Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom podstiče širu upotrebu mapa koje vernije prikazuju stvarne odnose površina kontinenata, posebno Equal Earth projekcije. Cilj nije zabrana Merkatorove projekcije, već korišćenje prikladnijih mapa tamo gde je važno realno porediti veličinu država i kontinenata – naročito Afrike. Za korisnike u Srbiji to ne znači bacanje starih atlasa, hitno štampanje novih udžbenika niti promenu GPS navigacije, već mogući postepeni prelazak na drugačije prikaze sveta u obrazovanju, medijima i međunarodnim institucijama.
Zašto mapa sveta koju poznajemo ne prikazuje površine verno
Većina ljudi odrasla je uz mapu sveta zasnovanu na Merkatorovoj projekciji, koju je flamanski kartograf Gerardus Mercator predstavio 1569. godine. Toliko smo navikli na taj prikaz da ga često doživljavamo kao „normalan” oblik sveta.
Problem, međutim, nije u tome što su kontinenti pogrešno izmereni, već u načinu na koji se zakrivljena površina Zemlje prenosi na ravan papir ili ekran. Zemlja je približno sferna, dok je karta ravna. Njenu površinu nije moguće preneti na pravougaonik bez nekog oblika deformacije.
Zato svaka kartografska projekcija predstavlja kompromis. Jedna bolje čuva uglove i pravce, druga površinu, treća rastojanja, dok neke pokušavaju da pronađu prihvatljivu ravnotežu između više osobina.
Merkatorova projekcija napravljena je prvenstveno za navigaciju. Njena velika prednost je očuvanje uglova, pa se linije konstantnog kursa mogu prikazati kao prave linije. Pomorcima je takva osobina bila mnogo važnija od toga da kontinent na karti zauzima površinu proporcionalnu svojoj stvarnoj veličini. Problem nastaje kada se mapa namenjena navigaciji koristi za vizuelno poređenje veličine država i kontinenata.
Kako Merkatorova projekcija menja naš utisak o veličini država
Izobličenje na Merkatorovoj projekciji raste kako se udaljavamo od ekvatora. Zbog toga oblasti bliže severnom i južnom polu izgledaju mnogo veće nego što jesu u poređenju sa područjima bližim ekvatoru.
Najpoznatiji primer su Grenland i Afrika. Na mnogim klasičnim mapama sveta Grenland izgleda približno kao Afrika. U stvarnosti Afrika ima oko 30,3 miliona kvadratnih kilometara, dok Grenland zauzima približno 2,17 miliona. Afrika je, dakle, oko 14 puta veća.
Sličan problem vidi se kada se porede Evropa i Južna Amerika. Evropa ima približno 10 miliona kvadratnih kilometara, dok Južna Amerika zauzima oko 17,8 miliona. Na Merkatorovoj karti ta razlika nije ni približno toliko očigledna. Severna Amerika takođe može izgledati ogromno u odnosu na Afriku, iako je Afrika veći kontinent.
To ne znači da je Mercator namerno „smanjio” Afriku. Preciznije je reći da oblasti na višim geografskim širinama postaju sve više uvećane. Afrika, koja najvećim delom leži bliže ekvatoru, nema takav efekat, pa u poređenju sa severnim područjima izgleda manja nego što zaista jeste.
Afrika je mnogo veća nego što mnogi zamišljaju
Jedan od razloga zbog kojih je inicijativa Correct The Map privukla pažnju jeste način na koji prikazuje stvarnu površinu Afrike. Na ilustracijama koje prate ovu temu često se unutar konture Afrike postavljaju neke od najvećih država sveta kako bi se pokazalo koliko je kontinent zapravo veliki.
Površine Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Indije i Japana zajedno zauzimaju približno 23 miliona kvadratnih kilometara. Afrika i posle toga ima još više miliona kvadratnih kilometara prostora. Takvo poređenje mnogima izgleda iznenađujuće upravo zato što su decenijama gledali ravne karte na kojima su severne oblasti veoma uvećane.
Afrika nije postala veća. Promenio se samo način na koji je prikazujemo.
Šta su Ujedinjene nacije zapravo odlučile
Generalna skupština UN usvojila je 4. septembra 2026. rezoluciju posvećenu pravičnijem kartografskom predstavljanju regiona sveta, posebno Afrike. Rezoluciju je pokrenuo Togo u ime afričkih država, a glasanje je završeno sa 164 glasa za, jednim protiv i šest uzdržanih.
Jedina država koja je glasala protiv bile su Sjedinjene Američke Države, dok je Srbija bila među uzdržanim državama. Ipak, izraz „UN je promenio mapu sveta” treba koristiti oprezno.
Ujedinjene nacije nisu zabranile Merkatorovu projekciju, nisu naredile državama da uklone postojeće karte niti su odredile datum nakon kojeg će stare karte postati nevažeće. Nisu promenjene ni državne granice, niti je propisano da Equal Earth mora da se koristi za svaku vrstu karte.
Rezolucija podstiče države, obrazovne institucije, međunarodne organizacije, medije i tehnološke kompanije da koriste projekcije jednake površine kada je cilj realno poređenje veličine kopnenih površina. Zato je preciznije govoriti o promeni međunarodnog pristupa prikazivanju sveta nego o uvođenju jedne nove, obavezne „zvanične mape planete”.
Šta je Equal Earth projekcija
Equal Earth je kartografska projekcija predstavljena 2018. godine. Razvili su je Bojan Šavrič, Tom Patterson i Bernhard Jenny sa ciljem da naprave mapu koja pravilno čuva odnose površina, ali istovremeno izgleda prirodnije od nekih starijih projekcija iste vrste.
Equal Earth pripada takozvanim equal-area, odnosno projekcijama jednake površine. Njihova glavna osobina može se jednostavno objasniti: ako je jedna teritorija u stvarnosti dvostruko veća od druge, taj odnos ostaje isti i na karti.
Zbog toga Afrika na Equal Earth karti izgleda mnogo veća nego što smo navikli, dok se Grenland, Kanada, Rusija, Skandinavija i druga područja na visokim geografskim širinama prikazuju u realnijem odnosu prema ostatku sveta.
Da li Equal Earth prikazuje svet bez izobličenja
Ne. To je jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti u ovoj priči. Ne postoji savršena ravna mapa čitave Zemlje.
Equal Earth čuva površinu, ali zato mora da izobliči neke druge osobine, uključujući oblik pojedinih područja. To nije greška u konstrukciji već posledica matematike. Površinu lopte nije moguće potpuno razviti na ravan papir bez razvlačenja, skupljanja ili cepanja.
Zato pitanje „koja je prava mapa sveta?” nema jednostavan odgovor. Ako govorimo o odnosu površina, Equal Earth je znatno verniji izbor od Merkatorove projekcije. Ako govorimo o određenim vrstama navigacije, Mercator ima svoje prednosti. A ako želimo najprirodniji prikaz Zemlje bez problema karakterističnih za ravne projekcije, odgovor je i dalje – globus.
Šta je drugačije u odnosu na Gal-Pitersovu projekciju
Equal Earth nije prvi pokušaj da se popularizuje karta sveta koja pravilno čuva površine. Jedna od poznatijih alternativa bila je Gall-Peters projekcija.
Njena prednost takođe je pravilno predstavljanje relativne površine. Afrika, Južna Amerika i druge teritorije prikazane su u odgovarajućim odnosima veličina. Međutim, cena takvog prikaza bila je izrazito izduživanje oblika kontinenata, zbog čega je mapa mnogima izgledala neprirodno.
Equal Earth pokušava da ublaži upravo taj problem. Kontinenti ni na njoj nisu potpuno oslobođeni deformacija, ali ukupni izgled više podseća na svet na koji smo navikli, uz očuvanje pravilnog odnosa površina. Zbog toga je ova projekcija postala jedan od glavnih kandidata za širu upotrebu.
Zašto je mapa sveta postala i političko pitanje
Na prvi pogled deluje da je reč isključivo o matematici. Ipak, inicijativa Correct The Map polazi od stava da način na koji decenijama prikazujemo svet može uticati i na način na koji ga doživljavamo.
Ako Evropa, Kanada, Rusija i druge severne oblasti izgledaju mnogo veće nego u stvarnosti, dok Afrika i druge oblasti bliže ekvatoru deluju relativno malo, posmatrač može steći pogrešan intuitivni utisak o njihovoj veličini i značaju. Afrička unija i zagovornici inicijative povezuju dugotrajnu dominaciju Merkatorove karte i sa kolonijalnim nasleđem.
Tu treba razdvojiti činjenicu od interpretacije. Činjenica je da Merkatorova projekcija snažno uvećava područja na visokim geografskim širinama. Tvrdnja da je njena dugotrajna upotreba uticala na geopolitičku percepciju sveta šira je istorijska i politička interpretacija koju zastupaju pokretači kampanje. Mercator svoju projekciju nije napravio sa namerom da Afrika izgleda manje, jer je njena prvobitna svrha bila navigacija.
Zašto je Srbija bila uzdržana
Srbija je bila među šest država koje nisu podržale rezoluciju, ali nije glasala protiv. To je bitna razlika. Srpska delegacija navela je da podržava cilj preciznijeg prikazivanja stvarne veličine kontinenata, posebno Afrike.
Razlog za uzdržanost odnosio se na političke karte dostupne u pojedinim materijalima povezanim sa Equal Earth projektom i način prikazivanja određenih teritorija i granica. Zato je važno razdvojiti dve stvari.
Equal Earth je matematički način projektovanja površine Zemlje na ravnu kartu. Političke granice koje se preko te projekcije iscrtavaju predstavljaju zaseban sloj podataka. Sama upotreba Equal Earth projekcije ne određuje kako će biti prikazane granice Srbije, Kosova, Krima, Zapadne Sahare, Tajvana ili drugih teritorija čiji je status predmet međunarodnih sporova.
Rezolucija o kartografskoj projekciji ne menja međunarodne granice.
Hoćemo li morati da menjamo mape u Srbiji
Ne. Za građane Srbije ne postoji obaveza da menjaju karte koje već imaju. Stari školski atlas nije preko noći postao pogrešan ili zabranjen, niti zidne karte u školama moraju hitno da budu zamenjene.
Mnogo je realnije očekivati postepen proces. U budućim izdanjima atlasa izdavači mogu češće koristiti Equal Earth ili neku drugu projekciju jednake površine. Nastavnici mogu učenicima paralelno pokazivati različite mape i objašnjavati zbog čega isti kontinent na njima izgleda drugačije.
Takvo poređenje verovatno ima veću obrazovnu vrednost od jednostavnog uklanjanja jedne karte i postavljanja druge.
Da li Srbija mora da štampa nove udžbenike geografije
Ne zbog same odluke UN. Udžbenici u Srbiji prolaze poseban postupak stručne ocene i odobravanja, a škole koriste odobrene udžbenike iz zvaničnog sistema.
Rezolucija Generalne skupštine UN sama po sebi zato ne povlači postojeće udžbenike niti nalaže izdavačima da odmah štampaju nova izdanja. Postojeći atlasi i udžbenici mogu nastaviti da se koriste dok ispunjavaju domaće propise i imaju potrebna odobrenja.
U budućim izdanjima izdavači mogu odlučiti da koriste Equal Earth ili druge projekcije, naročito ako se promene nastavni programi ili preporuke za nastavna sredstva. Za sada nema osnova da se tvrdi da će domaće obrazovne institucije automatski zahtevati zamenu mapa zbog rezolucije UN.
Mnogo je verovatnije da će se tema prvo pojavljivati kroz poređenje različitih kartografskih projekcija. Umesto jednostavne poruke da je jedna mapa „pogrešna”, a druga „prava”, učenici tako mogu da nauče zašto različite projekcije izgledaju drugačije i za koju je namenu svaka od njih napravljena.
Hoće li se Google Maps promeniti
Za svakodnevnu navigaciju – praktično ne. Google Maps i veliki broj drugih internet mapa koriste Web Mercator, varijantu Merkatorove projekcije prilagođenu digitalnom prikazu.
Razlog je pre svega tehnički i praktičan. Web Mercator omogućava jednostavno deljenje mape na digitalne pločice koje aplikacije brzo učitavaju na različitim nivoima zumiranja.
Kada na telefonu gledate ulicu u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili Jagodini, globalno izobličenje veličine Grenlanda nema praktičan značaj, jer posmatrate veoma mali deo Zemljine površine. Navigaciju takođe ne određuje vizuelna površina kontinenata na globalnoj karti, jer GPS koristi geografske koordinate i druge geodetske sisteme za određivanje položaja.
Zato promena zidne karte sa Merkatorove na Equal Earth projekciju neće promeniti rutu od Beograda do Niša niti mesto na kojem će vas navigacija upozoriti da skrenete.
Google Maps već prikazuje Zemlju kao globus
Google je deo problema globalnog izobličenja već rešio na drugi način. Kada se na odgovarajućoj verziji Google Mapsa prikaz dovoljno udalji, Zemlja se može prikazati kao trodimenzionalni globus umesto kao beskonačna ravna površina.
Na globusu Grenland više ne može izgledati približno kao Afrika, jer nema potrebe da se sferna površina planete razvlači preko pravougaonika. Digitalne platforme tu imaju veliku prednost u odnosu na klasični školski atlas jer ne moraju koristiti istu projekciju za svaki nivo prikaza.
Jedan sistem mogu koristiti dok gledate nekoliko gradskih ulica, drugi kada posmatrate čitavu državu, a globus kada udaljite prikaz na celu planetu.
Da li će Apple Maps, Google Earth i drugi servisi morati da koriste Equal Earth
Ne. Rezolucija UN nije pravna naredba kompanijama Google, Apple, Microsoft ili drugim proizvođačima digitalnih mapa. Kompanije mogu same da odluče kako će prikazivati svet.
Moguće je, međutim, da projekcije poput Equal Earth postanu češće u statističkim kartama, obrazovnim servisima, izveštajima i drugim prikazima u kojima korisnik poredi veličinu država i kontinenata. Na primer, ako se na karti prikazuju površina šuma, područja zahvaćena sušom, poljoprivredno zemljište ili druge pojave koje imaju prostornu komponentu, pravilno predstavljanje površine može biti mnogo važnije nego kod automobilske navigacije.
Zato nije realno očekivati da će jedna projekcija potpuno zameniti sve ostale u digitalnim servisima.
Da li GPS zavisi od Merkatorove projekcije
Ne. GPS ne određuje položaj tako što „gleda” Merkatorovu mapu. Satelitska navigacija izračunava geografsku poziciju pomoću koordinata i matematičkog modela Zemlje. Karta koju korisnik vidi na ekranu predstavlja vizuelni sloj preko tih podataka.
Ista GPS lokacija zato se može prikazati kroz različite kartografske projekcije. Stvarna lokacija korisnika ostala bi ista, dok bi se promenio samo način na koji je karta nacrtana.
Šta ako Sjedinjene Američke Države ne prihvate promenu
Sjedinjene Američke Države bile su jedina država koja je glasala protiv rezolucije. Američka delegacija kritikovala je inicijativu i osporila potrebu da se ovo pitanje rešava kroz Generalnu skupštinu UN.
Pošto rezolucija nije pravno obavezujuća, SAD mogu nastaviti da koriste Merkatorovu ili bilo koju drugu projekciju u sopstvenim institucijama. Američke škole, univerziteti, izdavači i tehnološke kompanije takođe mogu samostalno odlučivati koju će projekciju koristiti.
To ne sprečava UN, afričke države ili druge međunarodne organizacije da za sopstvene karte koriste Equal Earth. Neće, dakle, nastati situacija u kojoj jedna strana ima „tačnu”, a druga „pogrešnu” geografiju, već će postojati različiti načini prikazivanja iste planete.
Može li postojati američka i evropska mapa sveta
Ne u smislu različitih geografskih činjenica. Površina Srbije ostaje ista, Afrika ostaje iste veličine, a geografske koordinate Beograda neće se promeniti, niti će granice biti pomerene zbog izbora kartografske projekcije.
Razlika je samo u načinu na koji se površina planete prenosi na ravan papir ili ekran. To se donekle može uporediti sa fotografisanjem istog prostora različitim objektivima. Širokougaoni objektiv može znatno promeniti izgled predmeta na ivicama fotografije, ali sam prostor zbog toga nije promenjen.
Kartografske projekcije na sličan način menjaju način na koji vidimo površinu planete.
Zašto je izbor mape važan za prikaz statistike
Razlika između projekcija nije samo estetska. Zamislimo mapu koja pokazuje površinu šuma, obradivog zemljišta, sušu, požare ili druge pojave raspoređene preko velikih delova sveta. Ako teritorije nisu prikazane u pravilnom odnosu površina, posmatrač može steći pogrešan intuitivni utisak o razmeri određene pojave.
Projekcije jednake površine zato imaju posebnu vrednost kod tematskih karata. Ako se, na primer, poredi koliko prostora zauzimaju Sahara, amazonska prašuma ili velika poljoprivredna područja, verno predstavljanje površine može biti važnije od očuvanja osobina koje su korisne pomorskoj navigaciji. Tu Equal Earth ima jasnu prednost.
Da li će se promeniti karte u televizijskim vestima i na internetu
Moguće je da će upravo u medijima promena najpre postati vidljiva. Televizije, novinske agencije, portali i servisi za izradu infografika često prikazuju čitav svet na jednoj slici. Za takvu ilustraciju nema posebne potrebe da se koristi projekcija optimizovana za navigaciju iz 16. veka.
Ako međunarodne organizacije počnu češće da koriste Equal Earth, njihove karte mogu potom preuzimati mediji, škole, izdavači i drugi korisnici. Na taj način nova projekcija može postepeno postati poznata široj publici bez bilo kakve formalne zabrane stare.
Zašto će nam Equal Earth mapa u početku izgledati neobično
Jednostavno zato što smo navikli na drugačiju sliku sveta. Ako neko tokom celog školovanja i većeg dela života gleda Merkatorovu projekciju, Equal Earth može ostaviti utisak da je Afrika „prevelika”, Grenland premali, a severni delovi sveta skupljeni.
Međutim, navika nije merilo tačnosti. Ona samo pokazuje koliko dugotrajno posmatranje jedne projekcije može oblikovati našu predstavu o odnosu veličina kontinenata. Zato će verovatno biti potrebno vreme da drugačiji prikaz sveta prestane da deluje neobično.
Da li je izraz „prava mapa sveta” uopšte tačan
Ne potpuno, ali dobro opisuje razlog zbog kojeg je ova tema privukla pažnju. Equal Earth nije konačna, savršeno „prava” mapa.
Njena glavna prednost je to što pravilno prikazuje međusobne odnose površina. Ako je jedna država deset puta veća od druge, taj odnos ostaje isti i na karti. Ali oblici i druge geometrijske osobine moraju pretrpeti određeno izobličenje.
Zato je preciznije govoriti o mapi koja realnije prikazuje veličine država i kontinenata nego o potpuno tačnoj mapi sveta.
Šta je onda najtačniji prikaz Zemlje
Globus. Kod njega nema osnovnog problema koji pokušavaju da reše ravne projekcije, jer se površina planete ne razvija u pravougaonik.
I globus, naravno, ima praktična ograničenja. Ne možemo istovremeno videti celu planetu, veliki globus nije praktičan za nošenje, a detaljna karta Srbije, grada ili ulice daleko je korisnija na ravnoj površini. Zbog toga kartografske projekcije neće nestati. Pitanje nije da li nam one trebaju, već koju projekciju treba koristiti za određenu namenu.
Šta nova mapa realno menja u svakodnevnom životu
Za prosečnog korisnika u Srbiji neposredni uticaj biće minimalan. Mobilni telefon će nastaviti da pokazuje istu adresu, Google Maps će vas voditi istim putem, a katastarske parcele neće promeniti površinu. Granice država ostaju iste, a postojeći atlas neće postati neupotrebljiv.
Promena će pre svega biti vidljiva u načinu na koji se svet prikazuje. Vremenom možemo češće viđati Afriku mnogo veću nego što smo navikli, Grenland znatno manji, a Evropu manje dominantnu na globalnoj karti.
Nekome ko prvi put vidi Equal Earth to može izgledati kao velika promena geografije. Geografija se, međutim, nije promenila – promenila se projekcija.
Zašto ova tema ima smisla i za škole u Srbiji
Najkorisnija posledica cele rasprave možda neće biti zamena jedne zidne karte drugom. Mnogo važnije bilo bi da učenici razumeju zašto dve potpuno legitimne karte sveta mogu izgledati toliko različito.
Ako učenik vidi samo Merkatorovu kartu, lako može zaključiti da Grenland i Afrika imaju približno sličnu površinu. Ako vidi samo Equal Earth, možda neće razumeti zašto se Merkatorova projekcija koristila vekovima. Ako vidi obe i dobije objašnjenje njihove namene, može mnogo bolje razumeti samu kartografiju.
Takvo poređenje ima i širu vrednost: pokazuje zbog čega treba biti oprezan sa vizuelizacijama podataka. Način na koji su podaci prikazani može snažno uticati na naš utisak čak i kada su sami podaci tačni.
Najveća promena nije geografija, već način na koji je vidimo
Rezolucija UN nije promenila oblik Zemlje, veličinu Afrike niti državne granice. Otvorila je pitanje zbog čega kartu napravljenu prvenstveno za navigaciju i dalje tako često koristimo kao univerzalni prikaz sveta.
Merkatorova projekcija nije „lažna mapa” i nema razloga da nestane iz svake upotrebe. Njena ograničenja, međutim, postaju veoma izražena kada pokušavamo da poredimo površine kontinenata. Equal Earth rešava upravo taj problem.
Za Srbiju to znači da nema potrebe za hitnim promenama atlasa, udžbenika ili navigacionih aplikacija. Buduće karte, školski materijali i medijske ilustracije mogu postepeno izgledati drugačije, dok će različite projekcije verovatno još dugo postojati paralelno.
Najvažnije je razumeti da karta nije sama planeta, već matematički model napravljen za određenu svrhu. A kada želimo da vidimo koliko je Afrika zaista velika u odnosu na ostatak sveta, projekcija jednake površine daje mnogo verniju sliku od Merkatorove karte na koju smo navikli.
Pitanja i odgovori
Da li je UN zvanično promenio mapu sveta?
Da, Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom podstiče korišćenje Equal Earth i drugih projekcija jednake površine kada je važno pravilno prikazati relativne veličine kontinenata. Međutim, nije uvedena jedna obavezna karta sveta niti je Merkatorova projekcija zabranjena.
Da li je Merkatorova mapa bila namerna prevara?
Ne. Merkatorova projekcija nije napravljena da bi Afrika izgledala manje. Nastala je u 16. veku prvenstveno kao navigacioni alat, a izobličenje površina posledica je matematičkog načina na koji projekcija čuva uglove i pravce.
Da li je Afrika na starim mapama zaista prikazana premala?
Zavisi od formulacije. Merkatorova projekcija snažno uvećava oblasti na visokim geografskim širinama, pa Afrika u poređenju sa Grenlandom, Kanadom, Rusijom i severom Evrope izgleda premala. Afrika je u stvarnosti približno 14 puta veća od Grenlanda.
Da li Srbija mora da prihvati novu mapu?
Ne. Rezolucija Generalne skupštine UN nije pravno obavezujuća za Srbiju. Srbija je bila uzdržana prilikom glasanja, iako je njena delegacija podržala ideju preciznijeg prikazivanja relativnih površina kontinenata.
Zašto je Srbija bila uzdržana?
Srbija je izrazila zabrinutost zbog prikaza pojedinih političkih granica u materijalima povezanim sa Equal Earth projektom. To pitanje treba odvojiti od same Equal Earth projekcije, koja predstavlja matematički način prenošenja Zemljine površine na ravnu kartu.
Da li će Srbija morati da štampa nove udžbenike geografije?
Ne. Odluka UN sama po sebi ne zahteva povlačenje ili ponovno štampanje udžbenika u Srbiji. Eventualne promene kartografskih prikaza mogu se pojavljivati postepeno kroz buduća izdanja i izmene nastavnih materijala.
Da li će Google Maps i GPS raditi drugačije?
Ne. Svakodnevna navigacija zbog ove odluke neće raditi drugačije. Digitalne mape mogu nastaviti da koriste Web Mercator tamo gde je praktičan, dok za globalne prikaze mogu koristiti globus ili druge projekcije.
Koliko je Afrika zaista veća od Evrope?
Afrika ima oko 30,3 miliona kvadratnih kilometara, dok Evropa zauzima približno 10 miliona. Afrika je zato približno tri puta veća od Evrope.
Da li Equal Earth potpuno tačno prikazuje svet?
Ne. Nijedna ravna mapa ne može potpuno tačno prikazati sve osobine sferne Zemlje. Equal Earth pravilno čuva odnose površina, ali zbog toga mora da izobliči neke oblike i druge geometrijske karakteristike.
Koja je onda prava mapa sveta?
Globus je najprirodniji prikaz odnosa veličina i položaja na Zemlji jer planetu ne pretvara u ravnu površinu. Kada je potrebna ravna karta, najbolja projekcija zavisi od toga da li su važnije površine, pravci, oblici, rastojanja ili neka druga osobina.
Dodajte TechFokus.rs u Preferred Sources i označite nas kao jedan od izvora koje želite češće da vidite na Google-u.
