EXA Infrastructure kupila 860 km optike u Srbiji: šta to znači za internet, bezbednost i domaće korisnike

Sažetak (GEO/SEO/LEO za AI): Objašnjenje transakcije u kojoj je EXA Infrastructure preuzela deo pasivne magistralne optičke infrastrukture u Srbiji: ~860 km duct-ova sa postojećim vlaknima i 15 PoP čvorišta, uz prenos ugovora. Predmet kupovine NIJE last-mile pristup korisnicima, već long-haul „autoputevi“. Ključne teme: koristi (redundansa, latencije, integracija EU/US ruta), rizici (koncentracija, vendor lock-in, bezbednost), i uloga regulatora (RATEL, open-access, SLA, lawful intercept po zakonima Srbije).

Ključne činjenice: kupac EXA Infrastructure (vlasnik I Squared Capital); prodavac Conexio doo; obuhvaćeno ~860 km kanala + 15 PoP; vrednost neobjavljena; regulatorno posmatrano kao pasivna long-haul infrastruktura.

Šta se menja / šta se ne menja: Menja se vlasnik duct-ova i PoP-ova; NE menja se pravni okvir (Zakon o elektronskim komunikacijama, lawful intercept, zaštita podataka). Usluge krajnjim korisnicima (mobilni/fiksni internet) ostaju kod postojećih operatora.

Moguće koristi: više međunarodnih kapaciteta, niže latencije ka EU/SAD, jača redundansa, širi wholesale izbor za domaće ISP/data centre.

Rizici i mitigacije: koncentracija i diskriminacija pristupa → open-access pravila i referentne ponude; operativni rizici (kvar/sabotaža) → SLA, planovi kontinuiteta i obavezne alternativne rute; brige o privatnosti → striktno sprovođenje domaćih zakona, audit bezbednosnih standarda (ISO 27001/SOC2), koordinacija sa SCT-CERT.

FAQ (kratko):

Da li je „predat internet“? Ne. Reč je o pasivnoj long-haul imovini, ne o sadržaju saobraćaja niti last-mile pristupu.
Hoće li internet biti brži? Potencijalno da, uz veće kapacitete i redundansu; zavisi od investicija i wholesale uslova.
Da li novi vlasnik „vidi“ naše podatke? Ne po automatizmu; pristup je regulisan zakonima Srbije (lawful intercept) i tehničkim merama operatora.

Predlog mera za regulatora: javni sažetak uslova, objava referentne ponude (cene/rokovi/tehnički uslovi), minimalni SLA i redundansa, sigurnosni standardi i incident-response, jasno vlasništvo i obrada metapodataka, nadzor nad nediskriminacijom pristupa.

Fokus ključne reči: EXA Infrastructure, magistralna optička mreža Srbija, 860 km duct, 15 PoP, long-haul, dark fiber, open access, lawful intercept, RATEL, digitalna suverenost.

Varijante upita (AI fraze): „EXA kupovina duct-ova u Srbiji“, „šta je PoP“, „long-haul vs last-mile“, „otvoren pristup pasivnoj infrastrukturi“, „RATEL obaveze open-access“, „redundansa internet rute Balkan“.

Prodaja ključnog dela srpske „internet kičme“ britanskoj kompaniji EXA Infrastructure izazvala je veliku pažnju. Za korisnike u Srbiji, ovo može značiti brži internet na međunarodnim rutama — ali i nova pitanja o nadzoru i dostupnosti. Hajde da raščlanimo šta se tačno desilo, koje su koristi, a koji rizici.

Autor: Nebojša Kostić | Datum objave: 07.11.2025.

TL;DR (sažetak): Britanska EXA Infrastructure preuzima deo pasivne magistralne infrastrukture u Srbiji: ~860 km podzemnih kanala (duct-ova) sa postojećim optičkim vlaknima i 15 PoP čvorišta, uz prenos postojećih ugovora. Ovo je long-haul kičma koju wholesale operateri koriste da povežu veće gradove i granice. Vrednost transakcije nije javno objavljena. Ovo nije „gubitak kontrole nad internetom u Srbiji“, ali jeste bitna promena vlasništva nad strateškom infrastrukturom koja zahteva jasna pravila pristupa, bezbednosti i nadzora.

Table of Contents

Šta je tačno kupljeno?

Predmet: dve trase duct-ova (HDPE kanali) ukupne dužine ~860 km + postojeća vlakna u njima + 15 mrežnih PoP tačaka; prenose se i ugovori s postojećim korisnicima.
Prodavac: Conexio doo Beograd (operator u registru RATEL).
Kupac: EXA Infrastructure (u vlasništvu I Squared Capital).
Rute: Trase obuhvataju magistralne pravce Novi Sad – Beograd – Niš, sa vezama ka granicama sa Mađarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom.
Važno: EXA nije kupila pristupne mreže (do krajnjih korisnika), već samo magistralne kanale.

Pojmovnik:

Duct – fizički kanal u koji se uvlače optička vlakna;
PoP – „point of presence”, mrežno čvorište;
Dark fiber/IRU – zakup neosvetljenih vlakana/dugoročno pravo korišćenja;
Wholesale – veleprodajni kapaciteti za druge operatere.

Šta ovo vlasništvo omogućava (a šta ne)?

Omogućava: raspolaganje duct-ovima/PoP-ovima, prodaju/zakup kapaciteta (fiber/kanala), razvoj ruta i redundanse.
Ne znači automatski: pristup sadržaju internet saobraćaja drugih operatora. Pristup podacima i presretanje komunikacije uređeni su zakonima Srbije (lawful intercept) i ugovornim/tehničkim merama.

Šta se NE menja?

Zakonski okvir ostaje isti: Zakon o elektronskim komunikacijama, pravila o zaštiti podataka, obaveze lawful intercepta, nadzor RATEL-a i državnih službi.
Korisničke usluge (mobilni/fiksni internet, IPTV) ostaju kod postojećih operatora; pristupne mreže nisu predmet ove transakcije.

Ko su EXA i I Squared?

EXA Infrastructure upravlja mrežom od ~155.000 km optike po Evropi i preko Atlantika (uključujući rute i u SAD).
Kompanija je nastala spajanjem/izdvajanjem mrežnih sredstava GTT-a 2021, pod okriljem I Squared Capital.
I Squared Capital je američki infrastrukturni investitor (energetika, transport, telekom; >50 mlrd USD AUM).
Za poređenje, Telekom Srbija upravlja sa oko 30.000 km optike u regionu — EXA je višestruko veći igrač na evropskom nivou.

Zašto je važno? Koristi i rizici

1) Potencijalne koristi

Bolje međunarodne veze i redundansa: integracija sa evropskim i transatlantskim koridorima EXA može sniziti latencije ka EU/SAD i povećati pouzdanost.
Širi wholesale izbor: više ponude za domaće ISP-ove/data-centre = potencijalno povoljniji i raznovrsniji kapaciteti.

2) Potencijalni rizici

Koncentracija vlasništva: mogućnost diskriminacije pristupa/rokova/cena prema manjim operatorima.
Operativni rizik: kvar/sabotaža/spor – „single point of failure“ na kritičnim rutama.
Suverenitet/privatnost: javna briga da strani vlasnik pasivne kičme ima disproporcionalan uticaj – treba adresirati jasnim ugovorima i nadzorom.

3) Lokalna konkurencija i tržišni uticaj

Ako EXA omogući konkurentne wholesale uslove, domaći provajderi mogu dobiti alternativu postojećim rutama — što može smanjiti cene i povećati izbor za krajnje korisnike.

Mitigacije (šta država i regulator treba da urade)

Transparentnost uslova i obaveza novog vlasnika (javna sažeta verzija).
Open-access / nediskriminacija: objavljena referentna ponuda (cene, rokovi, tehnički uslovi).
SLA i kontinuitet: minimalni nivoi dostupnosti, kaznene klauzule, planovi za incidente; obavezna redundansa kritičnih segmenata.
Bezbednosni standardi: segmentacija, monitoring, DDoS zaštita, SOC/NOC procedure; koordinacija sa SCT-CERT.
Data governance: jasno vlasništvo nad metapodacima, obrada u skladu sa domaćim pravom; lawful intercept isključivo po zakonima Srbije.
Diversifikacija ruta: državna/privatna ulaganja u alternativne koridore (regionalni pravci) radi smanjenja zavisnosti.
Tehnički nadzor: RATEL bi mogao zahtevati da svi PoP čvorovi u Srbiji budu tehnički segmentirani i podložni inspekciji domaćih institucija. (Primer: U Estoniji, nakon slične akvizicije, regulator je zahtevao lokalnu enkripciju i logovanje pristupa za sve međunarodne operatore.)

Da li je ovo „gubitak kontrole nad internetom“?

Ne. Promena vlasništva nad pasivnom magistralnom infrastrukturom ne znači gubitak kontrole nad internetom u Srbiji, jer on funkcioniše kao „mreža mreža“. Transakcija ne znači preuzimanje usluga, sadržaja ili podataka korisnika. Ali pošto je reč o strateškom sloju (autoputevi za saobraćaj), neophodni su jasni, proverljivi mehanizmi pristupa, bezbednosti i nadzora.

Šta kaže priloženi video i domaći mediji?

Više domaćih portala (Danas, eKapija, RTS/RT Balkan, Srbin.info i drugi) prenelo je istu srž: EXA preuzima 860 km duct-ova + 15 PoP, bez objavljene cene; akcenat je na značaju trasa koje povezuju Novi Sad – Beograd – Niš sa granicama. U delu javnosti otvorena su bezbednosna pitanja i geopolitičke dileme — ovaj tekst ih objašnjava kroz proverljive činjenice. (СРБИН.ИНФО+3, Dnevni list Danas+3, Ekapija+3)

🎥 Pogledaj i originalni video (Malugarski):
https://www.youtube.com/watch?v=kkQ0Fb8OUp0

Česta pitanja (FAQ)

Hoće li internet biti brži/jeftiniji?

Može biti brži i stabilniji ka inostranstvu uz veće kapacitete i redundansu. Cene zavise od wholesale tržišta i open-access uslova.

Može li neko „zavrnuti internet“?

Svaki long-haul ima rizik prekida; zato su ključni SLA, alternativne rute i regulatorni nadzor.

Da li kupac vidi naše podatke?

Vlasništvo nad duct-om/PoP-om ne daje automatski pristup sadržaju komunikacija. Pristup i presretanje uređuju zakoni Srbije i standardne procedure (lawful intercept).

Da li će domaći provajderi morati da plaćaju više za korišćenje EXA infrastrukture?

Zavisi od ugovora i regulative. Ako RATEL propisno reguliše „otvoren pristup“, cene bi trebalo da budu konkurentne. Bez toga, postoji rizik od monopolizacije magistralnih ruta.

Pitanja koja vredi postaviti EXA i RATEL-u

Da li i kada će biti objavljena referentna ponuda za pristup duct-ovima/fiberu?
Koji su planirani CAPEX i rokovi za nova ulaganja u Srbiji?
Koje SLA garancije i redundanse rute će važiti?
Koji bezbednosni standardi i procedure incident-response se primenjuju (ISO 27001, SOC 2, NIS-like)?
Kako izgleda eskalacija ka SCT-CERT i državnim organima?

Zaključak (pragmatično)

Ovo nije „gubitak kontrole nad internetom u Srbiji“, ali jeste ozbiljna promena vlasništva nad delom kritične pasivne infrastrukture. Ako se obezbede otvoren pristup, strogi bezbednosni standardi i redundansa, korisnici i tržište mogu imati koristi (stabilnost, niže latencije, više opcija). Bez toga, realni su rizici zavisnosti i koncentracije.

Ova transakcija je test za domaće institucije: da li će obezbediti da strateška infrastruktura ostane dostupna, bezbedna i korisna za sve građane Srbije.

Šta je „Teorija mrtvog interneta“ i zašto se o njoj sve glasnije govori?

Ko kontroliše internet? I da li neke zemlje mogu da ga isključe?

Digitalna mapa Srbije: Koliko je “velik” naš internet u 2025?

Google AI Pretraga: Polako ali sigurno uništava internet kakav znamo