Kratak odgovor: Ekran osetljiv na dodir registruje mesto na kojem ga je korisnik dodirnuo, a zatim tu informaciju pretvara u komandu koju uređaj može da izvrši. Savremeni telefoni i tableti uglavnom koriste kapacitivne ekrane, koji prepoznaju promenu električnog polja izazvanu dodirom prsta. Iako ih danas doživljavamo kao uobičajen deo telefona, računara i automobila, ekrani na dodir razvijaju se još od šezdesetih godina prošlog veka.
Ekran koji prikazuje sliku i prima komande
Kod klasičnog računara monitor prikazuje sadržaj, dok korisnik komande zadaje pomoću miša i tastature. Kod ekrana osetljivog na dodir te dve funkcije objedinjene su na istoj površini.
Korisnik dodiruje ikonu, fotografiju, slovo ili deo menija tačno na mestu na kojem je taj element prikazan. Senzorski sloj registruje položaj prsta, kontroler izračunava koordinate, a operativni sistem proverava šta se nalazi na tom delu ekrana.
Zbog toga ekran osetljiv na dodir nije samo pasivni displej. On istovremeno može biti izlazni uređaj jer prikazuje sliku, ulazni uređaj jer prima komande, kao i deo korisničkog interfejsa čiji se tasteri i kontrole menjaju u zavisnosti od aplikacije.
Na istom delu ekrana može se u jednom trenutku nalaziti slovo virtuelne tastature, zatim dugme za fotografisanje, kontrola za reprodukciju videa ili komanda u igri. Upravo ta prilagodljivost predstavlja jednu od najvećih prednosti ekrana na dodir.
Kako su nastali prvi ekrani na dodir?
Prevlačenje prstom po ekranu danas deluje prirodno, ali je razvoj ove tehnologije trajao decenijama.
Prvi računari nisu bili napravljeni za neposredno upravljanje dodirom. Podaci su unosili pomoću prekidača, bušenih kartica, tastatura, svetlosnih olovaka i drugih posebnih uređaja.
Ideja da korisnik jednostavno dotakne komandu prikazanu na ekranu bila je privlačna, ali je zahtevala precizne senzore, odgovarajuću elektroniku i softver koji može pravilno da protumači dodir.
Jedan od prvih poznatih kapacitivnih ekrana razvio je britanski inženjer Erik Artur Džonson, poznat i kao E. A. Džonson. Sredinom šezdesetih godina radio je na sistemu namenjenom kontroli vazdušnog saobraćaja u Velikoj Britaniji.
Njegovo rešenje moglo je da prepozna položaj prsta na površini, ali je bilo znatno jednostavnije od današnjih ekrana. Rani sistemi uglavnom su prepoznavali samo jednu tačku dodira i bili su namenjeni stručnim, vojnim ili industrijskim okruženjima.
CERN i praktična primena kapacitivnog ekrana
Značajan korak napravljen je početkom sedamdesetih godina u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja.
Inženjeri Frank Bek i Bent Stumpe razvili su kapacitivni ekran za upravljanje Super Proton Synchrotron akceleratorom. Sistem nije imao gustu mrežu senzora poput savremenog telefona, već ograničen broj unapred određenih dodirnih polja koja su služila kao virtuelna dugmad.
Kada je postrojenje počelo da radi 1976. godine, ekrani osetljivi na dodir korišćeni su u njegovoj kontrolnoj sobi. Time je potvrđeno da ova tehnologija može pouzdano da funkcionise u zahtevnom radnom okruženju, a ne samo kao laboratorijski eksperiment.
PLATO IV i ekran na dodir u obrazovanju
Tokom sedamdesetih godina razvijan je i obrazovni računarski sistem PLATO IV na Univerzitetu Ilinois.
Njegovi terminali koristili su plazma-ekran i mrežu infracrvenih zraka postavljenu ispred površine. Kada bi korisnik prstom prekinuo određeni horizontalni i vertikalni zrak, sistem je mogao da utvrdi približno mesto dodira.
PLATO IV nije merio pritisak niti električna svojstva prsta. Prepoznavao je mesto na kojem je prst presekao nevidljivu mrežu svetlosnih zraka.
Učenici i studenti mogli su dodirom da biraju odgovore, prolaze kroz lekcije i upravljaju obrazovnim sadržajem. Bio je to jedan od ranih primera praktične upotrebe dodirnog interfejsa među većim brojem korisnika.
Ekrani na dodir tokom osamdesetih i devedesetih
Tokom osamdesetih i devedesetih godina ekrani na dodir počeli su da se pojavljuju u većem broju komercijalnih proizvoda.
Koristili su se u:
- industrijskim kontrolnim sistemima
- informacionim terminalima
- kasama
- bankomatima
- medicinskoj opremi
- prenosivim računarima i elektronskim organizatorima
- prvim ličnim digitalnim pomoćnicima, odnosno PDA uređajima
Mnogi PDA uređaji i rani telefoni sa ekranom na dodir oslanjali su se na rezistivnu tehnologiju. Korisnik je morao da pritisne površinu prstom ili plastičnom olovkom, poznatom kao stilus.
Takvi ekrani omogućavali su unos rukopisa i izbor veoma sitnih komandi, ali nisu bili naročito pogodni za upravljanje samo prstima. Interfejsi su često izgledali kao umanjene verzije računarskih programa, sa malim menijima, poljima i ikonama.
Pametni telefoni i prelazak na upravljanje prstima
Najveća promena nije nastala samim pronalaskom ekrana na dodir, već povezivanjem nekoliko ključnih tehnologija:
- preciznih kapacitivnih senzora
- prepoznavanja više dodira
- dovoljno snažnih mobilnih procesora
- kvalitetnih ekrana
- operativnih sistema prilagođenih upravljanju prstima
Prvi iPhone, predstavljen 2007. godine, nije bio prvi telefon sa ekranom na dodir niti prvi uređaj sa multi-touch tehnologijom. Njegov značaj bio je u tome što je popularizovao veliki kapacitivni ekran i interfejs projektovan prvenstveno za upravljanje prstima.
Zumiranje fotografije razdvajanjem dva prsta, prevlačenje sadržaja i velika virtuelna tastatura pokazali su da fizička tastatura više nije neophodna većini korisnika.
Sličan pristup potom su prihvatili gotovo svi proizvođači pametnih telefona. Ekran na dodir postao je glavni način upravljanja telefonima, tabletima i brojnim drugim uređajima.
Kako zapravo radi ekran osetljiv na dodir?
Ispod zaštitnog stakla nalazi se sloj koji registruje dodir. Često se naziva digitalizator jer fizički kontakt pretvara u digitalni podatak koji uređaj može da obradi.
Pojednostavljeno, postupak obrade dodira odvija se kroz sledeće korake:
- Korisnik dodirne ekran.
- Senzorski sloj registruje promenu pritiska, električnog polja ili prekid svetlosnog zraka.
- Kontroler izračunava koordinate dodira.
- Operativni sistem proverava koji se element nalazi na tim koordinatama.
- Aplikacija izvršava odgovarajuću komandu.
Ako dodirnete ikonu kamere, senzorski sloj ne zna šta kamera predstavlja. On samo prijavljuje da je dodir zabeležen na određenom mestu. Operativni sistem zatim utvrđuje da se na toj poziciji nalazi ikona kamere i pokreće odgovarajuću aplikaciju.
Koje vrste ekrana na dodir postoje?
Nisu svi ekrani osetljivi na dodir napravljeni na isti način. Razlikuju se po načinu prepoznavanja dodira, preciznosti, otpornosti, ceni i predviđenoj nameni.
Dve najpoznatije vrste su rezistivni i kapacitivni ekrani, ali postoje i infracrveni, optički i drugi sistemi.
Rezistivni ekrani reaguju na pritisak
Rezistivni ekran sastoji se od dva tanka provodljiva sloja razdvojena veoma malim prostorom.
Kada korisnik pritisne površinu, gornji sloj se savija i dodiruje donji. Nastaje električni kontakt, a uređaj na osnovu promene napona izračunava mesto pritiska.
Rezistivni ekran može da radi sa:
- prstom
- običnom plastičnom olovkom
- noktom
- rukavicom
- drugim predmetom koji dovoljno pritisne površinu
Zbog toga se dugo koristio na PDA uređajima, starijim telefonima, GPS navigacijama, kasama i industrijskoj opremi.
Njegove prednosti su relativno jednostavna konstrukcija i mogućnost rada sa različitim predmetima. Nedostaci su potreba za fizičkim pritiskom, slabija osetljivost i ograničena podrška za pouzdano prepoznavanje više dodira istovremeno.
Površina rezistivnog ekrana mora blago da se savije, pa može delovati mekše od staklene površine savremenog telefona.
Kapacitivni ekrani reaguju na promenu električnog polja
Kapacitivni ekran koristi električna svojstva ljudskog tela.
Ispod staklene površine nalazi se providan provodljivi sloj ili mreža elektroda. Kada prst dodirne ekran, menja električno polje na tom mestu. Kontroler registruje promenu i izračunava položaj dodira.
Često se pojednostavljeno kaže da prst „uzima” mali deo električnog naboja. Preciznije objašnjenje je da kontakt prsta menja kapacitivnost, odnosno raspored električnog naboja u senzorskoj mreži.
Kapacitivni ekrani koriste se na većini savremenih telefona i tableta zato što su osetljivi, precizni, pogodni za upravljanje prstima, sposobni da prate više dodira, zaštićeni čvrstom staklenom površinom i pogodni za gestove kao što su prevlačenje i zumiranje.
Njihovo ograničenje je to što obična plastična olovka uglavnom ne radi. Potreban je prst, kapacitivna olovka ili odgovarajuća aktivna digitalna olovka.
Obične debele rukavice takođe mogu sprečiti registraciju dodira jer izoluju prst od ekrana. Rukavice sa provodljivim vlaknima na vrhovima omogućavaju stvaranje promene koju senzor može da prepozna.
Šta je projektovani kapacitivni ekran?
Većina savremenih telefona koristi projektovanu kapacitivnu tehnologiju, koja se često označava kao PCAP ili P-CAP.
Ispod stakla nalazi se gusta mreža veoma tankih provodnika. Oni formiraju veliki broj tačaka čiju kapacitivnost kontroler neprekidno prati.
Kada korisnik spusti prst, promena se registruje na više okolnih elektroda. Uređaj iz tih podataka izračunava položaj, veličinu i kretanje dodira.
Ovakav sistem omogućava telefonu da razlikuje kratak dodir, duži pritisak, prevlačenje, brzo prevlačenje, dodir sa više prstiju, približavanje i udaljavanje dva prsta, okretanje sadržaja i složene gestove u aplikacijama i igrama.
Infracrveni ekrani koriste mrežu svetlosnih zraka
Infracrveni ekran ima niz svetlosnih predajnika i prijemnika postavljenih uz ivice.
Oni formiraju nevidljivu mrežu horizontalnih i vertikalnih infracrvenih zraka. Kada prst ili predmet prekine određene zrake, kontroler utvrđuje mesto dodira.
Prednost ovog sistema je to što predmet ne mora da bude provodljiv. Ekran može da reaguje na prst, rukavicu, plastičnu olovku ili drugi neprovidan predmet.
Infracrvena tehnologija češće se koristi na velikim interaktivnim tablama, informacionim ekranima i industrijskim uređajima nego na mobilnim telefonima.
Optički ekrani koriste kamere i senzore
Veliki interaktivni displeji mogu koristiti kamere ili optičke senzore postavljene uz ivice okvira.
Sistem prati položaj prsta ili olovke u odnosu na ekran. Softver analizira podatke i određuje gde je površina dodirnuta.
Ovakva rešenja pogodna su za školske interaktivne table, konferencijske sale, prezentacione sisteme, velike informacione terminale, kao i izložbene i prodajne prostore.
Površinski akustični i drugi sistemi
Postoje i ekrani koji koriste ultrazvučne ili površinske akustične talase.
Kod ovih sistema talasi se kreću preko površine stakla. Kada prst dodirne ekran, deo talasa se apsorbuje ili menja, što uređaju omogućava da izračuna mesto kontakta.
Takve tehnologije češće se koriste u specijalizovanim uređajima nego u telefonima. Njihova primena zavisi od potrebne veličine, preciznosti, otpornosti i uslova rada.
Šta je multi-touch?
Multi-touch označava mogućnost da ekran registruje dva ili više dodira istovremeno.
Stariji ekrani uglavnom su prepoznavali samo jednu tačku. Kada bi korisnik spustio dva prsta, uređaj je mogao da prijavi samo jedan dodir, netačnu srednju poziciju ili potpuno izgubi praćenje.
Multi-touch omogućava gestove koji se danas podrazumevaju:
- širenje dva prsta radi uvećavanja
- skupljanje prstiju radi umanjivanja
- okretanje mape ili fotografije
- kucanje sa više prstiju
- upravljanje složenim igrama
- crtanje i pomeranje više elemenata
- sviranje virtuelnih instrumenata
Tehnologija prepoznavanja više dodira postojala je pre savremenih pametnih telefona. Njena masovna primena postala je moguća kada su hardver, operativni sistemi i aplikacije počeli zajednički da podržavaju takav način upravljanja.
Da li je Apple izumeo ekran na dodir?
Ne, ekrani na dodir postojali su decenijama pre prvog iPhonea.
Koristili su se u istraživačkim ustanovama, industriji, obrazovanju, bankomatima, kasama, računarima, navigacionim uređajima i PDA uređajima.
Appleov doprinos bio je u popularizaciji telefona sa velikim kapacitivnim multi-touch ekranom i softverom koji je od početka bio projektovan za upravljanje prstima.
Pre toga su mnogi telefoni sa ekranom na dodir koristili stilus, određeni broj fizičkih tastera ili interfejs preuzet sa računara. iPhone je pokazao da gotovo ceo prednji deo uređaja može da bude ekran, dok se komande pojavljuju samo kada su potrebne.
Kako ekran razlikuje dodir, prevlačenje i duži pritisak?
Ekran prvenstveno šalje podatke o položaju i kretanju prsta. Softver zatim odlučuje o kakvoj komandi je reč.
Kratak dodir
Ako prst kratko dodirne površinu i odmah se podigne, sistem to obično tumači kao izbor ikone, dugmeta ili stavke.
Duži pritisak
Ako prst ostane na istom mestu određeno vreme, sistem može da otvori dodatni meni, omogući pomeranje ikone ili prikaže druge opcije.
Prevlačenje
Ako se položaj prsta menja dok je u kontaktu sa ekranom, sistem registruje smer, brzinu i dužinu kretanja. Tako se pomeraju stranice, fotografije i liste.
Brzo prevlačenje
Ako se prst brzo pomeri i podigne, sadržaj može da nastavi da se kreće zahvaljujući softverskoj simulaciji inercije.
Gest sa dva ili više prstiju
Kada je zabeleženo više tačaka, softver prati njihov međusobni položaj. Ako se prsti razdvajaju, sadržaj se obično uvećava. Ako se približavaju, sadržaj se umanjuje.
Da li ekran meri jačinu pritiska?
Običan kapacitivni ekran prvenstveno prepoznaje položaj i površinu dodira, a ne silu kojom korisnik pritiska staklo.
Pojedini uređaji imaju dodatne senzore ili koriste aktivne olovke koje mogu da mere različite nivoe pritiska. To je posebno korisno pri crtanju i pisanju, jer jači pritisak može da proizvede deblju ili tamniju liniju.
Duži pritisak na ikonu nije isto što i jači pritisak. U tom slučaju telefon samo meri koliko dugo je prst ostao na istom mestu.
Kako telefon sprečava slučajne dodire?
Savremeni uređaji ne prihvataju svaki zabeleženi kontakt kao namernu komandu. Softver pokušava da proceni šta korisnik zaista želi da uradi.
Sistem može da analizira veličinu dodirnute površine, položaj dodira, trajanje kontakta, brzinu i pravac kretanja, broj dodirnih tačaka, stanje senzora blizine, položaj i ugao uređaja, kao i prisustvo aktivne olovke.
Tokom telefonskog razgovora senzor blizine obično gasi ekran kada telefon prinesete uhu. Time se sprečava da obraz slučajno pritiska dugmad.
Kod uređaja koji podržavaju digitalnu olovku koristi se i funkcija odbacivanja dlana, poznata kao „palm rejection”. Ona omogućava korisniku da osloni šaku na ekran dok piše, bez stvaranja neželjenih komandi.
Zašto obična plastična olovka ne radi na telefonu?
Kapacitivni ekran očekuje promenu električnog polja. Obična plastika ne provodi elektricitet i zato njen dodir uglavnom ne može da izazove promenu koju će senzor prepoznati.
Kapacitivne olovke imaju provodljiv vrh koji oponaša električno ponašanje prsta. Najjednostavniji modeli imaju relativno širok i mekan vrh.
Aktivne digitalne olovke rade drugačije. One mogu da komuniciraju sa posebnim senzorskim slojem u uređaju i prenose dodatne podatke kao što su tačan položaj vrha, nivo pritiska, ugao držanja, pritisak pomoćnog tastera i približavanje olovke ekranu.
Takva olovka mora biti kompatibilna sa konkretnim telefonom ili tabletom. Nije dovoljno da uređaj samo ima kapacitivni ekran.
Zašto ekran ne reaguje kada nosimo rukavice?
Obične zimske rukavice izoluju prst od površine ekrana. Promena kapacitivnosti tada je preslaba da bi je senzor pouzdano registrovao.
Moguća rešenja su:
- rukavice sa provodljivim vlaknima na vrhovima prstiju
- kapacitivna olovka
- režim povećane osetljivosti ekrana, ako ga uređaj podržava
- korišćenje fizičkih tastera ili glasovnih komandi
Režim povećane osetljivosti može pomoći sa tanjim rukavicama, ali ne garantuje rad sa svakim materijalom.
Zašto voda zbunjuje kapacitivni ekran?
Kapljice vode menjaju električne uslove na površini stakla. Ekran ih može protumačiti kao dodir, više istovremenih dodira ili kao nejasan signal koji ne može pravilno da obradi.
Telefon tada može da ignoriše komande, registruje dodir na pogrešnom mestu, samostalno pomera sadržaj, kuca pogrešna slova, otvara aplikacije ili prekine praćenje prsta.
To ne znači nužno da je ekran pokvaren. Površinu treba obrisati i osušiti pre nastavka korišćenja.
Čak i telefon deklarisan kao otporan na vodu može imati problema sa upravljanjem dok je ekran mokar. Otpornost na prodor vode i sposobnost pravilnog prepoznavanja mokrog prsta nisu isto.
Zašto ekran ponekad ne reaguje pravilno?
Loš odziv ne znači uvek da je digitalizator fizički oštećen. Problem mogu izazvati i prljavština, vlaga, zaštitno staklo ili zastoj u radu softvera.
Prljava ili masna površina
Masnoća, prašina i ostaci kozmetike mogu otežati precizan rad, naročito kada je ekran mokar ili kada korisnik nosi rukavice. Površinu treba obrisati čistom i suvom krpom od mikrofibera.
Loše postavljeno zaštitno staklo
Debelo, napuklo, odlepljeno ili nepravilno postavljeno zaštitno staklo može smanjiti osetljivost, posebno uz ivice. Problem mogu predstavljati i vazdušni džepovi, prašina ispod zaštite ili neodgovarajući oblik stakla.
Softversko zastajkivanje
Ako se aplikacija ili ceo operativni sistem ukoči, može izgledati kao da ekran više ne reaguje. Ponovno pokretanje uređaja može pokazati da je senzorski sloj ispravan, a da je uzrok bio privremeni softverski problem.
Preopterećen ili pregrejan uređaj
Telefon može usporiti ako je pregrejan, ako mu nedostaje slobodne memorije ili ako neka aplikacija prekomerno opterećuje sistem. Dodir se tada registruje, ali se komanda izvršava sa zakašnjenjem.
Fizičko oštećenje
Pad, savijanje kućišta, prodor vlage ili jak pritisak na ekran mogu oštetiti digitalizator, konektor ili druge unutrašnje delove.
Posledice mogu biti mrtve zone, povremeno gubljenje dodira, neprecizno kucanje, linije na slici, fantomski dodiri ili potpuni prestanak rada senzora.
Nekvalitetno ugrađen zamenski ekran
Zamenski modul slabijeg kvaliteta može imati lošiju preciznost, slabiji odziv uz ivice ili izraženije kašnjenje. Problem mogu izazvati i nepravilno postavljen konektor, pritisak kućišta na modul ili neusklađenost zamenskog dela sa uređajem.
Šta su fantomski dodiri?
Fantomski dodir, poznat i kao „ghost touch”, nastaje kada uređaj registruje komande iako korisnik nije dodirnuo ekran.
Telefon tada može samostalno da otvara aplikacije, kuca znakove, pomera stranicu, bira komande, prekida pozive ili menja podešavanja.
Mogući uzroci su oštećen digitalizator, vlaga, neispravno ili napuklo zaštitno staklo, loše ugrađen zamenski ekran, pritisak deformisanog kućišta, problem sa konektorom, električne smetnje tokom punjenja, neispravan ili nekvalitetan punjač, ili softverska greška.
Ako se fantomski dodiri pojavljuju isključivo dok je telefon priključen na punjač, prvo treba proveriti adapter, kabl i drugu utičnicu. To može ukazivati na električne smetnje, ali nije siguran dokaz da je punjač jedini uzrok.
Ako problem postoji i kada telefon nije priključen na napajanje, verovatniji su kvar digitalizatora, prodor vlage ili drugi hardverski problem.
Da li zaštitno staklo smanjuje osetljivost?
Kvalitetno i pravilno postavljeno zaštitno staklo uglavnom ne bi trebalo primetno da utiče na rad ekrana.
Problemi se češće javljaju ako je zaštita predebala, neodgovarajuća za konkretan model, napukla, odlepljena uz ivice, loše postavljena, zaprljana sa unutrašnje strane ili napravljena od materijala slabijeg kvaliteta.
Pojedini telefoni imaju podešavanje koje povećava osetljivost ekrana kada se koristi zaštitno staklo. Ova opcija može pomoći, ali ne može da ispravi loše naleganje ili nekompatibilnu zaštitu.
Zaštitno staklo može umanjiti rizik od ogrebotina i preuzeti deo energije slabijeg udarca. Ipak, ono ne garantuje da ekran neće pući pri padu, posebno ako uređaj udari ivicom ili se kućište deformiše.
Kako pravilno čistiti ekran?
Za redovno čišćenje najbezbednija je meka krpa od mikrofibera.
Pre čišćenja treba primeniti sledeće korake:
- Isključiti uređaj ili zaključati ekran.
- Isključiti punjač i dodatnu opremu.
- Ukloniti grube čestice koje mogu izgrebati staklo.
- Koristiti blage pokrete, bez jakog pritiskanja.
Agresivna sredstva za staklo, abrazivni preparati i jake hemikalije mogu oštetiti zaštitni sloj na površini.
Mnogi telefoni imaju oleofobni premaz koji smanjuje zadržavanje masnoće i olakšava klizanje prsta. Taj sloj se vremenom prirodno troši, a neodgovarajuća sredstva mogu ubrzati njegovo propadanje.
Tečnost ne treba nanositi direktno na telefon. Ako je potrebno blago vlaženje, treba navlažiti krpu, a ne prskati ekran.
Displej, staklo i digitalizator nisu isto
Prednja strana savremenog telefona obično se sastoji od više slojeva: zaštitnog stakla, senzorskog sloja za dodir, displeja koji prikazuje sliku, optičkog lepka, polarizacionih i drugih pomoćnih slojeva, kao i pratećih kablova i elektronike.
Displej je zadužen za sliku. Digitalizator registruje dodir, dok spoljašnje staklo štiti unutrašnje slojeve. Zbog toga su mogući različiti kvarovi.
Slika postoji, ali dodir ne radi
U tom slučaju displej može biti ispravan, dok su digitalizator, konektor ili upravljačka elektronika oštećeni.
Dodir radi, ali nema pravilne slike
Telefon može reagovati na komande, vibrirati ili proizvoditi zvuk, dok je displej crn, ima linije, mrlje ili nepravilne boje.
Staklo je puklo, ali slika i dodir rade
Moguće je da je oštećen samo spoljašnji sloj. Ipak, nastavak korišćenja nosi rizik od posekotina, prodora vlage i daljeg širenja pukotine.
Kod mnogih savremenih telefona staklo, digitalizator i displej fabrički su zalepljeni u jedan modul. Zbog toga servisi često menjaju kompletan sklop čak i kada je vidljivo oštećen samo jedan deo.
OLED, LCD i kapacitivni ekran nisu ista stvar
OLED, LCD i IPS opisuju način na koji ekran stvara i prikazuje sliku. Kapacitivni, rezistivni i infracrveni nazivi opisuju način na koji uređaj registruje dodir.
Telefon zato može istovremeno imati OLED panel za prikaz slike, projektovani kapacitivni sloj za registrovanje dodira i zaštitno staklo na površini.
Kvalitet slike i kvalitet registracije dodira povezani su u istom uređaju, ali predstavljaju različite tehničke osobine.
Prednosti ekrana osetljivih na dodir
Upotreba ekrana na dodir donosi sledeće prednosti:
- Jednostavno i neposredno upravljanje: Korisnik dodiruje komandu tačno tamo gde je vidi. Početnicima je to često lakše nego pomeranje pokazivača mišem ili pamćenje funkcija velikog broja tastera.
- Prilagodljiv korisnički interfejs: Softverska dugmad mogu da menjaju veličinu, položaj, boju i funkciju. Svaka aplikacija može prikazati samo komande koje su u tom trenutku potrebne.
- Veći prostor za prikaz: Uklanjanje velike fizičke tastature omogućilo je da gotovo cela prednja strana telefona postane ekran.
- Podrška za gestove: Prevlačenje, zumiranje, okretanje i drugi pokreti omogućavaju prirodno upravljanje fotografijama, mapama, dokumentima i igrama.
- Brz izbor sadržaja: Kod mnogih zadataka dodir je brži od traženja odgovarajućeg fizičkog tastera. To naročito važi za velike ikone, jednostavne menije i informacione terminale.
- Lakše održavanje spoljne površine: Ravna staklena površina obično se lakše briše od tastature sa velikim brojem tastera, udubljenja i otvora.
Mane i ograničenja ekrana na dodir
I pored mnogobrojnih prednosti, postoje i jasni nedostaci:
- Osetljivost na padove: Velika staklena površina može pući pri padu. Zamena kompletnog modula često predstavlja jedan od skupljih kvarova na telefonu.
- Nema jasnog fizičkog osećaja tastera: Korisnik ne može uvek bez gledanja da utvrdi gde se komanda nalazi. Vibracija i zvuk mogu pružiti povratnu informaciju, ali ne mogu potpuno da zamene fizički taster.
- Otisci i prljavština: Dodirivanje ostavlja masnoću, otiske i tragove. To je posebno izraženo na javnim terminalima i uređajima koje koristi više osoba.
- Problemi sa vodom i rukavicama: Mokar ekran može pogrešno registrovati dodire, dok obične rukavice često sprečavaju rad kapacitivnog senzora.
- Manja preciznost prsta: Vrh prsta znatno je širi od pokazivača miša ili tanke olovke. Sitna dugmad i gusto raspoređene komande zato mogu biti teške za korišćenje.
- Rad bez gledanja je otežan: Fizički taster može da se pronađe dodirom. Virtuelno dugme menja položaj i uglavnom zahteva da korisnik gleda u ekran.
- Pristupačnost zavisi od softvera: Ekran bez fizičkih tastera može biti težak za osobe sa oštećenjem vida ili ograničenom pokretljivošću. Čitači ekrana, glasovne komande, uvećanje prikaza, podešavanje kontrasta i druge funkcije pristupačnosti mogu znatno olakšati upotrebu.
Šta ekrani na dodir znače za svakodnevni život u Srbiji?
Za većinu korisnika u Srbiji i regionu ekran na dodir prvenstveno znači pametni telefon. Ipak, ista tehnologija koristi se na sve većem broju mesta.
Možemo je sresti na bankomatima, redomatima u bankama i javnim ustanovama, kasama za samousluživanje, terminalima za poručivanje hrane, automobilskim multimedijalnim sistemima, navigacionim uređajima, interaktivnim školskim tablama, medicinskim uređajima, industrijskim mašinama, informacionim kioscima i kućnim aparatima.
Za mlađe korisnike dodir je često prvi način susreta sa računarom. Dete može da pomeri predmet ili otvori aplikaciju pre nego što nauči da koristi miš i tastaturu.
Starijim korisnicima velike ikone mogu olakšati pristup pozivima, porukama, fotografijama i video-razgovorima. Međutim, sitni elementi, skriveni gestovi i nedostatak fizičkih tastera mogu predstavljati problem, pa je korisno povećati veličinu teksta i ikona.
Ekrani na dodir mogu ubrzati mnoge postupke na javnim terminalima, ali njihova praktičnost zavisi od kvaliteta korisničkog interfejsa. Loše raspoređena dugmad, sitan tekst i nejasna uputstva otežavaju upotrebu bez obzira na kvalitet samog senzora.
Kako proveriti ekran polovnog telefona?
Pri kupovini polovnog telefona nije dovoljno pogledati samo da li postoji slika i da li je staklo čitavo. Digitalizator može imati mrtve zone čak i kada spolja nema vidljivih oštećenja.
Preporučuje se provera kroz sledeće korake:
- Prevucite prst preko cele površine: Otvorite aplikaciju za crtanje i povucite neprekidne linije preko celog ekrana, uključujući uglove i ivice. Ako se linija prekida na istom mestu, moguće je da postoji mrtva zona.
- Proverite tastaturu: Otvorite virtuelnu tastaturu i pritisnite sva slova, brojeve i znakove. Posebno proverite tastere uz levu i desnu ivicu.
- Testirajte multi-touch: Otvorite fotografiju ili mapu i pokušajte da je uvećate i umanjite sa dva prsta. Nepravilan rad može ukazivati na problem sa praćenjem više dodira.
- Proverite rad tokom punjenja: Priključite telefon na punjač i posmatrajte da li se pojavljuju fantomski dodiri ili neprecizno kucanje.
- Proverite položaj zaštitnog stakla: Ako je zaštita napukla, odlepljena ili puna mehurića, može prikriti stvarno stanje površine i uticati na rad.
- Obratite pažnju na zamenski ekran: Ako je ekran već menjan, proverite osvetljenje, boje, preciznost dodira, odziv uz ivice i kvalitet ugradnje. Zamenski deo može raditi, ali ne mora imati isti kvalitet kao originalni modul.
Najčešće greške i zablude
Postoji niz zabluda vezanih za funkcionisanje ove tehnologije:
- „Svaki ekran na dodir radi na pritisak”: Ne radi svaki. Rezistivni ekran registruje fizički pritisak, dok savremeni kapacitivni ekran prepoznaje promenu električnog polja.
- „Što jače pritisnem, telefon će bolje reagovati”: Jače pritiskanje uglavnom ne pomaže na kapacitivnom ekranu. Za registraciju je dovoljan blag kontakt prsta sa površinom. Ako telefon ne reaguje, uzrok može biti voda, prljavština, zaštitno staklo, softversko zastajkivanje ili kvar. Snažno pritiskanje može dodatno opteretiti staklo i konstrukciju uređaja.
- „Voda na ekranu znači da je telefon pokvaren”: Ne mora da znači. Voda može privremeno zbuniti kapacitivni senzor. Ekran treba obrisati i osušiti, a zatim ponovo proveriti njegov rad.
- „Vodootporan telefon mora normalno da radi pod vodom”: Ne mora. Otpornost na prodor vode ne znači da će ekran pouzdano prepoznavati prste dok je mokar ili potopljen.
- „OLED i ekran na dodir su ista tehnologija”: Nisu. OLED je tehnologija prikazivanja slike, dok kapacitivni ili rezistivni sloj registruje dodir.
- „Svaka olovka radi na svakom telefonu”: Ne radi. Obična kapacitivna olovka može da oponaša prst, ali aktivne olovke zahtevaju odgovarajuću hardversku i softversku podršku.
- „Ako staklo nije puklo, ekran je sigurno ispravan”: Ne mora da znači. Digitalizator, konektor ili unutrašnji displej mogu biti oštećeni iako spoljašnja površina izgleda čitavo.
- „Ako telefon divlja na punjaču, ekran je pokvaren”: Ne mora da znači. Električne smetnje iz nekvalitetnog ili neispravnog punjača mogu izazvati neprecizan rad. Uzrok ipak mogu biti i ekran, konektor, vlaga ili drugi kvarovi.
- „Apple je izumeo ekran na dodir”: Nije. Tehnologija je razvijana i korišćena decenijama pre iPhonea. Apple je pomogao da veliki kapacitivni multi-touch ekran postane standard na pametnim telefonima.
Šta proveriti pre odlaska u servis?
Pre nego što zaključite da je ekran pokvaren, možete pokušati nekoliko osnovnih provera:
- Očistite i osušite površinu: Koristite čistu mikrofiber krpu. Masnoća, vlaga i prašina mogu izazvati neprecizan rad.
- Ponovo pokrenite uređaj: Restart može rešiti privremeno zastajkivanje aplikacije ili operativnog sistema.
- Skinite sumnjivo zaštitno staklo: Ako je zaštita napukla, odlepljena ili nepravilno postavljena, privremeno je uklonite i ponovo testirajte ekran.
- Isključite punjač: Ako se problem javlja tokom punjenja, proverite rad bez priključenog kabla. Zatim, ako je moguće, probajte drugi kvalitetan i kompatibilan punjač.
- Proverite da li problem postoji u svim aplikacijama: Ako se nepravilan dodir javlja samo u jednoj aplikaciji, uzrok može biti u toj aplikaciji, a ne u hardveru.
- Testirajte celu površinu: Koristite aplikaciju za crtanje ili ugrađeni dijagnostički alat, ako ga uređaj ima. Povucite linije kroz sve delove ekrana.
- Proverite vidljiva oštećenja i tragove vlage: Pukotine, odvajanje ekrana od kućišta, deformacija rama ili tragovi vlage ukazuju na mogući hardverski problem.
U servis treba otići ako postoje stalne mrtve zone, ponavljajući fantomski dodiri, odvajanje modula, oštećena slika ili potpuni prestanak reagovanja.
Kako čuvati ekran osetljiv na dodir?
Ekran nije potrebno snažno pritiskati. Savremeni kapacitivni senzori napravljeni su da registruju lagan dodir.
Za duži radni vek uređaja korisno je pridržavati se sledećih pravila:
- koristiti masku koja štiti ivice telefona
- postaviti kvalitetno i odgovarajuće zaštitno staklo
- ne nositi telefon u istom džepu sa ključevima i tvrdim predmetima
- ne izlagati uređaj jakom pritisku
- ne ostavljati telefon na veoma visokoj temperaturi
- odmah obrisati vlagu
- koristiti odgovarajući punjač i kabl
- čistiti ekran mekom krpom
- izbegavati agresivna sredstva za čišćenje
- ne koristiti uređaj ako se baterija naduvala i podigla ekran
Naduvena baterija može gurati ekran iz kućišta, deformisati modul i predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik. U takvoj situaciji uređaj ne treba pritiskati niti nastavljati sa punjenjem, već ga treba odneti u servis.
Šta korisnik treba da zapamti
Ekran osetljiv na dodir radi tako što poseban senzorski sloj registruje mesto kontakta, a uređaj zatim te podatke pretvara u komandu.
Savremeni telefoni uglavnom koriste projektovane kapacitivne ekrane. Oni su brzi, precizni i podržavaju više dodira, ali njihov rad mogu poremetiti voda, obične rukavice, loše zaštitno staklo, električne smetnje i fizička oštećenja.
Displej koji prikazuje sliku i digitalizator koji prima dodir nisu ista komponenta, iako su kod mnogih uređaja spojeni u jedan modul. Zbog toga popravka može zahtevati zamenu celog sklopa čak i kada je oštećen samo jedan sloj.
Ako ekran ne reaguje, prvo ga treba očistiti i osušiti, ponovo pokrenuti uređaj, proveriti zaštitno staklo i isključiti punjač. Stalne mrtve zone, odvajanje ekrana i fantomski dodiri koji se ponavljaju uglavnom zahtevaju pregled u servisu.
Pitanja i odgovori
Kako radi ekran osetljiv na dodir?
Ekran osetljiv na dodir koristi senzorski sloj koji registruje položaj prsta ili drugog predmeta. Kontroler pretvara taj podatak u koordinate, a operativni sistem ih povezuje sa komandam prikazanom na tom mestu.
Koji tip ekrana na dodir koriste savremeni telefoni?
Savremeni telefoni uglavnom koriste projektovane kapacitivne ekrane. Oni registruju promenu električnog polja izazvanu dodirom prsta i mogu istovremeno da prate više dodirnih tačaka.
Zašto ekran telefona ne reaguje kada nosim rukavice?
Kapacitivni ekran obično ne reaguje na obične zimske rukavice jer one izoluju prst i sprečavaju potrebnu električnu promenu. Mogu pomoći rukavice sa provodljivim vrhovima ili režim povećane osetljivosti, ako ga telefon podržava.
Da li zaštitno staklo smanjuje osetljivost ekrana?
Zavisi. Kvalitetno i pravilno postavljeno zaštitno staklo uglavnom ne utiče primetno na rad. Predebelo, napuklo, odlepljeno ili neodgovarajuće staklo može otežati prepoznavanje dodira, naročito uz ivice.
Da li voda može da ošteti ekran na dodir?
Da, prodor vode može oštetiti unutrašnje komponente, posebno ako uređaj nema odgovarajuću otpornost. Čak i bez prodora u kućište, kapljice na površini mogu privremeno izazvati pogrešne ili fantomske dodire.
Zašto telefon sam pritiska komande?
Fantomski dodiri mogu nastati zbog vlage, oštećenog digitalizatora, deformisanog kućišta, loše ugrađenog zamenskog ekrana ili električnih smetnji tokom punjenja. Ako se problem javlja samo na punjaču, treba proveriti adapter, kabl i utičnicu, ali ne treba automatski isključiti mogućnost kvara ekrana.
Da li jako pritiskanje pomaže kada ekran ne reaguje?
Ne, jače pritiskanje uglavnom ne pomaže na kapacitivnim ekranima savremenih telefona. Ekran je napravljen da reaguje na blag kontakt, dok snažan pritisak može dodatno opteretiti staklo i unutrašnji modul.
Koja je razlika između OLED ekrana i kapacitivnog ekrana?
OLED je tehnologija koja prikazuje sliku, dok kapacitivni sloj registruje dodir. Savremeni telefon može imati OLED panel i projektovani kapacitivni digitalizator spojene u isti fabrički modul.
