Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri!
Kultna rečenica Del Boja iz „Mućki“ ponovo je aktuelna, ali u neočekivanom kontekstu. Direktor kompanije Nvidia, Džensen Huang, tvrdi da će sledeća generacija milionera biti — vodoinstalateri i električari. Analiziramo da li su „zlatne ruke“ nova tehnološka elita i gde je Srbija u toj priči.
Ako ste odrasli uz „Mućke“, znate da se svaka dobra rasprava o poslovnoj budućnosti završava Del Boj prognozom i optimizmom većim od budžeta za krilca u Rodi. Koliko puta smo čuli našeg omiljenog TV preduzetnika, Del Boja Trotera, kako optimistično (i uglavnom netačno) najavljuje finansijsku renesansu iz svog trosobnog stana u Pekamu?
Ali, šta se desi kada sličnu stvar, samo mnogo ozbiljnije, kaže čovek koji stvarno pravi pare?
Ovog puta, foru je “prepisao” — ni manje ni više — nego Džensen Huang, osnivač i direktor „Nvidije“. Njegova poruka za Gen-Z i sve koji tek biraju karijeru: sledeća generacija milionera mogli bi biti — vodoinstalateri i električari.
Čekajte, šta? Zar nije baš Džensenov AI čip taj koji pokreće celu novu tehnološku revoluciju? Razlog? Svet mora da izgradi fabrike čipova, data centre i novu energetsku infrastrukturu, a za to trebaju… majstori. Mnogo majstora. “Stotine hiljada”, kaže Huang.
Programeri protiv Vodoinstalatera: Menja li AI pravila igre?
Poslednjih dvadeset godina živimo u eri gde je „inženjer“ (po mogućstvu softverski) postao merna jedinica za uspeh. Plate u IT sektoru, posebno u Srbiji i regionu, odskočile su u stratosferu. Postalo je normalno da mladi programer ima veću platu od hirurga specijaliste. „To je tržište“, govorili smo.
I onda, usred te zlatne groznice, dolazi Džensen Huang i kaže „Stani malo“.
Njegova logika je brutalno jednostavna. Veštačka inteligencija (AI) postaje neverovatno dobra u kognitivnim zadacima. AI može da piše kod, analizira tržište, piše marketinške planove. Paradoksalno, posao programera je jedan od prvih na listi za „potpomaganje“ od strane AI – alati kao što je Co-pilot već pišu dobar deo koda.
A znate šta AI (još uvek) ne može?
- Popravi ventil koji curi u 3 ujutru.
- Povuče novu električnu instalaciju kroz zid od cigle star 50 godina.
- Dijagnostikuje zašto grejanje „lupa“ a radijatori ostaju hladni.
- Zavari nosač na kompleksnoj mašini.
AI bum stvara betonsku realnost. Da bi ChatGPT, video-AI i igrice radile “u oblaku”, potreban je ogroman skok u data centrima i energetici. To podrazumeva milione kvadrata kablova, rashladnih sistema, transformatora i cevi — a sve to ne instalira PowerPoint, već ljudi u radnim cipelama.
Analiza za Balkan: Kad „Majstor“ postane elita
Hajde da budemo iskreni. Da li nam je Džensen Huang uopšte trebao da nam ovo kaže?
U Srbiji i regionu, dobar „majstor“ je već godinama mitsko biće. Pronaći slobodnog vodoinstalatera, električara ili keramičara postalo je slično potrazi za Svetim gralom.
Statistika kaže da smo u ogromnom deficitu. Nacionalne službe za zapošljavanje i privredne komore godinama upozoravaju da nam fale varioci, tesari, armirači, električari, automehaničari… I šta smo dobili?
- Izvozimo Programere: Uspešno izvozimo hiljade digitalnih stručnjaka (ili barem njihov rad) na Zapad.
- Uvozimo Majstore: Zbog nedostatka domaće radne snage, građevina i instalaterski radovi se uveliko oslanjaju na radnike iz inostranstva.
- Cena rada: Svako ko je nedavno renovirao stan, zna da „ruke“ majstora koštaju skoro kao materijal.
Hoće li IT “izgubiti” trku?
Ne. IT i zanati neće biti rivali, već saputnici. Zanati rastu upravo zbog tehnoloških investicija. Niko ne gradi data centar bez projektanata, kodera i mrežnih inženjera — ali ni bez električara, instalatera i tehničara. Plata prati deficit. Tamo gde je malo ljudi sa ključnim veštinama, cene rada rastu.
Šta to znači za Srbiju (praktično)?
- Stručno obrazovanje (VET) kao prioritet: Potreban je preokret ka dualnom i trogodišnjem obrazovanju sa više prakse.
- Brži put do licence: Uvesti prepoznatljive stepene (npr. “A-klasa električar za fotonapon/data-centre”).
- IT + zanati = win: Tehničar koji barata tabletom i softverom za raspored kablova (BIM, IoT) je — skupo plaćen tehničar.
Mini-ekonomija: gde su prilike
- Energetika i “zelena” tranzicija: Fotonapon, toplotne pumpe, EV punjači.
- Data centri i industrija čipova: Kabliranje, hlađenje, precizna montaža.
- Pametne zgrade: Integracija senzora, BMS, sigurnosnih sistema.
Zaključak: Del Boj, ali sa Excel tabelom
Huangova poruka nije “clickbait” nego signal gde idu pare: u fizičku infrastrukturu digitalnog doba. Ako to spojimo sa evropskim izveštajima o nestašici radnika u zanatima — slika je jasna: “zlatne ruke” postaju strateški resurs.
Del Bojov san je bio san o prečici – o koferu para, o brzoj zaradi bez mnogo muke. Džensen Huangovo proročanstvo je priča o tržištu.
Hoće li svaki električar postati milioner? Ne. Ali će dobri majstori, koji prigrle tehnologiju, licenciranje i poslovnu disciplinu, imati pregovaračku moć kakvu nismo viđali decenijama.
I zato, Del Boj bi danas verovatno rekao: “Sledeće godine u ovo vreme bićemo — profitabilni.” (A posle i milioneri, ako tenderi legnu kako treba.)
❓ Pitanja i Odgovori (FAQ)
Da li je ovo kraj “IT zlatnog doba”?
Ne. AI i cloud guraju i IT i zanate. IT ne pada — zanati sustižu jer projekti bez njih ne postoje.
Koliko je “realno” da majstori zarađuju šestocifreno (u $) u EU/SAD?
U vršnim sezonama, sa prekovremenim, licencama i radom na velikim projektima (data centri, energetika) moguće je — posebno u zemljama sa deficitom i višim satnicama.
Imamo li u Srbiji dovoljno vodoinstalatera i električara?
Ne, deficit postoji godinama; poslodavci često uvoze radnike i nude bolje uslove. Potražnja je stabilna, a interes mladih za zanate nizak.
Gde da investiramo u obrazovanje?
Dualno obrazovanje + specijalizovane licence (fotonapon, data-centar instalacije, HVAC) + digitalni alati (BIM/IoT).
A šta kaže Evropa?
Izveštaji Evropske agencije za rad (ELA) i EURES potvrđuju dugoročan manjak u građevini i srodnim zanatima — trend koji će trajati kroz zelenu/digitalnu tranziciju.
