10 AI upita koje možda ne bi trebalo da koristite: rizici za posao, privatnost, novac i reputaciju

Kratak odgovor: AI alati poput ChatGPT-a, Geminija i Copilota mogu biti veoma korisni, ali određeni upiti nose ozbiljne rizike ako sadrže poverljive poslovne podatke, lične informacije, zdravstvenu dokumentaciju ili sadržaj koji nameravate da predstavite kao sopstveni stručni ili akademski rad. Problem nije samo u tome što AI može da pogreši, već i u tome kome šaljete podatke, kako koristite dobijeni odgovor i da li time kršite pravila poslodavca, škole, platforme ili propise o zaštiti podataka. Najbezbednije je AI koristiti kao pomoćnika za analizu, objašnjenje i uređivanje, a ne kao nepogrešiv autoritet ili zamenu za sopstvenu odgovornost.

Prozor za razgovor sa AI četbotom deluje privatno: ukucate pitanje, dobijete odgovor i nastavite dalje. Lako je zato zaboraviti da podatke uglavnom ne unosite u program koji sve obrađuje samo na vašem računaru, već ih šaljete internet servisu kojim upravlja druga kompanija.

To postaje posebno važno kada u upit kopirate ugovor sa klijentom, spisak zaposlenih, deo izvornog koda firme, medicinski nalaz ili finansijski dokument.

Druga vrsta rizika nastaje kada AI odgovor prihvatimo bez provere. Generativni modeli mogu vrlo uverljivo da navedu netačan podatak, izmisle izvor ili pogrešno protumače zakon. Nezgodno je što takva greška često izgleda podjednako ubedljivo kao tačan odgovor.

Američki PCMag izdvojio je deset svakodnevnih načina korišćenja AI-ja koji korisnika mogu dovesti u neprijatnu profesionalnu, pravnu ili akademsku situaciju. Te primere smo proširili i prilagodili korisnicima u Srbiji i regionu.

Naslov, međutim, ne znači da je svih deset pitanja zabranjeno postavljati. U većini slučajeva isti problem možete rešavati pomoću AI-ja ako zahtev drugačije formulišete, uklonite osetljive podatke i ne prepustite četbotu odluku koju treba da donesete sami ili uz pomoć stručnjaka.

10 rizičnih AI upita i kako ih postaviti bezbednije

1. „Pregledaj ovaj interni izveštaj firme i napravi mi sažetak“

Rizik: otkrivanje poverljivih poslovnih informacija.

Ovo je jedna od grešaka koju je veoma lako napraviti. Imate interni dokument od dvadesetak stranica, nemate vremena da ga detaljno čitate i kopirate ga u ChatGPT uz zahtev: „Izdvoji najvažnije podatke i pripremi pet tačaka za sastanak.“

AI će možda veoma dobro obaviti zadatak. Problem nije nužno u rezultatu, već u sadržaju koji ste mu poslali.

Interni finansijski rezultati, poslovna strategija, još neobjavljene cene, podaci kupaca, zapisnici sa sastanaka ili informacije o budućim proizvodima mogu predstavljati poverljive poslovne informacije.

Ako ugovor o radu, NDA – odnosno ugovor o poverljivosti – ili interna pravila kompanije zabranjuju unošenje takvih podataka u spoljne servise, slanje dokumenta AI sistemu može predstavljati kršenje tih pravila.

To ne znači da zaposleni automatski dobija otkaz čim nešto pošalje četbotu. Posledice zavise od ugovora, interne politike, vrste informacije i konkretnih okolnosti.

Bezbedniji pristup je da uklonite imena, konkretne cifre, nazive projekata i druge podatke koji nisu potrebni za analizu. Još bolje je koristiti AI sistem koji je kompanija zvanično odobrila za obradu poslovnog sadržaja.

Ovde je bitna i razlika između potrošačkih i poslovnih AI usluga. OpenAI, na primer, navodi da se sadržaj iz ChatGPT Business, Enterprise, Edu i API usluga podrazumevano ne koristi za treniranje njegovih modela.

Ni to, međutim, ne znači da zaposleni sam može da odluči koji je servis bezbedan. Kada se radi sa podacima firme, njena pravila imaju prednost.

2. „Pronađi grešku u ovom izvornom kodu naše firme“

Rizik: izlaganje intelektualne svojine i bezbednosnih podataka.

Programeri već koriste AI za pisanje, objašnjavanje i proveru koda. Samo po sebi, to nije problem.

Rizik nastaje kada se u četbot bez provere kopira stvarni vlasnički kod kompanije.

Takav kod može sadržati:

• API ključeve;
• pristupne tokene;
• interne adrese servera;
• podatke za povezivanje sa bazama;
• komentare sa poverljivim informacijama;
• poslovnu logiku koja predstavlja intelektualnu svojinu kompanije.

Lozinka ili API ključ ne bi trebalo da završe u četbotu samo zato što se slučajno nalaze u delu koda koji pokušavate da analizirate.

Mnogo bezbedniji pristup je napraviti mali, pojednostavljen primer koji pokazuje isti problem, ali ne otkriva stvarni projekat. Na primer: „Ova pojednostavljena Python funkcija vraća pogrešan rezultat. Gde je greška?“

AI i dalje može da pomogne u pronalaženju problema, a da pritom ne dobije pristup stvarnom kodu kompanije.

3. „Obradi ovaj spisak klijenata sa imenima, JMBG-om i brojevima telefona“

Rizik: neadekvatna obrada podataka o ličnosti.

Ovo je posebno važno za firme, knjigovodstvene agencije, internet prodavnice, ordinacije, škole i druge organizacije koje raspolažu podacima građana.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije zahteva da se podaci obrađuju zakonito, pošteno i transparentno, za određenu svrhu i samo u obimu koji je za tu svrhu potreban. Propisana je i odgovarajuća zaštita podataka od neovlašćene ili nezakonite obrade.

Zbog toga ne bi bilo tačno tvrditi da je svako slanje podataka o ličnosti AI servisu automatski nezakonito.

Ali nije tačno ni suprotno – da ih možete poslati bilo kom servisu samo zato što imate tehničku mogućnost da to uradite.

Organizacija mora da zna zbog čega podatke obrađuje, kome ih prosleđuje, da li je korišćenje konkretnog servisa dozvoljeno i kakve mere zaštite postoje. Posebna pravila mogu važiti i kada se podaci prenose u drugu državu ili međunarodnu organizaciju.

Ako vam AI treba samo za statističku analizu, često mu identitet ljudi uopšte nije potreban.

Umesto analize kupaca sa imenom i JMBG-om, pošaljite anonimizovane podatke poput: „Kupac A – 12 porudžbina; kupac B – 7 porudžbina“.

Još sigurnije je osetljive podatke obrađivati isključivo u sistemima koje je organizacija odobrila za takvu namenu.

4. „Analiziraj moje laboratorijske nalaze i reci koju terapiju da uzmem“

Rizik: donošenje pogrešne zdravstvene odluke.

Postoji velika razlika između korišćenja AI-ja za objašnjenje medicinskog termina i traženja konkretne terapije.

Razuman zahtev može biti: „Šta znači povišen LDL holesterol i koja pitanja treba da postavim lekaru?“ Mnogo problematičniji je: „Na osnovu ovih rezultata reci mi koji lek treba da uzimam i u kojoj dozi.“

AI nema fizički pregled pacijenta, kompletnu istoriju bolesti, punu medicinsku dokumentaciju niti sve podatke koje lekar uzima u obzir prilikom donošenja odluke.

Pored toga, generativni model može da napravi činjeničnu grešku i predstavi je veoma uverljivo. NIST ovu vrstu problema u smernicama za generativnu veštačku inteligenciju opisuje kao stvaranje uverljivog, ali pogrešnog sadržaja.

Medicinski nalaz može sadržati podatke o zdravstvenom stanju, koji spadaju među posebno osetljive kategorije podataka o ličnosti.

AI zato može biti koristan za razumevanje termina i pripremu pitanja za lekara, ali ne kao zamena za pregled, dijagnozu ili odluku o terapiji.

5. „Napiši mi ceo seminarski ili diplomski rad i dodaj izvore“

Rizik: kršenje akademskih pravila i korišćenje izmišljenih izvora.

AI može biti odličan pomoćnik pri učenju. Možete ga pitati da objasni lekciju kao početniku, napravi pitanja za vežbanje, proveri logičke greške ili predloži strukturu rada.

Problem nastaje kada zahtev postane: „Napiši mi ceo seminarski rad koji ću predati kao svoj.“

Da li je takva upotreba dozvoljena zavisi od pravila konkretne škole, fakulteta, nastavnika i vrste zadatka. Zato nije precizno tvrditi da se svaki tekst nastao uz pomoć AI-ja automatski smatra plagijatom ili da neminovno dovodi do suspenzije.

Može, međutim, predstavljati akademsko nepoštenje ako učenik ili student mašinski generisan sadržaj predstavlja kao sopstveni rad suprotno pravilima ustanove.

Postoji još jedan praktičan problem: AI može da izmisli knjigu, autora, DOI oznaku, naučni rad, sudsku odluku ili drugi izvor koji u stvarnosti ne postoji.

UNESCO u svojim smernicama za generativnu AI u obrazovanju naglašava potrebu za ljudskim nadzorom, zaštitom privatnosti i jasno definisanom, pedagoški opravdanom primenom ovih alata.

U Srbiji se pravila i dalje razvijaju. Ministarstvo prosvete je tokom 2026. govorilo o jasnijim smernicama, etičkom okviru i Kodeksu za primenu veštačke inteligencije u obrazovanju.

Za učenike i studente najbezbednije pravilo zato ostaje jednostavno: proverite šta konkretni nastavnik, škola ili fakultet dozvoljavaju.

6. „Napiši mi pravno savršen ugovor o zakupu stana“

Rizik: ugovor koji izgleda profesionalno, ali ne rešava stvarni pravni problem.

AI veoma lako može da napravi dokument koji na prvi pogled izgleda kao pravi ugovor. Imaće članove, numeraciju i formulacije poput „ugovorne strane saglasno konstatuju“, uz dovoljno pravnog jezika da početniku deluje ubedljivo.

To ipak nije garancija da je dokument pravno odgovarajući. Propisi se razlikuju od države do države, pa isti ugovor može zahtevati različite odredbe u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori.

Nije isto pitati koje se stavke obično uređuju ugovorom o zakupu i tražiti ugovor bez ikakvog pravnog rizika. AI može pomoći u prvom slučaju, ali u drugom ne može da garantuje zaštitu.

Kod pravno značajnih poslova dokument koji napravi AI najbolje je tretirati kao nacrt koji zahteva proveru osobe koja poznaje domaće propise i konkretan slučaj.

7. „Napiši mi 20 pozitivnih Google recenzija za moj lokal“

Rizik: kršenje pravila platforme i gubitak poverenja kupaca.

AI može za nekoliko trenutaka da napiše dvadesetak različitih komentara sa pohvalama usluge, osoblja i cena. Problem nastaje ako se takav tekst objavljuje kao recenzija stvarnog kupca iako opisano iskustvo nikada nije postojalo.

Google navodi da recenzije treba da predstavljaju stvarno iskustvo i zabranjuje lažno angažovanje, uključujući sadržaj koji nije zasnovan na stvarnom iskustvu, kao i pokušaje manipulisanja ocenama.

Posledica ne mora automatski biti gašenje poslovnog naloga, ali Google može ukloniti sporne recenzije i primeniti ograničenja na Business profil.

AI sasvim legitimno možete koristiti da pripremite ljubazan i jasan odgovor na stvarnu recenziju kupca. Razlika je jednostavna: jedno je pomoći u komunikaciji sa pravim kupcem, a sasvim drugo izmisliti kupca koji nije postojao.

8. „Napiši negativan tekst o bivšem poslodavcu i ubaci ove optužbe“

Rizik: objavljivanje netačnih ili neproverenih tvrdnji o stvarnoj osobi ili firmi.

AI ne preuzima odgovornost za tekst samo zato što ga je generisao. Ako mu korisnik prosledi samo svoju stranu sukoba i zatraži oštro formulisan javni tekst, četbot može pomoći da neproverene tvrdnje zvuče mnogo uverljivije nego što činjenice opravdavaju.

Posebno treba razlikovati lično iskustvo od činjenične optužbe. Iznošenje ličnog nezadovoljstva komunikacijom nije isto što i javno optužiti firmu ili pojedinca za prevaru bez dokaza.

Pravna odgovornost za povredu ugleda ili privatnosti zavisi od okolnosti i načina objavljivanja. Mnogo bolji zahtev jeste tražiti od AI-ja da uredi tekst i jasno odvoji lično iskustvo od tvrdnji koje ne možete dokazati.

9. „U koje akcije ili kriptovalute da uložim celu ušteđevinu za siguran profit?“

Rizik: donošenje finansijske odluke na osnovu nepostojeće sigurnosti.

Najproblematičniji deo ovog upita nisu „akcije“ ili „kriptovalute“, već izraz „siguran profit“. Takva garancija na finansijskom tržištu ne postoji.

AI može da objasni osnovne koncepte:

• šta je akcija;
• šta je ETF;
• kako funkcioniše diversifikacija;
• šta predstavlja tržišni rizik;
• razliku između štednje i ulaganja;
• koje naknade treba proveriti.

Ako ima pristup aktuelnim izvorima, AI može pomoći i u poređenju javno dostupnih podataka, ali ne može garantovati buduće kretanje tržišta.

AI može biti koristan za učenje i analizu različitih scenarija, ali ne bi trebalo da bude jedini razlog zbog kojeg neko ulaže značajan deo svoje ušteđevine.

10. „Napravi logo, reklamu i ambalažu tako da izgledaju kao poznati brend“

Rizik: mogući problemi sa žigom, autorskim pravom i obmanjujućim predstavljanjem.

Korišćenje AI-ja za inspiraciju nije isto što i pravljenje proizvoda koji kupca može navesti da pomisli da je povezan sa drugom kompanijom.

Pravljenje minimalističkog dizajna nije sporno, ali namerno kopiranje prepoznatljivih elemenata ambalaže, logotipa ili vizuelnog identiteta konkurentskog brenda radi komercijalne upotrebe nosi pravne rizike.

Korišćenje AI-ja ne ukida pravila o zaštiti intelektualne svojine. Ako materijal nameravate da koristite komercijalno, obavezno proverite da ne krši tuđa prava.

Još nekoliko upita kod kojih treba zastati pre nego što pritisnete Enter

Deset navedenih primera nisu jedine situacije u kojima AI zahteva dodatni oprez. Nekoliko svakodnevnih zahteva posebno dobro pokazuje gde korisnici lako mogu preći granicu između korisne pomoći i nepotrebnog rizika.

„Ispričaću ti tajnu – ovo ostaje samo između nas“

Ovakav zahtev otkriva jednu od najčešćih zabluda o AI četbotovima. AI nije osoba kojoj se poveravate u četiri oka.

Kada koristite internet AI servis, treba računati da podatak napušta vaš uređaj i da se obrađuje u skladu sa pravilima konkrétnog pružaoca usluge. Kod besplatnog ChatGPT-a, OpenAI navodi da se sadržaj može koristiti za treniranje ako u opcijama niste isključili tu stavku.

Temporary Chat se ne pojavljuje u istoriji i ne koristi se za treniranje, ali kopija može biti zadržana do 30 dana iz bezbednosnih razloga. Zato ni privremeni razgovori nisu mesto za lozinke, kartice ili poverljive poslovne dokumente.

„Odgovori na ovaj važan mejl umesto mene“

AI je odličan za ispravku pravopisa, skraćivanje poruke ili prilagođavanje profesionalnog tona gde vi kontrolišete sadržaj.

Rizik nastaje kada četbotu prepustite kompletnu komunikaciju i pošaljete je bez čitanja. AI može pogrešno da shvati poruku, unese pogrešne datume ili iznose i obeća nešto što niste planirali.

Praktično pravilo je jednostavno: AI može da pripremi nacrt, ali obavezno pročitajte svaku poruku pre slanja pod svojim imenom.

„Nađi mi posao i prijavi me svuda“

AI može odlično pomoći u analizi konkursa, formatiranju CV-ja i pripremi pitanja za razgovor. Ipak, prepuštanje automatskom agentu da samostalno šalje prijave nosi rizik.

Generički CV može završiti na pogrešnim adresama uz netačne pretpostavke o vašim kvalifikacijama. Pored toga, na lokalnom tržištu rada uslove i konkurse uvek treba proveriti direktno.

„Napiši mi CV od početka i učini da zvučim impresivno“

AI ne poznaje vaše stvarno iskustvo ako mu ga niste pružili. Model može izmisliti kvalifikacije koje lepo zvuče, ali koje ne posedujete.

Bolji pristup je da AI-ju dostavite stvarno radno iskustvo i zatražite da ga jasnije uredi, bez dodavanja nepostojećih veština. Na razgovoru za posao upravo vi branite svaku stavku iz prijave.

Najveća greška: „Ako AI zvuči sigurno, verovatno je tačno“

Generativni AI ima osobinu koja često zbunjuje korisnike: pogrešan odgovor često zvuči podjednako uverljivo kao tačan.

Model može samouvereno navesti član zakona, naziv istraživanja ili ime autora, a da ti podaci uopšte ne postoje u stvarnosti.

Ovo je posebno važno proveriti kod:

• zakona;
• poreza;
• medicine;
• finansija;
• tehničkih specifikacija;
• aktuelnih cena;
• rokova;
• političkih i društvenih događaja;
• naučnih tvrdnji.

Uvek zatražite izvore od AI-ja, a zatim ih zaista otvorite i pročitajte. Postavljanje istog pitanja drugom četbotu nije rešenje, jer oba modela mogu ponoviti istu netačnu informaciju.

Šta ovo znači za korisnike u Srbiji i regionu?

Veliki deo podataka na kojima se AI obučava potiče sa engleskog govornog područja. Zbog toga lako možete dobiti uverljiv odgovor koji važi u SAD-u, ali nema nikakve veze sa propisima u Srbiji i regionu.

Ovo se posebno odnosi na:

• poreze;
• radne odnose;
• zaštitu potrošača;
• zdravstveno osiguranje;
• registraciju firme;
• garanciju;
• nasledstvo;
• saobraćajne propise;
• školovanje.

Kod takvih pitanja lokalni kontekst treba navesti u samom upitu: „Odgovor se odnosi na Srbiju. Navedi važeći zvanični izvor i datum dokumenta.“ Zatim treba otvoriti navedeni izvor i proveriti da li zaista potvrđuje odgovor.

Frilenseri i rad za strane klijente

Ako radite za inostrane klijente, ugovori često sadrže stroge klauzule o poverljivosti i zabrani unosa klijentskih podataka u spoljne servise. Pre unosa baze, koda ili dokumentacije u AI, obavezno proverite uslove saradnje.

Domaće firme i podaci građana

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) nalaže zakonitost, ograničenje svrhe i minimizaciju podataka. Zaposleni ne bi smeli samoinicijativno da prebacuju baze kupaca ili zaposlenih u javne AI alate bez odobrenja firme i internih procedura.

Škole i fakulteti

Korišćenje AI-ja u obrazovanju nije zabranjeno samo po sebi, ali predavanje generisanog teksta kao sopstvenog seminarskog ili diplomskog rada predstavlja kršenje akademskog integriteta. Pre izrade rada uvek proverite smernice svojih profesora.

Najčešće zablude pri korišćenju AI alata

„Razgovor sa četbotom je potpuno tajan“: Podaci napuštaju vaš uređaj i obrađuju se na serverima pružaoca usluge u skladu sa njihovim pravilima privatnosti.

„Svi javni AI servisi koriste moje razgovore za treniranje“: Pravila zavise od podešavanja i tipa naloga; poslovni paketi uglavnom ne koriste podatke za trening, dok potrošački nalozi nude opciju isključivanja.

„Ako isključim treniranje, mogu bezbedno da šaljem sve“: Isključivanje treniranja rešava samo deo privatnosti. Lozinke, kartice i poslovne tajne ne treba slati na servere trećih strana.

„AI uvek govori istinu“: Modeli generišu tekst na bazi statističke verovatnoće reči i skloni su greškama. Uverljiv ton nikada nije dokaz tačnosti.

„Ako navedeni izvor izgleda stručno, sigurno postoji“: Generativni AI često izmišlja reference, naučne radove i članove zakona koji ne postoje.

„Ako promenim nekoliko reči u AI tekstu, tekst automatski postaje moj“: Kozmetičke izmene ne menjaju činjenicu da rad nije samostalan, niti uklanjaju netačne informacije.

„AI ne sme da se koristi za medicinu, pravo ili finansije“: AI je odličan za razumevanje osnovnih pojmova i pripremu za razgovor sa stručnjakom, ali ne sme biti jedini donosilac odluke.

Kako bezbednije postavljati AI upite

Potpuna zabrana AI-ja nije rešenje – cilj je promeniti način postavljanja pitanja. Pre slanja upita, prođite kroz kratku proveru:

• Da li upit sadrži podatak koji nije moj?
• Da li dokument sadrži ime, JMBG, adresu, telefon ili zdravstvene podatke druge osobe?
• Da li unosim poslovnu tajnu ili interni dokument?
• Da li firma, klijent, škola ili fakultet dozvoljavaju korišćenje AI-ja za ovaj zadatak?
• Da li bih ovaj podatak bez problema poslao eksternoj kompaniji?
• Da li će odgovor uticati na moje zdravlje, značajan finansijski trošak ili pravni položaj?
• Mogu li da proverim originalni izvor?

Anonimizacija pomaže, ali nije čarobno rešenje

Uklanjanje imena iz dokumenta često nije dovoljno ako ostali detalji omogućavaju prepoznavanje osobe. Prava anonimizacija zahteva uklanjanje svih specifičnih identifikatora, internih oznaka projekata i tačnih iznosa.

Kako isti rizičan upit može da se postavi bolje

• Umesto slanja celog ugovora: Zatražite objašnjenje koje stavke se uobičajeno proveravaju u ugovorima te vrste u Srbiji.
• Umesto slanja baze kupaca: Pošaljite apstraktne podatke (npr. „Kupac A – 12 porudžbina“) za analizu segmenata.
• Umesto traženja dijagnoze: Zatražite definiciju termina i listu pitanja koja vredi postaviti izabranom lekaru.
• Umesto celog seminarskog rada: Tražite predlog strukture teza i proveru logike sopstvenog nacrta.
• Umesto preporuke za sigurnu zaradu: Tražite objašnjenje rizika i faktora koje treba istražiti pre ulaganja.

Šta korisnik treba da zapamti

Glavno pitanje pri korišćenju AI-ja nije samo da li model nešto može da uradi, već koje su posledice ako je odgovor netačan ili podatak zloupotrebljen.

Ako od AI-ja tražite recept za palačinke i dobijete loš savet, posledice su bezazlene. Ako mu šaljete poslovne tajne, baze kupaca ili medicinske nalaze, situacija je sasvim drugačija.

Najkorisniji pristup jeste korišćenje veštačke inteligencije kao asistenta koji pomaže u donošenju informisanih odluka, dok konačna reč i odgovornost ostaju na vama i stručnjacima.

Pitanja i odgovori

Da li ChatGPT čuva ono što unesem u razgovor?

Da, način čuvanja zavisi od vrste razgovora, naloga i podešavanja. OpenAI omogućava isključivanje korišćenja novih standardnih ChatGPT razgovora za treniranje, dok se Temporary Chat ne koristi za treniranje i prema navodima kompanije može biti zadržan do 30 dana iz bezbednosnih razloga.

Mogu li dobiti otkaz zbog korišćenja AI-ja na poslu?

Da, moguće je ako korišćenjem AI-ja prekršite ugovor o radu, obavezu poverljivosti, bezbednosna pravila ili druge interne procedure. Posledice zavise od konkretnog slučaja, pa sama upotreba ChatGPT-a ne znači automatski kršenje radne discipline.

Da li smem da unesem JMBG ili podatke kupca u AI servis?

Zavisi od svrhe, pravnog osnova, vrste servisa i načina na koji organizacija uređuje obradu podataka, ali takve informacije ne treba samoinicijativno unositi u javni AI servis. Srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zahteva zakonitost, ograničenje svrhe, minimizaciju i odgovarajuću zaštitu podataka.

Da li je dozvoljeno koristiti ChatGPT za seminarski rad?

Zavisi od pravila škole, fakulteta, nastavnika i konkretnog zadatka. AI može biti koristan za istraživanje, objašnjenje i uređivanje, ali predavanje generisanog teksta kao sopstvenog može predstavljati kršenje pravila akademskog integriteta.

Šta je AI halucinacija?

AI halucinacija je uobičajen naziv za situaciju u kojoj model generiše netačan ili izmišljen podatak koji zvuči uverljivo. To mogu biti pogrešne činjenice, nepostojeći izvori, izmišljene sudske odluke ili netačne tehničke informacije.

Da li je Temporary Chat bezbedan za poverljive podatke?

Ne treba ga posmatrati kao dozvolu za slanje bilo kog poverljivog podatka. Temporary Chat se ne koristi za treniranje modela i ne pojavljuje se u istoriji, ali OpenAI navodi da kopija razgovora može biti zadržana do 30 dana iz bezbednosnih razloga.

Koje je najvažnije pravilo za bezbedno korišćenje AI-ja?

AI koristite kao pomoćnika, a ne kao nepogrešiv autoritet. Ne šaljite nepotrebne osetljive podatke, proveravajte važne činjenice u originalnim izvorima i ne prepuštajte AI-ju konačnu odluku kada su u pitanju zdravlje, pravo, veliki finansijski rizik ili poverljivi poslovni podaci.

Izvori

• PCMag – „10 Everyday AI Prompts That Could Get You Sued, Fired, or Flunked“
• OpenAI – Consumer Privacy, Data Controls FAQ, Temporary Chat FAQ i dokumentacija o korišćenju korisničkog sadržaja za unapređivanje modela.
• OpenAI – Business Data Privacy: Prema navodima kompanije, sadržaj korisnika ChatGPT Business, Enterprise, Edu i API platforme podrazumevano se ne koristi za treniranje modela.
• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije – načela zakonitosti, ograničenja svrhe, minimizacije, bezbednosti obrade i pravila za prenos podataka u druge države.
• Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – informacije o obavezama rukovalaca i obrađivača i zaštiti podataka o ličnosti.
• UNESCO – Guidance for Generative AI in Education and Research – smernice za ljudski nadzor, privatnost i odgovornu primenu generativne veštačke inteligencije u obrazovanju.
• Ministarstvo prosvete Republike Srbije – informacije o razvoju smernica, etičkog okvira i Kodeksa za primenu veštačke inteligencije u obrazovanju tokom 2026. godine.
• Google Maps i Google Business Profile – pravila koja zabranjuju lažne recenzije i manipulaciju ocenama.