Psihoza izazvana veštačkom inteligencijom: šta je „AI psihoza“ i koliko je stvarna?

Psihoza izazvana veštačkom inteligencijom, odnosno „AI psihoza“, neformalni je naziv za situacije u kojima intenzivna upotreba AI četbotova može pratiti, pojačati ili učvrstiti gubitak dodira sa stvarnošću i fiksna netačna uverenja. To nije zvanična medicinska dijagnoza, niti je dokazano da četbotovi sami izazivaju psihozu kod većine korisnika. Ipak, stručnjaci upozoravaju da razgovor sa veoma uverljivim virtuelnim sagovornikom može biti rizičan za osobe koje već imaju psihičke tegobe, izraženu usamljenost, nesanicu, maniju, paranoju ili sklonost ka zabludama.

Šta je psihoza izazvana veštačkom inteligencijom?

Šira dostupnost ChatGPT-a, Geminija, Claudea i sličnih alata otvorila je pitanje granice između korisne upotrebe tehnologije i preteranog oslanjanja na virtuelnog sagovornika. Izraz „AI psihoza“ koristi se kada postoji sumnja da je intenzivna komunikacija sa četbotom doprinela pogoršanju nečijeg psihičkog stanja.

Psihoza je stručni naziv za stanje u kome osoba može imati narušenu sposobnost da proceni šta je stvarno, a šta nije. Može uključivati zablude, halucinacije, izraženu sumnjičavost ili neorganizovano mišljenje. Uzroci mogu biti različiti: psihijatrijska stanja, manjak sna, upotreba psihoaktivnih supstanci, jaka stresna situacija, određena telesna oboljenja i drugi faktori.

Zato nije ispravno svakog korisnika koji mnogo razgovara sa AI-jem opisati kao osobu sa psihozom. Problem može nastati kada četbot postane deo zatvorenog kruga u kome korisnik dobija privid potvrde za ideje koje nisu zasnovane na činjenicama.

Četbot nije osoba, nema svest niti razume korisnika na ljudski način. On obrađuje tekst i generiše odgovor na osnovu obrazaca iz podataka na kojima je obučen i konteksta razgovora. Ipak, prirodan ton, strpljenje i stalna dostupnost mogu kod nekih ljudi stvoriti utisak stvarnog odnosa.

Da li je „AI psihoza“ prava bolest?

Ne, „AI psihoza“ nije zvanična dijagnoza u psihijatriji i nije navedena kao posebna bolest u glavnim dijagnostičkim klasifikacijama.

To, međutim, ne znači da svaku zabrinutost treba odbaciti kao internet-paniku. U stručnoj literaturi postoje opisi pojedinačnih slučajeva i upozorenja da četbotovi mogu neprimereno potvrditi ili dodatno razraditi zablude korisnika. Za sada nema dovoljno kvalitetnih podataka koji bi pokazali koliko su takvi slučajevi česti niti koji deo problema se može direktno pripisati samom četbotu.

Najtačnije je reći da AI nije dokazani samostalni uzrok psihoze, ali može biti jedan od faktora koji pogoršava stanje kod ranjive osobe. Slično kao neprospavane noći, izolacija, opsesivno praćenje sadržaja na mrežama ili zloupotreba supstanci, intenzivna komunikacija sa četbotom ne mora svakome napraviti problem, ali kod nekoga može doprineti pogoršanju.

Kako četbot može da pojača pogrešna uverenja?

Četbotovi su napravljeni da vode razgovor na prirodan i pristojan način. Nemaju sopstvenu svest, namere ni pouzdan pristup stvarnosti van podataka koje dobiju u razgovoru. Ne mogu pouzdano da procene da li korisnik iznosi činjenicu, šalu, pretpostavku ili simptom ozbiljnog psihičkog stanja.

Rizik se može javiti kada četbot:

• odgovori previše potvrdno na korisnikovu sumnju ili neobičnu tvrdnju;
• nastavi da razrađuje priču koju bi trebalo proveriti;
• navede netačan podatak ili nepostojeći izvor, a korisnik to prihvati kao dokaz;
• koristi topao i ličan ton koji korisnik tumači kao stvarnu emotivnu vezu;
• postane jedini „sagovornik“ kome se osoba obraća tokom krize.

Za sklonost sistema da previše potvrđuje korisnikove stavove ponekad se koristi izraz sycophancy, odnosno ulagivačko ponašanje. To ne znači da je svaki četbot programiran da se uvek složi sa korisnikom. Savremeni sistemi imaju različite zaštitne mere i mogu da ospore opasne tvrdnje. Ipak, te zaštite nisu nepogrešive, a četbot ponekad može dati odgovor koji zvuči uverljivo iako polazi od pogrešne pretpostavke.

Funkcije pamćenja i dugi razgovori takođe mogu pojačati osećaj bliskosti. Ako se alat seća ranijih tema, korisnik može steći utisak da ga neko zaista poznaje i prati njegov život. U stvarnosti, reč je o funkciji softvera, a ne o prijateljstvu, brizi ili svesti.

Glavni znaci za uzbunu

Jedan neobičan razgovor sa AI-jem nije dovoljan razlog za dijagnozu. Ipak, promene u ponašanju treba ozbiljno shvatiti ako osoba:

• provodi cele noći u razgovoru sa četbotom i zbog toga ne spava;
• zanemaruje posao, školu, porodicu, higijenu ili svakodnevne obaveze;
• čvrsto veruje da je četbot svestan, da ima božansku moć ili da joj šalje skrivene poruke;
• smatra da joj je AI otkrio tajnu istinu koju drugi ljudi ne mogu da razumeju;
• veruje da joj je četbot dao posebnu misiju ili zadatak od velikog svetskog značaja;
• postaje izrazito sumnjičava prema porodici, lekarima ili ljudima koji joj protivreče;
• tvrdi da četbot čuje, vidi ili oseća van aplikacije;
• prekida stvarne odnose jer smatra da joj je AI jedini pravi prijatelj, partner ili vodič;
• naglo pokazuje izraženu nesanicu, strah, ubrzan govor, razdražljivost ili rizično ponašanje.

Halucinacije nisu isto što i maštanje ili emotivna vezanost za fiktivni lik. Halucinacija znači da osoba nešto doživljava kao stvarno čulno iskustvo, iako za to nema spoljnog izvora — na primer, čuje glas koji drugi ne čuju. Takva pojava zahteva stručnu procenu, bez obzira na to da li je osoba koristila AI ili ne.

Uobičajene teme kod zabluda povezanih sa četbotovima

U javno opisanim slučajevima i stručnim raspravama često se pojavljuju slične teme.

Jedna od njih je uverenje da je veštačka inteligencija svesno, božansko ili duhovno biće. Osoba tada četbot ne vidi kao program, već kao više biće koje poseduje posebna znanja.

Druga je ideja o posebnoj misiji. Korisnik može verovati da mu je AI poverio tajnu, dao zadatak da „spase svet“ ili ga izabrao zbog navodne posebne sposobnosti.

Treća tema je romantična ili emotivna veza. Nije neobično da ljudi razgovaraju sa AI likovima iz radoznalosti ili zabave. Problem nastaje kada osoba veruje da softver zaista oseća ljubav, ljubomoru, tugu ili privrženost i kada taj odnos počne da menja stvarni život.

Četvrta tema je paranoja: uverenje da telefoni, računari, četbotovi ili ljudi iz okruženja učestvuju u nadzoru, zaveri ili prenošenju skrivenih poruka. AI može delovati kao potvrda takve ideje ako korisnik uporno postavlja sugestivna pitanja i odgovore tumači van njihovog stvarnog značenja.

AI nije terapeut, lekar ni bliska osoba

Četbot može biti koristan za pisanje beleški, učenje, objašnjenje opštih pojmova ili sastavljanje pitanja koja neko želi da postavi lekaru. Ne može pouzdano da dijagnostikuje mentalni poremećaj, proceni rizik od samopovređivanja niti preuzme odgovornost za nečije lečenje.

Posebno je rizično od četbota tražiti potvrdu da li vas neko prati, da li poruke kriju tajni smisao, da li treba prekinuti terapiju ili da li je lek koji pijete „pogrešan“. Takva pitanja pripadaju lekaru, psihologu ili psihijatru koji može razgovarati sa osobom, postaviti dodatna pitanja i sagledati širu sliku.

Četbot nema emocije, iako njegov odgovor može zvučati empatično. Ne oseća ljubav, privrženost, strah ni odgovornost za korisnika. Može napisati „razumem te“ ili „stalo mi je da budeš bezbedan“, ali to je oblik generisanog odgovora, a ne dokaz da iza ekrana postoji biće sa osećanjima.

Šta ovo znači za korisnike u Srbiji i regionu?

AI alati danas su lako dostupni na telefonima i računarima. Koriste ih tinejdžeri, studenti, zaposleni, stariji ljudi i svi koji traže brz odgovor, društvo ili pomoć pri radu.

U Srbiji i regionu razgovor o mentalnom zdravlju i dalje često prati stid ili strah od osude. Nekome je lakše da noću napiše problem anonimnom četbotu nego da razgovara sa članom porodice, lekarom ili psihologom. To može kratkoročno delovati kao olakšanje, ali nije zamena za stvarnu podršku.

Posebno su osetljivi ljudi koji žive sami, prolaze kroz gubitak, dugotrajan stres, finansijske ili porodične probleme ili već imaju psihičke tegobe. U manjim sredinama dostupnost stručne pomoći može biti ograničena, ali četbot ne rešava taj nedostatak. Može poslužiti kao alat za opšte informacije, ali ne i kao zamena za pregled i lečenje.

Za sada nema javno dostupne, pouzdane regionalne statistike o broju slučajeva „AI psihoze“ u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji. Postoje medijski tekstovi i komentari stručnjaka o mogućim rizicima, ali oni nisu isto što i sistematski klinički podaci. Zato ne bi trebalo iznositi broj slučajeva bez pouzdanog registra ili istraživanja.

Najčešće greške i zablude

Prva greška je verovanje da četbot zna istinu samo zato što odgovor zvuči samouvereno. AI može pogrešiti, izostaviti važan kontekst ili navesti nepostojeći izvor.

Druga greška je tumačenje ljubaznog tona kao dokaza da četbot ima svest i emocije. Softver može simulirati prijateljski razgovor, ali ne doživljava odnos kao čovek.

Treća greška je traženje potvrde za već formiranu sumnju. Ako korisnik deset puta preformuliše pitanje „da li me neko prati“, veća je šansa da će naići na zbunjujući ili pogrešno shvaćen odgovor. Korisnije je razgovarati sa osobom od poverenja i proveriti činjenice van četbota.

Četvrta greška je potiskivanje sna, hrane, posla i druženja zbog dopisivanja. Dugotrajan manjak sna sam po sebi može ozbiljno narušiti raspoloženje, koncentraciju i procenu stvarnosti.

Kako koristiti AI na zdrav način?

Četbot treba posmatrati kao alat, slično kao pretraživač, kalkulator ili program za pisanje teksta. Koristan je dok pomaže da se obavi konkretan zadatak, ali nije dobar oslonac za emotivne krize i velike životne odluke.

Nekoliko praktičnih pravila može pomoći:

• Ograničite vreme za razgovor sa četbotom, naročito kasno noću.
• Ne koristite AI kao zamenu za prijatelje, porodicu ili terapiju.
• Važne zdravstvene, finansijske, pravne i porodične odluke proverite kod stručne osobe.
• Ako odgovor četbota izazove strah ili pojača sumnju, ne nastavljajte da tražite dodatne potvrde.
• Razgovarajte sa stvarnim ljudima i održavajte dnevnu rutinu, san, fizičku aktivnost i hobije.
• Roditelji treba da obrate pažnju ako se dete naglo povlači, krije intenzivnu komunikaciju sa AI likom ili počne da menja ponašanje zbog onoga što mu je četbot rekao.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako osoba govori da ne može da razlikuje stvarno od nestvarnog, čuje glasove, veruje da je nadziru, želi da povredi sebe ili druge ili pokazuje izrazito rizično ponašanje, potrebno je odmah potražiti pomoć. U Srbiji se u neposrednom hitnom stanju može pozvati Hitna pomoć na broj 194 ili otići u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Kada nema neposredne opasnosti, ali postoje nesanica, stalna uznemirenost, izražena sumnjičavost, povlačenje iz života ili opsesivna komunikacija sa četbotom, prvi korak može biti razgovor sa izabranim lekarom, psihologom ili psihijatrom. Traženje pomoći nije priznanje slabosti, već razuman način da se problem sagleda na vreme.

Šta korisnik treba da zapamti

„AI psihoza“ nije zvanična bolest i ne treba je koristiti kao etiketu za svakoga ko često razgovara sa četbotom. Ipak, AI može postati problem ako korisnik počne da mu veruje više nego proverljivim činjenicama, ljudima iz svog okruženja i stručnjacima.

Najvažnije je zadržati jasnu granicu: četbot je softver, a ne prijatelj, terapeut, duhovni vodič ili nepogrešiv izvor istine. Ako razgovor sa AI-jem narušava san, odnose, obaveze ili osećaj šta je realno, potrebna je pauza od alata i razgovor sa stvarnom osobom koja može da pomogne.

Pitanja i odgovori

Da li je psihoza izazvana veštačkom inteligencijom zvanična bolest?

Ne, to nije zvanična medicinska dijagnoza. Izraz se neformalno koristi za opis situacija u kojima intenzivna komunikacija sa AI četbotom može pratiti ili pogoršati zablude, paranoju i gubitak dodira sa stvarnošću.

Da li ChatGPT može da izazove psihozu?

Nije dokazano da ChatGPT ili drugi četbotovi sami izazivaju psihozu kod opšte populacije. Moguće je, međutim, da kod ranjivih osoba pojačaju postojeće probleme ako potvrđuju ili dodatno razvijaju netačna uverenja.

Da li četbot može da oseti ljubav ili privrženost?

Ne, četbot je softver i nema svest, emocije ni stvarnu privrženost. Može koristiti topao i empatičan ton, ali taj ton je generisan odgovor, a ne ljudski osećaj.

Kako prepoznati da je upotreba AI alata prešla zdravu meru?

Znakovi upozorenja su celonoćno dopisivanje, zapostavljanje obaveza i bliskih ljudi, prekid sna i uverenje da AI ima posebnu moć ili tajnu misiju za korisnika. Važan znak je i kada korisnik više veruje četbotu nego stvarnim ljudima i proverljivim činjenicama.

Da li postoje podaci o AI psihozi u Srbiji?

Ne, trenutno ne postoje javno dostupni i pouzdani podaci o učestalosti takvih slučajeva u Srbiji i regionu. To ne znači da se problemi ne dešavaju, već da njihova učestalost nije sistematski utvrđena.

Kome se obratiti ako se pojave paranoja ili gubitak kontakta sa stvarnošću?

Potrebno je obratiti se lekaru, psihologu ili psihijatru radi stručne procene. Ako postoji neposredan rizik od samopovređivanja, nasilja ili ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti, u Srbiji treba pozvati Hitnu pomoć na 194.