Američke tarife: Udar na džep koji ne možemo ignorisati

Uticaj američkih tarifa na cenu hardvera, softvera i telefona u Srbiji: Udar na džep koji ne možemo ignorisati

Nova runda trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Evropske unije ponovo uzdrmava globalno tržište. Iako Srbija nije neposredni akter u ovim trgovinskim ratovima, posledice novih američkih tarifa na elektroniku, softver i komponente već se osećaju i kod nas – kroz rast cena računara, telefona i softverskih licenci. Šta to znači za prosečnog korisnika i koliko ćemo zaista više plaćati?

 Šta su zapravo tarife i zašto se uvode?

Tarife su carinske dažbine koje vlade nameću na uvoz određene robe, sa ciljem zaštite domaće industrije, reagovanja na nepravedne trgovinske prakse, ili punjenja državnog budžeta. SAD su nedavno uvele nove visoke tarife na kinesku i evropsku robu – uključujući čipove, baterije, gotove uređaje, pa i softverske usluge.

U odgovoru, Kina je podigla tarife na američki softver i određene IT brendove, dok je EU najavila kontra-mere. Ovaj začarani krug trgovinskih mera i protivmera preti da destabilizuje lance snabdevanja i poveća troškove proizvodnje širom sveta.

Kako se globalni trgovinski rat preliva na Srbiju?

Srbija uvozi gotovo svu tehnologiju, bilo direktno ili preko distributera iz EU. Iako nije meta ovih tarifa, naša tržišta funkcionišu unutar istih lanaca snabdevanja, pa se dodatni troškovi brzo prenose do krajnjih korisnika.

Rast cena elektronike:

• Telefoni proizvedeni u Kini – kao što su Xiaomi, Realme, Honor – mogli bi poskupeti za 10–20%, jer komponente pogođene tarifama postaju skuplje, a proizvodnja se seli u druge zemlje poput Indije i Vijetnama.

• Apple telefoni, koji se sklapaju u Kini i koriste američki softver, suočavaju se sa dvostrukim pritiskom. U Srbiji, gde su Apple uređaji već luksuz, očekuje se dodatni cenovni skok.

Računari i PC komponente:

• Grafičke karte, SSD-ovi, matične ploče i procesori već su počeli da beleže rast veleprodajnih cena, naročito u Mađarskoj i Slovačkoj – zemljama iz kojih se Srbija uglavnom snabdeva.

• Cena laptopa koji je prošle godine koštao 1.000 evra sada može skočiti i do 1.300 evra.

 Softver nije izuzet:

• Iako se softver ne carini kao fizička roba, cene licenci za Windows, Microsoft 365, Adobe Creative Suite i slične proizvode mogu rasti kao posledica viših operativnih troškova, valutnih kolebanja i tarifnih mera.

• Kompanije iz SAD koje trpe gubitke zbog tarifa na digitalne usluge često odlučuju da podignu cene globalno kako bi očuvale profit.

 Koliki je konkretan udarac za prosečnog kupca u Srbiji?

Iako se procenti razlikuju u zavisnosti od proizvoda i izvora, jasno je da se tržište pomera naviše:

Kupci koji planiraju zamenu ili nadogradnju svoje opreme moraće pažljivije da planiraju, upoređuju cene i možda prave kompromise prilikom izbora uređaja.

 Ima li svetla na kraju tunela?

Ukoliko dođe do deeskalacije trgovinskih tenzija, deo tarifa bi mogao biti revidiran, što bi stabilizovalo cene. Takođe, rast proizvodnje u zemljama poput Indije, Vijetnama i Malezije može stvoriti konkurenciju koja će ublažiti rast troškova.

Ali dokle god se velike sile nadmeću carinama, mali potrošači – uključujući i one u Srbiji – moraće da se snalaze u novoj realnosti skuplje tehnologije.

Zaključak

Iako Srbija nije direktni učesnik u globalnim trgovinskim tenzijama, efekti tarifa koje SAD, Kina i EU međusobno uvode sve više se prelijevaju i do naših prodavnica, online šopova i tehničkih distributera. Prosečan korisnik, nažalost, plaća cenu ovih ekonomskih borbi – bilo da kupuje novi telefon, računar ili softversku licencu.

Zato, ako planirate kupovinu tehnike – nemojte čekati jesen. Cene bi do tada mogle dodatno porasti.