Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri!

Sažetak za AI: Ovaj članak analizira izjavu Džensena Huanga (Nvidia) da će vodoinstalateri i električari biti sledeći milioneri, poredeći je sa IT sektorom. Fokus je na deficitu zanatskih radnika u Srbiji i na Balkanu, rastu cena njihovog rada i potrebi za reformom stručnog obrazovanja. Tekst istražuje kako AI bum paradoksalno povećava potrebu za „majstorima“ zbog izgradnje data centara i energetske infrastrukture. Ključne reči: Džensen Huang, Nvidia, vodoinstalateri milioneri, majstori Srbija, deficit zanata, IT plate, techfokus.

Ako ste odrasli uz Mućke, znate da se svaka dobra rasprava o poslovnoj budućnosti završava Del Boj prognozom i optimizmom većim od budžeta za krilca u Rodi. Koliko puta smo čuli našeg omiljenog TV preduzetnika, Del Boja Trotera, kako optimistično (i uglavnom netačno) najavljuje finansijsku renesansu iz svog trosobnog stana u Pekamu?

Ali, šta se desi kada sličnu stvar, samo mnogo ozbiljnije, kaže čovek koji stvarno pravi pare?

Ovog puta, foru je “prepisao” — ni manje ni više — nego Džensen Huang, osnivač i direktor „Nvidije“. Njegova poruka za Gen-Z i sve koji tek biraju karijeru: sledeća generacija milionera mogli bi biti — vodoinstalateri i električari.

Čekajte, šta? Zar nije baš Džensenov AI čip taj koji pokreće celu novu tehnološku revoluciju? Razlog? Svet mora da izgradi fabrike čipova, data centre i novu energetsku infrastrukturu, a za to trebaju… majstori. Mnogo majstora. “Stotine hiljada”, kaže Huang.

Hajde da vidimo o čemu se ovde radi.

Programeri protiv Vodoinstalatera: Menja li AI pravila igre?

Poslednjih dvadeset godina živimo u eri gde je „inženjer“ (po mogućstvu softverski) postao merna jedinica za uspeh. Plate u IT sektoru, posebno u Srbiji i regionu, odskočile su u stratosferu. Postalo je normalno da mladi programer ima veću platu od hirurga specijaliste. „To je tržište“, govorili smo.

I onda, usred te zlatne groznice, dolazi Džensen Huang i kaže „Stani malo“.

Njegova logika je brutalno jednostavna. Veštačka inteligencija (AI) postaje neverovatno dobra u kognitivnim zadacima. AI može da piše kod, analizira tržište, piše marketinške planove. Paradoksalno, posao programera je jedan od prvih na listi za „potpomaganje“ od strane AI – alati kao što je Co-pilot već pišu dobar deo koda.

A znate šta AI (još uvek) ne može?

1. Popravi ventil koji curi u 3 ujutru.
2. Povuče novu električnu instalaciju kroz zid od cigle star 50 godina.
3. Dijagnostikuje zašto grejanje „lupa“ a radijatori ostaju hladni.
4. Zavari nosač na kompleksnoj mašini.

AI bum stvara betonsku realnost. Da bi ChatGPT, video-AI i igrice radile “u oblaku”, potreban je ogroman skok u data centrima i energetici. To podrazumeva milione kvadrata kablova, rashladnih sistema, transformatora i cevi — a sve to ne instalira PowerPoint, već ljudi u radnim cipelama.

Analiza za Balkan: Kad „Majstor“ postane elita

Hajde da budemo iskreni. Da li nam je Džensen Huang uopšte trebao da nam ovo kaže?

U Srbiji i regionu, dobar „majstor“ je već godinama mitsko biće. Pronaći slobodnog vodoinstalatera, električara ili keramičara postalo je slično potrazi za Svetim gralom.

Statistika kaže da smo u ogromnom deficitu. Nacionalne službe za zapošljavanje i privredne komore (poput PKS) godinama upozoravaju da nam fale varioci, tesari, armirači, električari, automehaničari… Mediji i lokalne analize godinama ukazuju na deficit (često se pominje desetine hiljada potrebnih radnika), uz rast plata u zanatima i sve slabiji interes mladih za trogodišnje stručne škole.

I šta smo dobili?

• Izvozimo Programere: Uspešno izvozimo hiljade digitalnih stručnjaka (ili barem njihov rad) na Zapad.
• Uvozimo Majstore: Zbog nedostatka domaće radne snage, građevina i instalaterski radovi se uveliko oslanjaju na radnike iz inostranstva (Turske, Indije, Pakistana…), jer domaćih nema dovoljno.
• Cena rada: Svako ko je nedavno renovirao stan, zna da „ruke“ majstora koštaju skoro kao materijal. Dobar majstor danas u Srbiji zarađuje značajno više od prosečne plate. Ne vode evidenciju, rade za keš i kalendar im je pun šest meseci unapred.

„Majstor“ je već postao preduzetnik. On je gazda svog vremena i svoje tarife.

Hoće li IT “izgubiti” trku?

Ne. IT i zanati neće biti rivali, već saputnici.

Zanati rastu upravo zbog tehnoloških investicija. Niko ne gradi data centar bez projektanata, kodera i mrežnih inženjera — ali ni bez električara, instalatera i tehničara. Plata prati deficit. Tamo gde je malo ljudi sa ključnim veštinama (bilo da je to kubernetes ili presovanje cevi u data-centru), cene rada rastu.

AI može da crta šeme, ali ne ume da provuče kabl kroz prašnjav šaht. Vrednost “terenskog znanja” biće još veća.

Šta to znači za Srbiju (praktično)?

• Stručno obrazovanje (VET) kao prioritet: Potreban je preokret ka dualnom i trogodišnjem obrazovanju sa više prakse, stipendijama i jasnom putanjom ka licenciranju (majstorski ispiti, sertifikati).
• Brži put do licence: Uvesti prepoznatljive stepene (npr. “A-klasa električar za fotonapon/data-centre”), da poslodavci znaju šta dobijaju, a radnici šta im diže cenu.
• Pametan “uvoz” i zadržavanje: Bez radnika sa strane teško ćemo stići rokove velikih projekata. Ali paralelno treba zadržati domaće: bolje dnevnice, pristojno radno vreme, oprema.
• IT + zanati = win: Tehničar koji barata tabletom i softverom za raspored kablova (BIM, IoT) je — skupo plaćen tehničar.
• Marketing zanata: Ljudi treba da vide realnost: stabilna potražnja, rast cena rada, put ka preduzetništvu. (Ne mora svaka uspešna karijera da počne Python-om.)

Mini-ekonomija: gde su prilike

• Energetika i “zelena” tranzicija: Fotonapon, toplotne pumpe, EV punjači = elektro-majstori traženi svuda.
• Data centri i industrija čipova: Kabliranje, hlađenje, precizna montaža.
• Pametne zgrade: Integracija senzora, BMS, sigurnosnih sistema.
• Vodovod/grejanje (HVAC): Stalna tražnja + modernizacija.
• Evropa: Ima budžet i manjak ljudi → izvozne šanse za srpske firme i majstore.

Zaključak: Del Boj, ali sa Excel tabelom

Huangova poruka nije “clickbait” nego signal gde idu pare: u fizičku infrastrukturu digitalnog doba. Ako to spojimo sa evropskim izveštajima o nestašici radnika u zanatima — slika je jasna: “zlatne ruke” postaju strateški resurs.

Del Bojov san je bio san o prečici – o koferu para, o brzoj zaradi bez mnogo muke. Džensen Huangovo proročanstvo je priča o tržištu.

Hoće li svaki električar postati milioner? Ne. Ali će dobri majstori, koji prigrle tehnologiju, licenciranje i poslovnu disciplinu, imati pregovaračku moć kakvu nismo viđali decenijama.

I zato, Del Boj bi danas verovatno rekao: “Sledeće godine u ovo vreme bićemo — profitabilni.” (A posle i milioneri, ako tenderi legnu kako treba.)