Šta je refresh rate monitora i šta znače 60Hz, 120Hz i 144Hz?

U najkraćem, refresh rate govori koliko puta ekran može da osveži prikaz slike u jednoj sekundi. Što je taj broj veći, pokret na ekranu deluje glađe, mirnije i prijatnije za oči. To je naročito važno kod gejminga, brzog skrolovanja, rada mišem i svakodnevnog korišćenja računara.

Ali odmah treba reći i sledeće: veći broj herca ne znači automatski da je monitor bolji u svemu. Refresh rate jeste važan, ali nije jedina stvar koja određuje kvalitet ekrana.

Šta je tačno refresh rate?

Refresh rate je brzina osvežavanja slike na ekranu i izražava se u hercima (Hz). To praktično znači:

• 60Hz: ekran osvežava sliku 60 puta u sekundi
• 120Hz: ekran osvežava sliku 120 puta u sekundi
• 144Hz: ekran osvežava sliku 144 puta u sekundi

Ekran ne prikazuje jednu statičnu sliku zauvek, već je stalno iznova osvežava. Ako to radi češće, pokret izgleda prirodnije i fluidnije. Zbog toga monitor od 120Hz ili 144Hz često deluje „brže“ i „glađe“ od monitora od 60Hz, čak i kada samo pomerate prozor, skrolujete sajt ili koristite miš.

To je jedna od onih stvari koje mnogi ne primete dok ne probaju. A kada se naviknu na viši refresh rate, povratak na 60Hz ume da deluje pomalo tromo.

Šta u praksi znače ove vrednosti?

Tehničko objašnjenje je korisno, ali čitaoca obično više zanima jedno jednostavno pitanje: da li se razlika zaista vidi? Odgovor je — da, vidi se, ali ne podjednako u svakoj situaciji.

60Hz

Ovo je dugo bio standard i za mnoge korisnike i dalje je sasvim dovoljan. Ako računar koristite za internet, Office, YouTube, filmove, školu ili kancelarijski rad, monitor od 60Hz može bez problema da završi posao.

Za osnovnu upotrebu, 60Hz nije loš niti zastareo. Jednostavno, to je i dalje funkcionalan standard.

120Hz

Ovde već počinje da se oseća značajna razlika. Skrolovanje je glađe, kretanje kursora deluje prirodnije, interfejs operativnog sistema izgleda „mekše“, a igre vizuelno prijatnije.

Za mnoge korisnike upravo je prelazak sa 60Hz na 120Hz trenutak kada prvi put jasno osete šta znači viša frekvencija osvežavanja.

144Hz

Ovo je vrlo popularna vrednost kod gaming monitora. U poređenju sa 120Hz, razlika postoji, ali je manja nego između 60Hz i 120Hz. Za gejmere koji igraju brze kompetitivne igre, ovo je i dalje vrlo privlačna opcija.

Najpoštenije rečeno:
razlika između 60Hz i 120Hz je velika, dok je razlika između 120Hz i 144Hz finije poboljšanje.

Da li ljudsko oko zaista vidi tu razliku?

Mnogi su čuli polutačne tvrdnje poput: „ljudsko oko ionako ne vidi više od 24 FPS“ ili „sve preko 60Hz je isto“. Te tvrdnje ne stoje baš tako.

U praksi, većina ljudi može jasno da primeti razliku između 60Hz i 120Hz, naročito kada:

• brzo pomera miš
• skroluje kroz sajtove i dokumenta
• igra igre sa puno pokreta
• koristi moderan interfejs sa animacijama i tranzicijama

Kod 144Hz razlika u odnosu na 120Hz postoji, ali je manje dramatična. Neki korisnici će je odmah primetiti, drugi manje. To zavisi od toga koliko ste osetljivi na takve promene i za šta koristite uređaj.

Razlika između refresh rate-a, FPS-a i response time-a

Ovo je deo gde mnogi prave zabunu.

Refresh rate i FPS nisu isto

Mnogi mešaju refresh rate monitora i FPS (Frames Per Second) u igrama, ali to nisu iste stvari.

• Refresh rate govori koliko puta monitor može da osveži sliku u sekundi
• FPS govori koliko frejmova grafička kartica i igra uspevaju da generišu u sekundi

Na primer, ako imate monitor od 144Hz, a igra radi na 45 FPS, nećete iskoristiti puni potencijal tog monitora. Sa druge strane, ako igra radi na 144 FPS, a vaš ekran je 60Hz, monitor neće moći da prikaže svih 144 frejmova kao odvojene osvežene prikaze.

Drugim rečima, za najbolje iskustvo potrebno je da se mogućnosti monitora i računara međusobno poklapaju.

A šta je response time?

Tu dolazimo do još jednog pojma koji korisnici često viđaju u specifikacijama.

Response time ili vreme odziva govori koliko brzo piksel može da pređe iz jedne nijanse u drugu. Refresh rate određuje koliko često ekran „crta novu sliku“, a response time govori koliko brzo piksel reaguje.

Zbog toga monitor može imati visok refresh rate, ali ako mu je response time slab, i dalje može da ostavlja utisak zamućenja u brzom pokretu. To je naročito primetno u igrama, akcionim scenama ili brzom pomeranju slike.

Gde se razlika najviše primećuje?

Viši refresh rate nije važan samo gejmerima. Razlika se može primetiti i u običnom svakodnevnom radu.

Gejming

U igrama sa puno pokreta, posebno u FPS igrama, trkama, sportskim naslovima i kompetitivnim online igrama, slika na 120Hz ili 144Hz deluje glađe i prirodnije. Pokret kamere je prijatniji, a praćenje akcije lakše.

Skrolovanje i rad

Čak i bez igara, viši refresh rate se vidi kada skrolujete kroz veb stranice, pomerate prozore, koristite menije ili radite u operativnom sistemu. Računar jednostavno deluje „življe“.

Mobilni telefoni

Razlika se vidi i na telefonima, naročito pri skrolovanju kroz aplikacije, društvene mreže i interfejs. Zato danas mnogi telefoni reklamiraju ekrane od 90Hz ili 120Hz — i to nije samo marketinški trik.

Dugotrajan rad

Kod dugotrajnog rada, viši refresh rate mnogima subjektivno deluje prijatnije. Ne znači da će rešiti sve probleme, ali može doprineti osećaju glatkijeg i manje napornog rada.

Da li refresh rate monitora ima uticaj na zdravlje?

Ovo je pitanje koje se često postavlja, i sasvim opravdano. Ljude zanima da li manji ili veći refresh rate može da utiče na oko kao organ, kao i da li ima veze sa zamorom, glavoboljom ili sličnim tegobama.

U najkraćem: refresh rate sam po sebi ne „kvari“ oko kao organ. Ekrani generalno ne izazivaju trajno oštećenje oka samo zato što ih gledamo. Međutim, to ne znači da su potpuno bezazleni u smislu svakodnevnog osećaja zamora.

Dugotrajan rad ispred ekrana može da izazove:

• zamor očiju
• suvoću oka
• zamućen vid
• osećaj peckanja
• glavobolju
• napetost u predelu vrata i glave

Ovo se najčešće vezuje za ono što se naziva digital eye strain ili computer vision syndrome.

Gde se tu uklapa refresh rate?

Niži refresh rate može nekim ljudima više da smeta, ali uglavnom indirektno. Problem nije toliko u samoj brojci 60Hz, 120Hz ili 144Hz, već u tome kako ekran izgleda u praksi. Ako niži refresh rate doprinosi osećaju manje glatke slike ili je povezan sa vidljivim treperenjem slike, neki korisnici mogu lakše da osete nelagodnost, zamor ili glavobolju.

Kod starijih ekrana i tehnologija, nizak refresh rate se češće povezivao sa treperenjem slike. Kod modernih monitora je taj problem manji, ali nije potpuno nestao, naročito kod nekih panela, lošeg pozadinskog osvetljenja ili agresivnog PWM zatamnjenja.

Šta najčešće zaista izaziva zamor?

Kod većine savremenih monitora glavni uzroci zamora nisu samo herci, već mnogo češće:

• dugo gledanje u ekran bez pauze
• ređe treptanje
• sušenje oka
• odsjaj na ekranu
• loše osvetljenje prostorije
• pogrešna udaljenost od monitora
• previsoka ili preniska osvetljenost ekrana
• loš položaj tela

Zato je najpošteniji zaključak sledeći: viši refresh rate može da bude prijatniji za gledanje i može da smanji osećaj naprezanja kod dela korisnika, ali nije medicinski lek.

Nekome će prelazak sa 60Hz na 120Hz ili 144Hz zaista prijati, naročito pri skrolovanju, radu mišem i igrama. Ali ako su glavni problem suvoća oka, jaka osvetljenost, loš položaj sedenja ili višesatni rad bez pauze, samo povećanje refresh rate-a neće rešiti sve.

Šta može da pomogne?

Ako mnogo vremena provodite ispred ekrana, korisnije je da obratite pažnju i na sledeće:

• pravite redovne pauze
• češće trepćite
• smanjite odsjaj na ekranu
• prilagodite osvetljenje prostorije
• ne sedite preblizu monitoru
• smanjite prejaku osvetljenost ekrana
• vodite računa o položaju glave i vrata

Suština u jednoj rečenici glasi ovako:
veći refresh rate obično jeste prijatniji za gledanje, ali zdravlje očiju mnogo više zavisi od trajanja korišćenja, treptanja, osvetljenja, odsjaja i pauza nego od same brojke 60Hz, 120Hz ili 144Hz.

Podešavanja i najčešće zablude

Jedna od najčešćih grešaka je verovanje da je dovoljno samo kupiti monitor koji „podržava 144Hz“. Nije baš tako.

Potrebno je da:

• i grafička kartica podržava željenu frekvenciju
• koristite odgovarajući kabl i priključak
• operativni sistem bude podešen na željeni refresh rate

U Windowsu se to obično proverava putem putanje:

Settings > System > Display > Advanced display

U praksi se često dešava da korisnik kupi monitor od 144Hz, a računar ostane podešen na 60Hz. Tada monitor tehnički podržava više, ali se to u realnom radu ne koristi.

Još jedna važna stvar: viši refresh rate ne znači automatski bolju sliku. Kvalitet slike zavisi i od drugih karakteristika, kao što su:

• tip panela
• boje
• kontrast
• osvetljenje
• uglovi gledanja
• uniformnost prikaza

Nije pametno kupovati monitor samo zato što na kutiji piše 144Hz, ako su mu ostale karakteristike slabe.

Zaključak

Refresh rate nije samo još jedna marketinška brojka na kutiji monitora. To je karakteristika koja direktno utiče na osećaj korišćenja računara, telefona ili televizora.

Ako koristite računar za osnovne zadatke, 60Hz i dalje može biti sasvim dovoljno. Ali ako želite glađi prikaz, prijatnije skrolovanje, bolji osećaj rada i naročito ako volite igre, 120Hz i 144Hz donose vrlo primetnu razliku.

Najpoštenije rečeno:

• 60Hz je i dalje upotrebljiv standard
• 120Hz je veliko unapređenje koje većina korisnika može da primeti
• 144Hz je dodatni korak za one koji žele još glađi prikaz, posebno u gejmingu

Važno je samo da refresh rate ne posmatrate izolovano. Dobar monitor nije samo onaj sa mnogo herca, već onaj koji nudi dobar balans između frekvencije osvežavanja, kvaliteta slike, panela, rezolucije i cene.