Nebo iznad Srbije: Ko, kako i zašto upravlja dronovima – Vodič kroz propise, tržište i primenu

Više od jednog veka kasnije, Teslina vizija se materijalizovala u obliku bespilotnih letelica, popularno nazvanih dronovi. Međutim, put od vojne tehnologije, prvobitno razvijene za misije koje su bile suviše „dosadne, prljave ili opasne“ za ljude, do sveprisutnog alata u rukama fotografa, poljoprivrednika, geodeta i hobista, bio je brz i turbulentan. Iako su prvobitno privukli pažnju javnosti kroz vojnu upotrebu, gde su se dokazali kao simbol modernog ratovanja, a i region Zapadnog Balkana ne zaostaje u praćenju trendova, pa je tako Srbija još 2020. nabavila prve kineske borbene dronove, danas oni nalaze primenu i u poljoprivredi, geodeziji, spasavanju, nadzoru infrastrukture i transportu.

Danas, nebo iznad Srbije i regiona ispunjeno je ovim uređajima. Oni snimaju svadbe, nadgledaju useve, vrše inspekciju dalekovoda i pružaju novu perspektivu svetu oko nas. Ipak, ova tehnološka eksplozija stvorila je dubok jaz između rastućeg tržišta i tehnoloških mogućnosti s jedne strane, i kompleksne, često nejasne i masovno nepoštovane regulative s druge. Postavlja se centralno pitanje: Kako je društvo, a posebno regulatorni okvir u Srbiji i regionu, odgovorilo na ovaj izazov? Ova reportaža će analizirati ko zaista sme da leti, pod kojim uslovima, i kakve su posledice trenutnog stanja za bezbednost, privatnost i ekonomski razvoj, nudeći sveobuhvatan vodič kroz lavirint propisa, tržišta i primene dronova.

Poglavlje 1: Pravni Lavirint – Regulativa o Dronovima u Srbiji

Upravljanje dronom u Srbiji nije samo pitanje veštine, već i poznavanja složenog regulatornog okvira koji propisuje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (DCV). Propisi su osmišljeni da balansiraju između omogućavanja tehnološkog razvoja i osiguravanja bezbednosti vazdušnog prostora, ljudi i imovine na zemlji. Međutim, za prosečnog korisnika, snalaženje u ovim pravilima može predstavljati značajan izazov.

Razlika je u Gramima: Zvanična Kategorizacija Dronova

Ključni faktor koji određuje obaveze vlasnika drona u Srbiji jeste njegova masa pri poletanju, ali se u regulativi prepliću i namena i nivo rizika, što stvara višeslojnu i ponekad zbunjujuću klasifikaciju.

Osnovna podela dronova zasniva se na težini, koja direktno utiče na obavezu registracije:

• Ispod 250 grama: Ove letelice se smatraju niskorizičnim i prvenstveno su namenjene za rekreativne svrhe i zabavu. One ne podležu zakonskoj obavezi registracije kod DCV-a. Ipak, važno je naglasiti da i za njih važe osnovna pravila letenja, kao što su ograničenje visine i zabrana letenja u određenim zonama.
• Od 250 grama do 25 kilograma: Za sve dronove unutar ovog težinskog raspona, registracija je obavezna. Ovo obuhvata veliku većinu komercijalno dostupnih dronova sa kvalitetnijim kamerama. Proces zahteva registraciju i letelice i lica koje njome upravlja (pilota).
• Iznad 25 kilograma: Ovi teški, uglavnom visoko specijalizovani dronovi, podležu najstrožim pravilima. Za njihovu upotrebu potrebna je detaljna registracija, dokaz o položenoj obuci, a često i posebna dozvola za svaku pojedinačnu misiju.

Pored ove osnovne podele, postoji i dodatna kategorizacija koja uzima u obzir i namenu, deleći dronove u klase A1, A2 i A3:

• Kategorija A1 – Početnički dronovi: Obuhvata letelice lakše od 250 grama, koje se često smatraju „igračkama“. Mogu se koristiti bez dodatnih dozvola i obuke, ali uz poštovanje osnovnih pravila letenja. Primer takvog drona je model E58, koji se često preporučuje početnicima.
• Kategorija A2 – Dronovi za napredne korisnike: U ovu grupu spadaju nešto veći i sposobniji dronovi, sa boljim kamerama i stabilizacijom. Namenjeni su korisnicima koji žele precizniji let i veće mogućnosti snimanja. Za njihovo korišćenje, posebno u urbanim sredinama, potrebna je osnovna obuka.
• Kategorija A3 – Profesionalni dronovi: Namenjeni su isključivo komercijalnoj upotrebi, kao što su snimanje filmova, geodetska premeravanja ili industrijske inspekcije. Ovi dronovi su često znatno veći i teži, i zahtevaju posedovanje odgovarajućih licenci i završenu obuku.

Dodatnu konfuziju unosi i evolucija samih propisa. Stariji Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima iz 2015. godine postavljao je prag za obaveznu registraciju na 500 grama. Međutim, noviji propisi, usklađeni sa svetskim trendovima, spustili su ovu granicu na 250 grama. Korisnik koji danas istražuje pravila na internetu lako može naići na zastarele informacije, što ga dovodi u zabludu o njegovim zakonskim obavezama. Upravo ova regulatorna nejasnoća, proistekla iz preklapanja različitih sistema kategorizacije i postojanja zastarelih informacija, jedan je od ključnih uzroka masovnog nepoštovanja zakona. Suočen sa kontradiktornim podacima, prosečan korisnik ili odustaje od pokušaja da bude legalan, ili koristi nejasnoće kao izgovor za rad u sivoj zoni, što direktno doprinosi ogromnom broju neregistrovanih letelica na nebu Srbije.

Put do Dozvole: Birokratija na Dva Koloseka

Za svakoga ko želi da koristi dron u profesionalne svrhe, put do potpune legalnosti je složen i vodi kroz kancelarije najmanje dve državne institucije, stvarajući birokratski sistem na dva koloseka. Minimalna starost za dobijanje sertifikata DCV-a je 18 godina.

Prva i osnovna adresa je Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV). Ova institucija je nadležna za vođenje evidencije vazduhoplova, što uključuje registraciju dronova težih od 250 grama i njihovih operatera. Proces registracije je digitalizovan i obavlja se putem zvaničnog portala, gde se unose lični podaci, tehnički podaci o dronu (model, serijski broj, masa) i svrha korišćenja (rekreativna ili komercijalna). Nakon plaćanja administrativne takse, vlasnik dobija jedinstveni identifikacioni broj koji mora biti vidno istaknut na letelici. Pored registracije, DCV izdaje i odobrenja za letove koji odstupaju od standardnih pravila, kao što su letenje noću, na visinama većim od 100 metara, ili unutar uslovno zabranjenih zona. Od jula 2024. godine, svi zahtevi za letove podnose se na novu imejl adresu uas@cad.gov.rs.

Druga, i za mnoge profesionalce ključna, institucija je Ministarstvo odbrane. Prema važećim propisima, za svako snimanje iz vazduha, bilo da se radi o fotografisanju ili video snimanju, neophodno je pribaviti dozvolu Ministarstva odbrane. Ovo pravilo važi bez obzira na kategoriju drona ili svrhu snimanja, čim se aktivira kamera. Procedura podrazumeva podnošenje posebnog zahteva i uplatu takse koja iznosi 4.420 dinara.

Pored ovih dozvola, za komercijalnu upotrebu i upravljanje težim dronovima neophodno je proći odgovarajuću obuku i položiti teorijski ispit iz oblasti vazduhoplovnih propisa. Takođe, obavezno je posedovanje polise osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

Ovakav dvodelni birokratski sistem efektivno koči, a u nekim slučajevima i kriminalizuje, spontanu komercijalnu kreativnost. Zamislimo profesionalnog fotografa ili videografa koji želi da napravi komercijalni snimak iznenadnog, spektakularnog zalaska sunca iznad Kalemegdana. Čak i ako poseduje registrovan dron, položen ispit i polisu osiguranja, on ne može legalno poleteti i snimati. Morao bi unapred da planira let, podnese zahtev DCV-u (jer je Kalemegdan u uslovno zabranjenoj zoni) i, što je ključno, da čeka dozvolu od Ministarstva odbrane. Ovaj proces, koji može trajati danima, ubija svaku mogućnost spontanog, kreativnog rada koji je osnova modernog stvaranja sadržaja. Regulativa, koja bi trebalo da omogući bezbedno korišćenje tehnologije, na ovaj način postaje kočnica za razvoj kreativnih industrija i gura profesionalce u „sivu zonu“, gde su primorani da rade bez dozvola, rizikujući visoke novčane kazne.

Mapa Neba: Gde se Sme, a Gde ne Sme Leteti

Vazdušni prostor Srbije nije slobodan za letenje dronova. Postoji jasna „mapa neba“ sa definisanim pravilima i zonama, čije nepoštovanje može dovesti do ozbiljnih posledica.

Opšta pravila letenja predstavljaju osnovu za sve operacije i važe za sve kategorije dronova:

• Letenje se obavlja isključivo danju i u uslovima dobre vidljivosti. Za noćno letenje potrebna je posebna dozvola DCV-a.
• Dron mora sve vreme biti u vidnom polju operatera (VLOS – Visual Line of Sight). Upravljanje van vidnog polja (BVLOS) zahteva specijalnu dozvolu.
• Maksimalna dozvoljena visina leta je 100 metara iznad tla, mada neki izvori navode i 120 metara. Za letove iznad ove visine neophodno je odobrenje.
• Maksimalna horizontalna udaljenost od operatera ne sme preći 500 metara.
• Strogo je zabranjeno letenje iznad ljudi ili većih skupova ljudi, kao što su koncerti, sportski događaji ili protesti.

Pored opštih pravila, postoje i jasno definisane zone zabrane letenja (No-Fly Zones):

• Aerodromi: Letenje je strogo zabranjeno u krugu od 5 kilometara oko aerodroma zbog ogromnog rizika od sudara sa vazduhoplovima sa posadom.
• Kritična infrastruktura: Zabranjeno je letenje na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 500 metara od važnih državnih institucija, vojnih objekata, elektrana, bolnica, zatvora i drugih objekata od vitalnog značaja.

Posebnu kategoriju čine uslovno zabranjene zone (na engleskom Limited Zone Romeo, skraćeno LYR). To su geografski definisana područja u kojima je, zbog specifičnih bezbednosnih ili ekoloških razloga, letenje dronovima dodatno ograničeno. U ovim zonama, kao što su LYR-8 Beograd (koja pokriva širi centar grada) ili zaštićena područja poput LYR-10 Uvac, za svaki let je neophodno pribaviti posebno odobrenje od DCV-a, bez obzira na masu ili kategoriju drona.

Poglavlje 2: Pogled Preko Granice – Komparativna Analiza Regulative u Regionu

Dok se Srbija oslanja na sopstveni nacionalni pravilnik, susedne zemlje su krenule različitim putevima u regulisanju upotrebe dronova. Komparativna analiza otkriva značajne razlike koje stvaraju regulatornu fragmentaciju i predstavljaju izazov za svakoga ko planira da koristi dronove širom regiona.

Hrvatska i Crna Gora: Usklađivanje sa Evropskim Nebom

Hrvatska, kao članica Evropske unije, i Crna Gora, kao zemlja kandidat koja aktivno usklađuje svoje zakonodavstvo, primenjuju jedinstveni evropski pravni okvir. Centralni dokument je Provedbena Uredba Komisije (EU) 2019/947, koja je stupila na snagu 1. januara 2021. godine i primenjuje se u svim državama članicama. Crna Gora je ovu uredbu transponovala u svoj pravni sistem kroz Pravilnik o uslovima za sigurnu upotrebu sistema bespilotnih vazduhoplova, sa primenom od 1. januara 2024. godine.

Ovaj pristup donosi nekoliko ključnih koncepata koji se razlikuju od srpskog modela:

• Kategorije operacija zasnovane na riziku: EU regulativa ne deli dronove primarno po nameni (rekreativni vs. profesionalni), već operacije klasifikuje prema nivou rizika:
  • „Otvorena kategorija“ obuhvata letove niskog rizika koji ne zahtevaju prethodno odobrenje nadležnog organa.
  • „Posebna kategorija“ uključuje operacije srednjeg rizika, za koje je potrebno odobrenje ili podnošenje deklaracije operatora.
  • „Certifikovana kategorija“ pokriva operacije visokog rizika (npr. prevoz ljudi ili opasnih materija) koje podležu pravilima sličnim onima za klasičnu avijaciju sa posadom.
• Podkategorije otvorene kategorije (A1, A2, A3): Unutar najčešće korišćene „otvorene kategorije“, postoje tri podkategorije koje precizno definišu gde se i kako može leteti u zavisnosti od mase drona (klase C0-C4) i blizine ljudima koji nisu uključeni u operaciju.
• Registracija operatora, ne letelice: U EU sistemu, ne registruje se svaka pojedinačna letelica, već se registruje operator (fizičko ili pravno lice). Jedan operator dobija jedinstveni registracioni broj koji postavlja na sve svoje dronove. Registracija je obavezna za sve koji upravljaju dronom težim od 250 grama, ili lakšim dronom koji je opremljen senzorom za prikupljanje ličnih podataka (kamerom), osim ako se letelica ne smatra igračkom.

Usklađivanje sa EU regulativom donosi standardizaciju i predvidljivost, olakšavajući prekogranično poslovanje i pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

Bosna i Hercegovina: Specifičnosti Domaćeg Pravilnika

Bosna i Hercegovina je usvojila sopstveni Pravilnik o uvjetima za izvođenje letačkih operacija dronovima, koji se primenjuje od septembra 2020. godine. Iako deli neke koncepte sa EU i srpskom regulativom, ovaj pravilnik ima nekoliko ključnih specifičnosti koje ga čine jedinstvenim i, u nekim segmentima, znatno restriktivnijim.

Ključne karakteristike i razlike su:

• Kategorizacija operacija: Pravilnik pravi jasnu distinkciju između nekomercijalnih (OPEN), komercijalnih (SPECIFIC) i izvođenja radova u letu (CERTIFIED) operacija.
• Drugačija podela po masi: Dronovi su podeljeni u četiri kategorije: A1 (249 g – 1 kg), A2 (1 kg – 2 kg), A3 (2 kg – 5 kg) i A4 (5 kg – 25 kg).
• Izuzetno restriktivna pravila za nekomercijalnu upotrebu: Najveća razlika u odnosu na Srbiju i EU leži u pravilima za rekreativno letenje. Maksimalna dozvoljena visina leta za nekomercijalne operacije je samo 30 metara iznad tla. Pored toga, obavezno je održavanje lateralne distance od najmanje 30 metara od ljudi, životinja i objekata, i čak 500 metara od industrijskih zona i državnih institucija.
• Obavezno osiguranje: Za nekomercijalne letove, osiguranje je obavezno za sve dronove teže od 1 kg. U komercijalnoj upotrebi, osiguranje je obavezno za sve dronove, bez obzira na masu.

Ova regulatorna fragmentacija u regionu deluje kao nevidljiva granica koja koči razvoj jedinstvenog tržišta za profesionalne usluge dronovima. Zamislimo firmu iz Srbije specijalizovanu za inspekciju dalekovoda koja dobije posao u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Za rad u Hrvatskoj, morali bi da se registruju kao EU operator, da njihovi piloti polože ispite po EU standardima i da operišu po pravilima „Posebne kategorije“. Za posao u BiH, suočili bi se sa potpuno drugačijim procesom registracije kod Direkcije za civilnu avijaciju BiH (BHDCA), drugačijim kategorijama dronova i znatno strožim operativnim ograničenjima. Svaki prelazak granice zahteva novu, kompleksnu birokratsku proceduru, što povećava troškove, produžava vreme realizacije projekata i čini regionalno poslovanje neisplativim, posebno za manje kompanije.

Poglavlje 3: Tržište Dronova u Srbiji: Od Igračke do Investicije

Tržište dronova u Srbiji je dinamično i u stalnom porastu, nudeći širok spektar modela koji zadovoljavaju potrebe od dečije igre do visoko profesionalnih industrijskih primena. Analiza ponude domaćih online prodavnica otkriva jasne trendove u pogledu dominantnih brendova, popularnih modela i cenovnih segmenata.

DJI kao Vladar Neba: Analiza Ponude

Pregled asortimana vodećih prodavaca tehničke robe u Srbiji, kao što su Gigatron, Tehnomedia, Ananas, Computerland, kao i specijalizovanih prodavnica poput Manhattan.rs i Prodajadronova.rs, otkriva apsolutnu tržišnu dominaciju jednog proizvođača – kineske kompanije DJI. Gotovo svi modeli u ponudi, od onih za nekoliko stotina evra do profesionalnih sistema vrednih više desetina hiljada evra, nose DJI logo. Drugi brendovi, poput Denvera u najnižem cenovnom rangu ili Autela u višem segmentu, prisutni su tek marginalno.

Popularnost modela direktno je povezana sa njihovom namenom i regulatornim statusom:

• Rekreativna i početnička klasa: Apsolutni bestseleri su modeli iz DJI Mini serije (Mini 3, Mini 4K, Mini 4 Pro). Njihova ključna prednost je masa koja je tik ispod regulatornog praga od 250 grama, što korisnike oslobađa obaveze registracije, čineći ih idealnim „prvim dronom“. Pored njih, na tržištu se mogu naći i znatno jeftiniji početnički modeli kao što su E58, E99 Pro i Z908 Pro, koji nude osnovne funkcije za one sa najograničenijim budžetom.
• Napredna i profesionalna klasa: Za zahtevnije hobiste i profesionalce, ponuda obuhvata snažnije modele kao što su DJI Air i DJI Mavic serije, koje nude superioran kvalitet kamere i napredne funkcije leta. Za vrhunsku kinematografiju i industrijsku primenu, tu su specijalizovani sistemi poput DJI Inspire i DJI Matrice serija, koji mogu nositi profesionalne kamere i senzore.

Ova dominacija jednog brenda ima dublje implikacije od samog tržišnog udela. Pošto preko 90% korisnika u Srbiji leti DJI dronovima, softverska ograničenja ugrađena direktno u njihove aplikacije za upravljanje postaju neka vrsta „privatne regulative“. Funkcije poput automatske zabrane poletanja u blizini aerodroma (geofencing), koje su integrisane u DJI softver, često su efikasnije od samog državnog zakona. Dok se državna regulativa oslanja na znanje, disciplinu i savesnost korisnika, a sprovodi se reaktivno kroz inspekcijski nadzor i kazne, DJI-jeva „privatna regulativa“ je proaktivna i tehnološki nametnuta. Korisnik ne može prekršiti ovo pravilo čak i ako to želi. Na ovaj način, privatna kompanija, kroz svoju tržišnu moć, ima veći i direktniji uticaj na svakodnevno ponašanje pilota dronova nego samo zakonodavstvo.

Cenovni Raspon: Koliko Košta Pogled iz Ptičje Perspektive?

Cene dronova na srpskom tržištu variraju u ogromnom rasponu, od nekoliko hiljada dinara za osnovne igračke do više miliona dinara za specijalizovane poljoprivredne i industrijske mašine. Tržište se može grubo segmentirati na sledeći način:

• Ulazni segment / Igračke (do 30.000 RSD): U ovom rangu nalaze se dronovi namenjeni deci i apsolutnim početnicima. Modeli poput Denver DRO-200 (oko 3.500 RSD) ili borbenih dronova DRB-220 (oko 7.000 RSD) nude osnovno iskustvo letenja. Nešto ozbiljnija opcija u ovom segmentu je DJI Tello, koji košta oko 14.000 RSD i nudi bolju stabilnost i softversku podršku.
• Napredni rekreativni segment (30.000 – 150.000 RSD): Ovo je srce potrošačkog tržišta i segment gde DJI dominira. Cene počinju sa modelom DJI Mini 4K, koji se može naći za oko 40.000 RSD. Popularni „Fly More Combo“ paketi, koji uključuju dodatne baterije i opremu, za modele poput DJI Mini 4 Pro ili DJI Flip, kreću se u rasponu od 60.000 do 135.000 RSD.
• Profesionalni segment (preko 150.000 RSD): Cene za profesionalnu opremu brzo rastu. Model DJI Air 3S Fly More Combo košta preko 200.000 RSD, dok cena za DJI Mavic 3 Pro prelazi 360.000 RSD. Na samom vrhu su specijalizovani sistemi; na primer, poljoprivredni dron DJI Agras T25 košta preko 2.200.000 RSD, dok cena za model T50 dostiže skoro 2.800.000 RSD.

Poglavlje 4: Primena u Praksi: Dronovi kao Alat Budućnosti

Daleko od toga da su samo igračke, dronovi su postali moćan alat koji transformiše čitave industrije. Njihova sposobnost da pruže brz, precizan i isplativ pristup podacima iz vazduha otvara nove mogućnosti u filmskoj produkciji, poljoprivredi, građevinarstvu i mnogim drugim sektorima u Srbiji.

Filmska Industrija i Mediji: Nebo kao Novo Platno

U svetu vizuelne produkcije, dronovi su izazvali pravu revoluciju. Oni su demokratizovali snimanje iz vazduha, čineći kadrove koji su nekada zahtevali skupe helikoptere, avione ili masivne kranove dostupnim i za produkcije sa znatno manjim budžetom. Fleksibilnost dronova omogućava rediteljima i snimateljima da ostvare kreativne vizije koje su ranije bile nezamislive. Mogu leteti kroz uske prostore, dinamično pratiti akcione scene iz neposredne blizine, i snimati spektakularne pejzaže iz jedinstvenih uglova, dajući publici potpuno novu perspektivu.

Za ovakve zadatke koriste se profesionalni dronovi visokih performansi, kao što su DJI Inspire 2 ili DJI Matrice 600 Pro, koji su dizajnirani da nose teške profesionalne kamere i objektive, osiguravajući vrhunski kvalitet slike i stabilnost čak i u zahtevnim uslovima. Naravno, ovakva komercijalna primena podrazumeva striktno poštovanje zakona. Svaki profesionalni snimatelj mora imati registrovan dron, položen ispit, osiguranje, i što je najvažnije, pribavljene dozvole od DCV-a za planirani let i od Ministarstva odbrane za samo snimanje.

Poljoprivreda 4.0: Preciznost iz Vazduha

Primena dronova u poljoprivredi u Srbiji je u ekspanziji i predstavlja jedan od stubova koncepta „precizne poljoprivrede“. Umesto da tretiraju čitave parcele uniformno, poljoprivrednici sada mogu da donose odluke zasnovane na detaljnim podacima prikupljenim iz vazduha, što dovodi do povećanja prinosa, smanjenja troškova i očuvanja životne sredine.

Ključne primene agro-dronova uključuju:

• Prskanje useva: Specijalizovani dronovi, opremljeni rezervoarima i prskalicama, mogu za samo pet do sedam minuta tretirati jedan hektar zemlje pesticidima, herbicidima ili tečnim đubrivima. Njihov let na maloj visini i precizno doziranje smanjuju potrošnju hemikalija i sprečavaju njihovo zanošenje vetrom. U Srbiji se sve više koriste modeli proizvođača kao što su XAG i DJI (Agras serija).
• Analiza zdravlja useva: Opremljeni multispektralnim kamerama i senzorima koji mere Normalizovani diferencijalni vegetacijski indeks (NDVI), dronovi mogu da „vide“ ono što je nevidljivo ljudskom oku. Oni mogu precizno locirati delove njive gde su biljke pod stresom usled nedostatka vode, hranljivih materija ili napada bolesti, omogućavajući farmerima da reaguju ciljano i na vreme.
• Mapiranje i planiranje: Dronovi brzo i efikasno kreiraju detaljne mape poljoprivrednih parcela, koje služe kao osnova za planiranje setve, sistema za navodnjavanje i praćenje rasta useva.

Građevinarstvo, Energetika i Druge Industrije: Dron kao Inspekcijsko Oko

U industrijskom okruženju, dronovi su postali nezamenjiv alat za inspekciju, nadzor i prikupljanje podataka, čineći ove procese bržim, jeftinijim i, što je najvažnije, bezbednijim.

• U građevinarstvu, dronovi se koriste za kreiranje preciznih 3D modela terena pre početka gradnje, praćenje napretka radova u realnom vremenu, kao i za inspekciju visokih i teško dostupnih delova konstrukcija poput krovova, fasada ili mostova, eliminišući potrebu za postavljanjem skupih skela i izlaganjem radnika riziku.
• U energetskom sektoru, dronovi opremljeni termalnim i zoom kamerama vrše inspekciju dalekovoda, trafo-stanica, vetroturbina i solarnih panela. Oni mogu brzo i efikasno detektovati pregrevanja, oštećenja ili curenja na cevovodima, smanjujući rizik od havarija i zastoja u radu.
• U hitnim situacijama, dronovi pružaju neprocenjivu pomoć vatrogascima za nadzor šumskih požara, timovima za traganje i spasavanje u pretrazi nepristupačnih terena, i službama za procenu štete nakon prirodnih katastrofa poput poplava.

Poglavlje 5: Privatnost i Etika: Nevidljive Granice na Nebu

Široka dostupnost dronova sa kamerama visokih rezolucija otvorila je niz etičkih pitanja i nametnula potrebu za zaštitom privatnosti. Mogućnost da se lako snimi privatni posed ili pojedinci bez njihovog znanja i pristanka predstavlja ozbiljan izazov za društvo i zakonodavstvo.

Zona privatnosti je pravni i etički koncept koji se odnosi na prostor gde svaka osoba ima pravo da očekuje da neće biti posmatrana ili snimana. U kontekstu dronova, to obuhvata privatne kuće, dvorišta, terase i sve druge lokacije koje nisu javne površine. Letenje iznad ovih prostora, a posebno snimanje, bez izričite dozvole vlasnika smatra se narušavanjem privatnosti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji jasno definiše pravila koja se odnose i na snimke napravljene dronom. Snimanje ljudi na privatnim posedima bez njihove saglasnosti je zabranjeno, a čak i na javnim površinama pilot mora poštovati etičke norme i ne ugrožavati privatnost pojedinaca. Kršenje ovih pravila može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući visoke novčane kazne, sudske postupke, pa čak i oduzimanje opreme.

Posebnu pažnju javnosti privlači upotreba dronova od strane policije za nadzor javnih skupova i granica. Iako je takva upotreba zakonski regulisana internim pravilnicima, stručnjaci upozoravaju na nedostatak spoljnog nadzora i jasnih pravila o čuvanju prikupljenih podataka, što otvara prostor za potencijalne zloupotrebe. Zbog toga, etička i profesionalna odgovornost svakog pilota, bilo da je amater ili profesionalac, predstavlja temelj za sigurno i društveno prihvatljivo korišćenje ove tehnologije.

Poglavlje 6: Analiza Stanja – Između Sivog Tržišta i Strogih Propisa

Uprkos jasnim pravilima i rastućoj primeni, realnost na nebu iznad Srbije obeležena je dubokim disbalansom. Ogroman broj neregistrovanih letelica i široko rasprostranjeno nepoštovanje propisa stvaraju haotično stanje koje predstavlja rizik za bezbednost i koči dalji razvoj industrije. Država, svesna problema, počinje da odgovara sve odlučnijim merama.

Disbalans na Nebu: Ogroman Broj Neregistrovanih Letelica

Centralni problem dronova u Srbiji je dramatičan raskorak između zvaničnih statistika i realnog stanja na terenu. Prema zvaničnim podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva, broj registrovanih dronova u Srbiji kreće se u rasponu od 150 do 250. Nasuprot ovim brojevima, procene stručnjaka i udruženja, poput Klastera bespilotnih letelica, govore da na nebu iznad Srbije leti između 3.000 i 4.000 dronova.

Čak i ako se uzme najkonzervativnija procena, prostom računicom dolazi se do poražavajućeg zaključka: preko 90% dronova koji po zakonu podležu obavezi registracije u Srbiji je neregistrovano. Ovo znači da „sivo tržište“ i neregulisani letovi nisu izuzetak, već dominantna praksa, a da se zvanična evidencija odnosi samo na mali deo odgovornih profesionalaca i hobista.

Uzroci Anarhije: Zašto Piloti Izbegavaju Propise?

Masovno nepoštovanje propisa nije posledica jednog, već spleta više faktora koji zajedno stvaraju okruženje u kojem je lakše i jednostavnije biti u prekršaju nego u skladu sa zakonom.

1. Regulatorna konfuzija: Kao što je prethodno analizirano, nejasne i kontradiktorne informacije o pravilima, kategorijama i obavezama stvaraju plodno tlo za nenamerno, ali i namerno ignorisanje zakona.
2. Kompleksna birokratija: Dvodelni sistem dozvola, koji zahteva odobrenja i od DCV-a i od Ministarstva odbrane, deluje obeshrabrujuće čak i na one koji imaju nameru da posluju legalno.
3. Nedostatak informisanosti: Veliki broj korisnika, posebno onih koji dron kupuju za rekreativnu upotrebu, jednostavno nije svestan da njihova letelica teža od 250 grama podleže strogim vazduhoplovnim propisima.
4. Slaba percepcija rizika: Uprkos upozorenjima stručnjaka da propeleri drona mogu dostići brzinu i do 10.000 obrtaja i izazvati ozbiljne povrede, a da pad teže letelice može imati fatalne posledice, mnogi dronove i dalje doživljavaju kao bezopasne igračke, a ne kao vazduhoplove.
5. Istorijski slaba primena zakona: Do nedavno, verovatnoća da će neregistrovani pilot biti uhvaćen i kažnjen bila je relativno mala, što je ohrabrivalo nonšalantan pristup propisima.

Odgovor Države: Od Kazni do „Lovaca na Dronove“

Suočena sa sve većim brojem incidenata i potencijalnim bezbednosnim rizicima, država počinje da zauzima čvršći stav. Prema članu 260 Zakona o vazdušnom saobraćaju, za kršenje pravila predviđene su visoke novčane kazne, u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara, ili čak kazna zatvora od 30 do 60 dana. U praksi, već su zabeleženi slučajevi izricanja kazni, poput one od 70.000 dinara jednom beograđaninu zbog neovlašćenog letenja u blizini ambasade.

Međutim, najznačajnija promena dolazi sa tehnološke strane. Pored klasičnog inspekcijskog nadzora, Srbija je počela da uvodi i napredne anti-dron sisteme. Ovi sistemi funkcionišu tako što prvo detektuju neovlašćenu letelicu putem radara, a zatim je optoelektronskim uređajima precizno lociraju i identifikuju. Nakon detekcije, primenjuju se mere elektronskog ometanja koje prekidaju komunikaciju između drona i operatera, čime se letelica neutrališe. U Srbiju je stigao ruski sistem „Repellent“, koji može da detektuje i ometa dronove na udaljenosti do 30 kilometara, a razvijaju se i domaći sistemi poput „Vrapca“.

Ovaj prelazak sa reaktivnog nadzora na proaktivnu tehnološku primenu zakona predstavlja prekretnicu. Rizik za neregistrovanog pilota više nije samo apstraktna mogućnost novčane kazne, već vrlo konkretna i realna mogućnost trenutnog gubitka skupe opreme. Ovakav razvoj događaja će verovatno dovesti do značajnog porasta broja registracija, ali nosi i opasnost da uguši rekreativni i spontani aspekt ovog hobija.

Poglavlje 7: Budućnost Dronova u Srbiji: Između EU Standarda i Domaćeg Razvoja

Industrija dronova se razvija neverovatnom brzinom, a Srbija se nalazi pred izazovom da svoj regulatorni okvir prilagodi kako evropskim standardima, tako i tehnološkim inovacijama koje dolaze.

Još od 2020. godine, Srbija prati trendove koje postavlja Agencija Evropske unije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), a u septembru 2023. godine u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva vođeni su razgovori o usvajanju aktuelne EU regulative. Ovo bi značilo potpunu harmonizaciju sa evropskim pravilima, što bi olakšalo poslovanje profesionalcima i unelo više reda u rekreativnu upotrebu.

Istovremeno, tehnološki trendovi nezaustavljivo napreduju. Razvoj autonomnih dronova koji misije izvršavaju uz minimalnu ljudsku intervenciju, integracija veštačke inteligencije (AI) za analizu podataka i izbegavanje prepreka, kao i eksperimenti sa dronovima za dostavu robe, pa čak i prevoz ljudi, otvaraju potpuno nove horizonte.

U takvom okruženju, edukacija postaje ključna. U Srbiji postoji nekoliko organizacija i kompanija koje pružaju podršku i obuku za pilote dronova. Institucije poput Lomingo International nude sveobuhvatne kurseve, od osnovnih do naprednih, i raspolažu velikom bazom sertifikovanih pilota, povezujući ih sa tržištem. Pored toga, udruženja kao što je Klaster bespilotnih letelica aktivno rade na promociji bezbedne i legalne upotrebe dronova, predstavljajući važan glas zajednice u dijalogu sa regulatornim telima.

Zaključak: Preporuke za Jasnije Nebo

Analiza stanja u oblasti bespilotnih letelica u Srbiji otkriva da se zemlja nalazi na važnoj prekretnici. Haotično stanje, nastalo eksplozivnim rastom tehnologije i tržišta, sudara se sa sve strožom i tehnološki naprednijom primenom zakona. Budućnost dronova na nebu iznad Srbije zavisiće od sposobnosti i regulatora i korisnika da pronađu balans između inovacija, bezbednosti i administrativne efikasnosti.

Preporuke za korisnike:

• Edukacija pre kupovine: Pre nego što investiraju u dron, budući korisnici moraju preuzeti odgovornost da se detaljno informišu o zakonskim obavezama koje njihov željeni model nosi. Ključno pravilo je: ako je dron teži od 250 grama, gotovo sigurno podleže registraciji.
• Legalnost kao prioritet: Prolazak kroz proces registracije, polaganje ispita i obezbeđivanje polise osiguranja ne treba posmatrati kao prepreku, već kao neophodan korak ka odgovornom učešću u vazdušnom saobraćaju.
• Odgovornost u praksi: Bez obzira na registraciju, poštovanje osnovnih pravila letenja – održavanje vizuelnog kontakta, izbegavanje letenja iznad ljudi i zabranjenih zona – mora biti imperativ.

Preporuke za regulatorna tela:

• Pojednostavljenje procedura: Kompleksan i dvodelni sistem za dobijanje dozvola (DCV i Ministarstvo odbrane) predstavlja značajnu administrativnu barijeru. Trebalo bi razmotriti uspostavljanje jedinstvenog sistema ili „jednog šaltera“ kako bi se proces ubrzao.
• Jasna i centralizovana komunikacija: Neophodno je kreirati jedinstven, lako dostupan i redovno ažuriran online resurs koji na jednostavan način objašnjava sva važeća pravila, kako bi se otklonila konfuzija stvorena mnoštvom zastarelih informacija.
• Edukacija umesto isključivog kažnjavanja: Iako je stroga primena zakona neophodna, dugoročno rešenje leži u edukaciji. Potrebno je pokrenuti javne informativne kampanje za podizanje svesti o odgovornom korišćenju dronova.

Samo kroz zajednički napor korisnika da budu odgovorniji i države da stvori jasniji i efikasniji regulatorni okvir, nebo iznad Srbije može postati bezbedan prostor za sve. Otvoreni dijalog između regulatora i zajednice korisnika ključan je za stvaranje propisa koji će istovremeno štititi javni interes i podsticati inovacije. Na taj način, potencijal ove fascinantne tehnologije može se iskoristiti na najbolji mogući način.

Pravila u Srbiji: Registracija, Dozvole, Zone i Kazne

Upravljanje dronom u Srbiji nije samo pitanje veštine, već i poznavanja složenog regulatornog okvira koji propisuje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (DCV). Propisi su osmišljeni da balansiraju između omogućavanja tehnološkog razvoja i osiguravanja bezbednosti.

Razlika je u Gramima: Zvanična Kategorizacija Dronova

Ključni faktor koji određuje obaveze vlasnika drona u Srbiji jeste njegova masa pri poletanju. Osnovna podela je sledeća:

• Ispod 250 grama: Smatraju se niskorizičnim i ne podležu obavezi registracije za rekreativnu upotrebu. Ipak, i za njih važe osnovna pravila letenja.
• Od 250 grama do 25 kilograma: Za sve dronove unutar ovog težinskog raspona, registracija je obavezna.
• Iznad 25 kilograma: Podležu najstrožim pravilima, zahtevaju detaljnu registraciju i posebne dozvole.

Put do Dozvole: Birokratija na Dva Koloseka

Za profesionalnu upotrebu, put do legalnosti vodi kroz najmanje dve institucije. Prva je Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV), nadležan za registraciju dronova (>250g) i izdavanje odobrenja za specifične letove (noćni, iznad 100 m, u zabranjenim zonama). Druga je Ministarstvo odbrane, od kojeg je formalno potrebno pribaviti dozvolu za svako snimanje iz vazduha namenjeno javnom objavljivanju.

Zbog višestepenih odobrenja (zona leta + snimanje za javnu objavu), spontana komercijalna snimanja u gradskim zonama su praktično onemogućena. Planirajte unapred: podnošenje zahteva, takse i rokovi često traju više dana. Alternativa: birajte lokacije van ograničenih zona ili snimajte bez objave do dobijanja dozvole — ali isključivo u skladu sa propisima.

Mapa Neba: Gde se Sme, a Gde ne Sme Leteti

Vazdušni prostor Srbije ima jasno definisana pravila:

• Opšta pravila: Letenje se obavlja danju, do 100 m visine (Proveriti aktuelni limit u važećem pravilniku), do 500 m udaljenosti, i uvek u vidnom polju operatera (VLOS). Strogo je zabranjeno letenje iznad ljudi i skupova.
• Zone zabrane letenja (No-Fly Zones): Krug od 5 km oko aerodroma (Proveriti tačan radijus u AIP/NOTAM publikacijama) i udaljenost od 500 m od kritične infrastrukture (vojni objekti, vladine zgrade, elektrane).
• Uslovno zabranjene zone (LYR): Geografski definisana područja poput centra Beograda (LYR-8) gde je za svaki let neophodno posebno odobrenje DCV-a.

Poređenje sa Regionom i EU

Regulativa u susednim zemljama značajno se razlikuje, što predstavlja izazov za prekogranične operacije.

• Hrvatska i Slovenija (EU): Primenjuju jedinstvenu EASA regulativu (Uredba 2019/947). Fokus je na kategorizaciji operacija po riziku (Otvorena, Posebna, Certifikovana), a ne po nameni. Registruje se operator, a ne dron, i obavezna je online obuka čak i za hobiste koji koriste dronove sa kamerom.
• Bosna i Hercegovina: Ima specifičan pravilnik sa restriktivnijim pravilima za rekreativce (maksimalna visina leta 30 m) i obaveznim osiguranjem za sve komercijalne letove, bez obzira na masu drona.

Tržište Dronova u Srbiji: Modeli i Cene

DJI dominira ponudom u Srbiji. Softverski geofencing često sprečava poletanje u zabranjenim zonama, ali ne zamenjuje pravila države — operator je i dalje pravno odgovoran.

Cenovni Raspon (Orijentaciono, Novembar 2025)

• Ulazni segment (do 30.000 RSD): Modeli za početnike i decu, poput DJI Tello ili Denver serije.
• Napredni rekreativni segment (30.000 – 150.000 RSD): Najpopularniji segment, predvođen DJI Mini serijom (<250g) koja nudi odličan kvalitet kamere uz minimalne regulatorne zahteve.
• Profesionalni segment (preko 150.000 RSD): Snažnije letelice poput DJI Air i Mavic serija, pa sve do industrijskih sistema kao što je DJI Matrice, čije cene dostižu više hiljada evra.

Primena u Praksi

Dronovi su postali moćan alat koji transformiše čitave industrije:

• Film i Mediji: Demokratizovali su snimanje iz vazduha, zamenjujući skupe helikoptere i kranove.
• Poljoprivreda: Ključni su za preciznu poljoprivredu, od prskanja useva do analize zdravlja biljaka pomoću NDVI senzora.
• Industrija i Energetika: Koriste se za inspekciju dalekovoda, vetroturbina i građevinskih objekata, čineći procese bržim i bezbednijim.

Privatnost i Etika: Nevidljive Granice na Nebu

Široka dostupnost dronova sa kamerama otvorila je niz etičkih pitanja. Snimanje tuđeg dvorišta bez saglasnosti predstavlja rizik od povrede privatnosti, dok objava snimka na kojem se vide lica potpada pod Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Preporuka je uvek tražiti saglasnost, a pri obradi materijala zamutiti lica i registarske tablice.

Analiza Stanja i Preporuke

Procenjuje se da je u Srbiji preko 90% dronova koji podležu registraciji neregistrovano. Razlozi su brojni: od regulatorne konfuzije i kompleksne birokratije do nedostatka informisanosti i slabe percepcije rizika. Država odgovara pojačanom kontrolom i uvođenjem sistema za detekciju i ometanje dronova. Specifikacije i obim primene ovih sistema nisu uvek javno dokumentovani, te se preporučuje oslanjanje na zvanična saopštenja.

Zaključak

Nebo iznad Srbije biće bezbednije i kreativnije kada tri stvari „kliknu“: jasna pravila (i ažurirani resursi), jednostavnije procedure i bolja edukacija korisnika. Do tada, dobra praksa je najbolji „firmver“: planiraj, prijavi, leci odgovorno. Za hobi — Mini do 250 g i otvorena poljana. Za posao — papir, polisa, plan. I uvek: VLOS, zona, ljudi. Sve ostalo su kadrovi koje možeš snimiti i sutra — ali bezbedno.

Računarska tehnologija kao pomoć u gašenju požara

Snimljen sa iPhone telefonom: Kako je „28 Godina Kasnije“ postao mobilni horor hit

5G u Srbiji