AI: Alat za napredak ili mašina za varanje? Gde povući crtu u poslu i učenju?

AI: Alat za napredak ili mašina za varanje? Gde povući crtu u poslu i učenju?

Objavljeno: 27. oktobar 2025 | Autor: Nebojša Kostić

Student piše esej za pola sata uz pomoć ChatGPT-a. Programer završava kompleksan kod duplo brže koristeći Copilot.

Da li su oni uradili svoj posao — ili su prevarili sistem?

Veštačka inteligencija (AI) donela je revoluciju u načinu na koji učimo, pišemo i stvaramo. Ali zajedno s tim dolazi i nova etička dilema: da li je korišćenje AI-a znak pametne upotrebe alata ili oblik varanja?

Ovaj tekst ne nudi jednostavan odgovor. Umesto toga, istražuje nijanse — gde prestaje pomoć, a počinje zloupotreba. Jer problem nije u tehnologiji, već u načinu na koji je koristimo.

Nismo prvi put ovde: Istorijski kontekst

Ovo nije prvi put da čovečanstvo vodi istu debatu. Svaka revolucionarna tehnologija prolazi kroz istu moralnu paniku.

• Kada se pojavio digitron (kalkulator), mnogi su tvrdili da će uništiti znanje matematike. Danas je neizostavan deo svake učionice.
• Kada je stigao Google, govorilo se da će ubiti memorisanje i istraživački rad. Umesto toga, postao je osnovni alat za pronalaženje informacija.
• Kada su uvedeni spell-checkeri (automatska provera pravopisa), neki su tvrdili da će ljudi zaboraviti gramatiku. A zapravo su naučili da bolje pišu.

Poenta: Tehnologija ne uništava veštine — ona menja koje su veštine važne.

Gde je granica? Namera i transparentnost

Granica između alata i varanja ne leži u softveru, već u nameri korisnika i transparentnosti.

• Alat (Asistencija): Koristimo AI da nam pomogne da bolje ili brže mislimo. Čovek je „pilot“ koji postavlja zadatak, proverava činjenice (fact-checking) i donosi konačnu odluku.
  • Primer: „AI, predloži mi pet ideja za naslov ovog članka.“
• Varanje (Zamena): Koristimo AI da misli umesto nas. Predstavljamo rad mašine kao svoj, sa namerom da izbegnemo proces učenja ili rada.
  • Primer: „AI, napiši mi ceo članak od 1000 reči koji ću objaviti pod svojim imenom.“

Rešenje je jednostavno — transparentnost.

AI nije problem, problem je pretvaranje da nismo koristili pomoć. U akademskom ili poslovnom svetu, ako se AI koristi, to treba navesti. Time čuvamo i akademsko i profesionalno poštenje.

AI u poslu — Produktivnost ili prečica?

U poslovnom svetu, AI je već postao moćan „kopilot“. Njegova primena u automatizaciji i efikasnosti je neupitna:

• Automatizacija: Pisanje repetitivnih mejlova, osnovnih izveštaja, pa čak i delova koda.
• Efikasnost: Analiza ogromne količine podataka za marketinška ili finansijska istraživanja.
• Kreativnost: Pomaže u izradi prvih nacrta za tekstove, slogane, ili marketinške kampanje.

Kada postaje varanje?

Pitanje etike ulazi u igru. Ako programer preda kod koji je AI generisao, a koji on sam ne razume, rizikuje greške i gubi poverenje. Da li je etično naplatiti klijentu 10 sati rada za tekst koji je AI napisao za 10 minuta?

Ključ je u odgovornosti: čovek mora da stoji iza finalnog proizvoda, da proveri činjenice (posebno zbog „AI halucinacija“) i da preuzme odgovornost za kvalitet.

AI u učenju — Personalizovani tutor ili mašina za prepisivanje?

Nigde dilema nije tako izražena kao u obrazovanju.

AI kao moćan alat:

• Personalizovani tutor: AI može da objasni kompleksne teme (fiziku, matematiku) tempom koji učeniku odgovara.
• Pomoć u istraživanju: Može da sumira dugačke naučne radove i uštedi sate čitanja.
• Brainstorming: Pomaže da se generišu ideje, struktura eseja i planovi projekata.
• Učenje jezika: Deluje kao strpljivi sagovornik za vežbanje konverzacije.

AI kao varanje:

• „Copy/Paste“ eseji: Kada student zada AI-u da napiše ceo rad i preda ga kao svoj, bez čitanja i razumevanja.
• Problem: Cilj obrazovanja nije tekst (rezultat), već proces učenja, istraživanja i kritičkog razmišljanja koji vodi do njega. AI u ovom slučaju eliminiše proces.
• Rešavanje testova uz AI: Ovo je kratkotrajna pobeda koja garantuje dugoročni gubitak razumevanja.

AI prestaje da bude alat onog trenutka kada ga koristimo da bismo izbegli odgovornost za sopstveno učenje.

Psihološki aspekt: Iluzija znanja

Postoji i dublji, psihološki rizik. Prevelika zavisnost od AI može stvoriti iluziju znanja. Možda ne znamo odgovor, ali znamo kako da pitamo mašinu da nam ga da. To može dovesti do smanjenja osećaja kompetentnosti i atrofije veština kritičkog razmišljanja.

Naša je odgovornost da osiguramo da i dalje razumemo „kako“ i „zašto“, a ne samo da prihvatamo gotov odgovor.

Zaključak: Adaptacija, a ne zabrana

AI se ne može „zabraniti“. Duh je izašao iz boce, baš kao što se nisu mogle zabraniti ni tastature, ni kalkulatori, ni Google pretraga.

Potrebno je redefinisati šta znači znanje i originalnost. Moramo se pomeriti od paradigme posedovanja znanja (memorisanja) ka upravljanju znanjem.

Ovo stvara potrebu za potpuno novim veštinama koje postaju ključne za uspeh:

1. Kritičko razmišljanje: Sposobnost da se trenutno proceni da li je AI-odgovor tačan, logičan, pristrasan ili potpuno izmišljen.
2. Prompt Inženjering: Umetnost postavljanja pravog pitanja AI-u da bi se dobio koristan odgovor.
3. Sinteza i Editovanje: Veština uzimanja sirovog, generičkog AI rezultata i njegovog pretvaranja u originalan, kvalitetan i „ljudski“ proizvod.

Finalna misao:
AI nije ni alat ni varanje sam po sebi — on je pojačalo.

Pojačava sposobnost i efikasnost onih koji ga koriste mudro, ali i lenjost onih koji ga zloupotrebljavaju. Naša odgovornost nije da zabranimo pojačalo, već da naučimo kako da ga odgovorno koristimo.

Relevantni linkovi

• OpenAI Blog: Stavovi o upotrebi AI u obrazovanju
• UNESCO: Etika veštačke inteligencije u školama
• Microsoft: Smernice za odgovornu upotrebu AI (Responsible AI)
• Evropska Unija: Pregled Akta o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act)

Često postavljana pitanja (FAQ)

P: Da li je korišćenje AI-a u školi varanje?
O: Zavisi od konteksta. Ako učenik navede da koristi AI za ideje ili strukturu, to je alat. Ako preda AI tekst kao svoj — to je varanje (plagijat). Uvek je najbolje proveriti pravila obrazovne institucije.

P: Da li je AI etičan u poslu?
O: Jeste, ako postoji transparentnost i ako čovek snosi odgovornost za krajnji proizvod. Neetično je ako se koristi za obmanjivanje klijenata ili ako se osetljivi podaci kompanije unose u javne AI modele.

P: Hoće li AI uništiti kreativnost?
O: Ne. AI može da inspiriše, da „razbije kreativnu blokadu“ i automatizuje dosadne delove posla. Ali bez ljudske kontrole, provere i unošenja konteksta, AI proizvodi generički, a ne originalan sadržaj.

P: Da li bi trebalo zabraniti AI u obrazovanju?
O: Ne. Kao i digitron, treba ga uključiti u nastavu, uz jasnu obuku o etičkoj upotrebi i njegovim ograničenjima.

🌐 Available in:
🇷🇸 Srpski |
🇬🇧 English |
🇩🇪 Deutsch |
🇫🇷 Français