Šta je starije: kompjuter ili kofer na točkićima?

Datum objave : 12.10.2025.

Šta je starije: kompjuter ili kofer na točkićima? Odgovor će vas iznenaditi!

Zamislite da ste u kvizu. Pitanje za pobedu glasi: „Šta je izmišljeno prvo – mašina koja može da izračuna putanju projektila do Meseca, ili kutija sa točkićima za lakše nošenje odeće?“

Većina bi bez razmišljanja odabrala kofer: točak postoji milenijumima, koferi takođe — spojiti to dvoje deluje banalno. A kompjuter je, je l’ te, vrhunac tehnologije. Ipak, ako ste se kladili na kofer, izgubili ste: kompjuter je stariji. :contentReference[oaicite:0]{index=0}

Doba divova: rođenje kompjutera

U Drugom svetskom ratu preračuni balističkih putanja i drugi složeni zadaci tražili su mašinu koja „misli“ brže od ljudi. ENIAC, često nazivan prvim elektronskim, opšte-namenskim digitalnim računarom, dovršen je 1945. i javno demonstriran 14. februara 1946. godine. :contentReference[oaicite:1]{index=1}

Pre ENIAC-a postojao je i Z3 Konrada Zusea (1941) — prvi funkcionalni, programibilni digitalni elektromehanički računar. :contentReference[oaicite:2]{index=2}

Doba letenja: (konačno) kofer na točkićima

Ekspanzija aviosaobraćaja posle 1960-ih donela je novu, svakodnevnu muku: dugačka pešačenja po terminalima sa teškim prtljagom. U tom kontekstu Bernard Sadow prijavljuje i dobija patent za „rolling luggage“ — kofer sa točkićima — 1972. :contentReference[oaicite:3]{index=3}

Praktični „uspravni“ format popularizuje pilot Robert Plath (Rollaboard) tek 1987: dve velike točkove + teleskopska ručka, najpre u pilotskim krugovima, potom i masovno. :contentReference[oaicite:4]{index=4}

Napomena: Povremeno se spominju raniji individualni pokušaji (npr. lokalne inovacije pedesetih), ali industrijski trag i široko usvajanje počinju od Sadowljevog patenta 1972, uz Plathovu reformulaciju 1987. :contentReference[oaicite:5]{index=5}

Vremenska linija (sažeto)

Poenta: potreba je majka svih izuma

Kompjuter je nastao iz urgentne naučno-vojne potrebe; kofer na točkićima je postao važan tek kada su ljudi počeli masovno i daleko da lete. Kad se potreba „nakupi“, ideja postane očigledna — i nezaustavljiva. :contentReference[oaicite:10]{index=10}

Pitanja i odgovori (Q&A)

1) Zašto je „običan“ kofer na točkićima došao tako kasno?

Zato što masovna potreba nije postojala: ranija putovanja oslanjala su se na nosače prtljaga; tek sa megaterminalima i DIY putovanjem točkići postaju „must-have“. :contentReference[oaicite:11]{index=11}

2) Da li je ENIAC bio baš prvi kompjuter?

ENIAC je prvi elektronski, general-purpose digitalni računar (javna demonstracija 1946). Pre njega postoji Zuseov Z3 (1941) kao programibilan, ali elektromehanički. :contentReference[oaicite:12]{index=12}

3) Ko je „proslavio“ kofer na točkićima?

Bernard Sadow je patentirao (1972), ali je Robert Plath (1987) učinio format praktičnim i poželjnim za posade, pa zatim i za putnike. :contentReference[oaicite:13]{index=13}

Izvori i dalje čitanje

• DW (BHS) – Pedeset godina kofera na točkovima (pregled istorije i citati; DW članak je referenciran i u regionalnim medijima). :contentReference[oaicite:14]{index=14}
• US Patent 3,653,474 – Bernard D. Sadow, Rolling Luggage (04.04.1972). :contentReference[oaicite:15]{index=15}
• Travelpro blog – A Brief History of Rolling Luggage (Plath 1987, evolucija Rollaboard-a). :contentReference[oaicite:16]{index=16}
• Lemelson Center/Smithsonian – Roll Aboard! (kontekst industrijske usvajanja). :contentReference[oaicite:17]{index=17}
• UPenn / Penn Engineering – ENIAC (istorijski sažetak i datum javne demonstracije). :contentReference[oaicite:18]{index=18}
• Wikipedia – ENIAC, Z3 (temeljne enciklopedijske reference). :contentReference[oaicite:19]{index=19}
• Computer History Museum – Timeline (1941) — Z3, kontekst ranih računara. :contentReference[oaicite:20]{index=20}
• The Guardian – Mystery of the wheelie suitcase (kulturološka pozadina „zašto je toliko kasnilo“). :contentReference[oaicite:21]{index=21}