Programiranje za Commodore 64/128

Povratak u zlatno doba kodiranja

Kada se spomene Commodore 64 ili njegov naslednik Commodore 128, mnogi se odmah prisete zvuka učitavanja sa kasete i specifičnog plavog ekrana sa belim tekstom: „READY.“ Za mnoge programere tog vremena, Commodore 64/128 nije bio samo računar – bio je prozor u svet kodiranja i kreativnosti. Danas, u eri veštačke inteligencije, cloud računara i algoritama koji automatski pišu kod, prisećanje na te jednostavnije dane programiranja donosi nostalgične emocije i poseban osećaj zadovoljstva.

Programski jezici: BASIC i asembler

Programiranje za C64/128 uglavnom se vrtelo oko dva jezika – BASIC i asembler. BASIC 2.0 na C64 bio je ograničen, ali jednostavan za početnike. Svi su započinjali sa jednostavnim „10 PRINT ‘HELLO'“ i petljom koja bi se izvršavala unedogled. Commodore 128 je uveo unapređeni BASIC 7.0, koji je pružao dodatne komande i mogućnosti, uključujući struktuirano programiranje i bolje upravljanje memorijom. No, pravi izazov i umetnost bili su u asembleru.

Programiranje u asembleru značilo je direktnu kontrolu nad hardverom – upravljanje grafikom, zvukom i memorijom na najnižem nivou. Dok su BASIC programi bili relativno spori, asembler je omogućavao stvaranje složenih grafičkih efekata, brzu animaciju sprite-ova i bogat zvuk preko SID čipa. Onaj ko je znao asembler, bio je pravi majstor Commodore kodiranja. Asemblerski programeri su često morali da optimizuju svoj kod do krajnjih granica kako bi izvukli maksimum iz ograničenih resursa C64/128.

Dostupnost dokumentacije i učenje iz časopisa

U vreme kada internet nije postojao, dokumentacija za C64/128 bila je ograničena na priručnike, tehničke vodiče i – možda najvažnije – specijalizovane časopise poput MikroBita, Galaksije i Računari u vašoj kući. Svaki novi broj bio je riznica saveta, trikova i koda koji su programeri strpljivo prepisivali, red po red. Časopisi su često sadržavali tutorijale za učenje asemblera, recenzije novih igara i hardverskih dodataka, kao i intervjue sa poznatim programerima tog vremena.

Za one koji su želeli dublje da zarone u asembler, knjige kao što su „Machine Language for Beginners“ bile su dragocene. Pored knjiga, postojali su i lokalni klubovi i grupe entuzijasta gde su se delila znanja i iskustva. Svaka linija koda bila je pravo otkrovenje – način da se otključa još jedna tajna Commodore hardvera.

Commodore 64/128 – Istorijat računara

Commodore 64, lansiran 1982. godine, postao je jedan od najprodavanijih kućnih računara svih vremena. Njegov uspeh ležao je u kombinaciji pristupačne cene, naprednih grafičkih i zvučnih mogućnosti za to vreme, i ogromne biblioteke softvera. VIC-II grafički čip omogućavao je prikaz bogatih boja i spriteova, dok je SID zvučni čip revolucionirao muziku u video igrama.

Commodore 128, predstavljen 1985. godine, bio je naslednik C64. Imao je više memorije (128KB), poboljšani BASIC 7.0, i mogućnost pokretanja CP/M operativnog sistema, što ga je činilo svestranijim računarom. Iako nije postigao popularnost svog prethodnika, C128 je i dalje imao značajan uticaj na razvoj kućnog računarstva.

C64 scena u Srbiji – bili smo deo globalnog trenda

Iako je C64 u svetu doživeo ogroman uspeh, ni domaća scena nije zaostajala. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, u Srbiji su se pojavljivali lokalni programeri koji su pisali igre, edukativni softver i razne alate za C64. Mnogi od njih radili su u BASIC-u, kreirajući jednostavne, ali zabavne programe. Drugi su se posvetili asembleru, stvarajući impresivne demoe i igre koje su prikazivale pun potencijal hardvera.

Neki od tih programa nikada nisu postali komercijalno dostupni, ali su se širili putem disketa i kaseta – od prijatelja do prijatelja, od sajma do sajma. Organizovali su se i lokalni susreti i takmičenja gde su programeri delili svoje radove i ideje.

Bilo je i domaćih demoscene grupa koje su pravile svoje verzije popularnih igara ili kreirale originalne demoe sa grafičkim efektima i muzikom. Te grupe su često bile deo šire jugoslovenske demoscene, koja je bila cenjena u Evropi po svojoj kreativnosti i tehničkoj veštini. Zanimljivo je da su mnogi od tih programera kasnije nastavili karijeru u IT industriji, nostalgično se prisećajući svojih prvih koraka uz C64.

Primer igre u BASIC-u

Za one koji žele da se podsete kako je izgledalo kreiranje igre u BASIC-u na C64, evo jednostavnog primera igre „Pogodi broj“:

10 PRINT „POGODI BROJ IZMEDJU 1 I 100“
20 INPUT „UNESI TVOJ POGODAK: „; G
30 N = INT(RND(1) * 100) + 1
40 IF G = N THEN PRINT „POGODIO SI!“ : END
50 IF G < N THEN PRINT „PRENISKO!“
60 IF G > N THEN PRINT „PREVISOKO!“
70 GOTO 20

Ovaj jednostavan primer ilustruje kako se pomoću nekoliko linija BASIC koda može napraviti interaktivna igra. Iako grafički i zvučno skromna, ovakva igra je pružala sate zabave i predstavljala izazov za mlade programere.

Nostalgija i nova era programiranja za C64/128

Danas, u vreme kada je AI sposoban da piše kod, može se činiti neobičnim baviti se programiranjem za računar iz 1982. godine. Ali, upravo ta ograničenja – 64KB memorije, SID zvuk i VIC-II grafika – čine ovo iskustvo jedinstvenim. Retro programeri uživaju u izazovu optimizacije koda i pronalaženju kreativnih rešenja unutar tih ograničenja.

I dalje postoje zajednice posvećene razvoju softvera za C64/128. Retro programeri kreiraju nove igre, alate i demoe, koristeći moderni softver za pisanje asemblera i emulatore poput VICE-a. Internet forumi, YouTube kanali i online časopisi i dalje dele znanje i motivaciju za stvaranje novih remek-dela na ovoj legendarnoj platformi.

Zaključak: Ima li budućnosti za C64/128?

Može li C64/128 opstati u modernom svetu računara? Odgovor je – da. Iako je teško zamisliti komercijalnu primenu, svet retro programiranja i dalje živi kroz zajednice entuzijasta. Za ove programere, C64/128 nije samo relikvija prošlosti, već platforma za kreativno izražavanje i eksperimentisanje.

Za one koji žele da iskuse pravu čar kodiranja – bez framework-a, AI pomoći i naprednih alata – programiranje za Commodore 64/128 pruža čistu, nefiltriranu satisfakciju stvaranja. Jer, ponekad, manje je zaista – više. U svetu gde tehnologija postaje sve složenija, povratak jednostavnosti i direktnoj kontroli hardvera ima posebnu privlačnost. C64/128 ostaje simbol zlatnog doba kodiranja i podsećanje na vreme kada je svaki bajt bio važan, a svaki programerski uspeh bio rezultat truda, znanja i kreativnosti.