Kratak odgovor: Google je na stečajnoj aukciji ponudio 10 miliona dolara za veliki deo internih poslovnih podataka i softvera Spirit Airlinesa, sa namerom da ih koristi za razvoj proizvoda i treniranje AI modela. Ne kupuje klasičnu bazu klijenata: profili 97,5 miliona putnika, podaci članova programa lojalnosti, telefonski brojevi, snimci korisničkih poziva i druge baze sa ličnim podacima izričito su isključeni iz prodaje. Paket, međutim, obuhvata oko 100 miliona internih mejlova, 500 miliona Microsoft Teams stavki, poslovne i operativne baze, IT prijave i zahteve, milione finansijskih i radnih zapisa i oko 30 miliona linija izvornog koda.
Posao još uvek nije zvanično završen. Google je pobedio na aukciji ponudom od 10 miliona dolara, ispred AI kompanije Mercor koja je ponudila 7,5 miliona, ali prodaja i dalje čeka odobrenje američkog stečajnog suda. Ročište je zbog prigovora sindikata kabinskog osoblja pomereno na 9. septembar 2026. godine. U međuvremenu se pojavila i AI kompanija Micro1 sa zakasnelom ponudom od 12,5 miliona dolara.
Cela priča zato otvara mnogo zanimljivije pitanje od toga ko će na kraju dobiti Spiritovu digitalnu arhivu: koliko podaci zapravo vrede?
Aviokompanija je nestala, ali njeni podaci nisu
Spirit Airlines je 2. maja 2026. godine započeo kontrolisano gašenje poslovanja i otkazao sve letove. Kompanija se već nalazila u američkom stečajnom postupku reorganizacije poznatom kao Chapter 11, koji kompanijama omogućava da pokušaju da reorganizuju dugove i poslovanje pod nadzorom suda. Nakon što Spirit nije uspeo da obezbedi održivo finansiranje i nastavi poslovanje, počela je prodaja preostale imovine.
Kada propadne aviokompanija, prvo pomislimo na avione, hangare, aerodromske slotove, rezervne delove, kancelarije i drugu fizičku imovinu. Spirit je, međutim, iza sebe ostavio još nešto: decenije digitalnih tragova o tome kako je kompanija poslovala. Tu su razgovori zaposlenih, promene cena, tehnički problemi, radni nalozi, refundacije, programski kod, finansijske projekcije, rasporedi zaposlenih, kvarovi, IT prijave i njihova rešenja.
Ispostavilo se da je takva istorija dovoljno vredna da se za nju nadmeću kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju. Googleova pobednička ponuda iznosila je 10 miliona dolara, dok je Mercor ostao rezervni kupac sa ponudom od 7,5 miliona dolara. Google je potvrdio da bi podatke koristio za razvoj proizvoda i treniranje AI modela.
Šta Google konkretno dobija za 10 miliona dolara?
Nazvati ovo jednostavno „bazom podataka Spirit Airlinesa“ ne opisuje najbolje razmere paketa. Sudska dokumentacija daje prilično detaljan pregled digitalne imovine koju Google želi da preuzme:
- Interni mejlovi: 100 miliona
- Nalozi elektronske pošte: 80.000
- Microsoft Teams sadržaj: 500 miliona stavki
- OneDrive stavke: 17,08 miliona
- SharePoint stavke: 20,58 miliona
- IT prijave i zahtevi za podršku: 667.563
- Skladišta izvornog koda (repozitorijumi): 516
- Izvorni kod: oko 30 miliona linija
- Git istorija izmena koda: 372.585 izmena
- Zahtevi za pregled i spajanje koda (pull requests): 43.170
- Evidencija zaposlenih: 175.658 zapisa
- Evidencija obračuna zarada: 3,43 miliona zapisa
- Evidencija radnog vremena: 1,09 miliona zapisa
- Praćenje cena konkurentskih letova: 7,25 milijardi zapisa
- PNR zapisi o rezervacijama: oko 190,31 miliona
- Transakcioni zapisi: oko 7,51 milijardu
Pored toga, spisak obuhvata finansijske modele i prognoze, račune, narudžbenice, podatke o gorivu, održavanju aviona, rezervnim delovima, rasporedu posada, poremećajima letova, cenama karata, refundacijama, vaučerima, ugovorima, internim aplikacijama i razvojnim alatima.
Google ne bi dobio samo završne verzije programa. Paket uključuje Git istoriju, odnosno trag o tome kako se programski kod menjao tokom vremena, zajedno sa opisima izmena, autorima i vremenom kada su napravljene. Tu su i prijave softverskih grešaka, diskusije, rezultati automatskih testova i podaci iz CI/CD sistema.
Za treniranje AI sistema to može biti posebno zanimljivo. Završni programski kod pokazuje kako izgleda rešenje, dok istorija izmena, prijava problema i diskusija može da pokaže kako se do tog rešenja došlo.
Zašto bi Googleu trebalo 100 miliona mejlova?
Veliki jezički modeli trenirani su na ogromnim količinama knjiga, web stranica, programskog koda, enciklopedija, foruma i drugih dostupnih sadržaja. Veliki deo kvalitetnog javno dostupnog materijala već je korišćen u razvoju različitih AI sistema, pa kompanije traže i druge izvore podataka koji se ne mogu jednostavno prikupiti sa otvorenog interneta.
Tu interni poslovni podaci imaju posebnu vrednost. Internet veoma dobro pokazuje šta ljudi objavljuju, ali mnogo slabije pokazuje kako kompanije zaista funkcionišu iznutra.
Možemo, na primer, pronaći tekst koji objašnjava kako aviokompanije određuju cenu karata. Mnogo je teže pronaći kompletan niz stvarnih podataka koji pokazuje šta se dogodilo pre promene cene, ko je primetio problem, koji su podaci analizirani, kakva je odluka doneta i šta se dogodilo posle nje. Spiritova arhiva potencijalno omogućava proučavanje upravo takvih veza.
Jedan mogući niz izgleda ovako: problem u aplikaciji → IT prijava → interna diskusija → analiza problema → promena izvornog koda → testiranje → nova verzija programa → rezultat.
Drugi bi mogao biti: rast cene goriva → finansijska analiza → promena rasporeda letova → prilagođavanje cena → broj rezervacija → refundacije → poslovni rezultat.
Ne znamo da li će Google konkretne Spiritove podatke povezivati upravo na taj način jer to nije javno navedeno. Ipak, mogućnost proučavanja stvarnih poslovnih procesa jedan je od razloga zbog kojih ovakav skup podataka može biti vredniji od velike količine međusobno nepovezanih tekstova sa interneta.
AI više ne treba samo da zna – treba da nauči da obavlja zadatke
Ovakvi podaci postaju posebno zanimljivi zbog razvoja takozvanih AI agenata, odnosno sistema koji ne treba samo da odgovore na pitanje, već i da samostalno obave niz koraka kako bi završili određeni zadatak.
Klasični chatbot uglavnom dobije pitanje i vraća odgovor. AI agent može da dobije cilj, pronađe potrebne informacije, koristi različite aplikacije, analizira rezultate i obavi više povezanih radnji koje su ranije zahtevale rad čoveka.
Za razvoj takvih sistema nisu korisni samo tekstovi sa uputstvima, već i primeri stvarnog toka rada: problem → analiza → odluka → akcija → rezultat. Upravo tu korporativna arhiva poput Spiritove može imati posebnu vrednost jer sadrži i tragove procesa koji su doveli do konačnih rešenja.
Zašto sintetički podaci nisu isto?
AI kompanije mogu da proizvode velike količine sintetičkih podataka, odnosno sadržaja koji je veštački generisan umesto da je nastao tokom stvarnog događaja ili poslovnog procesa. Model se, na primer, može koristiti da generiše milione izmišljenih razgovora između programera i IT podrške.
Takav materijal može biti koristan, ali nije isto što i istorija stvarne kompanije. U realnom poslovanju ljudi greše, menjaju mišljenje, pogrešno procenjuju situaciju i često ne rešavaju problem iz prvog pokušaja.
Jednostavan kvar može da preraste u ozbiljniji incident gde prvo rešenje ne uspe, drugo izazove novi problem, a tek treće donese rezultat. Takvi nepredvidivi tokovi rada teško se verno reprodukuju veštačkim putem, zbog čega višegodišnji zapisi iz stvarnog okruženja imaju posebnu vrednost.
Da li Google kupuje podatke 97,5 miliona putnika?
Ne. To je jedna od najvažnijih činjenica za pravilno razumevanje ove priče. Sudska dokumentacija izričito navodi da u Googleov paket nisu uključeni profili putnika i veliki broj baza direktno povezanih sa korisnicima Spirit Airlinesa.
Iz prodaje su izričito izuzeti:
- Profili oko 97,5 miliona putnika
- Približno 50,2 miliona članova programa Free Spirit
- Oko 2,2 miliona članova Savers Club programa
- Oko 13,7 miliona aktivnih adresa elektronske pošte
- Približno 15,78 miliona razgovora korisnika sa podrškom putem četa
- Oko 30,87 miliona snimaka telefonskih poziva
- Više od 7,3 miliona telefonskih brojeva
- Korisničke ankete, žalbe i komentari
- Određeni podaci o ponašanju korisnika na web sajtu
Ugovor dodatno nalaže da imovina koja se predaje Googleu ne sme da sadrži lične podatke i posebno navodi da Spiritova lista korisnika nije deo prodaje. Zbog toga bi tvrdnja da je „Google kupio podatke 97 miliona putnika“ bila netačna.
Ali šta je onda sa 190 miliona PNR zapisa?
Tu situacija postaje složenija. Među uključenim bazama sudski dokument navodi oko 190,3 miliona PNR zapisa i više od 7,5 milijardi transakcionih zapisa.
PNR je skraćenica od Passenger Name Record i označava zapis o rezervaciji putnika u sistemu aviokompanije. U originalnoj bazi takav zapis jeste povezan sa konkretnim putnikom i njegovom rezervacijom.
Kako onda ti podaci mogu da budu deo paketa ako lični podaci nisu dozvoljeni? Pre prenosa Googleu, podaci moraju biti u potpunosti deidentifikovani. Iz njih se moraju ukloniti svi elementi pomoću kojih bi konkretna osoba mogla da bude prepoznata, a sve troškove tog postupka snosi Google.
Googleu za analizu poslovanja nije neophodno ime putnika, već obrazac događaja: koliko vremena pre leta je karta kupljena, po kojoj ceni, da li je rezervacija menjana, da li je let otkazan i da li je usledio zahtev za refundaciju.
Kako bi trebalo da izgleda uklanjanje podataka o identitetu?
Ugovor predviđa angažovanje nezavisne treće strane koja će obaviti proces deidentifikacije pre nego što podaci budu isporučeni. Podaci moraju biti obrađeni u skladu sa propisima, uključujući standarde kalifornijskog zakona o privatnosti potrošača (CCPA), kao i standarde za zdravstvene podatke.
Google se obavezuje da deidentifikovane podatke neće namerno ponovo povezivati sa konkretnim osobama ili domaćinstvima.
Međutim, ugovor istovremeno zahteva da se tokom deidentifikacije očuva referencijalni integritet (referential integrity across the data set). To znači da zapisi u različitim bazama moraju ostati međusobno logički povezani i nakon uklanjanja ličnih imena, kako skup podataka ne bi izgubio svoju analitičku vrednost.
Zaposleni su zabrinutiji od putnika
Sindikat koji predstavlja Spiritovo kabinsko osoblje (Association of Flight Attendants-CWA) podneo je zvaničan prigovor na prodaju, zbog čega je sudsko ročište pomereno na 9. septembar 2026. godine. Problem nije samo u tome da li će ime zaposlenog biti obrisano.
Među podacima predviđenim za prodaju nalazi se 175.658 dosijea zaposlenih koji sežu do 1986. godine, više od 3,4 miliona zapisa o zaradama, poreski obrasci, evidencije radnog vremena, poslovna putovanja, obuke i obimna interna komunikacija.
Sindikat upozorava da uklanjanje imena ne garantuje potpunu anonimnost. Ako poruka opisuje zaposlenog iz specifične baze, na određenom letu i tačnom datumu, kombinovanjem rasporeda i komunikacije moglo bi se zaključiti o kome je reč. Upravo procena rizika od reidentifikacije predstavlja ključnu tačku spora.
„Ne prodajemo vaše podatke“ ne znači da podaci nikada ne mogu biti preneti
Spiritova politika privatnosti navodi da kompanija ne prodaje lične podatke za novac. Ista politika, međutim, predviđa da informacije mogu biti podeljene ako druga kompanija kupuje ili preuzima Spirit, njegovo poslovanje ili imovinu, uključujući i period pregovora.
To je važna lekcija za korisnike: kompanije mogu da se spoje, promene vlasnika ili završe u stečaju. Digitalna imovina nastavlja da postoji i kada kompanija koja ju je prikupila prestane sa radom.
Iako su direktne baze sa ličnim podacima putnika u ovom poslu izuzete, pravila o prenosu imovine tokom stečaja pokazuju koliko je važno razlikovati marketinške poruke o privatnosti od formalnih pravnih odredbi.
Google čak ne dobija Spiritovu listu korisnika
Ugovor Googleu izričito ne daje klasičnu listu korisnika Spirit Airlinesa. Spirit, međutim, zadržava pravo da tu listu, uključujući zbirne podatke o godišnjoj potrošnji pojedinačnih putnika, zasebno proda trećim stranama iz turističke ili ugostiteljske industrije.
Potrebno je, dakle, razdvojiti dve stvari: Googleova kupovina nije kupovina baze korisnika, ali to ne znači da te baze automatski nestaju gašenjem same aviokompanije.
Google nije jedini koji vidi vrednost u ovim podacima
Možda najbolji pokazatelj tržišne vrednosti ove digitalne arhive daje sama aukcija. Kompanija Mercor ponudila je 7,5 miliona dolara, Google je podigao na 10 miliona, dok je Micro1 naknadno izašao sa ponudom od 12,5 miliona dolara.
Činjenica da se vodeće AI kompanije nadmeću za arhivu ugašene firme pokazuje da podaci nastali tokom stvarnog rada preduzeća (real-world enterprise data) postaju potpuno nova i izuzetno tražena klasa imovine.
Koliko onda vredi jedan mejl?
Pogrešno bi bilo podeliti 10 miliona dolara sa 100 miliona mejlova i tvrditi da jedan mejl vredi deset centi. Pojedinačna poruka ima zanemarljivu vrednost, ali njen kontekst menja sve.
Ako sistem može da poveže email, raspravu na Teams-u, IT tiket, izmenu u kodu, automatski test i poslovni rezultat, dobija se jasan uvid u to kako organizacija rešava probleme. Najveća vrednost leži upravo u tim vezama.
Podaci vrede više kada pokazuju posledice
Vrednost podataka se godinama posmatrala primarno kroz ciljano oglašavanje i profilisanje kupaca. Kod razvoja veštačke inteligencije fokus se pomera.
Umesto pitanja ko je korisnik i šta kupuje, ključno pitanje za AI agente postaje kako su hiljade ljudi tokom decenija donosile odluke i šta se dogodilo nakon njihovih poteza. To je fundamentalno drugačiji tip podataka koji opisuje celokupan rad jedne organizacije.
Vredne mogu biti i pogrešne odluke
Spirit Airlines je na kraju bankrotirao, što znači da njegova arhiva sadrži i brojne tehničke zastoje, pogrešne procene i neuspele strategije. Za napredne AI sisteme koji treba da nauče kako da prepoznaju i izbegnu probleme, primeri neuspeha mogu biti jednako instruktivni kao i primeri dobre prakse.
Da li je 10 miliona dolara mnogo ili malo?
Vrednost ovakvog paketa ne meri se pukim brojem gigabajta ili poruka, već time koliko je teško te podatke ponovo stvoriti. Fizička oprema se može zameniti, a programi ponovo napisati.
Međutim, nemoguće je vratiti se decenijama unazad i ponovo simulirati desetine hiljada stvarnih radnika, milione letova i milione operativnih odluka. Faktor vremena čini ovakvu bazu praktično nezamenljivom.
Digitalna imovina dobija novo značenje
Dok su stečajne rasprave nekada bile rezervisane za procenu vrednosti nekretnina, aviona i mašina, istorija rada sačuvana u digitalnim sistemima sada postaje ključni deo imovinske mase.
Interne poruke, repozitorijumi koda i servisni tiketi više nisu samo pasivni trošak skladištenja na serverima, već visoko profitabilna sirovina za razvoj veštačke inteligencije.
Pravno dozvoljeno ne znači i etički jednostavno
Ovaj presedan otvara važno pitanje: da li je radnik koji je pre nekoliko godina poslao internu poruku mogao da pretpostavi da će njegova komunikacija postati resurs za obuku AI modela?
Iako formalno-pravno podaci pripadaju kompaniji, ovaj slučaj postavlja nove etičke standarde i najavljuje buduće sukobe između potreba AI industrije za sirovim podacima i prava radnika na zaštitu privatnosti.
Koliko naši podaci zapravo vrede?
Spirit Airlines je prestao sa letovima, ali je iza sebe ostavio digitalnu mrežu odluka koja je preživela samu kompaniju. Interesovanje giganata poput Googlea potvrđuje da korporativno digitalno pamćenje ima opipljivu višemilionsku vrednost.
U budućnosti, vrednost kompanija neće se meriti samo kroz nekretnine, patente i finansijske bilanse, već i kroz digitalnu istoriju svih odluka, rešenja i grešaka koje su njeni zaposleni ikada zabeležili u sistemima.
Dodajte TechFokus.rs u Preferred Sources i označite nas kao jedan od izvora koje želite češće da vidite na Google-u.
