Šta je „Teorija mrtvog interneta“ i zašto se o njoj sve glasnije govori?

Autor:Nebojša Kostić

Datum objave: 03.11.2025.

Da li ste ikada skrolovali kroz komentare i primetili da su svi nekako isti? Ili pretraživali Google i dobili deset članaka koji zvuče kao da ih je pisala mašina? Ako jeste, niste jedini. Ovaj osećaj je srž onoga što je postalo poznato kao „Teorija mrtvog interneta“.

Nekada smatrana paranoičnom teorijom zavere, ova ideja je danas postala predmet ozbiljnih diskusija, koje su nedavno podstakli i suosnivač Reddita, Alexis Ohanian, i izvršni direktor OpenAI-a, Sam Altman.

Table of Contents

Šta je „Teorija mrtvog interneta“?

Ova teorija tvrdi da internet nije više pretežno svet živih korisnika, već mesto u kojem botovi, algoritmi i veštačka inteligencija (AI) generišu veći deo sadržaja i interakcija.

Drugim rečima, stvarni ljudi su svedeni na pasivne konzumente automatizovanog sadržaja koji ima za cilj da nas zadrži, proda nešto ili manipuliše našim stavovima. Zagovornici teorije veruju da se ovaj preokret dogodio oko 2016. ili 2017. godine.

Zašto se o tome sada više govori?

Pojava moćnih AI alata tokom 2023. (poput ChatGPT) značajno je povećala količinu automatski generisanog sadržaja – od članaka do komentara na društvenim mrežama. Sam Altman je nedavno priznao da, iako teoriju ranije nije shvatao ozbiljno, sada viđa „zaista mnogo LLM-upravljanih tvitova“.

Dodatno, izveštaji o saobraćaju (poput onih iz kompanije Imperva) godinama pokazuju da skoro polovina svog internet saobraćaja nisu ljudi, već automatizovani skriptovi (botovi).

Lokalna Paralela: Kako to izgleda u Srbiji?

Ova pojava nije strana ni našem digitalnom prostoru. Dovoljno je da pogledate sekcije za komentare na domaćim portalima vesti da biste videli šta teorija opisuje:

Bot-komentari: Desetine komentara koji se pojavljuju u minutu sa identičnom porukom (bilo za ili protiv neke teme), često sa ciljem političke manipulacije ili stvaranja lažnog utiska javnog mnjenja.
SEO „Slop“: Lokalni mediji i marketinške agencije sve više koriste AI za kreiranje generičkih SEO tekstova. To su oni članci „5 načina da…“ ili „Šta je [pojam]?“ koji deluju formalno ispravno, ali su suštinski prazni, napisani samo da bi se rangirali na Google-u, a ne da bi informisali čitaoca.

Kritike i Granice Teorije

Iako je evidentno da botovi i AI imaju ogroman uticaj, tvrdnja da je internet potpuno mrtav i većinski lažan i dalje je verovatno preterana.

Postoje ogromne „žive“ zajednice (poput specifičnih Subreddita, Discord servera ili privatnih foruma), a sadržaj koji stvaraju stvarni ljudi i dalje raste. Teorija savršeno opisuje simptome, ali njen najradikalniji zaključak (da je sve simulacija) ostaje u domenu spekulacija.

Zašto bi vas ovo trebalo zanimati?

Ako je veći deo sadržaja automatizovan ili kreiran „za algoritam“ a ne „za ljude“, to fundamentalno menja pravila igre.

Vrednovanje Sadržaja: Kvalitet informacija je ugrožen. Bot-nalozi i AI tekstovi stvaraju iluziju konsenzusa i otežavaju pronalaženje autentičnih mišljenja.
SEO i Marketing: Automatizacija direktno utiče na vidljivost sadržaja. SEO stratezi se sada bore protiv AI „slopa“ (đubreta) jednako koliko se bore za rangiranje.
Digitalni Prostor: Ključno pitanje je: ko upravlja našim digitalnim „trgom“? Koliko možemo verovati da iza teksta, lajka ili komentara stoji stvarna osoba?

Svesnost o ovome menja način na koji koristite internet. Važno je kritički se odnositi prema informacijama, proveravati izvore i biti oprezan kod donošenja odluka na osnovu onlajn sadržaja.

Zaključak

„Teorija mrtvog interneta“ možda zvuči kao paranoja, ali u svojoj srži ona opisuje stvarnu i značajnu promenu. Internet sve manje liči na slobodnu, živu tržnicu ideja, a sve više na automatizovani supermarket gde algoritmi, botovi i AI imaju sopstvenu agendu.

Za čitaoce i kreatore, poruka je jasna: budite kritični. Proveravajte ko stoji iza teksta, slika i komentara. Internet nije „mrtav“ u smislu da ne radi, ali definitivno je manje živ nego što smo navikli – manje je spontan, a više optimizovan.

Brza Pitanja i Odgovori (Q&A)

P: Šta je ukratko „Teorija mrtvog interneta“?

O: To je teorija koja tvrdi da su stvarni ljudi postali manjina na internetu, a da većinu sadržaja i interakcija sada generišu botovi i veštačka inteligencija (AI).

P: Da li je ova teorija nova?

O: Ne, postoji godinama na forumima, ali je postala popularna u poslednje vreme zbog eksplozije generativne AI (poput ChatGPT) i javnih komentara tehnoloških lidera poput Sema Altmana.

P: Šta je „Slop“?

O: „Slop“ (u prevodu „splačina“ ili „đubre“) je pežorativni termin za masovno proizveden, niskokvalitetan sadržaj generisan od strane AI, koji služi samo da popuni prostor, privuče klikove na oglase ili manipuliše SEO rangiranjem.

P: Da li je teorija dokazana?

O: Nije u potpunosti. Iako je dokazano da botovi čine ogroman deo internet saobraćaja (skoro 50%), tvrdnja da je *sav* ili *većina* interneta lažna i da su ljudi manjina još uvek nema čvrste empirijske dokaze i smatra se preterivanjem.

P: Zašto bi ovo trebalo da me zanima?

O: Zato što direktno utiče na kvalitet informacija koje pronalazite. Otežava razlikovanje autentičnog ljudskog mišljenja od marketinškog bota ili AI generisanog teksta, što utiče na sve, od kupovine proizvoda do formiranja javnog mnjenja.

Da li ste i vi primetili da je internet postao manje spontan ili imate primer „mrtvog interneta“ iz svog iskustva? Podelite u komentarima.

Ko kontroliše internet? I da li neke zemlje mogu da ga isključe?

Digitalna mapa Srbije: Koliko je “velik” naš internet u 2025?

Da li je pretraživanje interneta na koje smo navikli mrtvo?

Google AI Pretraga: Polako ali sigurno uništava internet kakav znamo