Zavisnost od mobilnih telefona

Nebojsa Kostić 29. септембар 2025. 7 min read

Između potrebe i bolesti modernog doba

Fokus: Srbija i region, uz globalni kontekst

Ukratko

Živimo u eri digitalne povezanosti, gde je telefon često produžetak naše ruke. Iako još uvek ne postoji
jedinstvena, formalno priznata dijagnoza u glavnim medicinskim klasifikacijama, kompulzivna i štetna upotreba
pametnih uređaja u literaturi se najčešće opisuje kao
Problematična upotreba pametnih telefona (Problematic Smartphone Use – PSU).
Jedan od najupečatljivijih simptoma je nomofobija — intenzivan strah od nemogućnosti korišćenja telefona.
Granica između korisne upotrebe i preterivanja je tanka, a posledice mogu biti stvarne: narušen san, pad fokusa,
konflikt u porodici i na poslu.

Šta je nomofobija — strah modernog doba?

Nomofobija (od „NO MObile phone PHOBIA“) označava strah kada je telefon nedostupan: izgubljen, zaboravljen, prazna baterija, nema signala ili interneta. Nije samo „nervoza“, već ponekad i panična reakcija.

Ubrzano disanje, znojenje, drhtavica, osećaj panike.
Opsesivno proveravanje torbe/džepova/punjača.
Osećaj gubitka kontakta s ljudima, informacijama i sopstvenim digitalnim identitetom.

Nomofobija je čest pokazatelj šire problematične upotrebe telefona.

Zavisnost od telefona, interneta i tehnologije — jedna celina ili različiti problemi?

Zavisnost od tehnologije — najširi pojam (računari, konzole, pametni satovi…).
Zavisnost od interneta — prekomerna onlajn upotreba koja remeti svakodnevni život (društvene mreže, kockanje, onlajn kupovina, pornografija…).
Zavisnost od mobilnih telefona — kompulzivna upotreba upravo telefona kao stalno dostupnog uređaja.

Ove pojave se prepliću: telefon je najčešći kanal kroz koji se ispoljava i problematična upotreba interneta.
Zajedno čine celinu bihejvioralnih zavisnosti savremenog doba — ali se procenjuju po konkretnim obrascima i posledicama.

Da li je ovo „prava“ bolest?

U ICD-11/DSM-5 ne postoji posebna dijagnoza „zavisnosti od mobilnih telefona“ ili „nomofobije“.
Postoje priznati poremećaji (npr. gaming disorder, kockanje) iz grupe disorders due to addictive behaviors.
U praksi se zato leče posledice i prateća stanja (anksioznost, depresivnost, nesanica, problemi pažnje)
i funkcionalna oštećenja (pad uspeha u školi/na poslu, konflikti, socijalno povlačenje).

Simptomi i znaci

Gubitak kontrole: ne uspevaš da smanjiš vreme na telefonu.
Zanemarivanje obaveza: škola/posao/porodica trpe zbog telefona.
Apstinencijalna reakcija: anksioznost, nervoza, tuga bez telefona (nomofobija).
Povećana tolerancija: sve više vremena za „isti osećaj“.
Gubitak interesovanja: slabi motivacija za ranije omiljene aktivnosti.
Fizičke posledice: nesanica, bol u vratu/leđima, naprezanje očiju, glavobolje.

Mini-čeklista: Ako na 3+ od sledećih pitanja kažeš „često“ (poslednjih 30 dana), razmisli o razgovoru sa stručnjakom:
koristiš li telefon i kad ti škodi (noću, u vožnji); napet si bez telefona; kriješ obim korišćenja; smanjio/la si kontakte uživo; propadaju pokušaji da smanjiš.

Ima li leka i kako se leči?

Da — ima pomoći. Tretman se prilagođava osobi i stepenu problema:

1) Psihoterapija (posebno KBT)

Rad na okidačima i uverenjima („moram odmah da odgovorim“), samoregulaciji, planiranju dana, alternativama i ciljevima.

2) Digitalna higijena / wellbeing plan

Bez telefona u spavaćoj sobi, 60 min pre spavanja „off“.
Fiksni „off“ intervali tokom dana (npr. 12–13h ručak bez ekrana).
„Screen-free“ obroci i društveni trenuci.
Porodični medija-plan i doslednost.

3) Alati na telefonu

Android Digital Wellbeing, fokus/DND, gašenje push-notifikacija, ograničenja po aplikacijama, „grayscale“.
Apple Screen Time, limiti, „Downtime“.

4) Lečenje pratećih stanja

Ako postoje anksioznost, depresija, nesanica, ADHD (posebno kod mladih) — psihijatrijska procena i plan (po potrebi i farmakoterapija).

5) Porodična i/ili grupna terapija

Posebno korisna kod dece/tinejdžera i mladih odraslih — podrška u postavljanju pravila i rešavanju konflikata.

Napomena za roditelje: cilj je učenje samoregulacije, ne kazna. Postepeno smanjenje, jasna pravila i smisleni „offline“ sadržaji (sport, muzika, druženja) daju najbolje rezultate.

Gde potražiti pomoć (Srbija & region)

Srbija

Hrvatska

Slovenija

BiH

JU Zavod za bolesti ovisnosti Kantona Sarajevo
Univerzitetski klinički centri (Tuzla, Banja Luka, Sarajevo) – odeljenja psihijatrije i savetovališta.

Prvi korak: javite se izabranom lekaru (dom zdravlja) koji daje uput za odgovarajuću specijalističku službu.

Može li se otići na bolovanje zbog „zavisnosti od telefona“?

U Srbiji privremenu sprečenost za rad (bolovanje) otvara izabrani lekar na osnovu medicinske dokumentacije i procene radne sposobnosti.
Pošto „zavisnost od telefona“ nije formalna dijagnoza, bolovanje se — kada je opravdano — obično vodi
pod pratećom, klinički potvrđenom dijagnozom (npr. anksiozni poremećaj, depresivna epizoda, nesanica)
uz dokazano narušeno funkcionisanje.

Pitanje za čitaoce: da li digitalne zavisnosti treba posebno da se priznaju kao osnov za bolovanje u našem zdravstvenom sistemu?

Treba li nekome nasilno oduzeti telefon?

U većini slučajeva — ne. Nasilno oduzimanje pojačava otpor, konflikt i anksioznost. Preporučuje se postepena regulacija (dogovorena pravila, vremenska ograničenja, „off“ zone), uz podršku stručnjaka.

Izuzetak: situacije akutnog rizika (samopovređivanje, nasilje, vožnja) — tada je prioritet bezbednost i hitna stručna pomoć.

Globalna perspektiva

PSU/nomofobija su globalni fenomen. Neke zemlje (npr. Južna Koreja) imaju kampove/programa digitalne detoksikacije za mlade; poslodavci i škole uvode politike „no-phone“ zona i programe mentalne higijene.

Praktični alati i male navike

„15-min pravilo“: odloži prvo jutarnje proveravanje 15 min posle buđenja.
Notifikacije na minimum: ostavi aktivne samo hitne.
Fokus/DND i blokatori: tokom rada/škole; uključi „grayscale“ uveče.
„Ekran-free“ rituali: obroci, šetnje, 60 min pre spavanja.
Porodični medija-plan: jasna, zajednička pravila (npr. AAP Family Media Plan).
„Offline“ zamene: knjiga, sport, muzika, društvene igre.

Česta pitanja (FAQ)

Da li je „nomofobija“ prava dijagnoza?

Široko korišćen termin, ali nije zvanična, zasebna dijagnoza u ICD-11/DSM-5. Služi kao opis anksiozne reakcije bez telefona.

Koliko sati je „previše“?

Nema univerzalne brojke. Bitni su kontekst i posledice (san, rad/škola, odnosi). Za decu su presudni kvalitet sadržaja i dosledna porodična pravila.

Da li „digitalni detoks“ pomaže?

Koristan kao „reset“, ali dugoročni efekat dolazi iz promene navika i strukture dana (san, fizička aktivnost, druženje, hobiji).

Kome prvo da se obratim?

Izabranom lekaru (dom zdravlja) ili direktno psihologu/psihijatru u nekoj od ustanova sa liste iznad. U hitnim situacijama — hitne službe ili dežurna psihijatrija.