravku
Najvidljivija promena za korisnike je standardizacija uređaja. USB-C je već postao praktično uobičajen priključak na novim telefonima, tabletima, slušalicama, laptopovima i dodatnoj opremi.
Za korisnika u Srbiji to znači manje različitih punjača i kablova. Jedan punjač može da se koristi za više uređaja, a to je jednostavnije i jeftinije na duži rok.
Pravo na popravku je još važnije. Srbija ima veliki broj nezavisnih servisera, ali korisnici dobro znaju koliko popravka može biti komplikovana. Originalni delovi su često skupi, baterije su zalepljene, uređaji se teško otvaraju, a softverske blokade mogu da otežaju zamenu pojedinih komponenti.
Ako se evropska pravila o pravu na popravku ozbiljno prenesu i primene, korisnici bi mogli da dobiju bolji položaj. Telefon, tablet ili laptop ne bi morali da završe u fioci samo zato što je jedna komponenta otkazala.
To bi bilo dobro i za kupce i za nezavisne servise. Naravno, samo ako se pravila zaista sprovode, a ne ostanu mrtvo slovo na papiru.
E-otpad i sigurniji hardver
Srbija ima ozbiljan problem sa elektronskim otpadom. Stari telefoni, punjači, kablovi, baterije, računari, monitori i televizori često završavaju po fiokama, podrumima ili na mestima gde ne bi smeli da budu.
Evropski model traži odvojeno prikupljanje, obradu i reciklažu elektronskog otpada. To nije samo ekološko pitanje. E-otpad može sadržati materije koje su opasne po zdravlje i životnu sredinu.
Za Srbiju bi ozbiljnije usklađivanje sa evropskim pravilima značilo više mesta za predaju e-otpada, jasnije obaveze za prodavce i uvoznike, bolju kontrolu reciklaže i manje improvizacije.
Tu je i pitanje oznaka usaglašenosti. CE oznaka u Evropskoj uniji pokazuje da proizvod ispunjava propisane zahteve u vezi sa bezbednošću, zdravljem i zaštitom životne sredine. Potpunije usklađivanje sa evropskim tržištem donelo bi jasnija pravila i za domaće trgovce i za kupce.
Digital Europe i šansa za domaće firme
Srbija učestvuje u programu Digital Europe, što može biti važno za domaći IT sektor, fakultete, istraživačke centre i startape.
Kroz taj program finansiraju se oblasti kao što su superračunari, veštačka inteligencija, sajber bezbednost, digitalne veštine i primena digitalnih tehnologija u privredi i javnom sektoru.
Posebno su važni Evropski centri za digitalne inovacije, poznati kao EDIH. Njihova uloga je da pomognu firmama da testiraju tehnologije, unaprede znanje, pronađu partnere i lakše dođu do finansiranja.
Za Srbiju je to prilika, ali ne i automatska korist. Potrebni su dobri projekti, stručni timovi i institucije koje znaju da koriste evropske programe. Bez toga fondovi ostaju samo mogućnost koja lepo zvuči u dokumentima.
Roaming kao najvidljivija korist za građane
Jedna od najkonkretnijih koristi evropskog digitalnog prostora jeste roaming. EU već godinama primenjuje princip „Roam Like at Home“, koji korisnicima omogućava da u drugim državama članicama koriste mobilni telefon pod mnogo povoljnijim uslovima nego ranije.
Zapadni Balkan ima regionalni režim rominga, ali potpuno približavanje evropskom sistemu bilo bi još korisnije za građane Srbije. To bi posebno značilo ljudima koji često putuju, rade u inostranstvu, studiraju, imaju porodicu u EU ili posluju preko granice.
Za prosečnog korisnika to je vrlo jednostavna stvar: manje straha od računa za mobilni internet čim se pređe granica.
Društvene mreže, prevare i online kupovina
DSA i DMA su važni i za Srbiju jer se problemi na internetu ne zaustavljaju na granici.
Korisnici se svakodnevno susreću sa lažnim online prodavnicama, phishing porukama, prevarama preko oglasa, lažnim nalozima, sumnjivim investicionim šemama i agresivnim reklamama.
Evropska pravila traže veću odgovornost platformi, bolju proveru prodavaca, jasnije označavanje oglasa, efikasnije prijave ilegalnog sadržaja i posebnu zaštitu maloletnika.
Ako Srbija uskladi pravila sa evropskim standardima i zaista ih primeni, korisnici bi mogli da dobiju bolju zaštitu. Ali postoji ozbiljna rezerva: regulacija interneta ne sme postati izgovor za političku kontrolu ili cenzuru.
Zato su ključne nezavisne institucije, jasne procedure i pravo korisnika na žalbu. Bez toga, dobra ideja može lako da se pretvori u lošu praksu.
GDPR, ZZPL i stvarna zaštita podataka
Srbija ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u velikoj meri rađen po uzoru na GDPR. Ipak, praksa je mnogo važnija od samog teksta zakona.
Zaštita podataka ne bi smela da se svodi na baner sa kolačićima ili kopiranu politiku privatnosti. Firme, škole, aplikacije, državne službe i online prodavnice moraju znati koje podatke prikupljaju, zašto ih prikupljaju, koliko ih čuvaju i kako ih štite.
Korisnik bi morao da ima jasna prava: da zna ko obrađuje njegove podatke, da zatraži kopiju, ispravku ili brisanje, i da ima kome da se obrati ako dođe do zloupotrebe.
Ovo postaje još važnije sa razvojem AI alata, digitalnih plaćanja, video nadzora, biometrije i sve agresivnijeg online oglašavanja.
Šta ovo znači za domaće korisnike tehnologije
Za korisnika u Srbiji evropski digitalni zaokret može značiti nekoliko vrlo konkretnih stvari.
- Telefon koji se lakše puni.
- Uređaj koji se lakše popravlja.
- Manje elektronskog otpada.
- Bolju zaštitu od online prevara.
- Jasnija pravila za društvene mreže.
- Bolju zaštitu ličnih podataka.
- Niže troškove rominga u budućnosti, ako se približavanje evropskom modelu nastavi.
- Više šansi za domaće IT firme koje mogu da rade na evropskim projektima.
Naravno, postoje i troškovi. Usklađivanje sa evropskim pravilima traži novac, znanje, administraciju i ozbiljnu primenu. Male firme mogu imati dodatne obaveze, a institucije moraju da ulažu u ljude i sisteme.
Zato nije dovoljno samo prepisati evropski propis. Potrebno je napraviti sistem koji zaista radi.
Prednosti evropskog pristupa
Evropski pristup ima nekoliko jasnih prednosti.
Prva je zaštita korisnika. EU pokušava da ograniči model u kojem je korisnik samo izvor podataka za oglašavanje i algoritamsko targetiranje.
Druga je konkurencija. Digital Markets Act pokušava da smanji moć najvećih platformi i otvori prostor za manje firme i alternativne servise.
Treća je transparentnost. Platforme moraju jasnije da objasne oglase, moderaciju sadržaja, rizike i pravila po kojima rade.
Četvrta je otpornost javnog sektora. Ako škole, opštine, bolnice i državne službe imaju više izbora, manji je rizik da ostanu zaključane u jednom sistemu.
Peta je razvoj domaće i evropske industrije. Novac koji se ulaže u cloud, AI, open-source softver, sajber bezbednost i digitalne veštine može da ostane u evropskoj ekonomiji, umesto da se skoro u celini odliva ka nekoliko globalnih platformi.
Slabosti evropskog pristupa
Evropa ima i ozbiljne slabosti.
Najveća je to što često bolje reguliše nego što gradi. Doneti propis je lakše nego napraviti konkurenta Microsoftu, Googleu, Amazonu ili OpenAI-ju.
Drugi problem je fragmentacija. Evropa ima mnogo država, jezika, budžeta, procedura i političkih prioriteta. To usporava razvoj velikih tehnoloških projekata.
Treći problem je korisničko iskustvo. Ljudi neće koristiti evropske alternative samo zato što su evropske. Softver mora biti brz, stabilan, jednostavan i dovoljno dobar za svakodnevni rad.
Četvrti problem su troškovi migracije. Prelazak sa jednog sistema na drugi nije samo tehničko pitanje. Potrebna je obuka, podrška, prilagođavanje dokumenata, promena navika i jasno planiranje.
Peti problem je politička zloupotreba. Pravila za digitalne platforme mogu štititi korisnike, ali u lošim rukama mogu postati sredstvo pritiska. To je posebno važno za zemlje u kojima institucije nisu dovoljno nezavisne.
Evropa neće brzo zameniti Big Tech
Treba biti realan. Evropa neće za godinu ili dve zameniti američke tehnološke gigante.
Microsoft, Google, Amazon, Apple, Meta, Nvidia i OpenAI imaju ogromnu prednost. Imaju infrastrukturu, kapital, korisnike, razvojne timove i ekosisteme koji se grade decenijama.
Evropske alternative postoje, ali su često manje, sporije ili pokrivaju samo deo tržišta. Neki open-source alati su odlični, ali traže više znanja i ozbiljnu podršku. Neki evropski cloud servisi su kvalitetni, ali nemaju širinu koju imaju AWS ili Azure. Evropski AI projekti su važni, ali još nemaju resurse najvećih američkih kompanija.
Zato ovu temu ne treba predstavljati kao „Evropa napušta američku tehnologiju“. Tačnije je reći: Evropa pokušava da smanji rizik prevelike zavisnosti.
To je manje dramatično, ali mnogo preciznije.
Šta korisnik treba da zapamti
Evropski digitalni zaokret nije samo politička tema. On se tiče svakog ko koristi telefon, internet, društvene mreže, cloud, online prodavnice, AI alate, bankarske aplikacije ili elektronske usluge države.
Evropa želi više kontrole nad digitalnim sistemima od kojih zavisi. Ne zato što je svaka američka tehnologija loša, već zato što nijedno društvo ne bi trebalo da bude potpuno zavisno od nekoliko stranih kompanija.
Za Srbiju je ova tema posebno važna jer se evropska pravila već prelivaju na domaće tržište. USB-C, pravo na popravku, zaštita podataka, regulacija platformi, roaming, e-otpad, cloud i veštačka inteligencija nisu udaljene teme. To su stvari koje mogu direktno uticati na domaće korisnike i firme.
Ako se evropski standardi primene ozbiljno, korisnici u Srbiji mogu dobiti bolju zaštitu, dugotrajnije uređaje, sigurniju online kupovinu, više prava i veće mogućnosti za domaći IT sektor.
Ako se sve svede na formalno usklađivanje bez stvarne primene, koristi će biti ograničene.
Pitanja i odgovori
Da li Evropa želi da zabrani američke tehnološke kompanije?
Ne. Cilj nije zabrana američkih kompanija, već smanjenje prevelike zavisnosti od njih. Microsoft, Google, Amazon, Apple, Meta i druge kompanije će i dalje biti prisutne u Evropi. Razlika je u tome što EU želi više konkurencije, bolju kontrolu nad podacima i realne alternative.
Šta znači digitalna suverenost?
Digitalna suverenost znači da država, institucija ili firma ima veću kontrolu nad važnim digitalnim sistemima, podacima i softverom. To ne znači zatvaranje od sveta, već mogućnost izbora i manju zavisnost od jednog dobavljača.
Zašto su cloud servisi toliko važni?
Cloud danas čuva podatke, aplikacije, dokumente, mejlove, komunikaciju i poslovne procese. Ako javna uprava ili firma potpuno zavisi od jednog cloud provajdera, prelazak na drugi sistem može biti skup i komplikovan. Zato Evropa želi više suverenih i evropskih cloud opcija.
Da li je open-source softver uvek bolji?
Ne. Open-source softver može doneti veću nezavisnost i transparentnost, ali samo ako se dobro održava i ima stručnu podršku. Loše uveden open-source sistem može biti problematičan kao i loše uveden komercijalni softver.
Kako ovo utiče na Srbiju?
Srbija već oseća posledice evropskih pravila kroz uređaje, punjače, zaštitu podataka, online trgovinu i poslovanje sa EU tržištem. Ako se usklađivanje nastavi, korisnici mogu dobiti bolju zaštitu, lakšu popravku uređaja, jasnija pravila za platforme i povoljniji roaming u budućnosti.
Da li će evropske alternative zameniti Google, Microsoft i Amazon?
Ne brzo. Američke kompanije imaju ogromnu prednost. Evropske alternative mogu postati važan izbor za javni sektor, škole, firme i korisnike koji žele veću kontrolu nad podacima, ali neće preko noći zameniti Big Tech.
Da li je ovo dobro za obične korisnike?
Može biti dobro ako se pravila sprovode ozbiljno. Korisnici mogu dobiti više prava, bolju zaštitu podataka, sigurniju online kupovinu, uređaje koji se lakše popravljaju i više izbora. Ako se sve svede na birokratiju, koristi će biti mnogo manje.
Ćitaj tekst na drugim jezicima
Pročitaj više: Evropski put ka digitalnom suverenitetu
