Šta zapravo znače brojevi u vašoj IP adresi i mrežni brojevi

Da li ste ikada pokušali da popravite internet konekciju, podesite ruter ili povežete pametni uređaj u kući, pa naleteli na niz brojeva koji izgleda ovako: 192.168.1.15?

Na prvi pogled, IP adresa deluje kao nasumična kombinacija brojeva. Međutim, ti brojevi nisu slučajni. Oni imaju jasnu strukturu i tačno određenu ulogu u mreži.

Za mnoge korisnike, naročito početnike, najveća misterija je pitanje: zašto toliko kućnih IP adresa počinje baš sa 192.168? Šta znače brojevi posle toga? Da li je to vaša prava internet adresa? Može li neko da vas pronađe ako zna vašu IP adresu? I šta znače pojmovi kao što su subnet mask, gateway, DHCP i NAT?

U ovom tekstu objašnjavamo strukturu IP adrese jednostavnim jezikom, bez nepotrebnog komplikovanja.

Šta je zapravo IP adresa?

IP adresa je digitalna adresa uređaja u mreži.

Možete je zamisliti kao kućnu adresu, samo u svetu računara, telefona, rutera i interneta. Kao što poštar mora da zna ulicu i broj kuće da bi isporučio paket, tako i podaci na internetu moraju da znaju na koji uređaj treba da stignu.

Kada otvorite sajt, pošaljete poruku, gledate video ili štampate dokument preko Wi-Fi mreže, uređaji međusobno razmenjuju podatke. Da bi znali ko kome šalje podatke, koriste IP adrese.

Bez IP adrese, vaš telefon, računar, tablet, televizor ili štampač ne bi mogli pravilno da komuniciraju ni sa internetom ni sa drugim uređajima u vašoj kući.

Najpoznatiji oblik IP adrese koji korisnici najčešće vide je IPv4 adresa.

Primer:

192.168.1.25

Ona se sastoji od četiri broja odvojena tačkama.

Od čega se sastoji IPv4 adresa?

IPv4 adresa ima četiri dela. Svaki deo se naziva oktet.

Primer:

192.168.1.25

Ovu adresu možemo podeliti ovako:

• 192 — prvi deo adrese
• 168 — drugi deo adrese
• 1 — treći deo adrese
• 25 — četvrti deo adrese

Svaki od ova četiri broja može imati vrednost od 0 do 255.

Zato je ovo validna IP adresa:

192.168.1.25

A ovo nije validna IPv4 adresa:

192.168.1.999

Broj 999 ne može da postoji u jednom delu IPv4 adrese, jer je veći od 255.

Zašto brojevi idu od 0 do 255?

IPv4 adresa je u osnovi 32-bitni broj. Taj broj je podeljen na četiri manja dela. Svaki deo ima 8 bitova.

Jedan 8-bitni deo može da prikaže brojeve od 0 do 255. Zato svaki deo IPv4 adrese ima upravo taj raspon.

Za početnike nije neophodno da ulaze duboko u binarni sistem. Dovoljno je zapamtiti sledeće:

IPv4 adresa ima četiri broja, a svaki broj može biti od 0 do 255.

Zašto toliko IP adresa počinje sa 192.168?

Adrese koje počinju sa 192.168 najčešće su privatne lokalne IP adrese.

To znači da se koriste unutar vaše kućne ili poslovne mreže, a ne direktno na internetu.

Primeri takvih adresa su:

• 192.168.0.1
• 192.168.1.1
• 192.168.1.15
• 192.168.1.25
• 192.168.100.10

Ako ste nekada ulazili u podešavanja rutera, verovatno ste videli adresu kao što je:

192.168.1.1

ili:

192.168.0.1

To je najčešće lokalna adresa rutera.

Važno je razumeti: 192.168 adrese nisu javne internet adrese. One postoje unutar lokalne mreže, na primer u vašem stanu, kući, kancelariji ili školi.

Javna i privatna IP adresa: koja je razlika?

Da bismo razumeli mrežu, moramo razlikovati dve vrste IP adresa:

• javnu IP adresu
• privatnu IP adresu

Šta je javna IP adresa?

Javna IP adresa je adresa pod kojom se vaša internet konekcija vidi spolja, na globalnom internetu.

Nju vam dodeljuje internet provajder.

Na primer, vaš ruter dobije jednu javnu IP adresu od provajdera. Preko te adrese vaša kućna mreža izlazi na internet.

Kada posetite neki sajt, taj sajt obično ne vidi lokalnu adresu vašeg računara, kao što je 192.168.1.25. Umesto toga, vidi javnu IP adresu vaše internet konekcije.

Šta je privatna IP adresa?

Privatna IP adresa koristi se unutar lokalne mreže.

Na primer, u vašoj kući ruter može dodeliti adrese ovako:

• ruter: 192.168.1.1
• računar: 192.168.1.10
• telefon: 192.168.1.11
• pametni televizor: 192.168.1.12
• štampač: 192.168.1.20

Svi ovi uređaji imaju privatne IP adrese. Te adrese važe samo u vašoj mreži.

Vaš komšija takođe može imati telefon sa adresom 192.168.1.11. To nije problem, jer njegova mreža i vaša mreža nisu ista mreža. Te adrese nisu jedinstvene na celom internetu, već samo unutar pojedinačne lokalne mreže.

Zašto su privatne IP adrese uopšte uvedene?

Kada je internet nastajao, nije bilo predviđeno da će jednog dana skoro svaki telefon, televizor, kamera, sat, klima uređaj i frižider imati mrežnu vezu.

IPv4 sistem ima ograničen broj mogućih adresa. Da je svaki uređaj na svetu morao da dobije jedinstvenu javnu IPv4 adresu, tih adresa bi brzo nestalo.

Zato su određeni opsezi rezervisani za privatne mreže.

Najpoznatiji privatni opsezi su:

• 10.0.0.0 do 10.255.255.255
• 172.16.0.0 do 172.31.255.255
• 192.168.0.0 do 192.168.255.255

Zbog toga se u kućnim mrežama najčešće sreću adrese koje počinju sa 192.168.

Anatomija jedne IP adrese: mreža i uređaj

Hajde da pogledamo adresu:

192.168.1.15

U većini kućnih mreža ova adresa se može posmatrati kao kombinacija dva dela:

• mrežni deo
• deo za uređaj

Kod tipične kućne mreže sa maskom 255.255.255.0, prva tri broja označavaju mrežu:

192.168.1

Poslednji broj označava konkretan uređaj:

15

Možemo to uporediti sa ulicom i brojem kuće.

• 192.168.1 je kao naziv ulice.
• 15 je kao broj kuće u toj ulici.

Svi uređaji u istoj lokalnoj mreži obično dele isti mrežni deo, a razlikuju se po poslednjem broju.

Primer:

• ruter: 192.168.1.1
• telefon: 192.168.1.15
• laptop: 192.168.1.35
• štampač: 192.168.1.50

Svi su u mreži 192.168.1.x, ali svaki ima svoj poslednji broj.

Šta znači oznaka 192.168.1.x?

Kada vidite oznaku:

192.168.1.x

slovo x znači „bilo koji broj na tom mestu“.

To se koristi kao skraćenica za sve uređaje u istoj mreži.

Na primer, u mreži 192.168.1.x mogu se nalaziti:

• 192.168.1.2
• 192.168.1.3
• 192.168.1.15
• 192.168.1.35
• 192.168.1.100
• 192.168.1.254

U običnoj kućnoj mreži, sve ove adrese pripadaju istom lokalnom mrežnom prostoru.

Šta je mrežna maska ili subnet mask?

Mrežna maska, odnosno subnet mask, govori računaru i ruteru koji deo IP adrese označava mrežu, a koji deo označava konkretan uređaj.

Najčešća mrežna maska u kućnim mrežama je:

255.255.255.0

To početnicima izgleda zbunjujuće, ali osnovna ideja je jednostavna.

Kod adrese:

192.168.1.25

i maske:

255.255.255.0

prva tri dela adrese označavaju mrežu:

192.168.1

a poslednji deo označava uređaj:

25

Zato se kaže da uređaj 192.168.1.25 pripada mreži 192.168.1.0/24.

Šta znači /24?

Oznaka /24 je kraći način da se napiše mrežna maska 255.255.255.0.

Primer:

192.168.1.25/24

To znači da se prva 24 bita koriste za mrežni deo adrese.

Za početnike je dovoljno ovako:

Kada vidite /24, u kućnoj mreži to najčešće znači da su prva tri broja mrežni deo, a poslednji broj označava uređaj.

Dakle:

• 192.168.1 — mreža
• 25 — uređaj

Zašto se neke IP adrese ne koriste za obične uređaje?

U mreži 192.168.1.0/24, ne koriste se sve adrese za telefone, računare i druge uređaje.

Neke adrese imaju posebnu namenu.

• 192.168.1.0 označava samu mrežu.
• 192.168.1.1 je često adresa rutera.
• 192.168.1.255 je broadcast adresa, koja se koristi za slanje poruka svim uređajima u toj mreži.

Zato se za obične uređaje najčešće koriste adrese kao što su:

• 192.168.1.2
• 192.168.1.10
• 192.168.1.25
• 192.168.1.50
• 192.168.1.100

Šta je gateway ili default gateway?

Gateway, odnosno default gateway, najčešće je vaš ruter.

To je uređaj koji povezuje vašu lokalnu mrežu sa internetom.

Ako računar ima adresu:

192.168.1.25

a gateway je:

192.168.1.1

to znači da računar koristi ruter na adresi 192.168.1.1 da bi izašao na internet.

Kada računar želi da komunicira sa drugim uređajem u istoj mreži, na primer sa štampačem, može to uraditi lokalno. Ali kada želi da otvori sajt, pošalje mejl ili gleda YouTube, podatke šalje ka ruteru. Ruter zatim te podatke prosleđuje dalje ka internetu.

Zato se gateway može zamisliti kao izlazna vrata iz vaše kućne mreže.

Šta je DHCP?

DHCP je sistem koji automatski dodeljuje IP adrese uređajima u mreži.

Bez DHCP-a, morali biste ručno da podešavate svaki uređaj:

• IP adresu
• mrežnu masku
• gateway
• DNS servere

To bi za većinu korisnika bilo nepraktično.

Zahvaljujući DHCP-u, kada se telefon poveže na Wi-Fi, ruter mu automatski dodeli adresu, na primer:

192.168.1.34

Kada se poveže laptop, on može dobiti:

192.168.1.35

Kada se poveže televizor, on može dobiti:

192.168.1.36

Zato se lokalna IP adresa uređaja ponekad menja. Danas vaš telefon može biti 192.168.1.15, a sutra 192.168.1.22.

To je normalno.

Šta je NAT i zašto je važan?

NAT, odnosno Network Address Translation, omogućava da više uređaja u kući koristi jednu javnu IP adresu za pristup internetu.

Primer:

• telefon: 192.168.1.10
• laptop: 192.168.1.11
• televizor: 192.168.1.12
• kamera: 192.168.1.13

Svi ovi uređaji imaju različite privatne IP adrese, ali na internet izlaze preko jedne javne IP adrese koju je provajder dodelio vašem ruteru.

NAT je jedan od glavnih razloga zbog kojih kućne mreže funkcionišu tako praktično. Bez njega bi svaki uređaj morao da ima sopstvenu javnu IP adresu, što bi bilo neefikasno i teško za upravljanje.

Da li je 192.168.1.1 uvek adresa rutera?

Ne uvek, ali veoma često jeste.

Najčešće lokalne adrese rutera su:

• 192.168.1.1
• 192.168.0.1
• 192.168.1.254
• 192.168.100.1

Tačna adresa zavisi od proizvođača rutera, podešavanja internet provajdera i konfiguracije mreže.

Ako u internet pretraživaču ukucate adresu rutera, na primer 192.168.1.1, često se otvara stranica za podešavanje rutera. Tu se mogu menjati Wi-Fi ime, lozinka, bezbednosna podešavanja i druga mrežna pravila.

Naravno, za pristup su potrebni korisničko ime i lozinka rutera.

Da li neko može da vas pronađe preko adrese 192.168.1.25?

Ne direktno.

Adresa 192.168.1.25 je privatna lokalna adresa. Ona važi samo unutar vaše mreže.

Milioni ljudi širom sveta mogu imati uređaj sa istom lokalnom IP adresom. To nije problem, jer se te adrese nalaze u različitim privatnim mrežama.

Vaš telefon može imati adresu 192.168.1.25, a nečiji laptop u drugom gradu može imati potpuno istu adresu. Ta dva uređaja nisu u konfliktu, jer nisu u istoj mreži.

Za napad spolja nije dovoljna lokalna IP adresa tipa 192.168.x.x. Napadaču bi bila potrebna javna IP adresa, otvoreni portovi, loša konfiguracija rutera ili ranjiv uređaj. Čak i tada, sama IP adresa nije automatski „ključ“ za pristup.

Zato ne treba paničiti ako neko vidi lokalnu IP adresu, ali treba voditi računa o bezbednosti rutera, Wi-Fi lozinki i ažuriranju uređaja.

Da li javna IP adresa otkriva ko ste?

Javna IP adresa može otkriti neke tehničke podatke, ali najčešće ne otkriva tačan identitet osobe.

Ona može pokazati:

• internet provajdera
• približnu geografsku oblast
• tip mreže
• ponekad grad ili region

Ali sama javna IP adresa obično ne pokazuje tačnu kućnu adresu, ime korisnika ili lične podatke.

Ipak, javnu IP adresu treba tretirati ozbiljnije od lokalne adrese, jer je ona vidljiva na internetu.

Šta znači kada IP adresa počinje sa 10?

Adrese koje počinju sa 10. takođe su privatne IP adrese.

Primer:

10.0.0.5

Ovakve adrese se često koriste u većim mrežama, firmama, školama, hotelima ili naprednijim kućnim podešavanjima.

Na primer, neka poslovna mreža može koristiti opseg:

10.10.0.0

ili:

10.0.1.0

To ne znači da je mreža „bolja“ ili „lošija“ od 192.168 mreže. To je samo drugi privatni opseg.

Šta znači kada IP adresa počinje sa 172?

Privatne adrese mogu početi i opsegom od:

172.16.x.x do 172.31.x.x

Ovo je takođe rezervisano za privatne mreže.

Međutim, ovde treba biti pažljiv: nije svaka adresa koja počinje sa 172 privatna. Privatni opseg je samo od 172.16 do 172.31.

Na primer:

• 172.16.5.10 je privatna adresa.
• 172.20.1.15 je privatna adresa.
• 172.40.1.10 nije deo tog privatnog opsega.

Koja je razlika između IP adrese i MAC adrese?

IP adresa je mrežna adresa uređaja i može se promeniti.

MAC adresa je hardverska adresa mrežnog adaptera. Ona je vezana za Wi-Fi karticu, Ethernet port ili drugi mrežni interfejs.

Jednostavno poređenje:

• IP adresa je kao trenutna kućna adresa uređaja u mreži.
• MAC adresa je kao fabrički broj mrežne kartice.

U lokalnoj mreži IP i MAC adrese rade zajedno. IP adresa pomaže da se podaci usmere kroz mrežu, a MAC adresa pomaže uređajima da se prepoznaju na lokalnom nivou.

Koja je razlika između IP adrese i DNS-a?

IP adresa je brojčana adresa uređaja ili servera.

DNS je sistem koji prevodi nazive sajtova u IP adrese.

Mnogo je lakše zapamtiti:

techfokus.rs

nego brojčanu IP adresu servera na kome se sajt nalazi.

Zato DNS funkcioniše kao internet imenik. Kada ukucate naziv sajta, DNS pomaže računaru da pronađe odgovarajuću IP adresu.

Šta je IPv6 i da li menja ove brojeve?

IPv6 je noviji standard IP adresa.

IPv4 adrese, kao što je 192.168.1.25, imaju ograničen broj mogućih kombinacija. Kako se broj uređaja na internetu povećavao, postalo je jasno da IPv4 neće biti dovoljan zauvek.

IPv6 adrese su mnogo duže i mogu sadržati brojeve i slova.

Primer IPv6 adrese:

2001:0db8:85a3:0000:0000:8a2e:0370:7334

IPv6 omogućava ogroman broj adresa, daleko više nego IPv4.

Ipak, u kućnim mrežama IPv4 i adrese tipa 192.168.x.x i dalje su veoma česte. Za običnog korisnika, IPv4 će još dugo ostati najvidljiviji deo mrežnih podešavanja.

Zašto je korisno razumeti IP adrese?

Ne morate biti mrežni administrator da biste razumeli osnovnu logiku IP adresa.

Ovo znanje može pomoći kada:

• podešavate ruter
• menjate Wi-Fi lozinku
• povezujete štampač
• tražite IP adresu kamere
• podešavate pametni televizor
• rešavate problem sa internetom
• proveravate da li je uređaj u istoj mreži
• razlikujete lokalnu i javnu IP adresu
• razumete pojmove kao što su gateway, DHCP, DNS i subnet mask

Najvažnije je da IP adresu ne posmatrate kao nasumičan niz brojeva. Ona ima strukturu i pravila.

Praktičan primer: šta znači 192.168.1.25?

Uzmimo adresu:

192.168.1.25

U običnoj kućnoj mreži to najčešće znači:

• 192.168 — privatni lokalni opseg
• 192.168.1 — lokalna mreža
• 25 — konkretan uređaj u toj mreži

Ako je ruter na adresi:

192.168.1.1

onda uređaj sa adresom:

192.168.1.25

najverovatnije koristi taj ruter za izlazak na internet.

To može biti računar, telefon, televizor, kamera, štampač ili neki drugi uređaj povezan na mrežu.

Najčešća zabuna: IP adresa nije isto što i identitet osobe

IP adresa jeste važan tehnički podatak, ali ne treba je zamišljati kao ličnu kartu korisnika.

Lokalna adresa tipa 192.168.1.25 ne govori skoro ništa van vaše mreže.

Javna IP adresa može otkriti više tehničkih informacija, ali ni ona sama po sebi obično ne otkriva tačan identitet osobe.

Za početnike je najvažnije zapamtiti:

• 192.168.x.x je najčešće lokalna kućna adresa.
• Ruter povezuje lokalnu mrežu sa internetom.
• Gateway je najčešće adresa rutera.
• DHCP automatski dodeljuje IP adrese.
• DNS prevodi nazive sajtova u IP adrese.
• Subnet mask određuje koji deo IP adrese označava mrežu.
• NAT omogućava da više uređaja koristi jednu javnu IP adresu.
• IPv6 je noviji sistem IP adresa, ali IPv4 je i dalje veoma prisutan.

Zaključak

Brojevi u IP adresi nisu nasumični kodovi osmišljeni da zbune korisnike. Oni čine logičan sistem koji omogućava uređajima da komuniciraju u lokalnoj mreži i na internetu.

Kada vidite adresu kao što je 192.168.1.25, sada možete da je pročitate mnogo jasnije.

• 192.168 govori da je reč o privatnom lokalnom opsegu.
• 192.168.1 označava mrežu.
• 25 označava konkretan uređaj u toj mreži.

Za većinu kućnih korisnika najvažnije je razumeti razliku između lokalne i javne IP adrese. Lokalna IP adresa koristi se unutar kuće, dok javna IP adresa predstavlja vašu internet konekciju prema spoljnjem svetu.

Kada razumete osnovne pojmove kao što su IP adresa, subnet mask, gateway, DHCP, NAT i DNS, mrežna podešavanja više ne izgledaju kao gomila nerazumljivih brojeva. Postaju sistem u kome svaki broj ima svoju ulogu.