Investitori predviđaju: AI dolazi po radna mesta u 2026. (i to nije samo hype)

U prevodu: sledeća godina bi mogla da bude prelomna tačka u kojoj kompanije ozbiljnije računaju koliko ljudi im je zaista potrebno — i koliko toga može da se prebaci na AI.

To je suština nedavnog TechCrunch teksta koji je sumirao odgovore investitora iz enterprise sveta. Iako ih anketa nije direktno pitala o otpuštanjima, više njih je spontano navelo da će AI značajno uticati na radnu snagu tokom 2026. godine — od pomeranja budžeta sa zapošljavanja na AI infrastrukturu, do uvođenja „agentnog softvera“ koji automatizuje čitave tokovi posla.

Šta investitori tačno predviđaju za 2026?

U analizi tržišta, nekoliko investitora opisuje isti obrazac koji se formira pred nama:

• Budžeti se pomeraju ka AI: Deo novca koji je ranije bio rezervisan za rast timova (Headcount) preusmeriće se na AI alate i hardversku infrastrukturu.
• „Godina agenata“: Očekuje se da AI u 2026. godini sve češće prelazi iz uloge „pomoćnika“ (copilot) u softver koji obavlja zadatke end-to-end (npr. od prikupljanja informacija do izvršenja koraka u sistemima).
• AI kao izgovor (ili „žrtveni jarac“): Čak i tamo gde veštačka inteligencija nije glavni razlog za smanjenje broja ljudi, kompanije mogu iskoristiti narativ da su rezovi neophodni zbog „AI transformacije“ i automatizacije.

Važna nijansa: Investitori nisu složni oko toga kako će tačno izgledati konačni bilans. Neki očekuju više otpuštanja, neki rast produktivnosti bez rasta broja zaposlenih, a neki tvrde da će AI uglavnom „augmentovati“ (pojačati) rad. Ipak, zajedničko je očekivanje da će se „nešto veliko“ dogoditi upravo u 2026.

Brojevi koji hrane strah (i zašto nisu trivijalni)

Jedan od razloga što se ova tema vraća u centar pažnje su brojke koje deluju previše konkretno da bi se ignorisale:

• MIT Project Iceberg: U njihovom izveštaju se navodi da „vidljiva“ primena AI u tech sektoru čini samo mali deo priče. Tehnička mogućnost automatizacije širi se kroz administrativne, finansijske i profesionalne poslove — ugrožavajući ukupno 11,7% vrednosti zarada (oko 1,2 triliona dolara) prema njihovoj metrici „Iceberg Index“.
• WEF (Future of Jobs): World Economic Forum navodi da 40% poslodavaca očekuje smanjenje radne snage tamo gde AI može automatizovati zadatke. Tehnološki trendovi mogu istovremeno i da kreiraju i da ugase milione radnih mesta do 2030.
• IMF: Međunarodni monetarni fond procenjuje da je oko 40% globalnog zapošljavanja „izloženo“ veštačkoj inteligenciji. U razvijenim ekonomijama ta izloženost je veća, pri čemu AI negde zamenjuje, a negde dopunjuje rad.

Ključna stvar je razumeti kontekst: ove procene ne znače da će 11,7% ljudi ostati bez posla sutra. MIT-jev indeks meri tehničku izloženost (šta bi AI mogla da radi), a ne realnu brzinu usvajanja u firmama. Ipak, investitorima je i to dovoljno da zaključe da je 2026. dobar trenutak da kompanije „preseku“ i krenu u agresivnije restrukturiranje.

Zašto su Entry-Level pozicije prve na udaru

Jedna praktična posledica, koja se već naslućuje, jeste ogroman pritisak na početne (junior) pozicije. Logika je brutalno jednostavna: početni poslovi često sadrže rutinske i „nisko-rizične“ zadatke — baš ono gde generativna AI najbrže napreduje.

Pominje se i trend koji su drugi izvori isticali: velike tehnološke firme smanjuju zapošljavanje novih diplomaca, dok pojačavaju zapošljavanje iskusnijih profila. Zaključak je da AI verovatno igra ulogu u tom trendu.

To ne znači da juniori „nestaju“, ali znači da se drastično menja prag očekivanja: firma sve češće želi juniora koji već zna da radi uz AI (i da kontroliše rezultate), umesto juniora koji tek uči osnove kroz rutinske zadatke.

„Agentni“ softver: Trenutak kada AI prestaje da bude samo chatbot

Za većinu ljudi AI je i dalje „chat prozor“ (poput ChatGPT-a). Investitori, međutim, sve više pričaju o agentima. To je AI koja prima cilj, razlaže ga na korake, koristi alate (CRM, mail, baze znanja, analitiku) i izvršava deo procesa, uz nadzor čoveka.

Drugim rečima: sledeći korak nije „još pametniji chatbot“, nego softver koji obavlja posao kroz aplikacije — i zato deluje realnije kao zamena za rutinske delove rada.

Šta ovo znači za Srbiju (bez panike, ali i bez samozavaravanja)

Srbija ima dve paralelne izloženosti ovim promenama:

• Outsourcing/IT i usluge: Deo poslova (QA, dokumentacija, support, analitika, marketing operacije) je upravo ono gde agentni sistemi mogu da „pojedu“ rutinu. Ako strani klijent optimizuje troškove, pritisak će se neminovno preliti i na timove ovde.
• Back-office i administracija: Veliki deo kancelarijskog posla kompatibilan je sa „kognitivnom automatizacijom“ (obrada dokumenata, unos i provera podataka, izveštavanje). Ovo se direktno uklapa u MIT-jevu mapu izloženosti u administrativnim i finansijskim uslugama.

Dobra vest: Na tržištima poput našeg, tempo promene često zavisi od infrastrukture, regulatornih zahteva, integracije postojećih sistema i — najvažnije — poverenja. AI može da dopunjuje rad i da podigne produktivnost, ali bez pripreme može produbiti razlike.

Kako se pripremiti (praktično, ne motivaciono)

Umesto apstraktnog straha, evo konkretnih koraka za profesionalce:

• Postani „AI-native“ u svom poslu: Ne „znam da koristim ChatGPT“, nego: znam da napišem specifikaciju, testiram izlaz, postavim guardrails (bezbednosne ograde) i spakujem rezultat u workflow.
• Pomeri se uz lanac vrednosti: Ako ti je posao 70% rutinski, cilj je da pređeš u deo gde se donose odluke (interpretacija, strategija, odgovornost, komunikacija sa klijentom).
• Uči nadzor i verifikaciju: Firme sve više traže ljude koji umeju da „čuvaju“ AI od grešaka (Audit, QA, Compliance).
• Razumi podatke i privatnost: Agenti postaju opasni (i skupi) kada dobiju pristup internim sistemima. Ko razume rizik — postaje ključan član tima.
• Za menadžere: Ne merite samo „ušteđene sate“. Merite kvalitet, rizik, reklamacije, i koliko puta AI napravi skupu grešku koju čovek mora da ispravi.