Kratak odgovor: Nova Uredba o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova preciznije određuje gde dronovi u Srbiji ne smeju da lete i pod kojim uslovima je let ipak moguć. Ograničenja obuhvataju državnu granicu, područje uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, aerodrome i helidrome, autoputeve, određene državne, vojne, policijske, industrijske i energetske objekte, ali i pojedina zaštićena prirodna područja i stambene objekte.
Uredba je objavljena u „Službenom glasniku RS” broj 69/2026, a primenjuje se od 29. oktobra 2026. godine.
Nova pravila uvode geografske zone za dronove
Vlasnici i piloti dronova u Srbiji moraće da obrate više pažnje na mesto sa kojeg poleću i prostor kroz koji planiraju da lete. Vlada Srbije donela je Uredbu o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova, kojom se određuju delovi vazdušnog prostora u kojima su operacije dronovima slobodne, ograničene ili potpuno zabranjene.
Uredba je doneta u julu 2026. godine i objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije” broj 69/2026, dok njena primena počinje 29. oktobra 2026. godine. U propisu se često koristi oznaka UAS (Unmanned Aircraft System), odnosno sistem bespilotnog vazduhoplova. UAS ne označava samo dron, već bespilotni vazduhoplov zajedno sa opremom koja se koristi za njegovo daljinsko upravljanje.
Za prosečnog vlasnika drona promena je prilično konkretna: pre poletanja nije dovoljno proveriti samo planiranu visinu leta i da li dron može da ostane u vidnom polju. Potrebno je proveriti i u kojoj geografskoj zoni se nalazi mesto planiranog leta i koja pravila u toj zoni važe.
Šta su geografske zone za dronove?
Uredba geografsku zonu za UAS definiše kao deo vazdušnog prostora koji se određuje radi omogućavanja, ograničavanja ili zabrane operacija bespilotnih vazduhoplova. Razlozi za uspostavljanje takvih zona mogu biti bezbednost, privatnost, zaštita podataka o ličnosti, obezbeđivanje ili zaštita životne sredine.
Predviđene su dve posebno važne vrste zona:
- restriktivne zone (URG) – let nije nužno potpuno zabranjen, ali može zahtevati odobrenje ili ispunjavanje dodatnih uslova;
- zabranjene zone (UPG) – operacije dronovima su zabranjene.
U mobilnoj aplikaciji restriktivne zone biće označene narandžastom, a zabranjene crvenom bojom. Razlika je važna. Restriktivna zona ne znači automatski da dron ne sme da poleti. U nekim slučajevima let je moguć uz saglasnost, odobrenje ili ispunjavanje dodatnih uslova. U zabranjenoj zoni takva mogućnost ne postoji, osim ako sam propis predviđa drugačiji režim.
Pilot mora da proveri zonu pre poletanja
Odgovornost za proveru nije na proizvođaču drona ili aplikaciji koju korisnik inače koristi za upravljanje letelicom, već na operateru UAS-a i daljinskom pilotu. Prema Uredbi, oni moraju da se upoznaju sa geografskim zonama koje će biti dostupne na internet stranici Direktorata civilnog vazduhoplovstva i da obezbede da se let odvija u skladu sa uslovima koji važe u konkretnoj zoni.
Predviđena je i mobilna aplikacija namenjena automatizaciji prijave leta, uvidu u podatke o operaterima, daljinskim pilotima i UAS sistemima, kao i proveri aktuelnih ograničenja vazdušnog prostora i aktivnih letova dronova.
Kada je za određenu operaciju potrebna prethodna saglasnost vlasnika ili korisnika objekta, odnosno nadležnog organa, operater će je u elektronskoj formi učiniti dostupnom putem mobilne aplikacije, kao deo zahteva za odobrenje ili najavu operacije. Saglasnost mora biti povezana sa konkretnom lokacijom, periodom i vrstom operacije.
Gde će dron moći slobodno da leti?
Uredba definiše i slobodnu geografsku zonu za UAS. U osnovi, deo vazdušnog prostora do 120 metara od najbliže tačke na površini zemlje, koji ne pripada restriktivnoj ili zabranjenoj zoni i nije ograničen drugim strukturama vazdušnog prostora, smatra se slobodnom zonom za operacije dronovima.
Ovo ipak ne treba tumačiti kao pravilo „ispod 120 metara mogu da letim gde želim”. Ako se lokacija nalazi u nekoj od posebno definisanih geografskih zona, primenjuju se pravila te zone. Zato provera lokacije pre poletanja postaje jedan od osnovnih koraka pri planiranju leta.
Dronovi neće smeti da lete u pojasu od 300 metara uz državnu granicu
Jedno od najjasnije definisanih ograničenja odnosi se na državnu granicu Srbije. Sve operacije dronovima zabranjene su u pojasu širine 300 metara od granične linije prema unutrašnjosti teritorije Republike Srbije.
Izuzetak je moguć ako operater dobije odobrenje Direktorata, koje se izdaje na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, i ako dron ima aktiviran sistem za daljinsku identifikaciju. Ovo je posebno relevantno za snimanje prirode, planina, reka i turističkih lokacija u pograničnim područjima. Mesto koje na prvi pogled izgleda kao potpuno bezbedna lokacija za snimanje može se nalaziti unutar zone u kojoj je let ograničen.
Posebno pravilo za administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom
Još strože ograničenje predviđeno je za područje uz administrativnu liniju sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija. Operacije dronovima zabranjene su unutar 5.000 metara od administrativne linije, osim kada su ispunjeni propisani uslovi.
Za takvu operaciju potrebno je prethodno odobrenje Ministarstva odbrane, a mesno nadležna organizaciona jedinica policije mora biti obaveštena najkasnije 48 sati pre planiranog leta. Dron takođe mora imati aktiviran sistem za daljinsku identifikaciju.
Posebna ograničenja oko vojnih i policijskih objekata
Uredba detaljno uređuje letove oko objekata i jedinica Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i organizacije nadležne za bezbednosno-informativne poslove. Operacije su, između ostalog, zabranjene:
- na manje od 500 metara od odgovarajućih objekata i kompleksa;
- na manje od 1.000 metara od poligona za obuku;
- na manje od 500 metara od vojnih i policijskih jedinica kada su stacionirane ili u pokretu izvan svojih objekata.
Za određene operacije moguće je dobiti odgovarajuće odobrenje, uz aktivnu daljinsku identifikaciju drona. Pojedini objekti, kompleksi i lokacije od posebnog bezbednosnog značaja mogu biti potpuno zatvoreni za operacije dronovima i označeni kao UPG zone.
Ograničenja oko državnih institucija, ambasada, sudova i zatvora
Posebna pravila važe i u blizini državnih institucija. Dronovi ne smeju da lete iznad niti na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 500 metara od objekata Narodne skupštine, Vlade i Generalnog sekretarijata predsednika Republike.
Granica od 150 metara odnosi se na objekte:
- ministarstava, osim objekata za koje važe stroža pravila;
- sudova i javnih tužilaštava;
- stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava;
- međunarodnih organizacija;
- kazneno-popravnih ustanova.
Izuzeci postoje uz odobrenje Direktorata, prethodnu saglasnost MUP-a i aktivan sistem daljinske identifikacije.
Dronovi i autoputevi: prelet nije uvek potpuno zabranjen
Pravila za autoputeve zahtevaju malo više pažnje jer osnovna zabrana ima precizno definisane izuzetke. U osnovi su zabranjeni preletanje autoputa, lebdenje iznad njega, neprekidno letenje duž autoputa i let u pojasu od 20 metara sa obe njegove strane.
Uredba, međutim, dozvoljava određene izuzetke. U otvorenoj kategoriji moguće je preleteti autoput u operacijama potkategorije A1 ili A2 ako su ispunjeni propisani uslovi. Tokom prelaska dron mora biti najmanje 20 metara iznad autoputa. Pilot mora da održava vizuelni kontakt sa dronom (VLOS – Visual Line of Sight) i da prati saobraćaj, dok putanju treba izabrati tako da vreme provedeno iznad autoputa bude što kraće.
Propis zahteva i primenu mera kojima se smanjuje mogućnost ometanja vozača. Kod operacija potkategorije A2 postoji dodatni uslov – prilikom prelaska ne sme biti vozila u pokretu. Zbog toga formulacija da je „svako preletanje autoputa dronom zabranjeno” nije sasvim precizna. Zabrana jeste osnovno pravilo, ali Uredba definiše uslove pod kojima je prelet moguć.
Šta važi za ostale javne puteve?
Za javne puteve koji nisu kategorisani kao autoputevi pravila su nešto drugačija. Lebdenje iznad puta, neprekidno letenje duž njega i let u pojasu od 20 metara sa obe strane zabranjeni su dok na putu ima motornog saobraćaja.
Samo preletanje puta je dozvoljeno, ali pilot treba da izbegava puteve sa velikom gustinom saobraćaja kada ne postoji operativna potreba za preletom. Tokom prelaska dron mora biti najmanje 20 metara iznad puta. Putanju treba izabrati tako da prelazak traje što kraće, bez postupaka koji mogu ometati vozače, dok pilot mora da održava vizuelni kontakt i sa dronom i sa putem.
Nova pravila obuhvataju i železničke pruge
Kod magistralnih železničkih pruga zabranjeno je lebdenje drona, neprekidno letenje duž pruge i takve operacije u pojasu od 20 metara sa obe strane pruge, osim uz odgovarajuće operativno odobrenje u posebnoj kategoriji. Prelet železničke pruge je dozvoljen, ali dron tokom prelaska mora biti najmanje 20 metara iznad pruge, uz održavanje vizuelnog kontakta.
Industrijski, energetski i vodovodni objekti dobijaju zaštitni pojas
Uredba ograničava letove i oko infrastrukture kod koje bi operacija drona mogla predstavljati bezbednosni rizik. Operacije dronovima zabranjene su iznad i na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 100 metara od:
- industrijskih objekata;
- značajnih elektroenergetskih objekata;
- objekata za snabdevanje vodom za piće.
Kod objekata u kojima se proizvode, koriste ili skladište eksplozivne ili toksične materije, zapaljive i gorive tečnosti ili zapaljivi gasovi, rastojanje se povećava na 500 metara. Operacija je moguća ako je operater prethodno pribavio odobrenje vlasnika ili korisnika objekta.
Za korisnika koji želi dronom da snimi fabriku, elektranu ili drugi infrastrukturni objekat to znači da nije dovoljno samo ostati izvan ograde. Mora se voditi računa i o propisanom rastojanju od samog objekta.
Posebna pravila za aerodrome i helidrome
Unutar granica aerodroma i helidroma navedenih u prilozima Uredbe operacije dronovima su zabranjene, osim pod propisanim uslovima. U Prilogu 1 navedeni su aerodromi:
- Beograd – Nikola Tesla;
- Niš – Konstantin Veliki;
- Užice – Ponikve;
- Beograd/Batajnica – Pukovnik-pilot Milenko Pavlović;
- Kraljevo – Morava;
- Vršac.
U Prilogu 2 naveden je helidrom „Banjički vis”. U blizini aerodroma iz Priloga 1 posebna zona prostire se tri kilometra od svake ivice osnovne staze poletno-sletne staze, dok kod ostalih aerodroma iznosi 1,5 kilometara. Za let u tim zonama u osnovi je potrebno odobrenje Direktorata i odgovarajuća alokacija vazdušnog prostora.
Postoji i izuzetak za otvorenu kategoriju. Bez tih odobrenja mogu se obavljati operacije na visini do 30 metara, pod uslovom da se dron nalazi najmanje jedan kilometar od svake ivice osnovne staze poletno-sletne staze.
Zaštićena prirodna područja i gnezdilišta ptica
Nova pravila obuhvataju i zaštitu prirode. Operacije dronovima zabranjene su iznad zaštićenih područja u kojima je uspostavljen režim zaštite prvog stepena. Od 1. februara do 15. jula zabranjen je i let iznad i na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 500 metara od gnezdilišta strogo zaštićenih divljih vrsta ptica grabljivica.
Izuzetak postoji ako operater prethodno pribavi odgovarajuće odobrenje upravljača zaštićenog područja, odnosno nadležnog zavoda za zaštitu prirode kada se gnezdilište nalazi izvan zaštićenog područja. Ovo ograničenje posebno treba da imaju u vidu fotografi i snimatelji koji dronove koriste za snimanje prirode, jer udaljene i nenaseljene lokacije nisu automatski i lokacije bez ograničenja.
Šta nova pravila znače za letenje oko kuća i stambenih zgrada?
Uredba donosi konkretna pravila i za stambene objekte. Operacije dronovima zabranjene su na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 15 metara od stambenih i stambeno-poslovnih zgrada i porodičnih kuća, kao i na visini manjoj od 50 metara iznad tih objekata. Postoje, međutim, izuzeci.
Ograničenje se ne primenjuje na isti način kada je približavanje neophodno za poletanje ili sletanje, kao ni kada postoji prethodna pisana ili elektronska saglasnost stambene zajednice, odnosno vlasnika ili korisnika porodične kuće. Poseban izuzetak predviđen je za dron klase C0 koji nema uređaje za audio i video snimanje ili fotografisanje. Izuzetak postoji i kada je let neophodan zbog radova na komunalnoj infrastrukturi, pod uslovom da su stanari unapred obavešteni.
Mali dron, dakle, ne znači automatski i slobodu letenja između kuća i zgrada, naročito ako je opremljen kamerom.
Šta je sa kliničko-bolničkim centrima?
Uredba posebno uređuje letove u blizini kliničko-bolničkih centara. Letovi su zabranjeni iznad i na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 50 metara od ovih objekata. Izuzetak je moguć uz odobrenje uprave kliničko-bolničkog centra i pod uslovom da dron ima aktivan sistem za daljinsku identifikaciju.
Šta ako dron treba da leti više od 120 metara?
Za operaciju iznad 120 metara od najbliže tačke na površini zemlje potrebno je prethodno izvršiti alokaciju vazdušnog prostora. Zahtev za alokaciju podnosi se jedinici za upravljanje vazdušnim prostorom u okviru Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, uz kopiju odobrenja Direktorata za sprovođenje operacije.
Za rekreativnog korisnika praktična poruka je jednostavna: činjenica da dron tehnički može da dostigne nekoliko stotina metara visine ne znači da je takav let dozvoljen.
Šta je daljinska identifikacija drona?
Sistem za daljinsku identifikaciju pojavljuje se kao uslov u brojnim odredbama Uredbe. Reč je o sistemu koji lokalno emituje informacije o aktivnom bespilotnom vazduhoplovu, uključujući njegovu oznaku, tako da se ti podaci mogu dobiti bez fizičkog pristupa dronu.
Daljinska identifikacija ovom Uredbom nije navedena kao univerzalni uslov za svaki pojedinačni let, ali jeste obavezna za niz izuzetaka i operacija u osetljivim zonama. Vlasnici bi zato trebalo da provere da li njihov model podržava odgovarajući sistem daljinske identifikacije i koja pravila kategorije u kojoj lete važe za njihov konkretan UAS.
Najčešće zablude o novim pravilima za dronove
Nekoliko jednostavnih pretpostavki može dovesti do pogrešnog zaključka da je određeni let dozvoljen.
- „Moj dron je mali, pa ova pravila ne važe za mene.” Ne nužno. Pravila geografskih zona ne zavise samo od veličine drona. Za pojedine vrste dronova i operacija postoje izuzeci, ali mala masa letelice sama po sebi ne znači da je dozvoljeno leteti svuda.
- „Ako sam ispod 120 metara, let je dozvoljen.” Ne. Granica od 120 metara odnosi se na slobodnu zonu samo ako lokacija nije obuhvaćena drugim zabranama ili ograničenjima.
- „Autoput nikada ne smem da preletim.” Ni to nije potpuno tačno. Osnovno pravilo jeste zabrana, ali Uredba predviđa izuzetke za određene operacije A1 i A2 pod precizno definisanim uslovima.
- „Ako ne prelazim ogradu fabrike, mogu da snimam dronom.” Ne mora da znači. Kod industrijskih i pojedinih infrastrukturnih objekata propisano je minimalno horizontalno rastojanje od objekta.
- „Ako aplikacija drona dozvoli poletanje, let je legalan.” Tehnička mogućnost poletanja nije isto što i dozvola za let. Operater i pilot odgovorni su za proveru zvaničnih geografskih zona i uslova koji u njima važe.
Šta vlasnik drona treba da proveri pre svakog leta?
Nakon početka primene Uredbe, lokaciju bi trebalo proveriti pre svakog leta, čak i ako je pilot na istom mestu ranije već koristio dron. Podaci o geografskim zonama mogu se menjati, a nadležni državni organi, organizacije i institucije dužni su da Direktorat obaveštavaju o promenama koje zahtevaju ažuriranje tih podataka.
Pre poletanja treba proveriti:
- da li se lokacija nalazi u slobodnoj, restriktivnoj ili zabranjenoj UAS zoni;
- da li se u blizini nalazi granica, aerodrom, helidrom, vojni ili policijski objekat;
- da li se planirana putanja približava autoputu, železničkoj pruzi ili drugom javnom putu;
- da li se u blizini nalazi industrijski, energetski ili vodovodni objekat;
- da li se leti oko stambenih objekata ili zaštićenog prirodnog područja;
- da li je za konkretan let potrebna saglasnost ili odobrenje;
- da li je za operaciju potreban aktivan sistem daljinske identifikacije.
Prednost treba dati zvaničnim podacima Direktorata i sistemu predviđenom Uredbom, umesto oslanjanja isključivo na mapu ili upozorenja aplikacije proizvođača drona.
Kršenje pravila može dovesti do prizemljenja ili onesposobljavanja drona
Uredba predviđa i mogućnost direktnog postupanja protiv drona koji leti suprotno propisanim uslovima. Ako operater sprovodi operaciju suprotno Uredbi, vojna jedinica, jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova ili organizacija nadležna za bezbednosno-informativne poslove mogu protiv UAS-a primeniti mere usmerene na njegovo prizemljenje ili onesposobljavanje.
Ova odredba je još jedan razlog da se ne eksperimentiše sa letovima u blizini vojnih, policijskih, državnih i drugih bezbednosno osetljivih lokacija.
Šta vlasnici dronova u Srbiji treba da zapamte
Nova pravila za dronove u Srbiji ne znače kraj rekreativnog letenja. Ona, međutim, znatno preciznije određuju gde se može leteti bez dodatnih ograničenja, gde su potrebni posebni uslovi ili odobrenja i gde je let zabranjen.
Za prosečnog korisnika najvažnije pravilo može da se svede na jednostavan postupak: prvo proveriti geografsku zonu i ograničenja za konkretnu lokaciju, a tek zatim poleteti. Posebnu pažnju treba obratiti na državnu granicu, administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, aerodrome i helidrome, vojne i policijske objekte, državne institucije, autoputeve, železničke pruge, industrijske i energetske objekte, zaštićena područja i stambene objekte.
Uredba se primenjuje od 29. oktobra 2026. godine, pa do tada vlasnici dronova mogu da se upoznaju sa novim sistemom geografskih zona i pravilima koja će važiti za njihove uobičajene lokacije za letenje.
Pitanja i odgovori
Kada počinju da se primenjuju nova pravila za dronove u Srbiji?
Nova Uredba o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova primenjuje se od 29. oktobra 2026. godine. Objavljena je u „Službenom glasniku RS” broj 69/2026.
Da li je zabranjeno leteti dronom uz državnu granicu Srbije?
Da. U osnovi su zabranjene operacije dronovima u pojasu od 300 metara od državne granice prema unutrašnjosti Srbije. Izuzetak je moguć uz propisana odobrenja i aktivnu daljinsku identifikaciju.
Da li dron sme da preleti autoput u Srbiji?
Da, ali samo pod određenim uslovima. U otvorenoj kategoriji Uredba dozvoljava prelet u potkategorijama A1 i A2 uz propisane uslove, uključujući najmanje 20 metara visine iznad autoputa, održavanje vizuelnog kontakta i mere za smanjenje rizika po saobraćaj. Za A2 važi i dodatni uslov da nema vozila u pokretu tokom preleta.
Da li dron sme da leti pored kuće ili stambene zgrade?
Zavisi. U osnovi su operacije zabranjene na manje od 15 metara horizontalno od stambenih objekata i na visini manjoj od 50 metara iznad njih, ali Uredba predviđa nekoliko izuzetaka, uključujući prethodnu saglasnost vlasnika ili stambene zajednice.
Da li je dozvoljeno snimati fabriku dronom?
Zavisi od udaljenosti i pribavljenog odobrenja. Uredba zabranjuje operacije iznad i na manje od 100 metara od industrijskih objekata, dok za objekte povezane sa eksplozivnim, toksičnim ili određenim zapaljivim materijama rastojanje iznosi 500 metara. Izuzetak postoji uz odobrenje vlasnika ili korisnika objekta.
Da li dron sme da leti više od 120 metara?
Da, ali za planiranu operaciju iznad 120 metara potrebno je prethodno izvršiti alokaciju vazdušnog prostora u skladu sa Uredbom. Sama tehnička mogućnost drona da dostigne veću visinu nije dovoljna.
Kako mogu da proverim gde je dozvoljeno letenje dronom u Srbiji?
Geografske UAS zone biće dostupne preko Direktorata civilnog vazduhoplovstva, a Uredba predviđa i mobilnu aplikaciju za pregled ograničenja, relevantnih podataka i aktivnih letova. Operater i daljinski pilot dužni su da se pre leta upoznaju sa geografskim zonama i uslovima koji u njima važe.
Kompletan tekst dokumenta možete preuzeti ovde: Uredba o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova (PDF).
