Lekcija 3: Osnovni tipovi podataka

Table of Contents

Lekcija 3: Osnovni tipovi podataka, promenljive i vaš prvi program

U ovoj lekciji naučićete osnovne tipove podataka u Pythonu i kako da pomoću promenljivih čuvate informacije u programima.

Sada kada ste instalirali Python i podesili svoje razvojno okruženje (VS Code), spremni ste za pisanje koda! Da bismo to uradili, moramo da razumemo kako Python „čuva“ i „obrađuje“ informacije. To nas dovodi do tipova podataka i promenljivih.

Šta su tipovi podataka?

Kada govorimo o osnovnim tipovima podataka u Pythonu, mislimo na brojeve, tekst i logičke vrednosti.

Zamislite da računar ima različite vrste kutija za različite vrste stvari. Brojeve stavljate u jednu vrstu kutije, tekst u drugu, a da li je nešto „tačno“ ili „netačno“ u treću. Te „vrste kutija“ su zapravo tipovi podataka. Python automatski prepoznaje o kojoj vrsti podataka se radi, što je sjajno za početnike!

Tri najčešća tipa podataka koja ćete koristiti su:

Brojevi:

Celi brojevi (Integer – int): To su svi brojevi bez decimalnog dela, npr. 5, 100, -30, 0.
Decimalni brojevi (Float – float): To su brojevi sa decimalnim delom, npr. 3.14, 0.5, -12.75. U Pythonu se decimalni deo odvaja tačkom, ne zarezom!

Tekst (String – str):

Sve što je tekstualno, bilo da je reč, rečenica, slovo ili čak broj unutar navodnika. Stringovi se uvek pišu unutar jednostrukih (‘ ) ili dvostrukih („) navodnika.
Primeri: ‘Zdravo’, „Python je zabavan!“, ‘123’.

Logičke vrednosti (Boolean – bool):

Ovo su najjednostavniji tipovi podataka, jer mogu imati samo dve vrednosti: True (tačno) ili False (netačno). Koriste se za donošenje odluka u programima.
Važno: True i False se uvek pišu sa velikim početnim slovom.

Šta su promenljive i kako se koriste?

Kada želimo da sačuvamo neku informaciju u programu (npr. ime korisnika, broj godina, rezultat nekog izračunavanja), koristimo promenljive.

Zamislite promenljivu kao imenovanu kutiju u koju možete smestiti neki podatak. Umesto da se sećate samog podatka, pamtite ime kutije. U bilo kom trenutku možete pogledati šta je u kutiji, ili čak zameniti sadržaj kutije novim podatkom.

U Pythonu, promenljivu kreirate tako što joj dodelite ime i stavite znak jednako (=), a zatim vrednost koju želite da sačuvate.

Pravila za imena promenljivih:

Moraju početi slovom ili donjom crtom (_).
Ne smeju početi brojem.
Mogu sadržati slova, brojeve i donje crte.
Razlikuju velika i mala slova (npr. ime i Ime su različite promenljive).
Ne smeju biti Python ključne reči (poput if, for, print itd.).

Primeri kreiranja i korišćenja promenljivih:

# Ovo je komentar. Sve iza # u liniji, Python ignoriše.
# Koristimo komentare da objasnimo kod.

# Kreiramo promenljivu ‘ime’ i dodeljujemo joj tekstualnu vrednost (string)
ime = „Marko“

# Kreiramo promenljivu ‘godine’ i dodeljujemo joj celobrojnu vrednost (integer)
godine = 30

# Kreiramo promenljivu ‘visina’ i dodeljujemo joj decimalnu vrednost (float)
visina = 1.85

# Kreiramo promenljivu ‘student’ i dodeljujemo joj logičku vrednost (boolean)
student = True

# Sada možemo koristiti promenljive za ispis
print(„Zdravo,“, ime)
print(„Imate“, godine, „godina.“)
print(„Vaša visina je“, visina, „metara.“)
print(„Da li ste student?“, student)

# Možemo promeniti vrednost promenljive
godine = godine + 1 # ili kraće: godine += 1
print(ime, „će sledeće godine imati“, godine, „godina.“)

Kako pokrenuti ovaj kod u VS Code-u:

Otvorite VS Code.
Otvorite fasciklu koju ste kreirali u Lekciji 2 (File > Open Folder…).
Kreirajte novi fajl unutar te fascikle (npr. tipovi_i_promenljive.py).
Kopirajte gornji kod i nalepite ga u taj fajl.
Sačuvajte fajl (File > Save ili Ctrl+S / Cmd+S).
Kliknite desnim tasterom miša bilo gde u prozoru sa kodom i izaberite „Run Python File in Terminal“ (Pokreni Python fajl u Terminalu).
U donjem delu VS Code-a otvoriće se terminal i videćete izlaz vašeg programa!

Vaš prvi jednostavan program: Kalkulator godina!

Hajde da sada kombinujemo naučeno i napravimo mali, interaktivni program. Ovaj program će tražiti od korisnika da unese svoje ime i godinu rođenja, a zatim će izračunati i ispisati koliko godina ima.

# Program: Jednostavan kalkulator godina

# Korak 1: Prihvatanje unosa od korisnika
# Funkcija input() uvek vraća tekst (string), čak i kada unesete broj.
ime_korisnika = input(„Unesite vaše ime: „)
godina_rodjenja_tekst = input(„Unesite godinu vašeg rođenja (npr. 1990): „)

# Korak 2: Konverzija tipa podataka
# Pošto input() vraća string, moramo ga pretvoriti u broj (integer) da bismo računali.
# int() funkcija pretvara tekst u ceo broj.
godina_rodjenja = int(godina_rodjenja_tekst)

# Korak 3: Izračunavanje starosti
# Trenutna godina (pretpostavićemo 2025 za ovaj primer)
trenutna_godina = 2025
starost = trenutna_godina – godina_rodjenja

# Korak 4: Ispisivanje rezultata korisniku
print(„Zdravo,“, ime_korisnika + „!“)
print(„Na osnovu unetih podataka, imate“, starost, „godina.“)
print(„Nadam se da vam se dopada vaš prvi Python program!“)

Zadatak za vežbu: Pokrenite ovaj program u VS Code-u, unesite svoje podatke i pogledajte rezultat! Pokušajte da unesete nešto što nije broj kada vas pita za godinu rođenja – videćete kako Python reaguje na to (dobićete grešku, što je normalno i naučićemo kako to da rešavamo kasnije!).

Pitanja i odgovori (FAQ)

P: Šta je int?

O: int je skraćenica za „integer“ (celi broj) i predstavlja tip podataka za cele brojeve (bez decimala) u Pythonu.

P: Zašto moram da koristim navodnike za tekst?

O: Navodnici (bilo jednostruki ‘ ‘ ili dvostruki “ „) govore Pythonu da je sadržaj unutar njih tekst (string), a ne, na primer, ime promenljive ili broj.

P: Šta je float?

O: float je skraćenica za „floating-point number“ (broj sa pokretnom tačkom) i predstavlja tip podataka za decimalne brojeve u Pythonu.

P: Da li je Python osjetljiv na velika/mala slova?

O: Da, Python je case-sensitive. To znači da ime, Ime i IME tretira kao tri različite stvari (promenljive, funkcije, itd.).

P: Zašto se funkcija input() uvek vraća string?

O: Funkcija input() čita sve što korisnik unese sa tastature kao sekvencu karaktera (tekst), bez obzira da li izgledaju kao brojevi. Zato je potrebna konverzija (int(), float()) ako želimo da ih koristimo u matematičkim operacijama.

Relevantni linkovi

Zvanična Python dokumentacija o tipovima podataka: docs.python.org/3/tutorial/introduction.html#numbers
VS Code dokumentacija za Python: code.visualstudio.com/docs/python/python-tutorial
W3Schools – Python Data Types (engleski): w3schools.com/python/python_datatypes.asp

Čestitamo! Upravo ste naučili o osnovnim tipovima podataka i promenljivama, i napisali ste i pokrenuli svoj prvi interaktivni Python program! U sledećoj lekciji, bavićemo se operatorima.

Lekcija 1: Uvod u Python – Šta je, čemu služi i gde se koristi
Prvi koraci u svetu programiranja. Saznajte šta je Python, zašto je toliko popularan i gde se koristi.

Lekcija 2: Instalacija Pythona i podešavanje okruženja
Vodič korak po korak kako da instalirate Python i podesite radno okruženje na svom računaru.

Lekcija 3: Osnovni tipovi podataka i promenljive u Pythonu
Naučite šta su promenljive, koji su osnovni tipovi podataka i kako ih koristiti u Pythonu.

Lekcija 4: Operatori u Pythonu
Sve o aritmetičkim, logičkim i operatorima poređenja kroz primere i objašnjenja.

Lekcija 5: Ulaz i Izlaz – Komunikacija sa vašim programom

Lekcija 6: Python Uslovne strukture – Donošenje odluka u kodu (if, elif, else)