Da li je CIA napravila Pokémon GO? Istinita priča o Keyholeu, Google Earthu, Nianticu i geoprostornim podacima

Kratak odgovor:

Pokémon GO nije napravila CIA, već kompanija Niantic u saradnji sa The Pokémon Company. Ipak, tehnološka istorija igre ima dokumentovane veze sa američkim obaveštajnim sektorom: John Hanke, osnivač Niantica, prethodno je vodio kompaniju Keyhole, u koju je 2003. investirao In-Q-Tel, organizacija finansirana od CIA. Google je zatim kupio Keyhole i njegovu tehnologiju razvio u Google Earth, dok se deo geoprostornih podataka koji su kasnije nastajali kroz Nianticove proizvode danas koristi za razvoj sistema prostorne veštačke inteligencije, robotike i navigacije u okruženjima u kojima GPS nije dovoljno pouzdan.

Na prvi pogled priča zvuči kao gotova teorija zavere: kompaniju budućeg tvorca Pokémon GO finansira organizacija povezana sa CIA, njenu tehnologiju koriste američke obaveštajne i vojne strukture, Google je pretvara u jedan od najpoznatijih kartografskih servisa, a isti čovek desetak godina kasnije pravi igru koja milione ljudi šalje na tačno određene lokacije sa GPS-om i kamerama u džepovima.

Problem nastaje kada se iz tih činjenica izvede zaključak da je CIA napravila Pokémon GO kao sistem za masovni nadzor. Za takvu tvrdnju nema javno dostupnih dokaza.

Kada se senzacionalizam ukloni, ostaje dovoljno zanimljiva tehnološka priča: sistem prvobitno zanimljiv američkoj obaveštajnoj zajednici prošao je kroz Google, mobilne telefone i video-igre, a njegovi tehnološki naslednici danas se koriste za precizno geoprostorno pozicioniranje, robotiku, autonomne sisteme i određene odbrambene primene. Kako se to zapravo dogodilo?

Ko je John Hanke i zašto je važan za priču o Pokémon GO?

John Hanke nije u tehnološku industriju ušao preko Pokémona. Pre Keyholea i Niantica učestvovao je u razvoju Meridian 59, jedne od ranih komercijalnih masovnih online igara. Igra je objavljena 1996. godine, a Hanke je bio među ljudima koji su vodili Archetype Interactive i učestvovali u njenom razvoju.

To je važan detalj jer pokazuje da se dve oblasti koje će mnogo kasnije biti spojene u Pokémon GO – video-igre i digitalno mapiranje prostora – u njegovoj karijeri pojavljuju mnogo pre Niantica. Sledeća velika etapa bila je kompanija Keyhole.

Početkom dvehiljaditih Hanke je postao jedan od osnivača Keyhole Inc, kompanije koja je razvijala EarthViewer 3D. Softver je omogućavao prikaz velikog digitalnog modela Zemlje, uz približavanje državama, gradovima, ulicama i objektima korišćenjem geografskih, avionskih i satelitskih podataka.

Danas nam takav način korišćenja mapa deluje gotovo običan. Početkom dvehiljaditih bio je tehnološki veoma napredan. Upravo tu počinje veza sa američkim obaveštajnim sektorom.

Šta je In-Q-Tel i kakve veze ima sa CIA?

In-Q-Tel je investiciona organizacija osnovana 1999. sa ciljem da američkoj obaveštajnoj zajednici omogući pristup tehnološkim rešenjima koja nastaju u privatnom sektoru. CIA otvoreno navodi da finansira In-Q-Tel i da je njegova uloga da pronalazi komercijalne tehnologije koje bi mogle imati obaveštajnu, bezbednosnu ili drugu stratešku vrednost.

Godine 2003. In-Q-Tel objavio je stratešku investiciju u Keyhole. U originalnom saopštenju jasno je navedeno kome je tehnologija bila interesantna. Tadašnji direktor In-Q-Tela Gilman Louie govorio je o tome da investicija omogućava CIA i tadašnjoj National Imagery and Mapping Agency, poznatoj kao NIMA, pristup tehnologiji od potencijalno velike vrednosti.

John Hanke je u istom saopštenju govorio o mogućnosti da američka obaveštajna zajednica koristi Keyholeovu tehnologiju za prikaz i obradu velikih količina geoprostornih podataka. Dakle, veza nije naknadno izmišljena na internetu – ona je dokumentovana.

Ipak, potrebno je precizno opisati šta ta veza znači. Nema dokaza da je CIA osnovala ili „napravila“ Keyhole. Tačnije je reći da je kompanija dobila investiciju od In-Q-Tela i da je njena tehnologija korišćena i prilagođavana potrebama američkih državnih, obaveštajnih i vojnih struktura.

U pojedinim tekstovima navodi se i iznos ulaganja od 527.000 dolara, ali taj podatak nije dovoljno dobro potvrđen primarnim izvorima da bi ga trebalo predstavljati kao potpuno nesporan. Sama investicija, međutim, jeste dokumentovana.

Keyholeova tehnologija stigla je i do Pentagona

Keyholeov softver nije ostao samo zanimljiv tehnološki eksperiment. In-Q-Tel u sopstvenoj istoriji navodi da je Keyholeova tehnologija tokom 2003. veoma brzo uvedena u Pentagon kako bi podržala američke operacije u Iraku.

To ipak nije isto što i tvrdnja da je Keyhole „napravljen za invaziju na Irak“, što se povremeno može pročitati u tekstovima koji ovu priču predstavljaju senzacionalistički. Softver je postojao pre toga.

Njegova sposobnost da kombinuje velike količine geoprostornih podataka i prikaže ih u preglednom 3D okruženju očigledno je imala vojnu i obaveštajnu vrednost. CIA i danas Keyhole navodi među primerima tehnologija čijem je razvoju doprinela investicija In-Q-Tela.

Google kupuje Keyhole i nastaje Google Earth

Google je 2004. godine kupio Keyhole. Prema podacima Univerziteta Kalifornije i Berkeley Haas School of Business, vrednost akvizicije iznosila je oko 35 miliona dolara. Hanke je nakon preuzimanja ostao u Googleu i učestvovao u razvoju Google Eartha, Google Mapsa i Street Viewa.

EarthViewer je tako postao osnova proizvoda koji će 2005. biti predstavljen kao Google Earth. Za tadašnje korisnike iskustvo je bilo veoma drugačije od klasičnih digitalnih mapa. Umesto obične ravne karte, mogli su da „lete“ od pogleda na celu planetu do svoje države, grada, ulice ili poznate zgrade.

Još 2016, neposredno nakon pojave Pokémon GO fenomena, skrenuta je pažnja na upravo ovu razvojnu liniju: Keyhole, Google Earth, Google Maps, Niantic i na kraju Pokémon GO. To nije samo istorija nekoliko kompanija, već se kroz sve te projekte provlači ista osnovna ideja – kako povezati digitalne informacije sa konkretnim mestom u fizičkom svetu.

Od Google mapa do Niantica

Hanke je 2010. unutar Googlea pokrenuo Niantic Labs. Ideja više nije bila samo da korisnik posmatra mapu na ekranu. Pametni telefoni, GPS i ugrađene kamere omogućili su da digitalni sadržaj postane povezan sa mestom na kojem se korisnik fizički nalazi.

Jedan deo tog koncepta danas poznajemo kao proširenu stvarnost, odnosno AR – augmented reality. Prvi veliki Nianticov projekat nije bio Pokémon GO, već Ingress.

Ingress: kada grad postaje tabla za igru

Ingress je zasnovan na tada veoma neobičnoj ideji: igrač se kroz igru ne kreće pomoću tastature ili kontrolera, već mora fizički da odlazi na određene lokacije. Spomenici, murali, istorijske zgrade, fontane, trgovi i druge zanimljive tačke postajali su „portali“ koje su igrači obilazili, osvajali i povezivali.

Još važnije za ono što će uslediti, zajednica je predlagala nove lokacije i dodavala njihove fotografije. Tako je postepeno formirana velika baza stvarnih tačaka interesa.

Kada se nekoliko godina kasnije pojavio Pokémon GO, Niantic zato nije morao od nule da rešava jedno od ključnih pitanja: na koja mesta treba poslati igrače? Veliki broj lokacija već je postojao kroz Ingress ekosistem.

Kako je nastao Pokémon GO?

Niantic se 2015. izdvojio iz Googlea i postao samostalna kompanija. Ubrzo su Google, Nintendo i The Pokémon Company najavili investiciju od 20 miliona dolara, uz mogućnost dodatnog finansiranja, kako bi Niantic nastavio da razvija svoju platformu i završi Pokémon GO.

Igra je objavljena 6. jula 2016. u SAD, Australiji i Novom Zelandu, a zatim se veoma brzo proširila na druge zemlje. Rezultat je bio jedan od najvećih fenomena u istoriji mobilnih igara.

Pokémon GO je za prvi mesec ostvario 206,5 miliona dolara prihoda i oko 130 miliona preuzimanja. Guinness World Records priznao mu je pet svetskih rekorda, uključujući najbrže dostignutih 100 miliona dolara prihoda među mobilnim igrama – za samo 20 dana.

Parkovi, trgovi i gradski centri odjednom su bili puni ljudi koji su kroz telefone tražili Pikachua, Charmandera, Snorlaxa ili Vaporeona. Pokémon GO je tako pokazao nešto što je bilo mnogo šire od same igre: digitalni sadržaj može da utiče na to gde će se veliki broj ljudi fizički kretati.

Da li je Pokémon GO bio eksperiment masovnog nadzora?

Tvrdnja da je Pokémon GO „najuspešniji eksperiment masovnog nadzora u istoriji“ dobro funkcioniše kao senzacionalistički naslov, ali nije nešto što se može predstaviti kao utvrđena činjenica. Sasvim je opravdano postaviti pitanje koliko lokacijskih i drugih podataka korisnici daju mobilnim aplikacijama i kako kompanije kasnije koriste te podatke.

Takođe je dokumentovano da su geoprostorni podaci nastali kroz Nianticov ekosistem kasnije dobili vrednost koja prevazilazi video-igre. Ali nema dokaza da je Pokémon GO 2016. napravljen kao tajni program CIA, niti da su igrači namerno korišćeni kao nesvesni obaveštajni „agenti“. Razlika između dokumentovanog prikupljanja podataka i pretpostavke o skrivenoj nameri ključna je za razumevanje cele priče.

Pokémon GO mora da zna gde se igrač nalazi

Pokémon GO je lokacijska igra. Bez podatka o položaju korisnika osnovne funkcije igre jednostavno ne bi radile. Niantic u politici privatnosti navodi da lokaciju određuje pomoću GPS-a, Wi-Fi pristupnih tačaka i podataka mobilnih mreža. Kompanija takođe prikuplja određene informacije o uređaju i aktivnostima unutar igre.

Ako korisnik uključi opcije kao što je Adventure Sync, aplikacija uz odgovarajuću dozvolu može da obrađuje podatke o fizičkoj aktivnosti i kada sama igra nije otvorena. Bluetooth se koristi, između ostalog, za povezivanje kompatibilnih dodataka poput Pokémon GO Plus uređaja.

Zato tvrdnja da Pokémon GO prati kretanje igrača nije teorija zavere – lokacija je osnovni deo mehanike igre. Međutim, iz toga ne sledi da CIA direktno prati svakog igrača Pokémon GO.

Kamera u igri nije isto što i tajno mapiranje

Pokémon GO je postao poznat i po AR režimu, u kojem se Pokémon prikazuje preko slike koju snima kamera telefona. Samo uključivanje kamere tokom igranja, međutim, nije isto što i automatsko slanje kompletnog snimka okruženja na server radi pravljenja 3D mape.

Ta razlika se često gubi u tekstovima koji ovu temu predstavljaju dramatičnije nego što činjenice dozvoljavaju. Niantic je tek kasnije uveo posebne funkcije za AR skeniranje PokéStopova i drugih lokacija, gde je korisnik morao svesno da pokrene proces i kamerom zabeleži određenu lokaciju.

Niantic Spatial navodi da je takvo skeniranje opciono i da samo hodanje ili standardno igranje Pokémon GO ne znači automatski da korisnik trenira njegov AI model. To je posebno važno za razumevanje često pominjanih „milijardi slika“.

30 milijardi slika ne znači 30 milijardi 3D skenova

Jedan od najzanimljivijih podataka pojavio se tokom 2026. godine. MIT Technology Review izvestio je da Niantic Spatial razvija svoje sisteme koristeći približno 30 milijardi slika urbanog okruženja prikupljenih kroz Nianticov ekosistem. One se koriste kao jedan od izvora za razvoj sistema vizuelnog pozicioniranja i prostorne veštačke inteligencije.

Broj je ogroman, ali ga treba pravilno tumačiti. Nije reč o 30 milijardi zasebnih 3D skeniranja.

Niantic Spatial navodi više od 10 miliona skeniranih lokacija i približno milion novih skeniranja nedeljno, dok pojedinačno skeniranje može da sadrži veliki broj zasebnih slika. Više od milion lokacija već je aktivirano za njegov Visual Positioning System. Zato je moguće istovremeno govoriti o desetinama milijardi fotografija i mnogo manjem broju fizičkih lokacija i pojedinačnih sesija skeniranja.

Zašto su fotografije igrača toliko vredne?

Satelit može veoma dobro da snimi krov zgrade. Google Street View može da zabeleži ulicu iz perspektive vozila. Međutim, čovek sa telefonom može da priđe klupi, spomeniku, stepenicama, stazi, parku ili objektu do kojeg vozilo za snimanje ne može da stigne.

Upravo zato snimci nastali iz perspektive pešaka mogu biti veoma korisni za sisteme koji treba da razumeju fizički prostor. Za računare, robote i buduće AR uređaje nije dovoljno samo znati približne geografske koordinate – sistem treba da prepozna šta se nalazi ispred kamere i da to poveže sa tačnom pozicijom u prostoru.

Large Geospatial Model: kada AI pokušava da razume prostor

Niantic je svoj koncept nazvao Large Geospatial Model, odnosno LGM. Poređenje sa velikim jezičkim modelima nije potpuno, ali može pomoći čitaocu koji se prvi put susreće sa ovim pojmom.

Jezički model uči odnose između reči, rečenica i značenja. Geoprostorni model pokušava da nauči odnose između mesta, objekata, različitih uglova gledanja i fizičkog prostora. Čovek koji vidi jednu stranu poznate građevine često može da pretpostavi kako izgleda ostatak objekta, dok je za računar to mnogo teži zadatak.

Niantic razvija sisteme koji mogu da analiziraju ono što kamera vidi, prepoznaju okolinu i povežu je sa već postojećim prostornim modelom. Kompanija navodi da je u okviru Visual Positioning Systema trenirala više od 50 miliona lokalnih neuronskih mreža sa ukupno više od 150 biliona parametara, kao i da sistem pokriva više od milion aktiviranih lokacija.

Od Pikachua do robota za dostavu

Jedna od najkonkretnijih komercijalnih primena Nianticove tehnologije pojavila se 2026. kroz saradnju sa kompanijom Coco Robotics, koja razvija male autonomne robote za dostavu. Problem sa kojim se takvi roboti suočavaju prilično je jednostavan: GPS nije svuda dovoljno precizan.

Između visokih zgrada signal može biti oslabljen ili odbijen, a robot kojem je potrebno precizno pozicioniranje ne može uvek da se osloni samo na informaciju da se nalazi negde u određenoj ulici. Vizuelni sistem može da prepozna fasadu, ugao zgrade, klupu ili drugi orijentir i na osnovu toga preciznije utvrdi položaj.

Coco Robotics i Niantic Spatial upravo zato rade na korišćenju VPS tehnologije za navigaciju robota u gradskom okruženju. To je dobar primer kako podaci i tehnologija nastali oko sistema prvobitno poznatog po mobilnim igrama mogu godinama kasnije dobiti potpuno novu primenu.

Niantic Spatial danas razvija i odbrambene primene

U tekstovima o Pokémon GO često se može naići na tvrdnju da su igrači „mapirali svet za vojne dronove“. Takva formulacija ide dalje od onoga što dokazi podržavaju. Ipak, činjenica da današnji Niantic Spatial razvija tehnologiju koja može imati direktnu vojnu i odbrambenu primenu jeste proverljiva.

Kompanija je krajem 2025. objavila partnerstvo sa Vantorom na razvoju sistema vizuelnog pozicioniranja namenjenog vazdušnim i kopnenim platformama koje rade u sredinama u kojima GPS nije dostupan, pouzdan ili može biti ometan. Tokom 2026. Niantic Spatial detaljnije je predstavio koncept rada u takozvanim GPS-denied okruženjima.

Ideja je da dron, robot, uređaj koji koristi vojnik ili AR naočare mogu da procene svoju poziciju poređenjem slike iz kamere sa prethodno izgrađenim prostornim modelom. Vantorov deo sistema usmeren je na vazdušno pozicioniranje i koristi snimke iz dronova, dok Nianticov VPS obezbeđuje vizuelno pozicioniranje na zemlji.

Hronologija je ovde posebno važna: Pokémon GO je objavljen 2016. godine. Niantic je svoje naprednije geoprostorne AI modele javno predstavljao godinama kasnije. Niantic Spatial se kao izdvojena kompanija pojavio 2025, a saradnja sa Vantorom objavljena je krajem iste godine. Današnja vojna primena ne dokazuje da je Pokémon GO 2016. napravljen kao vojni projekat.

Gilman Louie: veza između Keyholea i Niantica koja zaista postoji

Još jedan detalj ovu priču čini zanimljivijom. Gilman Louie bio je direktor In-Q-Tela kada je 2003. objavljena investicija u Keyhole. Upravo je on tada govorio o potencijalnoj vrednosti Keyholeove tehnologije za CIA i NIMA.

Trinaest godina kasnije Louievo ime ponovo se pojavljuje uz John Hankea. Niantic je 25. februara 2016, nekoliko meseci pre objavljivanja Pokémon GO, saopštio da je u novoj investicionoj rundi učestvovala i kompanija Alsop Louie Partners. Istovremeno je objavljeno da Gilman Louie ulazi u upravni odbor Niantica.

Time se može pratiti zanimljiv kontinuitet: 2003. Louie vodi In-Q-Tel kada ta organizacija ulaže u Hankeov Keyhole, a 2016. kompanija koju je Louie suosnovao investira u Hankeov Niantic, dok on sam ulazi u odbor kompanije. Louie je i kasnije ostao povezan sa američkim bezbednosnim sektorom kroz Defense Innovation Board i Nacionalnu komisiju za veštačku inteligenciju.

Ta veza jeste relevantna za priču, ali ni ona nije dokaz da je CIA upravljala Nianticom ili igrom Pokémon GO. Poslovna i institucionalna povezanost ne sme se automatski izjednačavati sa operativnom kontrolom.

Pokémon GO je pokazao da softver može da utiče na kretanje ljudi

Jedna od najzanimljivijih karakteristika Pokémon GO nije samo količina prikupljenih podataka, već sposobnost igre da digitalnim sadržajem utiče na to gde će se ljudi fizički kretati. Ako se u određenom parku pojavi traženi Pokémon, igrači odlaze tamo. Ako se Gym nalazi kod tržnog centra, igrači se okupljaju oko njega.

U bihevioralnoj ekonomiji postoji pojam „nudge“, odnosno blagi podsticaj kojim se ponašanje usmerava bez direktne prisile. Pokémon GO je pokazao da sličan princip može da funkcioniše i kroz mobilnu igru.

Međutim, činjenica da aplikacija može motivisati ljude da posete određeno mesto nije dokaz da je napravljena kao sistem za manipulaciju stanovništvom u obaveštajne svrhe. Njena komercijalna primena, s druge strane, sasvim je stvarna.

Sponzorisani PokéStopovi pretvorili su kretanje igrača u poslovni model

Niantic je vrlo brzo prepoznao da mogućnost usmeravanja igrača prema određenoj lokaciji ima komercijalnu vrednost, što je dovelo do uvođenja sponzorisanih lokacija. McDonald’s, Starbucks i drugi brendovi pretvarali su lokale u PokéStopove kako bi privukli posetioce.

Niantic je 2017. naveo da su sponzorisane lokacije generisale stotine miliona poseta. Poslovni partneri plaćali su prema broju jedinstvenih poseta određenim mestima, uz cenu koja je tada bila niža od 50 američkih centi po dnevnoj jedinstvenoj poseti.

To je mnogo konkretniji primer monetizacije kretanja ljudi od tvrdnje da kompanija jednostavno „prodaje lokaciju korisnika“. Partnerima se i danas nude isključivo agregirane metrike angažovanja, a ne podaci o konkretnim pojedinačnim igračima.

Zašto je Pokémon GO izazvao bezbednosne probleme?

Ubrzo posle lansiranja postalo je jasno da kombinacija GPS-a, kamere i kretanja igrača može da izazove probleme na osetljivim lokacijama. Pojedini igrači pokušavali su da dođu do virtuelnih tačaka na mestima gde takva aktivnost nije bila bezbedna ili primerena.

Američka vojska je već tokom jula 2016. upozoravala na pravila igranja na vojnim instalacijama, a Pentagon je od zaposlenih tražio da igru ne instaliraju na službene uređaje Ministarstva odbrane. Treba ipak napraviti razliku između zabrane instalacije na službenim telefonima i tvrdnje da je vojska u potpunosti zabranila igru u svim bazama.

Iran je u avgustu 2016. postao prva država koja je Pokémon GO zvanično zabranila na celoj teritoriji zbog bezbednosnih rizika povezanih sa lokacijom. Druge države i memorijalni centri uvodili su lokalna ograničenja, što je pokazalo da uređaj koji zna svoju lokaciju i ima senzore zahteva oprez u osetljivim zonama.

Da li se Pokémon GO može posmatrati kroz „kapitalizam nadzora“?

Izraz „surveillance capitalism“, odnosno kapitalizam nadzora, koristi se za poslovne modele u kojima se velike količine podataka o ponašanju korisnika prikupljaju i analiziraju radi predviđanja ili monetizacije njihovih postupaka.

Pokémon GO jeste zanimljiv primer za raspravu o tom konceptu: kompanija evidentira korišćenje igre, prati posećenost lokacija i kroz opcione AR funkcije prikuplja slike fizičkog prostora. Ipak, nazvati igru „najuspešnijim sistemom masovnog nadzora“ zahtevalo bi dokaze o nameri koje trenutno nemamo.

Mnogo je tačnije reći da je igra primer kako lokacijska aplikacija vremenom stvara geoprostornu infrastrukturu čija se upotrebna vrednost godinama kasnije proširuje u neočekivanim pravcima.

Šta se danas događa sa Nianticom i Pokémon GO?

Velika promena dogodila se 2025. godine kada je Niantic svoj deo poslovanja koji se bavio igrama, uključujući Pokémon GO, prodao kompaniji Scopely u poslu vrednom oko 3,5 milijardi dolara. Igra time više nije u vlasništvu kompanije koju danas vodi John Hanke.

Niantic Spatial nastavio je rad kao zasebna kompanija usmerena isključivo na geoprostornu veštačku inteligenciju i tehnologije pozicioniranja za računare i mašine. Pokémon GO nastavlja svoj razvoj pod okriljem Scopelyja, obeleživši u julu 2026. deset godina postojanja uz redovne događaje i sezone.

Od Keyholea do navigacije bez GPS-a

Kada se cela priča poređa hronološki, tehnološki krug postaje jasan:

• Keyhole je razvijao sisteme za vizuelizaciju geoprostornih podataka uz investiciju In-Q-Tela.
• Google je preuzeo Keyhole i razvio Google Earth, gde je John Hanke vodio geoprostorne projekte.
• Unutar Googlea nastao je Niantic, koji je razvio Ingress i postavio infrastrukturu lokacija.
• Pokémon GO je motivisao milione korisnika da istražuju prostor, pri čemu su opcione AR funkcije generisale dragocene vizuelne snimke.
• Niantic Spatial danas te podatke koristi za razvoj Large Geospatial Modela i navigaciju u sredinama u kojima je GPS ometan.

Šta ovo znači za korisnike u Srbiji i regionu?

Za korisnika u Srbiji praktičnija lekcija leži u tome koliko podataka svakodnevno delimo sa aplikacijama. Telefon opremljen kamerom, senzorima i lokacijskim servisima može precizno da mapira ponašanje ako mu to dozvolite.

Nema razloga da korisnik skenira privatno dvorište, unutrašnjost kuće, radno mesto ili osetljive objekte samo radi virtuelne nagrade u igri. Preporučuje se sledeća praksa podešavanja dozvola:

• Podesite pristup lokaciji na opciju „Samo dok se aplikacija koristi“.
• Isključite funkciju Adventure Sync ukoliko ne želite praćenje aktivnosti u pozadini.
• Nemojte prihvatati opcione zadatke AR skeniranja u privatnim ili bezbednosno osetljivim prostorima.
• Redovno proveravajte Bluetooth i memorijske dozvole dodeljene igrama na telefonu.

Najčešće zablude o Pokémon GO, Nianticu i CIA

• „CIA je napravila Pokémon GO.“ – Nema dokaza za to. Igru je razvio Niantic uz partnere, a finansiranje su obezbedile privatne kompanije poput Nintenda i Googlea.
• „CIA nema nikakve veze sa tehnološkom istorijom Pokémon GO.“ – In-Q-Tel, fond povezan sa CIA, investirao je 2003. u Keyhole, softver koji je direktni predak sistema Google Earth.
• „Svaki put kada uključite kameru u Pokémon GO, Niantic pravi 3D mapu.“ – Netačno. Standardni AR režim samo prikazuje model na ekranu, dok je 3D skeniranje lokacija zasebna, opciona funkcija.
• „Niantic je sakupio 30 milijardi 3D skenova.“ – Reč je o približno 30 milijardi pojedinačnih fotografija koje pokrivaju oko 10 miliona lokacija, a ne o tolikom broju zasebnih skenova.
• „Pokémon GO podaci se direktno koriste za vojne dronove.“ – Današnji Niantic Spatial sarađuje sa namenskom industrijom na navigaciji bez GPS-a, ali to ne znači da je originalna igra nastala iz vojnih razloga.

Pitanja i odgovori

Da li je CIA napravila Pokémon GO?

Ne. Nema javno dostupnih dokaza da je CIA napravila, naručila ili kontrolisala razvoj igre. Dokumentovana veza odnosi se prvenstveno na In-Q-Telovu investiciju u Keyhole, kompaniju koju je vodio budući osnivač Niantica John Hanke.

Kako je Pokémon GO povezan sa CIA?

Veza vodi preko Keyholea i In-Q-Tela. In-Q-Tel, organizacija finansirana od CIA, investirao je 2003. u Keyholeovu tehnologiju za 3D prikaz geoprostornih podataka, a Keyhole je vodio John Hanke, koji je kasnije osnovao Niantic.

Da li je bivši direktor In-Q-Tela bio povezan sa Nianticom?

Da. Gilman Louie, koji je vodio In-Q-Tel u vreme ulaganja u Keyhole, 2016. se preko Alsop Louie Partners uključio kao investitor u Niantic i pridružio njegovom upravnom odboru.

Kako je Pokémon GO povezan sa Google Earthom?

John Hanke vodio je Keyhole, čiji je EarthViewer Google kupio 2004. i razvio u Google Earth. Hanke je zatim učestvovao u razvoju Google Eartha, Mapsa i Street Viewa, pre nego što je osnovao Niantic.

Da li Pokémon GO prati kretanje korisnika?

Da. Lokacija je osnovna funkcija igre. Pokémon GO koristi GPS i druge metode određivanja položaja, dok Adventure Sync uz odgovarajuću dozvolu može da obrađuje podatke o fizičkoj aktivnosti i kada igra nije otvorena.

Da li su igrači Pokémon GO pomogli u razvoju AI sistema?

Da, deo igrača koji je koristio opcione funkcije skeniranja javnih lokacija doprineo je podacima koji su kasnije korišćeni u razvoju Nianticovih prostornih modela. Samo standardno igranje, međutim, ne znači automatsko treniranje AI modela.

Da li je zaista prikupljeno oko 30 milijardi slika?

Da, prema izveštajima iz 2026, Niantic Spatial svoje sisteme razvija koristeći približno 30 milijardi slika urbanih lokacija. To ne znači 30 milijardi zasebnih 3D skenova, jer jedno skeniranje može da sadrži veliki broj fotografija.

Da li Nianticova tehnologija ima vojnu primenu?

Da. Današnji Niantic Spatial javno radi i na odbrambenim primenama, uključujući vizuelno pozicioniranje vazdušnih i kopnenih sistema u sredinama u kojima GPS može biti ometan ili nedostupan.

Da li to dokazuje da je Pokémon GO od početka bio vojni projekat?

Ne. Današnja primena tehnologije ne dokazuje prvobitnu nameru iz 2016. Za tvrdnju da je Pokémon GO napravljen kao prikriven vojni ili obaveštajni projekat nema javno dostupnih dokaza.

Da li je Pokémon GO i dalje aktivan?

Da. Igra je 2026. obeležila deset godina postojanja i nastavlja da dobija nove događaje i sadržaje. Gaming deo Niantica, uključujući Pokémon GO, od 2025. pripada kompaniji Scopely, dok Niantic Spatial posluje odvojeno i bavi se geoprostornom veštačkom inteligencijom.

Šta znamo, a šta ne znamo

Znamo da je John Hanke mnogo pre Pokémon GO vodio kompaniju Keyhole koja se bavila naprednom 3D vizuelizacijom geoprostornih podataka. Znamo da je In-Q-Tel, investiciona organizacija finansirana od CIA, 2003. investirao u Keyhole i da je njegova tehnologija korišćena u američkim državnim, obaveštajnim i vojnim strukturama. Znamo da je Google 2004. kupio Keyhole, da je njegova tehnologija postala temelj Google Eartha i da je Hanke kasnije osnovao Niantic.

Znamo i da je Gilman Louie, direktor In-Q-Tela u vreme ulaganja u Keyhole, 2016. ponovo ušao u Hankeovu poslovnu priču kao investitor i član odbora Niantica. Takođe znamo da Pokémon GO koristi lokacijske podatke neophodne za funkcionisanje igre i da su korisnici koji su dobrovoljno koristili funkcije AR skeniranja doprineli velikoj zbirci prostornih podataka za sisteme koji rade bez pouzdanog GPS-a.

Ono što ne znamo – i za šta nema javno dostupnih dokaza – jeste da je CIA osmislila Pokémon GO, naručila njegov razvoj ili koristila igru kao unapred planiranu platformu za masovni nadzor stanovništva. Nema dokaza ni da je svaki igrač automatski pravio 3D mapu ili da su podaci prosleđivani obaveštajnim operativcima. Zbog toga bi tvrdnja „CIA je napravila Pokémon GO da bi nas špijunirala“ bila senzacionalistička i činjenično neodbranjiva.