Ne vidim zlo, Ne čujem zlo, Ne govorim zlo

Nebojsa Kostić 18. мај 2025. 6 min read

Autor: Nebojša Kostić |

Objavljeno: 18. maj 2025. |
Ažurirano: 18. novembar 2025.

Satiričan pogled na srpski IT sektor i digitalno slepilo – od projekata za 50 evra do tri mudra majmuna u digitalnoj eri. Tekst opisuje izazove programera, testera i frilensera, uključujući nerealne rokove i bagove koje niko „ne vidi”.

Tri majmuna kao IT simboli: ne vidim bag, ne čujem klijenta, ne govorim o plati — Ne čujem klijenta, ne govorim o plati – IT bajka iz Srbije

Table of Contents

Ne Vidim Bag, Ne Čujem Klijenta, Ne Govorim o Plati: IT Bajka iz Srbije

U srcu Balkana, tamo gde se spajaju tradicionalno i digitalno (sa blagim naginjanjem ka prvom, bar kad je internet provajder u pitanju), cveta jedan poseban ekosistem – IT sektor Srbije. To je mesto gde se snovi o brzoj zaradi sudaraju sa realnošću beskrajnih sastanaka, gde se kafa pije u litrama da bi se pregurala još jedna „hitna“ izmena koja je zapravo treća po redu iste nedelje. Iznad svega toga, lebdi sveta mantra tri mudra majmuna, prilagođena lokalnim uslovima: Ne vidim bag (ako zatvorim oči dovoljno jako), Ne čujem klijenta (stavljam slušalice čim stigne mejl), Ne govorim o plati (jer će mi reći da sam srećan što imam posao).

Naši IT stručnjaci, ti moderni vitezovi tastature i ekrana, žive u svetu paralelnih univerzuma. U jednom univerzumu, oni su globalno konkurentni, inovativni i traženi. U drugom, bore se sa nasleđenim sistemima koji su stariji od njihovih roditelja, sa klijentima koji misle da „web sajt“ košta 50 evra i može da se završi za vikend, i sa platom koja je „konkurentna“ – ako se poredi sa prosečnom platom rudara u Patagoniji (pre inflacije).

„Agilni“ je ovde postao buzzword koji se koristi češće nego „dobar dan“. Agilnost u srpskom IT sektoru često podrazumeva sposobnost da se u petak popodne sazna da projekat mora da bude gotov u ponedeljak ujutru, uz obavezno prisustvo na tim-bildingu u subotu uveče (gde je glavna aktivnost kolektivno žaljenje na rokove). Scrum master je osoba koja ima moć da zakazuje sastanke koji nikome nisu jasni, a „daily stand-up“ je prilika da se kolege pogledaju u oči i kolektivno zaborave šta su radili juče i šta bi trebalo da rade danas.

Testiranje softvera je posebna disciplina. Testeri su ovde često vizionari koji pokušavaju da predvide sve one neverovatne načine na koje korisnik može da pokvari savršeno (u teoriji) napisan kod. Njihov omiljeni alat je „random clicking“, a najčešći komentar na pronađeni bag je „Pa dobro, radi u 99% slučajeva“. Dokumentacija je mit, urbana legenda koja se prepričava uz logorsku vatru na pomenutim tim-bildinzima. Komentari u kodu su retki kao pošten političar, a kada ih ima, obično su na engleskom toliko lošem da bi ga i Google Translate odbio.

Plate su, naravno, večita tema. Juniori rade za „iskustvo“ (koje se meri brojem neprospavanih noći), mediori se nadaju da će jednog dana postati seniori (i dobiti priliku da rade još više za malo više novca), a seniori su umorni. Jedina svetla tačka su frilenseri, ti digitalni nomadi koji lutaju bespućima interneta u potrazi za bolje plaćenim projektima, često radeći za strance koji bar razumeju da „hitno“ ne znači „za pet minuta“.

Realistični događaj iz IT sektora u Srbiji

Aplikacija za 50 evra – Misija nemoguća: Klijent sa ozbiljnim poslovnim ambicijama traži aplikaciju koja „mora da radi kao Facebook, ali jednostavnije“. Za budžet od 50 evra očekuje funkcionalnosti poput prijave korisnika, sistema notifikacija i integracije sa svim društvenim mrežama. Rok isporuke? Do sutra.
Produženi projekat – Agilni smo dok ne postanemo nestabilni: Projekat koji počinje kao „jednostavna web stranica“ ubrzo postaje kompleksan CRM sistem sa integracijom veštačke inteligencije. Tim naporno radi, rok se produžava, ali klijent uporno insistira da sve „može da se završi do petka“. Tim i dalje pokušava da otkrije koji petak.
Nevidljivi bag – Ako ga ne vidiš, ne postoji: Tester nalazi bag koji se pojavljuje u specifičnim uslovima – kada korisnik unese negativan broj karaktera u polje za unos lozinke, dok u isto vreme pritiska tri nasumična tastera i klikće desnim okom. Programer odlučuje da bag ne postoji jer „niko normalan to ne bi radio“.

I tako, IT sektor Srbije nastavlja da raste i razvija se, vođen entuzijazmom mladih ljudi koji veruju da će promeniti svet (ili bar napraviti aplikaciju koja će zaraditi dovoljno za pristojan stan u Beogradu). A iznad svih njih, tri mudra majmuna i dalje drže svoju stražu: ne vidim problem (dok ne postane kritičan), ne čujem žalbe (dok ne stigne otkazni rok), ne govorim o uslovima (dok ne dobijem ponudu iz inostranstva). Jer, u zemlji gde je „snađi se“ omiljena poslovna strategija, IT-jevci su pravi majstori preživljavanja u digitalnoj džungli.

Ne vidim zlo, Ne čujem zlo, Ne govorim zlo – Digitalni refleks savremenog korisnika

Popularna fraza i vizuelna metafora tri mudra majmuna – jedan koji pokriva oči, drugi uši i treći usta – dobija novo značenje u digitalnoj eri. Danas sve češće vidimo korisnike koji, svesno ili nesvesno, ignorišu sadržaje koji ih uznemiravaju, dovode u pitanje njihova uverenja ili zahtevaju akciju.

Fenomen digitalnog slepila:

Ignorisanje istinitih informacija koje se ne uklapaju u lična uverenja
Pasivno skrolovanje bez razmišljanja
Izbegavanje komentarisanja “osetljivih” tema
Fokus na lagan, zabavan sadržaj dok ozbiljni problemi prolaze nezapaženo

Zašto se to dešava?

Preopterećenost informacijama
Algoritamski baloni (filter bubble)
Strah od društvene osude
Gubitak poverenja u izvore informacija

Zaključak: Ako ignorišemo stvarnost, to ne znači da ona nestaje. Digitalna odgovornost počinje sa spremnošću da pogledamo, čujemo i kažemo – čak i kada je neprijatno. U suprotnom, postajemo saučesnici u digitalnom ćutanju koje oblikuje svet oko nas.

Saznajte više na www.istorijskizabavnik.rs o temi “ne vidim zlo, ne čujem zlo, ne govorim zlo”.

Tri osobe koje simbolično ignorišu zlo – ne vide, ne čuju i ne govore — Digitalno slepilo – Ignorisanje istine u digitalnoj eri

Pitanja i Odgovori (FAQ)

Šta simbolizuje metafora „tri mudra majmuna“ u srpskom IT sektoru?

U satiričnom kontekstu srpskog IT-ja, ova metafora se odnosi na svesno ignorisanje problema („ne vidim bag“), izbegavanje komunikacije sa teškim klijentima („ne čujem klijenta“) i tabu temu zarade („ne govorim o plati“).

Šta je fenomen „digitalnog slepila“?

Digitalno slepilo je pojava gde korisnici interneta, usled preopterećenosti informacijama ili algoritamskih filtera, svesno ili nesvesno ignorišu sadržaje koji ih uznemiravaju ili se ne slažu sa njihovim postojećim uverenjima.

Koji su najčešći izazovi sa klijentima opisani u tekstu?

Tekst na duhovit način opisuje klijente koji imaju nerealna očekivanja, poput zahteva za izradu kompleksnih aplikacija (sličnih Facebooku) za budžet od 50 evra i sa rokovima isporuke „do sutra“.