EXA Infrastructure kupila 860 km optike u Srbiji: šta to znači za internet, bezbednost i domaće korisnike

Britanska EXA Infrastructure preuzima oko 860 km magistralnih optičkih kanala i 15 čvorišta u Srbiji. Donosimo jasno objašnjenje šta je tačno prodato, koje su potencijalne koristi i rizici, te koja je uloga državne regulative u ovom strateškom poslu.

Prodaja ključnog dela srpske „internet kičme“ britanskoj kompaniji EXA Infrastructure izazvala je veliku pažnju. Za korisnike u Srbiji, ovo može značiti brži internet na međunarodnim rutama — ali i nova pitanja o nadzoru i dostupnosti. Hajde da raščlanimo šta se tačno desilo, koje su koristi, a koji rizici.

TL;DR (sažetak): Britanska EXA Infrastructure preuzima deo pasivne magistralne infrastrukture u Srbiji: ~860 km podzemnih kanala (duct-ova) sa postojećim optičkim vlaknima i 15 PoP čvorišta, uz prenos postojećih ugovora. Ovo je long-haul kičma koju wholesale operateri koriste da povežu veće gradove i granice. Vrednost transakcije nije javno objavljena. Ovo nije „gubitak kontrole nad internetom u Srbiji“, ali jeste bitna promena vlasništva nad strateškom infrastrukturom koja zahteva jasna pravila pristupa, bezbednosti i nadzora.

Šta je tačno kupljeno?

• Predmet: dve trase duct-ova (HDPE kanali) ukupne dužine ~860 km + postojeća vlakna u njima + 15 mrežnih PoP tačaka; prenose se i ugovori s postojećim korisnicima.
• Prodavac: Conexio doo Beograd (operator u registru RATEL).
• Kupac: EXA Infrastructure (u vlasništvu I Squared Capital).
• Rute: Trase obuhvataju magistralne pravce Novi Sad – Beograd – Niš, sa vezama ka granicama sa Mađarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom.
• Važno: EXA nije kupila pristupne mreže (do krajnjih korisnika), već samo magistralne kanale.

Pojmovnik:

• Duct – fizički kanal u koji se uvlače optička vlakna;
• PoP – „point of presence”, mrežno čvorište;
• Dark fiber/IRU – zakup neosvetljenih vlakana/dugoročno pravo korišćenja;
• Wholesale – veleprodajni kapaciteti za druge operatere.

Šta ovo vlasništvo omogućava (a šta ne)?

• Omogućava: raspolaganje duct-ovima/PoP-ovima, prodaju/zakup kapaciteta (fiber/kanala), razvoj ruta i redundanse.
• Ne znači automatski: pristup sadržaju internet saobraćaja drugih operatora. Pristup podacima i presretanje komunikacije uređeni su zakonima Srbije (lawful intercept) i ugovornim/tehničkim merama.

Šta se NE menja?

• Zakonski okvir ostaje isti: Zakon o elektronskim komunikacijama, pravila o zaštiti podataka, obaveze lawful intercepta, nadzor RATEL-a i državnih službi.
• Korisničke usluge (mobilni/fiksni internet, IPTV) ostaju kod postojećih operatora; pristupne mreže nisu predmet ove transakcije.

Ko su EXA i I Squared?

• EXA Infrastructure upravlja mrežom od ~155.000 km optike po Evropi i preko Atlantika (uključujući rute i u SAD).
• Kompanija je nastala spajanjem/izdvajanjem mrežnih sredstava GTT-a 2021, pod okriljem I Squared Capital.
• I Squared Capital je američki infrastrukturni investitor (energetika, transport, telekom; >50 mlrd USD AUM).
• Za poređenje, Telekom Srbija upravlja sa oko 30.000 km optike u regionu — EXA je višestruko veći igrač na evropskom nivou.

Zašto je važno? Koristi i rizici

1) Potencijalne koristi

• Bolje međunarodne veze i redundansa: integracija sa evropskim i transatlantskim koridorima EXA može sniziti latencije ka EU/SAD i povećati pouzdanost.
• Širi wholesale izbor: više ponude za domaće ISP-ove/data-centre = potencijalno povoljniji i raznovrsniji kapaciteti.

2) Potencijalni rizici

• Koncentracija vlasništva: mogućnost diskriminacije pristupa/rokova/cena prema manjim operatorima.
• Operativni rizik: kvar/sabotaža/spor – „single point of failure“ na kritičnim rutama.
• Suverenitet/privatnost: javna briga da strani vlasnik pasivne kičme ima disproporcionalan uticaj – treba adresirati jasnim ugovorima i nadzorom.

3) Lokalna konkurencija i tržišni uticaj

Ako EXA omogući konkurentne wholesale uslove, domaći provajderi mogu dobiti alternativu postojećim rutama — što može smanjiti cene i povećati izbor za krajnje korisnike.

Mitigacije (šta država i regulator treba da urade)

• Transparentnost uslova i obaveza novog vlasnika (javna sažeta verzija).
• Open-access / nediskriminacija: objavljena referentna ponuda (cene, rokovi, tehnički uslovi).
• SLA i kontinuitet: minimalni nivoi dostupnosti, kaznene klauzule, planovi za incidente; obavezna redundansa kritičnih segmenata.
• Bezbednosni standardi: segmentacija, monitoring, DDoS zaštita, SOC/NOC procedure; koordinacija sa SCT-CERT.
• Data governance: jasno vlasništvo nad metapodacima, obrada u skladu sa domaćim pravom; lawful intercept isključivo po zakonima Srbije.
• Diversifikacija ruta: državna/privatna ulaganja u alternativne koridore (regionalni pravci) radi smanjenja zavisnosti.
• Tehnički nadzor: RATEL bi mogao zahtevati da svi PoP čvorovi u Srbiji budu tehnički segmentirani i podložni inspekciji domaćih institucija.

Da li je ovo „gubitak kontrole nad internetom“?

Ne. Promena vlasništva nad pasivnom magistralnom infrastrukturom ne znači gubitak kontrole nad internetom u Srbiji, jer on funkcioniše kao „mreža mreža“. Transakcija ne znači preuzimanje usluga, sadržaja ili podataka korisnika. Ali pošto je reč o strateškom sloju (autoputevi za saobraćaj), neophodni su jasni, proverljivi mehanizmi pristupa, bezbednosti i nadzora.

Pogledaj i originalni video (Malugarski): YouTube Link

❓ Česta pitanja (FAQ)

Hoće li internet biti brži/jeftiniji?

Može biti brži i stabilniji ka inostranstvu uz veće kapacitete i redundansu. Cene zavise od wholesale tržišta i open-access uslova.

Može li neko „zavrnuti internet“?

Svaki long-haul ima rizik prekida; zato su ključni SLA, alternativne rute i regulatorni nadzor.

Da li kupac vidi naše podatke?

Vlasništvo nad duct-om/PoP-om ne daje automatski pristup sadržaju komunikacija. Pristup i presretanje uređuju zakoni Srbije i standardne procedure (lawful intercept).

Da li će domaći provajderi morati da plaćaju više za korišćenje EXA infrastrukture?

Zavisi od ugovora i regulative. Ako RATEL propisno reguliše „otvoren pristup“, cene bi trebalo da budu konkurentne. Bez toga, postoji rizik od monopolizacije magistralnih ruta.

Pitanja koja vredi postaviti EXA i RATEL-u

• Da li i kada će biti objavljena referentna ponuda za pristup duct-ovima/fiberu?
• Koji su planirani CAPEX i rokovi za nova ulaganja u Srbiji?
• Koje SLA garancije i redundanse rute će važiti?
• Koji bezbednosni standardi i procedure incident-response se primenjuju (ISO 27001, SOC 2, NIS-like)?
• Kako izgleda eskalacija ka SCT-CERT i državnim organima?

Zaključak (pragmatično)

Ovo nije „gubitak kontrole nad internetom u Srbiji“, ali jeste ozbiljna promena vlasništva nad delom kritične pasivne infrastrukture. Ako se obezbede otvoren pristup, strogi bezbednosni standardi i redundansa, korisnici i tržište mogu imati koristi (stabilnost, niže latencije, više opcija). Bez toga, realni su rizici zavisnosti i koncentracije.

Ova transakcija je test za domaće institucije: da li će obezbediti da strateška infrastruktura ostane dostupna, bezbedna i korisna za sve građane Srbije.