Fenomen propadanja linkova: Zašto internet gubi svoju istoriju

Propadanje linkova, poznato i kao link rot, pojava je u kojoj internet adrese vremenom prestaju da rade ili više ne vode do sadržaja koji su nekada prikazivale. Razlozi mogu biti gašenje sajtova, promena njihovih adresa, brisanje objava ili prestanak rada onlajn servisa.

Posledica nije samo poruka „404 — stranica nije pronađena”. Kada nestanu izvori na koje se pozivaju vesti, naučni radovi, uputstva ili javni dokumenti, teže je proveriti šta je zaista objavljeno i u kakvom kontekstu.

Šta je link rot

Link rot je engleski izraz za prestanak rada hiperlinkova. Hiperlink je veza koja jednim klikom vodi na drugu stranicu, dokument, fotografiju ili video-snimak.

Kada takva veza više ne radi, korisnik najčešće vidi poruku poput „404 Not Found”, što znači da server ne može da pronađe traženu stranicu. Ponekad se, umesto greške, otvori početna stranica sajta ili potpuno drugačiji sadržaj.

Zato sačuvan link nije isto što i sačuvan sadržaj. Link samo pokazuje gde se sadržaj u određenom trenutku nalazio i ne garantuje da će tamo ostati.

Zašto linkovi prestaju da rade

Najčešći razlog je gašenje sajta. Vlasnik može prestati da plaća domen ili hosting, izgubiti interesovanje za održavanje projekta ili ugasiti firmu i njen sajt. Kada domen istekne ili server prestane da radi, nestaju i stranice koje su bile na njemu.

Čest uzrok je redizajn ili reorganizacija sajta. Kompanija, medij ili institucija mogu promeniti način na koji organizuju sadržaj. Tekst koji je ranije bio na jednoj adresi tada dobija novu URL adresu.

Ako vlasnik sajta ne postavi preusmeravanje sa stare na novu adresu, stari linkovi u člancima, porukama, rezultatima pretrage i obeleživačima prestaju da budu korisni. Sadržaj možda i dalje postoji, ali ga čitalac više ne može lako pronaći.

Problem nastaje i kada se ugasi ceo servis. Nestankom foruma, društvene mreže, platforme za blogove, servisa za fotografije ili hostinga video-snimaka mogu odjednom nestati milioni objava i veza koje su vodile do njih.

Pojedinačni sadržaji uklanjaju se i iz pravnih, poslovnih, privatnih ili bezbednosnih razloga. Ipak, neispravan link sam po sebi nije dokaz cenzure ili namernog skrivanja informacija. Nekada je uzrok običan tehnički propust.

Kada link radi, ali izvor više nije isti

Nije svaki problem sa izvorima vidljiv kao stranica sa greškom. Nekada se URL normalno otvara, ali sadržaj na njemu više nije onaj koji je autor prvobitno citirao.

Na primer, članak o telefonu može imati link ka stranici proizvođača sa tehničkim specifikacijama. Posle nekoliko godina ista adresa može voditi na noviju generaciju uređaja, izmenjenu ponudu ili potpuno drugu temu.

Ova pojava naziva se content drift, odnosno promena sadržaja na istoj internet adresi. Link rot i content drift zajedno dovode do propadanja referenci: čitalac više ne može pouzdano da proveri izvor u obliku u kojem je korišćen.

Istraživanje objavljeno u časopisu PLOS ONE 2014. godine pokazalo je da je problem propadanja referenci prisutan i u naučnoj literaturi. Autori su analizirali veliki broj radova iz oblasti nauke, tehnologije i medicine i utvrdili da je kod jednog od pet radova bilo nemoguće ponovo pronaći prvobitni kontekst internet izvora. Izvor: https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0115253

Koliko digitalnog sadržaja nestaje

Internet deluje trajno zato što se sadržaj lako kopira, deli i pronalazi preko pretraživača. Ipak, pojedinačne stranice, dokumenti i objave često nestaju mnogo brže nego što očekujemo.

Pew Research Center je u izveštaju objavljenom 17. maja 2024. analizirao uzorak od gotovo milion veb-stranica iz arhive Common Crawl, prikupljenih od 2013. do 2023. godine.

Kada su stranice proverene u oktobru 2023, oko 25 odsto iz celog uzorka više nije bilo dostupno. Kod stranica koje su postojale 2013. godine taj udeo iznosio je 38 odsto. Drugim rečima, više od trećine stranica iz tog uzorka nije bilo dostupno deset godina kasnije.

Isto istraživanje utvrdilo je da je 23 odsto analiziranih stranica informativnih sajtova imalo najmanje jedan neispravan link. Kod uzorka stranica na engleskoj Vikipediji, 54 odsto je imalo najmanje jednu nedostupnu vezu u delu sa referencama. Izvor: https://www.pewresearch.org/data-labs/2024/05/17/when-online-content-disappears/

Ovi rezultati ne znače da je nestalo 38 odsto celog interneta. Oni opisuju pažljivo odabran uzorak i stanje u trenutku provere. Deo sadržaja može postojati na novoj adresi, u drugoj bazi podataka ili u internet arhivi. Ipak, brojke dobro pokazuju da digitalni sadržaj nije automatski trajan.

Zašto je to problem za istoriju, nauku i novinarstvo

Izraz „Link Rot Is Erasing Our History”, odnosno „propadanje linkova briše našu istoriju”, odnosi se na gubitak pristupa dokazima i tragovima iz prošlosti.

Danas se veliki deo novinarstva, naučnih istraživanja, javnih odluka, zakona, fotografija i svakodnevne komunikacije objavljuje isključivo na internetu. Ako izvori nestanu, ostaje tekst koji se na njih poziva, ali bez mogućnosti da čitalac proveri originalni dokument, izjavu ili podatak.

To je naročito važno u nauci i pravu, gde izvori moraju biti proverljivi. Servis Perma.cc, koji održava biblioteka Pravnog fakulteta Univerziteta Harvard, navodi da je analiza citata u uzorku pravnih časopisa pokazala da oko 70 odsto linkova korišćenih između 1999. i 2011. kasnije više nije vodilo do istog materijala. Izvor: https://perma.cc/about

Za korisnike van akademskog sveta problem je podjednako praktičan. Može nestati uputstvo za stariji model televizora, drajver za štampač, arhivirana vest o lokalnom događaju, fotografija iz forumskog odgovora ili objašnjenje kako se rešava kvar na telefonu.

Fizička knjiga može opstati decenijama ako je neko sačuva u biblioteci ili privatnoj kolekciji. Digitalna stranica može nestati bez vidljivog traga ako nema sačuvane kopije.

Kako Wayback Machine čuva stare stranice

Najpoznatiji servis za pregled ranijih verzija sajtova je Wayback Machine, deo organizacije Internet Archive. On prikuplja i čuva snimke javno dostupnih veb-stranica u različitim trenucima.

Kada naiđete na stari, neispravan link, možete otvoriti adresu https://web.archive.org i u pretragu uneti originalni URL. Ako arhiva ima sačuvanu kopiju, prikazaće datume dostupnih snimaka. Zatim možete izabrati verziju stranice iz perioda koji vas zanima.

Wayback Machine je posebno koristan za stare članke, nekadašnje verzije sajtova, ugašene blogove i javne dokumente koji su uklonjeni sa originalne adrese.

Internet Archive nudi i opciju Save Page Now, preko koje korisnik može da zatraži čuvanje konkretne javno dostupne stranice. Servis tada pravi arhiviranu verziju i daje posebnu adresu do nje. Važno je znati da se time čuva samo konkretna stranica, a ne ceo sajt niti sve stranice na koje ona vodi. Izvor: https://help.archive.org/help/save-pages-in-the-wayback-machine/

Arhivirana kopija nije savršena zamena za original. Neke stranice nikada nisu snimljene, pojedini sajtovi ograničavaju arhiviranje, a sadržaj iza prijave, plaćenog pristupa ili složenih interaktivnih funkcija često nije dostupan. Video-snimci, komentari i pojedini elementi dizajna takođe mogu nedostajati.

Čemu služi Perma.cc

Perma.cc je specijalizovani servis za čuvanje internet izvora koji se navode u naučnim radovima, pravnim dokumentima, člancima i drugim publikacijama.

Korisnik unosi adresu izvora, a Perma.cc pravi arhivski zapis i novu, trajnu adresu koja vodi do sačuvane verzije. Čitalac preko te adrese može da pristupi zapisu čak i ako se originalni sajt kasnije promeni ili nestane.

Servis je razvila biblioteka Pravnog fakulteta Univerziteta Harvard u saradnji sa drugim bibliotekama. Univerziteti i sudovi mogu svojim korisnicima obezbediti naloge, dok pojedinci i organizacije van tih ustanova koriste plaćene pretplate ili kupuju pojedinačne linkove. Izvor: https://perma.cc/about

Kako sačuvati važne informacije

Ako vam je neki tekst, dokument ili uputstvo važno, nemojte se oslanjati samo na obeleživač u pregledaču. On pamti adresu, ali ne i njen sadržaj.

Za ličnu arhivu korisno je preuzeti originalni PDF dokument kada postoji. Ako stranica nema PDF verziju, preko opcije za štampanje u pregledaču možete izabrati čuvanje kao PDF. Dobro je proveriti da li su u dokumentu zaista sačuvani svi važni delovi, uključujući slike, datum objave i adresu izvora.

Za posebno važne izvore zabeležite:

• naslov stranice;
• autora, organizaciju ili instituciju koja ju je objavila;
• originalnu internet adresu;
• datum kada ste pristupili sadržaju;
• arhiviranu adresu, ako ste napravili kopiju preko Wayback Machine ili sličnog servisa.

Arhivska kopija je korisna za utvrđivanje onoga što je na stranici bilo objavljeno u određenom trenutku. Ipak, za lične dokumente, fotografije i poslovne datoteke ne treba se oslanjati samo na javne internet arhive. Najsigurnije je imati sopstvenu kopiju na uređaju i rezervnu kopiju na drugom mestu.

Šta vlasnici sajtova mogu da urade

Vlasnici sajtova mogu znatno smanjiti broj neispravnih linkova ako pri promeni strukture sajta postave trajna preusmeravanja sa starih na nove adrese. U praksi se najčešće koriste HTTP preusmeravanja 301 ili 308, koja pregledaču i pretraživačima poručuju da je sadržaj trajno premešten.

Google preporučuje upotrebu odgovarajućih trajnih preusmeravanja kada se URL adrese trajno menjaju. Izvor: https://developers.google.com/search/docs/crawling-indexing/301-redirects

Preusmeravanje treba da vodi na najbliži odgovarajući sadržaj. Slanje svake stare adrese na početnu stranicu sajta ne pomaže čitaocu koji je tražio određeni članak ili dokument.

Redovan pregled starijih tekstova, provera eksternih linkova i čuvanje rezervnih kopija sopstvenog sadržaja takođe su važni. Za novinske i stručne članke korisno je arhivirati ključne javne izvore odmah nakon objave, jer kasnije možda više neće biti dostupni.

Internet nije automatski arhiva svega što je ikada objavljeno. On je skup sadržaja koji opstaje samo dok ga neko održava, čuva ili arhivira. Zato važan link vredi sačuvati pre nego što postane samo još jedna prazna adresa.