Kratak odgovor: Danas, 8. septembra 2026. godine, Zvezdane staze (Star Trek) obeležavaju 60 godina od emitovanja prve epizode originalne serije. Jubilej prati niz događaja širom sveta, od bioskopskih projekcija i programa u londonskom Science Museumu do posebnih digitalnih sadržaja i obeležavanja na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Za publiku u Srbiji i regionu šest decenija Star Treka prilika su i za zanimljivo poređenje: deo tehnologije koja je nekada izgledala kao daleka budućnost danas ima stvarne, mada često znatno drugačije, naslednike.
Šezdeset godina vizije koja je menjala način na koji zamišljamo tehnologiju
Kada je američka televizijska mreža NBC 8. septembra 1966. emitovala epizodu „The Man Trap“, malo ko je mogao da pretpostavi šta će tokom narednih šest decenija nastati iz televizijske serije Genea Roddenberryja. Originalni Star Trek nije bio samo priča o svemirskom brodu koji leti od jedne planete do druge. Roddenberry je njegovu budućnost zamislio kao svet u kojem nauka, istraživanje, saradnja različitih kultura i tehnološki razvoj imaju centralnu ulogu.
U trenutku nastanka serije takva slika budućnosti delovala je znatno udaljenije nego danas. Čovek još nije bio kročio na Mesec, pošto je Apollo 11 to učinio tek u julu 1969. godine. Kućni računari nisu postojali, mobilni telefoni bili su daleka budućnost, a pristup ozbiljnom računaru uglavnom je podrazumevao rad sa velikom i skupom opremom dostupnom institucijama, kompanijama i univerzitetima.
Na televizijskom ekranu, međutim, posada Enterprisea razgovarala je sa računarom, koristila male prenosive komunikatore, skenirala pacijente ručnim uređajima i putovala do drugih zvezda. Šezdeset godina kasnije neke od tih ideja i dalje pripadaju naučnoj fantastici. Druge su nam postale toliko uobičajene da ih više gotovo i ne primećujemo.
Šta se zapravo dogodilo 8. septembra 1966?
Datum koji danas poznajemo kao Star Trek Day vezan je za američku televizijsku premijeru originalne serije Star Trek. Prva emitovana epizoda bila je „The Man Trap“, prikazana 8. septembra 1966. na NBC-u. To, međutim, nije bila prva snimljena Star Trek priča.
Pre početka redovnog emitovanja napravljeni su pilot projekti, uključujući „The Cage“, sa drugačijom postavom likova i kapetanom Christopherom Pikeom. Za širu američku televizijsku publiku putovanje je ipak počelo 8. septembra 1966. Paramount navodi da je Star Trek tokom šest decenija prerastao u franšizu sa brojnim televizijskim serijama, 14 dugometražnih filmova i više od 900 televizijskih epizoda.
Put do takvog statusa nije bio jednostavan. Originalna serija završena je 1969. godine, posle samo tri sezone. Da se priča tu završila, Star Trek bi danas možda bio tek zanimljiva stavka u istoriji televizijske naučne fantastike.
Dogodilo se, međutim, nešto sasvim drugačije. Reprize su privlačile novu publiku, razvila se veoma aktivna zajednica fanova, pojavile su se konvencije, a zatim animirana serija i bioskopski filmovi. Enterprise je ponovo poleteo.
Od originalnog Enterprisea do Picarda, Voyagera i novih generacija
Veliki povratak na televiziju stigao je 1987. godine sa serijom Star Trek: The Next Generation. Umesto Kirka, Enterpriseom-D komandovao je Jean-Luc Picard. Serija je uvela novu generaciju likova, tehnologija i priča, ali je zadržala prepoznatljivu Roddenberryjevu ideju istraživanja nepoznatog.
Usledili su Deep Space Nine i Voyager. Deep Space Nine prikazao je politički složeniji deo Star Trek univerzuma, dok je Voyager poslao posadu Federacije desetine hiljada svetlosnih godina od Zemlje. Enterprise je početkom 2000-ih vratio priču u period pre Kirka, a kasnije su stigli Discovery, Picard, Lower Decks, Prodigy i Strange New Worlds.
To je važan deo priče o 60. godišnjici. Star Trek 2026. godine nije samo nostalgija za publikom koja se seća Kirka, Spoka ili Picarda. Nove produkcije i dalje privlače gledaoce koji nisu bili ni rođeni kada su emitovane neke od najpoznatijih serija iz ovog univerzuma. Malo je televizijskih franšiza koje su uspele da ostanu prepoznatljive toliko dugo, a da se istovremeno prilagođavaju potpuno novim generacijama publike.
Zašto je Star Trek bio drugačiji od mnogih priča o budućnosti?
Naučna fantastika često koristi tehnološki napredak kao upozorenje. Računari preuzimaju kontrolu, roboti se okreću protiv ljudi, društva propadaju, a tehnologija postaje sredstvo nadzora ili uništenja. Star Trek nije ignorisao takve opasnosti, ali je njegov osnovni pogled na budućnost bio drugačiji.
Roddenberry je zamislio čovečanstvo koje je uspelo da prevaziđe veliki deo unutrašnjih sukoba i svoje resurse usmeri ka istraživanju, nauci i upoznavanju drugih civilizacija. Enterprise zato nije zamišljen prvenstveno kao ratni brod, već je njegova osnovna misija istraživanje. Laboratorije, senzori, računari, komunikacioni sistemi i medicinska oprema u Star Treku često su jednako važni kao fazeri i fotonska torpeda.
Tehnologija u tom univerzumu uglavnom nije sama sebi cilj. Ona ljudima omogućava da putuju dalje, saznaju više, rešavaju probleme i komuniciraju. Upravo zato je poređenje Star Trek uređaja sa savremenom tehnologijom toliko zanimljivo.
Kako se Star Trek tehnologija poredi sa današnjim uređajima
Komunikator kapetana Kirka i mobilni telefon
Jedan od najpoznatijih uređaja iz originalnog Star Treka bio je mali komunikator koji je Kirk otvarao pokretom ruke. Današnjem vlasniku pametnog telefona njegov princip ne izgleda naročito futuristički, jer mali prenosivi uređaj omogućava razgovor sa drugom osobom sa gotovo bilo kog mesta. Šezdesetih godina prošlog veka to je izgledalo sasvim drugačije.
Posebno je zanimljiva veza sa Martinom Cooperom, čovekom koji je predvodio Motorola tim koji je 1973. demonstrirao prvi ručni mobilni telefon. Cooper je tokom godina Star Trek komunikator pominjao kao jednu od inspiracija za ideju potpuno prenosive komunikacije. To, međutim, ne znači da je Star Trek tehnički izmislio mobilni telefon. Razvoj celularnih komunikacionih sistema počeo je pre emitovanja serije, a Bell Labs i druge kompanije radile su na mobilnoj telefoniji pre Cooperovog prototipa.
Preciznije je reći da je Star Trek pomogao da se popularizuje vizija lične prenosive komunikacije i da je poslužio kao inspiracija inženjerima. Kasniji telefoni sa preklopnim kućištem vizuelno su delovali veoma blisko Kirkovom komunikatoru. Današnji pametni telefoni otišli su daleko dalje, integrišući kameru, navigaciju, računar, muzički plejer i pristup internetu u jednom kućištu.
PADD: Star Trek tablet pre nego što su tableti postali svakodnevni
Star Trek: The Next Generation doneo je još jedan uređaj koji danas deluje uobičajeno. PADD, odnosno Personal Access Display Device, bio je tanak prenosivi ekran na kojem su članovi posade čitali dokumente, pregledali podatke i obavljali zadatke. Ako ga uporedimo sa današnjim tabletom, sličnost osnovnog koncepta teško je prevideti.
To ne znači da je moderni tablet nastao direktnim kopiranjem serije, jer su ekrani osetljivi na dodir i prenosivi računari razvijani kroz više nezavisnih projekata. Ipak, Star Trek je milionima gledalaca još krajem prošlog veka prikazivao svet u kojem se umesto gomile papira nosi tanak ekran sa podacima. Ono što je predstavljalo sliku 24. veka danas je dostupan uređaj u prodavnicama elektronike.
Računar sa kojim razgovarate više nije naučna fantastika
Član posade Enterprisea ne mora da prolazi kroz niz složenih menija da bi pronašao informaciju. Dovoljno je da se obrati sistemu kratkim pozivom i izgovori pitanje na maternjem jeziku, nakon čega računar obrađuje zahtev i odgovara glasom. Takav način komunikacije decenijama je bio zaštitni znak serijala.
Danas razgovor sa računarom prirodnim jezikom više ne predstavlja iznenađenje. Sistemi kao što su Siri, Google Assistant i Alexa navikli su korisnike na glasovne komande, dok su moderni generativni AI alati poput ChatGPT-a, Geminija i Copilota omogućili složene razgovore običnim rečnikom. Suština sličnosti je u interfejsu: umesto da čovek uči komandni jezik računara, računar je prilagođen ljudskom govoru.
Tricorder: medicinska dijagnostika u ruci
Tricorder je još jedan prepoznatljiv instrument iz serijala koji posadi služi za skeniranje okruženja, analizu materijala ili medicinsku dijagnostiku bez invazivnih zahvata. Univerzalni uređaj sa takvim spektrom funkcija i dalje ne postoji u stvarnosti. Međutim, pojedinačne funkcije tricordera uveliko su postale deo svakodnevne tehnologije.
Pametni satovi danas mere puls, nivo kiseonika i prate rad srca, dok su prenosivi EKG moduli i kompaktne ultrazvučne sonde povezani direktno sa telefonima i tabletima. Pametni telefoni opremljeni su čitavim nizom senzora, od akcelerometra do žiroskopa i magnetometra, čime je ideja o prenosivom sistemu za merenje parametara postala stvarna.
Replikator i 3D štampač: slična zamisao, potpuno drugačija tehnologija
U kasnijim serijalima posada Enterprisea naručuje obrok ili rezervni deo koji replikator materijalizuje za nekoliko sekundi. Današnji najbliži tehnološki pandan jeste 3D štampač, ali ta paralela ima jasna fizička ograničenja. 3D štampač ne stvara materiju ni iz čega, već zahteva sirovinu, digitalni model i vreme za izradu.
Za izradu predmeta potrebni su polimeri, smole ili metalni prah, a proces može trajati od nekoliko minuta do više sati. Ipak, osnovni princip povezivanja digitalnog nacrta sa automatskom fizičkom proizvodnjom na licu mesta predstavlja konceptualni most između replikatora i savremene industrije.
Holodeck i virtuelna stvarnost
Serijal The Next Generation prikazao je holodeck kao prostoriju u kojoj kompjuter generiše potpuno opipljivo i uverljivo interaktivno okruženje. Savremeni VR uređaji ne mogu se poistovetiti sa holodeckom, ali princip uranjanja korisnika u digitalni prostor počiva na sličnim osnovama.
Današnje VR i AR naočare prate pokrete tela, nude prostorni zvuk i kombinuju digitalne elemente sa stvarnim svetom. Ipak, tehnološki jaz je i dalje ogroman. Holodeck omogućava fizički kontakt sa simuliranim predmetima bez potrebe za nošenjem opreme na glavi, što je nivo simulacije do kojeg moderna nauka još nije stigla.
Šta još nismo dobili iz Star Trek budućnosti?
Spisak tehnologija koje se i dalje nalaze isključivo u sferi fikcije prilično je dug. Nemamo funkcionalan warp pogon za putovanja brža od svetlosti, transportere za trenutno prebacivanje ljudi, stabilnu veštačku gravitaciju na brodovima niti replikatore koji bez sirovine sintetišu gotove predmete. Rutinska međuzvezdana putovanja i dalje su daleko izvan domašaja moderne nauke.
Kvantna teleportacija nije Star Trek transporter
U medijima se povremeno pojavljuju vesti o uspešnim eksperimentima sa teleportacijom, što često stvara zabludu da je transporter blizu praktične primene. Kvantna teleportacija u fizici odnosi se isključivo na prenos kvantnog stanja i informacija između čestica, a ne na fizički prenos materije ili ljudi.
Čvrsti objekti i živa bića ne dematerijalizuju se na jednoj lokaciji da bi se sastavili na drugoj. Zanimljivo je i to da je transporter na filmu nastao iz čisto budžetskih razloga: produkcija šezdesetih godina nije imala novca da u svakoj epizodi snima skupe kadrove sletanja svemirskog broda na površinu planeta.
Warp pogon: granica između nauke i fantastike
Radnja Zvezdanih staza oslanja se na warp pogon koji omogućava savladavanje ogromnih svemirskih prostranstava. Najbliža zvezda našem sistemu, Proxima Centauri, udaljena je više od četiri svetlosne godine, što znači da bi putovanje postojećim raketnim pogonima trajalo desetinama hiljada godina.
Iako teorijska fizika razmatra matematičke modele zakrivljenja prostor-vremena, praktična izrada motora zahtevala bi nezamislive količine energije i egzotične materije. Zbog toga warp pogon ostaje u domenu teorijskih razmatranja, bez naznaka inženjerske realizacije u dogledno vreme.
Veza Star Treka i stvarnog istraživanja svemira
Odnos između Star Treka i svemirskih agencija traje već pola veka. Serijal je privukao brojne inženjere i naučnike time što je istraživanje kosmosa tretirao kao sistematičan naučni rad, a ne samo kao akcionu avanturu.
Ova veza postala je formalna sedamdesetih godina kada je prvi NASA Space Shuttle orbiter, prvobitno planiran pod imenom Constitution, preimenovan u Enterprise nakon masovne peticije gledalaca. Iako taj šatl nije leteo u svemir već je korišćen za atmosferska ispitivanja, postao je trajni simbol spoja fikcije i inženjerstva.
Star Trek ide u svemir – zaista
Jubilej 2026. godine obeležava se i u zemljinoj orbiti. Astronautkinja Evropske svemirske agencije (ESA) Sophie Adenot na Međunarodnoj svemirskoj stanici nosi kapetanski Starfleet Delta bedž iz serije Strange New Worlds, uz posebna video-obraćanja posvećena nauci i istraživanjima.
Ovakva simbolika ima posebnu težinu. Pre šest decenija Enterprise je bio samo maketa u televizijskom studiju u godinama pre sletanja na Mesec, dok danas amblem te vizije boravi u pravoj orbiti na stalno naseljenoj stanici čovečanstva.
Kako se obeležava 60 godina Star Treka?
Kompanija Paramount organizovala je globalnu proslavu koja obuhvata bioskopske dvorane, muzejske postavke, televizijske specijale i digitalne platforme širom sveta. Glavni datum okupljanja jeste 8. septembar, tradicionalni Star Trek Day.
U Sjedinjenim Državama preko 750 bioskopa prikazuje restaurisane 4K kopije prva četiri filma uparene sa odabranim epizodama originalnog serijala, dok se u Los Anđelesu organizuje besplatna projekcija epizode „The Man Trap“ na otvorenom. Tematski programi realizuju se i širom Evrope, sa posebnim naglaskom na Veliku Britaniju i Nemačku.
Star Trek Lates u londonskom Science Museumu
Science Museum u Londonu 8. septembra organizuje manifestaciju Star Trek Lates, povezujući filmske rekvizite sa realnim dostignućima u robotici, fizici i istraživanju svemira. Posetioci imaju priliku da sagledaju inženjersku pozadinu ideja koje su prikazivane na ekranu.
U sklopu događaja organizovan je i pokušaj postavljanja zvaničnog rekorda za Guinnessovu knjigu za najveći broj ljudi koji istovremeno izvode vulkanski pozdrav. Čuveni pozdrav „Live long and prosper“ tako je dobio svoje mesto u okviru globalnog okupljanja u Londonu.
Vulkanski pozdrav spaja fanove širom sveta
Specifičan položaj šake koji je proslavio Leonard Nimoy u ulozi Spoka postao je međunarodni znak prepoznavanja. Za 60. godišnjicu organizovane su digitalne akcije širom interneta, dok su stanice londonskog metroa King’s Cross St Pancras i South Kensington opremljene namenskim vizuelnim motivima franšize.
Star Trek Day na televiziji i internetu
Proslava je dostupna i gledaocima koji ne mogu da prisustvuju manifestacijama na terenu. Američke televizijske emisije pripremile su posebna izdanja sa arhivskim snimcima Genea Roddenberryja, dok YouTube kanali lansiraju nove animirane epizode za mlađe gledaoce. Time je godišnjica povezala klasične televizijske kanale, bioskope i moderne striming servise.
Šta 60 godina Star Treka znači publici u Srbiji i regionu?
Na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije serijal je prisutan decenijama. Stariji gledaoci pamte emitovanja na nekadašnjoj Radio-televiziji Beograd i kasnijem RTS-u, kao i širenje VHS klubova i kablovskih mreža, dok mlađa publika univerzumu pristupa putem interneta.
Danas je gledanje znatno jednostavnije zahvaljujući legalnim platformama. SkyShowtime Srbija u stalnoj ponudi ima serijale kao što su Strange New Worlds, Discovery, Picard i Enterprise. Dostupnost pojedinačnih naslova zavisi od trenutnih distributerskih prava, pa je preporučljivo proveriti katalog servisa pre gledanja.
Pored samog gledanja, serijal je ostavio traga i na lokalnu zajednicu kroz tribine i konvencije posvećene naučnoj fantastici u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Zvezdane staze su generacijama promovisale inženjerske i prirodne nauke kao zanimanja od ključnog značaja za razvoj društva.
Najčešće zablude o Star Treku i stvarnoj tehnologiji
Zabluda: Star Trek je izmislio mobilni telefon
Nije. Inženjerska istraživanja celularne mreže počela su znatno pre emitovanja serije. Iako je Martin Cooper potvrdio da mu je Kirkov komunikator dao podstrek za izgled prenosivog uređaja, reč je o inspiraciji za dizajn i primenu, a ne o tehničkom pronalasku.
Zabluda: PADD je zapravo prvi tablet
Nije. PADD je scenski rekvizit koji je dočarao rad na ravnom ekranu, dok su inženjeri decenijama radili na razvoju procesora male potrošnje, baterija i kapacitivnih ekrana kako bi stvorili funkcionalan moderni tablet.
Zabluda: Star Trek računar je osnova današnje veštačke inteligencije
Nije. Savremeni algoritmi mašinskog učenja i neuronske mreže imaju drugačije matematičke osnove. Zvezdane staze su pružile primer glasovnog interfejsa koji je pomogao inženjerima da osmisle lakšu komunikaciju ljudi sa računarskim sistemima.
Zabluda: Teleportacija ljudi je blizu
Nije. Eksperimenti u kvantnoj mehanici prenose isključivo kvantna stanja subatomskih čestica. Ne postoji naučni metod koji bi mogao da razloži ljudsko telo na atome, pošalje ih kroz prostor i ponovo sastavi bez greške.
Zabluda: 3D štampač je Star Trek replikator
Nije. Replikator menja atomsku strukturu i stvara materiju, dok 3D štampač koristi postojeće sirovine koje mehanički nanosi sloj po sloj prema računarskom modelu.
Zabluda: Sve što se pojavi u naučnoj fantastici pre ili kasnije postane stvarnost
Nije tačno. Dok su pojedine ideje iz domena komunikacija prevazišle filmske zamisli, tehnologije koje zahtevaju promenu osnovnih zakona fizike i dalje ostaju nedostižne za ljudski inženjering.
Da li Star Trek predviđa budućnost ili pomaže da je stvorimo?
Vrednost naučne fantastike nije u preciznom pogađanju specifikacija budućih proizvoda, već u podsticanju inženjerskog načina razmišljanja. Kada tehnolozi vide uverljiv prikaz uređaja koji rešava problem, lakše postavljaju pitanje na koji način sličan koncept može da se izradi u stvarnosti.
Inovacija često počinje jednostavnom idejom o tome kako bi tehnologija mogla da olakša svakodnevni rad. U tom smislu, Zvezdane staze su poslužile kao vizuelni katalog ciljeva ka kojima je inženjerska struka mogla da teži.
Najveće Star Trek predviđanje možda uopšte nije uređaj
Fokusiranje isključivo na hardver zanemaruje najvažniji deo Roddenberryjeve ideje: tehnološki napredak ima smisla samo ako ga prati društvena odgovornost. U Zvezdanim stazama tehnologija je sredstvo za uklanjanje siromaštva, lečenje bolesti i mirno istraživanje, a ne instrument za nadzor i uništenje.
Serija se tokom decenija bavila zloupotrebom moći, genetičkim inženjeringom, kontrolom veštačke inteligencije i etičkim granicama nauke. Zbog toga pitanja koja postavlja nisu vezana samo za tehničke mogućnosti, već i za moralne izbore onih koji te alate kontrolišu.
Star Trek i veštačka inteligencija: pitanje koje je 2026. posebno aktuelno
Kroz lik androida Date u serijalu The Next Generation, franšiza je otvorila rasprave o tome gde prestaje mašina a počinje svesno biće. Postavljena su pitanja pravnog statusa sintetičkih bića, njihove odgovornosti i moralnog rasuđivanja.
U trenutku kada se u stvarnom svetu vode ozbiljne debate o autorskim pravima, etici algoritama i uticaju veštačke inteligencije na radna mesta, ove televizijske priče deluju izuzetno aktuelno, nudeći okvir za razmišljanje o granicama tehnologije.
Tehnologija bez etike nije Star Trek budućnost
Brojne epizode franšize pokazuju opasnosti nekritičke upotrebe novih pronalazaka. Napredna tehnologija u pogrešnim rukama stvara opasnije oružje i veće društvene probleme, što posadu uvek iznova tera da preispituje svoje odluke.
Najvažnija pouka serijala jeste da moćan računar nije sam po sebi mudar. Za stabilno društvo neophodno je razvijati kritičko mišljenje i etičke standarde uporedo sa procesorskom snagom i novim uređajima.
Zašto Star Trek i posle 60 godina nije samo nostalgija?
Većina serija iz šezdesetih godina danas pripada isključivo istoriji televizije, dok Star Trek opstaje zato što se bavi univerzalnim pitanjima ljudskog razvoja. Dileme o prirodi svesti, granicama medicine, saradnji među kulturama i raspodeli resursa jednako su izazovne danas kao i pre šest decenija.
Šta šest decenija Zvezdanih staza treba da nas podseti
Zvezdane staze su od nesigurnog televizijskog projekta 1966. godine stigle do jubileja koji 2026. povezuje bioskope, muzeje i svemirske misije. U međuvremenu, računari u džepu, glasovne komande i digitalna proizvodnja postali su deo naše svakodnevice.
Ipak, uređaji koji pomeraju granice fizike, poput warpa i transportera, ostaju podsetnik na to koliko je priroda složena. Suština ove sage nikada nije bila samo u pogađanju budućih aparata, već u traženju odgovora na pitanje kakvi ćemo ljudi postati kada te aparate zaista napravimo.
Pitanja i odgovori
Kada je tačno počelo emitovanje Zvezdanih staza?
Prva redovno emitovana epizoda originalnog Star Treka, „The Man Trap“, prikazana je na američkoj mreži NBC 8. septembra 1966. godine. Zbog toga se 8. septembar danas obeležava kao Star Trek Day.
Koliko godina Star Trek slavi 2026. godine?
Star Trek 8. septembra 2026. slavi 60 godina od televizijske premijere originalne serije. Jubilej prati niz projekcija, događaja i posebnih programa u više zemalja.
Da li je Star Trek izmislio mobilni telefon?
Ne. Razvoj celularne telefonije počeo je pre Star Treka. Martin Cooper, koji je predvodio Motorola tim zaslužan za prvi demonstrirani ručni mobilni telefon, Star Trek komunikator jeste pominjao kao jednu od inspiracija za ideju prenosive lične komunikacije.
Koji stvarni uređaji najviše podsećaju na tehnologiju iz Star Treka?
Pametni telefoni podsećaju na komunikatore, tableti na PADD uređaje, savremeni glasovni i AI sistemi na razgovor sa brodskim računarom, a pojedini prenosivi medicinski uređaji na neke funkcije tricordera. Reč je o sličnostima u konceptu i načinu korišćenja, a ne o dokazima da su ti uređaji direktno nastali iz Star Trek tehnologije.
Da li danas postoji Star Trek transporter?
Ne. Tehnologija koja bi mogla da prenese čoveka ili predmet na način prikazan u Star Treku ne postoji. Kvantna teleportacija odnosi se na prenos kvantnog stanja, odnosno informacije, a ne na fizičko teleportovanje materije ili ljudi.
Da li je warp pogon moguć?
Za sada ne postoji praktičan način izrade warp pogona. Postoje teorijski modeli u fizici koji razmatraju promene geometrije prostor-vremena, ali oni su veoma daleko od motora kojim bi svemirski brod mogao praktično da putuje brže od svetlosti.
Gde se Star Trek može legalno gledati u Srbiji?
SkyShowtime Srbija nudi više Star Trek serija i filmova, uključujući naslove kao što su Strange New Worlds, Discovery, Picard i Enterprise. Pošto se distributerska prava i ponuda striming servisa menjaju, dostupnost konkretnog naslova treba proveriti neposredno pre gledanja.
Kako se obeležava 60. godišnjica Star Treka?
Jubilej uključuje bioskopske projekcije, događaje u Los Anđelesu i Londonu, program Star Trek Lates u Science Museumu, pokušaj postavljanja Guinnessovog rekorda u vulkanskom pozdravu, kao i posebne televizijske i internet sadržaje. U obeležavanje je uključena i astronautkinja Evropske svemirske agencije Sophie Adenot na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Zašto je Star Trek važan za tehnologiju?
Star Trek je decenijama prikazivao moguću svakodnevnu upotrebu tehnologija koje tada nisu postojale ili nisu bile praktično dostupne – od ličnih komunikatora i prenosivih ekrana do razgovora sa računarima. Njegov uticaj zato je korisnije posmatrati kroz način na koji je ljudima pomagao da zamisle buduću upotrebu tehnologije nego kroz tvrdnje da je određene uređaje direktno „predvideo“ ili izmislio.
Dodajte TechFokus.rs u Preferred Sources i označite nas kao jedan od izvora koje želite češće da vidite na Google-u.
