IT vesti Programiranje Računarski hardver i komponente RETRO KUTAK – tehnologija prošlih decenija

Voja Antonić i Galaksija

Table of Contents

Kako je domaći računar pokrenuo tehnološku revoluciju u Jugoslaviji – i zašto je Voja i dalje važan

U vreme kada su računari bili misaona imenica za većinu ljudi u Jugoslaviji, jedan čovek je odlučio da ih približi svima – ne kroz fabrike i korporacije, već kroz časopis, lemilicu i ideju da znanje mora biti dostupno svima. Taj čovek je Voja Antonić, a njegov računar Galaksija ostaje simbol jedne epohe i duha „uradi sam“ generacije.

Ko je Voja Antonić? Vizionar Koji je Demokratizovao Kompjutere

Voja Antonić, rođen 1952. godine u Beogradu, nije samo ime – on je sinonim za pionirstvo, inovaciju i nepokolebljivu želju da se kompleksne stvari učine jednostavnim i dostupnim. Bez formalnog inženjerskog obrazovanja, Voja je postao majstor za elektroniku, programiranje, nauku i filozofiju, povezujući ove oblasti na jedinstven način. Bio je i ostao vizionar koji je razumeo važnost digitalne pismenosti još dok je većina čula za kompjuter samo iz stranih časopisa. Njegov rad se oduvek odlikovao željom da objasni, podeli i oslobodi znanje.

Galaksija: Računar Iz Naroda, Za Narod – Rođenje Jedne Revolucije

Godina je 1983. Vreme kada je posedovanje kućnog kompjutera bilo nedostižan san za prosečnog Jugoslovena. U tom tehnološkom vakuumu, Voja Antonić je prepoznao prazninu i dao sebi misiju: napraviti računar koji svako može da sklopi sam, jeftino i lako, koristeći dostupne komponente.

Na scenu stupa časopis „Galaksija“ i njegova čuvena rubrika „Računari u vašoj kući“. U februaru 1984. godine, časopis je objavio detaljnu šemu i uputstva za sklapanje Galaksije. Bila je to inicijativa „Sam Svoj Majstor“ na kvadrat, koja je pokrenula pravu pomamu. Hiljade entuzijasta, od srednjoškolaca do penzionera, naoružani lemilicama i strpljenjem, upustilo se u avanturu sklapanja svog prvog kućnog računara. Bio je to, bez preterivanja, intelektualni pokret, preteča današnjih online tech zajednica.

Zašto je Galaksija bila važna ako je imala slabije specifikacije od, recimo, Commodorea?

Zato što je bila dostupna, jeftina i otvorena – omogućila je hiljadama ljudi u Jugoslaviji prvi kontakt sa računarima i programiranjem. Dok su komercijalni računari bili preskupi i retki, Galaksija je došla „u kuću“, uz lemilicu i volju da se nauči.

Anatomija Galaksije: Briljantnost U Jednostavnosti

Šta je Galaksiju činilo tako posebnom? Njena genijalnost je ležala u inovativnosti i jednostavnosti. Zasnovana na popularnom Zilog Z80 procesoru, sa samo 4KB ROM-a (memorije samo za čitanje) i 6KB RAM-a (kasnije proširivo do 50KB), Galaksija je bila dokaz da se sa malo može mnogo. Voja je majstorski iskoristio softverske „trikove“ (poput BIOS-a napisanog u tih neverovatnih 4KB) da bi komponente radile mnogo više nego što je na prvi pogled delovalo moguće.

Proces sklapanja je bio ritual. Satima se lemljelo, proveravale su se veze, a kasetofon je služio za snimanje i učitavanje programa. Spajanje na televizor je bio trenutak istine – ako se pojavi zelena linija sa „READY“, znali ste da ste uspeli! Galaksija je koristila BASIC kao primarni programski jezik, postajući tako prva ulazna tačka u svet programiranja za čitavu jednu generaciju. Iako je bila skromnih mogućnosti u poređenju sa komercijalnim računarima tog vremena (Commodore 64, ZX Spectrum), njena pristupačnost i edukativna vrednost bile su neprocenjive.

Zatvoreni u Ormanima – Ironija Znanja

Jedna od najfascinantnijih, ali i najtužnijih anegdota vezanih za Galaksiju je da su mnogi primerci koji su završili u školama i domovima kulture – često bili zaključani u direktorske ormane. Razlog? „Skupi su da ih deca ne bi pokvarila.“ Antonić je to više puta pominjao sa dozom gorčine i ironije: računar stvoren za slobodu znanja – često je bio zatočen od strane sistema koji to znanje nije razumeo. Ironija je bila opipljiva, a borba za otvorenost znanja, koju je Voja zastupao, tek je počinjala.

Voja Antonić Danas: Od Amerike do LED Umetnosti i Nove Galaksije!

Nakon uspeha Galaksije, Vojina karijera je nastavila da se razvija u različitim pravcima, uvek vođena inovatorskim duhom. Njegova žeđ za znanjem i eksperimentisanjem vodila ga je i preko okeana. Tokom devedesetih godina, Voja Antonić je živeo i radio u Americi, gde se bavio razvojem novih tehnologija. Taj period mu je doneo dragocena iskustva i znanja, koja je kasnije primenio u svojim daljim projektima.

LED Umetnost, Naučni Eksperimenti i Širenje Filozofije Otvorenog Znanja

Voja Antonić nije samo ostao u domenu računarstva. Jedan od njegovih značajnih projekata vezan je za LED osvetljenje i LED umetnost. Nije se zadovoljio samo razumevanjem elektronike, već je počeo da je primenjuje u kreiranju vizuelno impresivnih i tehnički kompleksnih svetlosnih instalacija. Njegovi eksperimenti sa Tesla kalemima, elektromagnetima i svetlom su fascinantni i služe istovremeno kao naučna demonstracija i kao umetnički izraz. Od stvaranja programabilnih LED matrica do kompleksnih svetlosnih skulptura, njegov rad u ovoj oblasti ostavio je značajan trag.

Voja je poznat i po svom neumornom radu na edukaciji i eksperimentisanju, često gradeći razne projekte i učestvujući na međunarodnim konferencijama, šireći filozofiju otvorenog znanja.

Pisana Reč i Kritički Duh: Razbijanje Mitova i Učenje Kritičkog Mišljenja

Pored hardvera i svetlosti, Voja Antonić je izuzetno plodan i kao pisac. Njegove knjige i kolumne su prava riznica znanja, duhovitosti i, što je najvažnije, racionalnog mišljenja. Kroz svoja dela, Voja se neumorno borio protiv pseudonauke, prevara i „maglovitih“ obećanja. Njegov kritički duh i želja za istinom su ga učinili cenjenim borcem protiv zabluda.

Među njegovim najpoznatijim delima izdvajaju se:

„Da li postoje stvari koje ne postoje“: Sjajna zbirka naučnih eseja i filozofskih pitanja o stvarnosti, iluzijama i ljudskoj percepciji, koja uči čitaoce kritičkom razmišljanju i proveravanju činjenica. Pravi vodič za snalaženje u moru (dez)informacija.
„Kremansko neproročanstvo“: Još jedan primer Vojinog analitičkog duha i humora, gde detaljno razotkriva mit o čuvenom „Kremanskom proročanstvu“, demistifikujući ga uz obilje činjenica i logike.

Njegova sposobnost da kompleksne tehničke i filozofske teme objasni jednostavno i zabavno, uz prepoznatljivu dozu humora, učinila ga je omiljenim autorom među širokom publikom. Nastavio je da piše kolumne za časopise kao što je „Mikro“, deleći svoje znanje i iskustvo. Njegov rad možete istražiti na njegovom zvaničnom sajtu: www.voja.rs.

Voja Danas – Galaksija Ponovo Živi!

Voja Antonić je i danas izuzetno aktivan i inspirativan. On je **čest gost na PC Press YouTube kanalu**, gde sa nesmanjenim entuzijazmom govori o razvoju nove verzije Galaksije, njenim modernim komponentama i motivaciji da ponovo pokrene duh samogradnje. Upravo pre nekoliko dana, oduševio je publiku pričajući o tome kako izgleda samograditi novu Galaksiju u 2025. godini. Nije to samo nostalgija, već edukativni izazov – prilika da se nova generacija susretne sa duhom inovacije i razumevanja tehnologije od temelja.PC Press YouTube kanal
Zvanični sajt – www.voja.rs

Zaključak: Testament Jedne Galaksije – Simbol Slobodnog Znanja

Nasleđe Galaksije, kao prvog „uradi sam“ računara u Jugoslaviji, je neizbrisivo. Ona je pokrenula generacije i uticala na formiranje bezbroj IT stručnjaka i entuzijasta. Ali stvarna zvezda te priče je čovek iza nje – **Voja Antonić**.

Njegov trajni doprinos nije samo u elektronici, već u tome što nas je naučio da razmišljamo kritički, da ne verujemo slepo i da tražimo istinu iza „magle“ marketinških obećanja. Voja Antonić je živi dokaz da inovacije ne zavise uvek od velikih budžeta ili formalnih titula, već od strasti, znanja i nezaustavljive želje da se znanje podeli i da se svet učini boljim i jasnijim mestom.

Njegova priča je inspiracija za sve nas u tech svetu – podsetnik da treba težiti razumevanju, inovaciji i, pre svega, integritetu. Danas, kada su nam dostupni AI alati, pametni telefoni i superračunari – ne smemo zaboraviti pionire koji su nas naučili kako tehnologiju da razumemo, a ne samo koristimo. Na TechFokus.rs želimo da damo punu podršku ljudima kao što je Voja Antonić – jer bez takvih ljudi, ne bi bilo ni nas, ni ovog sajta, ni slobodnog interneta. Hvala, Voja, za svaku „Galaksiju“ i svaku rasvetljenu zabludu. Nastavi da sijaš!

FAQ – Često postavljana pitanja o Voji Antoniću i Galaksiji

P: Koja je bila glavna svrha računara Galaksija?
O: Glavna svrha Galaksije bila je da demokratizuje pristup računarima i programiranju u Jugoslaviji, omogućavajući entuzijastima da sami sklopi svoj kompjuter po pristupačnoj ceni i nauče osnove programiranja.
P: Da li se Galaksija i danas može napraviti?
O: Da, Voja Antonić i dalje promoviše ideju samogradnje Galaksije. Nedavno je na PC Press YouTube kanalu pričao o mogućnostima samogradnje nove, modernizovane verzije Galaksije u 2025. godini, koristeći savremene komponente.
P: Po čemu se Voja Antonić izdvaja od drugih tech ličnosti?
O: Voja Antonić se izdvaja po svom samoukom genijalnosti, pionirskom duhu, posvećenosti popularizaciji nauke i tehnologije, i neumornom borbom protiv pseudonauke i zabluda. Njegova sposobnost da složene teme objasni jednostavno i duhovito čini ga jedinstvenom ličnošću.
P: Da li Voja Antonić i dalje piše knjige?
O: Voja Antonić je autor više knjiga („Da li postoje stvari koje ne postoje“, „Kremansko neproročanstvo“ i druge) koje se bave naukom, kritičkim mišljenjem i razotkrivanjem mitova. Aktivan je u pisanju kolumni i na svom zvaničnom sajtu (voja.rs).
P: Kakav je uticaj Galaksije na današnju IT scenu u Srbiji?
O: Galaksija je imala ogroman uticaj na formiranje generacija IT stručnjaka i entuzijasta u Jugoslaviji/Srbiji. Mnogi današnji programeri i inženjeri su svoje prve korake u svetu računarstva napravili upravo uz Galaksiju, što je postavilo temelje za razvoj domaće IT industrije.
FAQ – Često postavljana pitanja o Voji Antoniću i Galaksiji
Da li je Galaksija bila prvi računar u Jugoslaviji?
Ne. Pre Galaksije su postojali veliki, institucionalni računari (kao CER serija u Institutu „Mihajlo Pupin“), ali Galaksija je prvi kućni računar koji su ljudi mogli samostalno da naprave i koriste – i to uz minimalne troškove. Njena vrednost je u pristupačnosti i edukativnoj ulozi.
Gde mogu da pronađem uputstva za pravljenje Galaksije?
Originalni broj časopisa Galaksija iz februara 1984. godine sa kompletnim uputstvima dostupan je online:
PDF verzija časopisa – Galaksija, februar 1984
Da li se Galaksija može praviti i danas?
Da! Postoje savremeni projekti za rekonstrukciju Galaksije, uz moderne komponente i PCB ploče koje se mogu naručiti online. Čitava zajednica se i dalje okuplja oko tog projekta, a i sam Voja Antonić učestvuje u njegovoj promociji.
Koje knjige je napisao Voja Antonić?
Dve najpoznatije knjige su:
- Da li postoje stvari koje ne postoje? – eseji o nauci, percepciji i kritičkom razmišljanju
- Kremansko neproročanstvo – racionalna analiza mitova i pseudonauke
  Više na: www.voja.rs
Zašto je Galaksija bila važna ako je imala slabije specifikacije od, recimo, Commodorea?
Zato što je bila dostupna, jeftina i otvorena – omogućila je hiljadama ljudi u Jugoslaviji prvi kontakt sa računarima i programiranjem. Dok su komercijalni računari bili preskupi i retki, Galaksija je došla „u kuću“, uz lemilicu i volju da se nauči.
Gde mogu da gledam Voju Antonića danas?
Čest je gost na YouTube kanalu PC Press, a aktivan je i na svom sajtu gde deli eksperimente, tekstove i svoja razmišljanja:
PC Press YouTube kanal
Zvanični sajt – www.voja.rs