5G u Srbiji
Stanje, Perspektive i Poređenje sa Regionom
5G mreža u Srbiji: Stanje 2025, planovi, poređenja i ključne dileme
U Srbiji se sredinom 2025. godine tek priprema teren za komercijalno uvođenje 5G mobilne mreže, uprkos tome što su mnoge evropske zemlje već godinama uveliko uvele ovu tehnologiju. Svi domaći mobilni operateri – Telekom Srbija (mts), A1 Srbija i Yettel Srbija (bivši Telenor) – tehnički su spremni za 5G i već su ulagali u mrežnu infrastrukturu, ali se čeka završetak neophodnih procedura i aukcije radio-frekvencijskog spektra. U nastavku donosimo detaljan pregled trenutnog stanja 5G tehnologije u Srbiji, zvaničnih informacija nadležnih institucija, poređenje sa regionom i svetom, kao i analizu pitanja da li nam je 5G zaista potreban, uz praktičan FAQ za građane zainteresovane za ovu temu.
Trenutno stanje 5G mreže u Srbiji (jun 2025)
Srbija se ubraja među poslednje zemlje u Evropi koje tek treba da uvedu 5G mrežu, jer komercijalna 5G usluga još nije dostupna korisnicimaPostoje pilot-projekti i testne 5G zone, ali ne i šira komercijalna pokrivenost. Regulatorna procedura je u toku: nakon javne rasprave i donošenja pravilnika o minimalnim uslovima, planirano je raspisivanje međunarodne aukcije za dodelu 5G frekvencija u drugoj polovini 2025. godine. Prema usvojenoj nacionalnoj strategiji, očekuje se da se prve komercijalne 5G mreže aktiviraju tokom 2026. godine, s tim da bi do kraja 2026. pokrivenost 5G signalom bila oko 10% stanovništva, a do kraja 2027. oko 40% To implicira postepeno širenje mreže u narednim godinama, počev od najvećih gradova i prioritetnih zona.
Mobilni operateri u Srbiji su poslednjih godina intenzivno ulagali u modernizaciju mreža kako bi spremno dočekali 5G. Svi ističu da već imaju instaliranu opremu koja je 5G-ready i čekaju licence. Tako je Telekom Srbija (mts) još 2020. demonstrirao prvu 5G tehnologiju u Srbiji i započeo postavljanje 5G opreme na pojedinim lokacijama, planirajući da do kraja 2025. pokrije sve veće gradove 5G signalom. Yettel Srbija (tadašnji Telenor) pustio je u rad prve testne 5G bazne stanice još 2019. godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd, a zatim 2022. i u NTP Čačak. Time su kreirana ograničena 5G okruženja namenjena testiranju – ova pilot-mreža omogućava domaćim firmama, startupovima i studentima da razvijaju 5G rešenja pre komercijalne dostupnosti. I A1 Srbija je modernizovao mrežu – strateški su ugasili 3G mrežu početkom 2025. kako bi oslobodili resurse za 4G i budući 5G. Sva tri operatera imaju već gustu 4G infrastrukturu: Telekom Srbija raspolaže sa oko 3.423 4G bazne stanice širom zemlje, A1 ima preko 2.682 bazne stanice, dok Yettel zaostaje neznatno sa sličnim brojem lokacija. Zahvaljujući tome, 4G signalom je pokriveno preko 96–98% populacije u Srbiji, što je dobra osnova za uvođenje 5G mreže (koja će u početku koristiti i postojeće lokacije baznih stanica).
Trenutno u Srbiji nema široke 5G pokrivenosti gradova – 5G signal se može naći samo na nekoliko testnih lokacija (poput naučno-tehnoloških parkova). Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je potvrdilo da su svi naučno-tehnološki parkovi već pokriveni 5G signalom u okviru pilot-projekata. To praktično znači da u Beogradu, Nišu, Čačku i drugim gradovima gde postoje NTP centri funkcionišu 5G bazne stanice za potrebe testiranja i razvoja. Široj javnosti međutim 5G usluga još nije dostupna pre zvanične dodele frekvencija. Regulatorna agencija (RATEL) je do sada izdala četiri privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencija u svrhe testiranja 5G mreže na ograničenim područjima. Yettel je, primera radi, dobio privremeni spektar u opsezima 3600 MHz i 2600 MHz za svoje test mreže. Očekuje se da će na predstojećoj aukciji operaterima biti dodeljene stalne licence prvenstveno u pojasu oko 3.5 GHz (za velike brzine i kapacitet) i u 700 MHz pojasu (za široku pokrivenost). Svaki operator će verovatno dobiti dovoljno spektra (npr. blok od ~100 MHz na 3.5 GHz) da omogući 5G brzine i preko 1 Gbit/s, što je jedno od ključnih obećanja ove tehnologije.
Planovi za širenje mreže nakon aukcije su ambiciozni. Operateri su najavili da će vrlo brzo nakon dobijanja dozvola krenuti sa nadogradnjom postojećih baznih stanica na 5G i izgradnjom novih tamo gde je potrebno. Ministarstvo očekuje da će još krajem 2025. godine započeti postavljanje prvih komercijalnih 5G stanica od strane operatera. Prioritet će imati najveći gradovi (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, itd.), industrijske zone, kao i lokacija EXPO 2027 u Beogradu koja treba da bude pokrivena 5G signalom do kraja 2026. Važno je napomenuti da milioni korisnika u Srbiji već poseduju telefone spremne za 5G – više od 1,2 miliona korisnika ima uređaje koji podržavaju 5G tehnologiju – što znači da će značajan deo građana moći odmah da koristi novu mrežu čim se aktivira. Do tada, 4G LTE ostaje primarna mreža za brz mobilni internet u Srbiji, uz napomenu da su operateri nastavili da pojačavaju i 4G kapacitete (npr. gašenjem 3G mreže i prebacivanjem tog spektra na 4G/5G).
Tehničke specifikacije 5G mreže u Srbiji će uglavnom pratiti evropske standarde. To znači da će se koristiti NSA (non-standalone) 5G u početku – gde 5G radi u kombinaciji sa postojećom 4G mrežom – dok se ne uspostavi kompletna SA (standalone) 5G infrastruktura. Frekvencije oko 3.6 GHz omogućiće vrlo velike brzine prenosa (1 Gbit/s i više) na relativno manjim područjima, dok će frekvencije ispod 1 GHz (npr. 700 MHz) omogućiti signal u širokom pojasu i bolju pokrivenost unutar zgrada. Svaki operator će morati i da nastavi sa ulaganjima u optiku do baznih stanica, jer 5G zahteva gustu mrežu sa optičkim backhaul vezama radi ostvarenja punih performansi. Trenutno je oko 60% baznih stanica u Srbiji povezano optičkim kablom, a plan je da se taj udeo dodatno poveća pre masovnog uvođenja 5G. Uz to, novi 5G sajtovi će morati biti gušće raspoređeni u urbanim sredinama nego što je bio slučaj sa 4G, jer višim frekvencijama (poput 3.6 GHz) opada domet – što zahteva više stanica na manjem prostoru radi kvalitetnog signala. Procene su da će za potpunu pokrivenost Srbije 5G signalom biti potrebno na hiljade novih stanica pored postojećih, što će se ostvarivati postepeno u narednim fazama razvoja mreže.
Zvanične inicijative i planovi: RATEL i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija
Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije ključni su akteri u procesu uvođenja 5G. Vlada Srbije je u avgustu 2023. usvojila Strategiju razvoja elektronskih komunikacija do 2027. godine, koja postavlja ciljeve i okvir za 5G mrežu. U ovoj strategiji jasno je naznačeno da će javna aukcija za 5G frekvencije biti održana krajem 2025. godine, uz prethodno usvajanje pratećeg pravilnika i bezbednosnih standarda do kraja 2024. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tokom septembra 2024. već pokrenulo proceduru – ministar Dejan Ristić tada je simbolično označio početak javne rasprave o pravilniku za 5G. Nakon što pravilnik stupi na snagu, RATEL će sprovoditi aukciju i dodelu licenci operatorima, što se očekuje u četvrtom kvartalu 2025. Prema najavama zvaničnika, plan je da tri individualne licence budu dodeljene (očekivano postojećim mobilnim operaterima), koje će obuhvatiti dozvole za korišćenje radio-frekvencija za sve postojeće mreže (2G, 3G, 4G) i novu 5G mrežu, sa važenjem do 2047. godine. Time će se istovremeno rešiti i obnova ranijih licenci i uvođenje 5G kroz jedinstven postupak – što je model koji su i operateri tražili radi olakšanja procesa.
RATEL je već preduzeo niz koraka kako bi pripremio regulatorni okvir. Izmenjen je Plan raspodele frekvencija u aprilu 2025, čime je predviđeno izdvajanje opsega 3400–3800 MHz za 5G mrežu, kao i opsega 700 MHz, u skladu sa evropskim trendovima (oba pojasa su međunarodno definisana za 5G). Takođe, RATEL kontinuirano prati stanje mreža u Srbiji – prema njihovoj analizi krajem 2023. više od 1,2 miliona uređaja u mobilnim mrežama već je 5G kompatibilno, što pokazuje da postoji značajna baza korisnika spremnih za novu tehnologiju. RATEL je razvio i interaktivni portal za mape pokrivenosti (dostupan na mapepokrivenosti.ratel.rs) gde građani mogu videti jačinu signala i pokrivenost raznih mreža po lokacijama. Na tom portalu se za sada prikazuju 2G/3G/4G mreže, ali će po uvođenju 5G i ti podaci biti javno dostupni.
Zvanične izjave predstavnika vlasti pružaju uvid u dinamiku uvođenja 5G. Ministar Dejan Ristić je u septembru 2024. izjavio da očekuje da celokupna procedura bude završena do kraja maja ili početka juna 2025, kako bi operateri mogli započeti uvođenje 5G mreže ubrzo nakon toga. Ipak, prema najnovijim planovima (Strategija i najave), rok se pomerio ka kraju 2025. godine za samu aukciju, što znači da će komercijalna 5G mreža praktično startovati 2026. Novi ministar telekomunikacija Boris Bratina (imenovan 2024. godine) potvrdio je u aprilu 2025. da su “mobilni operatori već spremni za uvođenje 5G mreže” i da će postavljanje prvih 5G baznih stanica krenuti do kraja 2025. Takođe je najavio da će kompleks EXPO 2027 u Beogradu biti u potpunosti pokriven 5G mrežom do kraja 2026. godine, uoči svetske izložbe. Očekuje se da će EXPO biti prilika da se prikažu mogućnosti 5G tehnologije (smart city rešenja, IoT, autonomna vozila na prostoru izložbe i sl.), pa je država stavila akcenat na tu lokaciju.
Nadležni ističu i poboljšanje digitalne infrastrukture u ruralnim krajevima paralelno sa uvođenjem 5G. Ministar Bratina je najavio veliki projekat subvencionisanja izgradnje optičke mreže u ruralnim predelima – vrednosti oko 152,7 miliona evra državnih sredstava – kako bi brzi internet dobili i građani u slabo pokrivenim područjima. U realizaciju tog projekta biće uključeni i operatori (Telekom, A1, Yettel, kao i fiksni ISP-ovi poput SBB, Orion itd.), koji će zajednički sa državom investirati ukupno oko 300 miliona evra u širenje mreže. Ovo je važno i za 5G, jer će dobar deo 5G primene (poput bežičnog širokopojasnog interneta za domaćinstva putem 5G-a) zavisiti od optičkog priključka baznih stanica čak i u selima. Strategija posebno naglašava smanjenje jaza između urbanih i ruralnih sredina kroz novu komunikacionu infrastrukturu.
Što se zvaničnih izvora informacija tiče, građanima su na raspolaganju sajtovi RATEL-a (www.ratel.rs) i Ministarstva informisanja i telekomunikacija (mit.gov.rs), gde se objavljuju vesti, izveštaji i dokumenta vezana za 5G. Tu su i sajtovi samih operatera: mts (Telekom Srbija) na mts.rs, A1 Srbija na a1.rs, te Yettel Srbija na yettel.rs – gde operateri objavljuju novosti o mreži. Primera radi, A1 Srbija na svom sajtu navodi da danas ima više od 2.620 baznih stanica i 98% populacije pokrivene signalom, dok Yettel ističe da je već šestu godinu zaredom najbolja mobilna mreža na testu i da ima najveću pokrivenost mobilnim internetom prema nezavisnim merenjima. Ovakvi rezultati sugerišu da će borba za kvalitetnu 5G mrežu biti oštra – svako će želeti da se istakne u brzini, pokrivenosti i pouzdanosti kada 5G zaživi.
5G u regionu i svetu: kako Srbija stoji u poređenju
Iako Srbija tek uvodi 5G, mnoge zemlje u okruženju i svetu već su daleko odmakle u razvoju ove mreže. Ovo poređenje pomaže da se sagledaju mogućnosti i zašto je važno da ne zaostajemo previše.
Situacija u regionu (Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Bugarska)
Hrvatska je među regionalnim liderima u 5G. Licencije za 5G spektrume dodeljene su sredinom 2021. godine, nakon čega su operateri (Hrvatski Telekom, A1 Hrvatska, Telemach) brzo krenuli s izgradnjom mreže. Već krajem 2023. A1 Hrvatska je pokrivala 92% populacije 5G signalom, dok je Hrvatski Telekom najavio cilj od 70% teritorije pokrivene do 2024. godine. U praksi, 5G je u Hrvatskoj dostupan u svim većim gradovima i turističkim centrima, a intenzivno se širi i duž autoputeva i u ruralnim područjima. Operateri nude brzine preuzimanja do 1 Gbps na 5G-u, a posebne primene uključuju FWA (fiksni bežični pristup) – tj. kućni internet putem 5G mreže za korisnike koji nemaju optiku. Hrvatska je tako pokazala kako relativno brzo može da se dostigne visoka pokrivenost: za samo par godina od uvođenja, 5G signal je postao standardan u svakodnevici mnogih građana.
Slovenija je takođe rano startovala – Telekom Slovenije je lansirao prvu 5G mrežu još u poleti 2020. godine, i u roku od par meseci pokrio trećinu stanovništva. Danas (2024/25) slovenački operateri ubrzano šire pokrivenost: A1 Slovenija pokriva oko 81% stanovništva 5G mrežom, uz plan da dostigne čak 98% do kraja 2025. godine. Država je postavila cilj da do 2030. sva naseljena područja budu pokrivena 5G signalom. U Sloveniji je interesantno da se 5G koristi i kao zamena za fiksni internet tamo gde nema optike – A1 nudi Ultra pakete gde korisnici dobiju 5G ruter za kuću umesto ADSL-a ili kabla. To se pokazalo popularnim kao prelazno rešenje dok se čeka optička infrastruktura. Brzine 5G mreže u Sloveniji su tipično 300–600 Mb/s u praksi, uz vrlo nisku latenciju, što je dovoljno i za gledanje 4K videa, rad od kuće i sl.
Mađarska je među prvim zemljama regiona krenula sa 5G – Magyar Telekom (mađarski Deutsche Telekom) pustio je 5G još 2019. u Budimpešti. Sada sve tri mreže (Telekom, Telenor Mađarska, Vodafone Mađarska) nude 5G u urbanim sredinama. Do 2023. glavni grad i sve županije Mađarske imaju pokrivenost 5G-om, bar u centralnim delovima gradova. Procene su da je više od polovine stanovništva u Mađarskoj već pod 5G signalom, a cilj je nacionalna pokrivenost do ~2025. godine. Mađarska je takođe isprobala inovativne primene – na primer 5G mreža se koristi za potrebe autonomnih vozila na test-poligonima (ZalaZone centar) i u pametnoj poljoprivredi (dronovi povezani 5G mrežom za nadzor useva).
Bugarska je nešto kasnije startovala zbog regulatornih odlaganja, ali su vodeći operateri (A1 Bugarska, Yettel Bugarska, Vivacom) tokom 2021–2022. počeli sa ponudom 5G usluga. U Sofiji i drugim većim gradovima 5G je danas dostupan, dok pokrivenost van gradova još nije vrlo široka. Do kraja 2023. Bugarska je pokrila glavne urbane centre i turistička mesta 5G signalom, a planira proširenje duž glavnih saobraćajnica i naseljenih mesta postepeno. Za razliku od Hrvatske i Slovenije koje su gotovo kompletno pokrivene, Bugarska tek treba da dostigne sličan nivo – no, i tamo se očekuje ubrzanje jer su frekvencije dodeljene i oprema instalirana.
Srbija u poređenju sa regionom zaostaje otprilike 3–5 godina u implementaciji 5G mreže. Dok susedi već imaju značajnu pokrivenost i iskustva sa 5G, kod nas se mreža tek priprema. Ipak, prednost „kasnog usvajanja“ može biti učenje na tuđim iskustvima – Srbija može primeniti najbolje prakse iz regiona (npr. model korišćenja 5G za ruralni internet kao u Sloveniji, ili brzu izgradnju kao u Hrvatskoj). Takođe, oprema koja se sada nabavlja može biti savremenija (dok su neki pionirski 5G projekti iz 2019. već morali na nadogradnju). Važno je da jaz ne postane prevelik, jer digitalni razvoj postaje i pitanje konkurentnosti privrede: investitori i IT industrija očekuju moderne mreže, a građani usluge kakve postoje svuda u okruženju.
Vodeće zemlje Evrope i sveta (Nemačka, Švedska, Južna Koreja, SAD…)
Evropa: Među evropskim državama, pioniri 5G tehnologije bili su Skandinavija, Nemačka, Britanija i Italija. Švedska je, na primer, 5G mrežu uvela 2020. godine i Telia (najveći operater) danas ima pokrivene praktično sve veće gradove i transportne koridore 5G signalom. U nordijskim zemljama 5G se koristi i za napredne industrijske projekte – poput daljinskog upravljanja lučkim kranovima i autonomnih kamiona u švedskoj luci Göteborg. Nemačka je 2019. održala veliku aukciju frekvencija i sada tamošnja Deutsche Telekom pokriva preko 95% populacije 5G mrežom, uglavnom koristeći i DSS tehnologiju (dinamičku podelu spektra sa 4G). Posebnost Nemačke je i što je deo 5G spektra (3,7–3,8 GHz) rezervisan za privatne mreže – mnoge fabrike i univerziteti dobili su licence da postave sopstvene lokalne 5G mreže za potrebe industrije 4.0. Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija su među prvima dosegle značajnu 5G pokrivenost urbanih područja (preko 50–60% populacije) još 2021–22. godine. Generalno, EU ima cilj da do 2025. sve urbane zone i glavne saobraćajnice budu pokrivene 5G signalom. Prema izveštaju Evropske komisije, krajem 2023. oko 89% domaćinstava u EU bilo je pokriveno nekim oblikom 5G mreže (uključujući početne nesamostalne 5G mreže), mada to varira od zemlje do zemlje. Zapadna Evropa tako ubrzano ide ka skoro potpunoj 5G dostupnosti, dok je srednja i istočna Evropa nešto sporija (tu je Srbija, nažalost, pri dnu skale zbog odlaganja).
SAD: U Sjedinjenim Državama 5G je lansiran 2019. i od tada je doživeo eksplozivan rast pokrivenosti. Već krajem 2023. preko 93% stanovništva SAD imalo je pokrivenost 5G signalom barem od jednog operatera, dok je oko 83% populacije imalo dostupne najmanje dve konkurentske 5G mreže. T-Mobile US, predvodnik na američkom tržištu, sada pokriva 98% stanovništva SAD-a 5G mrežom uključujući i velike ruralne predele zahvaljujući korišćenju niskog opsega (600 MHz). Američki operateri kombinuju tri sloja 5G-a: tzv. Extended Range 5G na niskim frekvencijama za pokrivenost (sporiji ali dalekometni 5G), Ultra Capacity 5G na srednjim frekvencijama (brzine 300–600 Mb/s, domet par kilometara) i mmWave 5G na veoma visokim frekvencijama (nad 24 GHz) za ekstremno velike brzine (preko 1–2 Gb/s) ali veoma mali domet. Zahvaljujući tome, u gusto naseljenim gradovima poput Njujorka ili Los Anđelesa već sada možete uhvatiti 5G signal praktično svuda, a operateri nude i 5G kućni internet kao konkurenciju kablovskim operaterima. Milioni Amerikanaca koriste 5G ruter za kućni internet, što je trend koji bi se mogao preneti i kod nas u budućnosti (posebno u mestima bez druge infrastrukture). Zanimljivo je da je oko 70% ukupnog mobilnog saobraćaja u T-Mobile mreži već na 5G, što ukazuje na masovno prihvatanje tehnologije kada je ona dostupna bez ograničenja.
Azija: Južna Koreja je svetski šampion u 5G – prva je na svetu pustila komercijalni 5G (april 2019.) i države je koja ima najveću penetraciju 5G korisnika. Do početka 2024. Koreja je imala preko 33 miliona 5G pretplatnika, što je više od 60% njenih stanovnika. Tri korejska operatera (SK Telecom, KT, LG U+) pokrili su preko 90% populacije 5G signalom, uključujući i ruralna područja, a realne brzine preuzimanja prelaze 400 Mb/s na svim mrežama. Južna Koreja je ujedno poligon za razne 5G inovacije: od autonomnih robota koji dostavljaju pakete po Seulu, preko AR/VR servisa za zabavu (npr. proširena realnost u prenosima sportskih događaja), do smart factory projekata gde 5G povezuje i upravlja stotinama industrijskih robota u realnom vremenu. Korejski primer pokazuje šta je sve moguće kada postoji gust ekosistem – npr. već sada više od polovine saobraćaja ide preko samostalne 5G (5G SA) mreže i uvode se napredne funkcionalnosti poput network slicing-a (virtuelne mreže za posebne namene) koje će globalno tek zaživeti.
Kina takođe zaslužuje pomen: njihovi operateri (China Mobile, China Telecom i China Unicom) zajedno su izgradili preko 2 miliona 5G baznih stanica do 2023. godine i pokrili ogromnu populaciju u stotinama gradova. Kina vidi 5G kao pokretač ekonomskog razvoja, pa su uveli 5G i u brzu železnicu, luke, bolnice (remote surgery) i niz drugih sektora.
Ukratko, svet ubrzano gradi 5G infrastrukturu. U mnogim vodećim zemljama 5G je postao sastavni deo digitalne svakodnevice – korisnici uživaju u znatno većim brzinama interneta na telefonu, stabilnijem servisu u gužvama (nema više zagušenja mreže na koncertima ili utakmicama), a privreda koristi 5G za unapređenje usluga (npr. pametna saobraćajna rešenja koja komuniciraju preko 5G u realnom vremenu). Srbija će, sudeći po planovima, ući u 5G eru sa izvesnim zakašnjenjem, ali uz priliku da preskoči nekoliko stepenika odjednom – implementacijom najnovijih verzija tehnologije i poučenim iskustvima drugih.
Da li je 5G potreban građanima Srbije?
Ovo pitanje se nametalo proteklih godina, posebno nakon kontroverzne izjave iz decembra 2020. kada je tadašnja premijerka Ana Brnabić rekla da “građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom”. Ova izjava odražavala je stav da prosečnom korisniku tadašnje 4G brzine “dovoljno” zadovoljavaju potrebe. Međutim, mišljenja stručnjaka i globalna praksa ukazuju da 5G donosi brojne dugoročne prednosti koje prevazilaze trenutne navike, a odlaganje uvođenja može značiti i zaostajanje u tehnološkom i ekonomskom smislu.
Prednosti 5G za građane i privredu su višestruke. Pre svega, 5G omogućava znatno veće brzine mobilnog interneta – od 10 do 100 puta brže od onih na 4G mreži. U praksi to znači da će korisnici moći da preuzimaju sadržaje, streamuju video visokog kvaliteta ili obavljaju video pozive u HD rezoluciji gotovo momentalno, bez pauza za buffering. Latencija (kašnjenje u prenosu podataka) u 5G mreži je skoro trenutno – može pasti ispod 10 milisekundi, što je ključno za aplikacije poput online gejminga, daljinske vožnje ili čak potencijalno telehirurgije (gde lekar upravlja robotskom rukom na daljinu). Pored toga, 5G mreža projektovana je da podrži mnogo veći broj istovremenih uređaja – stotine hiljada uređaja po kvadratnom kilometru. To znači da će moći da se poveže ogroman broj senzora, IoT uređaja, pametnih telefona, kamera i svega ostalog bez zagušenja mreže. Za građane u praksi, to donosi pouzdaniji signal i u ekstremno gužvovitim situacijama (npr. na koncertu, stadionu, vašaru – 4G tu često “pada”, dok je 5G dizajniran da izdrži veliki saobraćaj).
Gde 5G ima najviše smisla? U početku, veliki gradovi će najviše profitirati – tu je koncentracija korisnika velika i 5G će rasteretiti 4G mrežu i obezbediti veći kapacitet. Već sada su gradske 4G mreže u špicevima opterećene, pa 5G dodaje “još traka na autoputu” mobilnih podataka. Industrija je možda još značajniji korisnik: fabrike mogu uvesti automatizovane sisteme na bazi 5G (npr. robotizovane proizvodne trake koje zahtevaju vremenski preciznu komunikaciju, što 5G omogućava). Zdravstvo može koristiti 5G za brzi prenos velikih medicinskih snimaka, telemedicinu i čak operacije na daljinu uz minimalno kašnjenje. Obrazovanje – zamislimo udaljene učionice gde učenici kroz VR naočare prate nastavu u virtuelnom okruženju; 5G može obezbediti protok podataka za takve scenarije. Takođe, ruralna područja: kao što je pomenuto, 5G + kućni bežični ruteri mogu doneti brz internet selima gde nema druge infrastrukture. To u Srbiji može značiti brži internet za mnogo domaćinstava u brdsko-planinskim krajevima, što je društveno-ekonomski korisno (razvoj digitalnih servisa, ostanak mladih u tim sredinama itd.). Ukratko, 5G nije samo “još brži YouTube na telefonu”, već platforma za čitav ekosistem novih servisa koji na 4G-u nisu bili mogući ili su bili nepraktični.
Naravno, uz prednosti postoje i izazovi. Cena izgradnje 5G mreže je ogromna – operatere očekuju troškovi kupovine licence (koja će državi platiti desetine miliona evra), zatim nabavka nove opreme, gustog umrežavanja baznih stanica (više lokacija, više optike). To bi se moglo odraziti i na cene usluga ukoliko operateri budu želeli da povrate ulaganja. Ipak, konkurencija između tri operatera u Srbiji verovatno će održati cene pristupa 5G mreži razumnim – očekuje se da 5G bude uključen u postojeće pakete viših tarifa, slično kao 4G (u svetu uglavnom nije praksa da se naplaćuje posebna “5G pretplata”, već korisnik sa odgovarajućim paketom jednostavno dobija 5G gde postoji signal). Uređaji su još jedan faktor: iako je već preko milion 5G telefona kod korisnika, to je i dalje manji deo ukupnog broja mobilnih uređaja. Mnogi će morati da zamene svoje stare 4G telefone novijim modelima da bi koristili 5G. Srećom, cene 5G telefona su sve pristupačnije – već od 150-200 evra se mogu naći osnovni modeli – tako da će u narednim godinama i ovaj problem biti sve manji. Infrastrukturni izazovi poput dobijanja dozvola za nove bazne stanice mogu usporiti implementaciju (posebno jer je potrebno postaviti puno novih antena, što može naići i na otpor lokalnih zajednica zbog raznih bojazni).
Jedna od tih bojazni jesu zabrinutosti oko zdravlja i 5G zračenja. O tome se mnogo polemisalo, posebno u vreme pandemije kada su razne teorije zavere povezivale 5G sa COVID-om i drugim besmislenim tvrdnjama. Stručna javnost je jednoglasna da 5G ne donosi ništa bitno drugačije po pitanju uticaja elektromagnetnog zračenja u poređenju sa prethodnim generacijama mobilnih mreža. Frekvencije koje će se koristiti su slične ili iste kao dosadašnje (npr. 700 MHz, 1800 MHz, 2100 MHz, 3.6 GHz – sve su to radio-talasi iz nejonizujućeg dela spektra). Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i brojna naučna istraživanja potvrdili su da, uz poštovanje propisanih granica, nema dokaza da radio-talasi ovih frekvencija štetno utiču na zdravlje. RATEL je 2020. objavio izveštaj koji navodi da “nije potvrđen štetan uticaj elektromagnetnog zračenja 5G mreža na izazivanje ili razvoj karcinoma, na plodnost, trudnoću, razvoj dece, imuni sistem, funkcije mozga, sluh, vid itd.”. Štaviše, propisi u Srbiji su stroži čak i od evropskih po pitanju dozvoljenog nivoa zračenja baznih stanica. To znači da su sigurnosne margine kod nas veće. Direktor RATEL-a Vladica Tintor je slikovito objasnio i da što je mreža baznih stanica gušća, to svaka od njih emituje slabiji signal – dakle 5G bazne stanice, iako brojnije, rade na manjim snagama po stanici, što može smanjiti ukupnu izloženost po korisniku u poređenju sa situacijom gde imamo manje stanica koje jako emituju. Naravno, nadzor će postojati – RATEL planira merenja zračenja prve 5G stanice u Beogradu senzorskom opremom, kako bi građani mogli da se uvere u rezultate uživo. Prema dosadašnjim testovima u svetu, nivo elektromagnetnog polja 5G stanica ostaje daleko ispod dozvoljenih granica, slično kao i kod 4G.
Kada se sve sabere, 5G nije “magično rešenje” svih problema, ali predstavlja neophodan sledeći korak u evoluciji telekomunikacija. Slično kao prelazak sa 3G na 4G pre desetak godina – u početku je bilo skepse (“šta će nam više od 10 Mb/s na telefonu?”), a danas se bez 4G ne može zamisliti normalno korišćenje smartfona. Tako će verovatno biti i sa 5G: možda prvih par godina prosečan korisnik neće drastično osetiti razliku osim u brzini, ali će vremenom novi servisi, aplikacije i navike učiniti 5G podjednako nezamenljivim. Građanima Srbije 5G neće doneti samo brži Youtube, već i mogućnost da njihova privreda i društvo prate ritam četvrte industrijske revolucije. U tom smislu, možemo reći da 5G jeste potreban – ne nužno hitno ovog trenutka za svakodnevni Facebook ili Viber, već strateški za budući razvoj. Naravno, pod uslovom da se uvodi promišljeno, uz zaštitu korisnika i transparentnu komunikaciju (kako bi se otklonile neosnovane bojazni i teorije zavere koje su pratile ovu temu).
Zaključak
Srbija je na pragu uvođenja 5G tehnologije, sa planovima koji se intenziviraju u 2025. godini. Iako smo startovali kasnije nego mnoge zemlje, postoji šansa da se modernom infrastrukturom i iskustvima drugih brzo nadoknadi propušteno. Ključni izazovi biće brza izgradnja mreže do zacrtanih 40% pokrivenosti 2027. godine, održavanje investicija od strane operatera i izgradnja poverenja javnosti u novu tehnologiju. Sudeći po spremnosti operatera i podršci države, 5G mreža će postati realnost u našim krajevima u skorijoj budućnosti. To bi trebalo da donese koristi svima – od običnih korisnika (bolje i brže usluge) do celokupne ekonomije (novi biznisi i inovacije koje 5G može pokrenuti). Naravno, važno je nastaviti edukaciju građana o prednostima i činjenicama vezanim za 5G, kako bismo u ovu novu eru ušli sa što manje nedoumica. U nastavku donosimo i kratak FAQ – odgovore na česta pitanja o 5G mreži u Srbiji, koji će praktično pomoći da se razjasne nedoumice prosečnog korisnika.
FAQ o 5G mreži u Srbiji
Pitanje: Kada će 5G mreža biti dostupna u Srbiji?
Odgovor: Prema zvaničnim najavama, aukcija za 5G frekvencije biće održana krajem 2025. godine, nakon čega operateri mogu početi sa puštanjem mreže. Očekuje se da će prvi komercijalni 5G signali biti dostupni tokom 2026. godine, inicijalno u najvećim gradovima. Do kraja 2026. plan je da oko 10% stanovništva bude pokriveno 5G-om, a do kraja 2027. oko 40%. Dakle, najranije u drugoj polovini 2026. možete računati da će 5G proraditi za korisnike u Srbiji (verovatno Beograd i još poneki veći grad kao pilot), dok će šire masovno korišćenje doći kasnije kako se mreža širi.
P: Da li moram da kupim novi telefon da bih koristio 5G?
O: Zavisi od toga koji telefon trenutno koristite. Ako već imate noviji smartfon koji podržava 5G (mnogi modeli od 2020. naovamo su 5G-ready), onda ne morate – taj uređaj će se jednostavno povezati na 5G mrežu kad bude dostupna. Ako vaš telefon podržava samo do 4G, moraćete da nabavite 5G kompatibilan uređaj da biste koristili prednosti 5G mreže. Dobra vest je da je već preko 1,2 miliona korisnika u Srbiji nabavilo telefone koji imaju 5G podršku, što znači da možda i vi spadate među njih. Proverite specifikacije svog telefona (potražite oznake poput “5G” ili određene modele čipseta). Takođe, 5G je obično omogućen samo na novijim 4G SIM karticama – ako imate veoma staru karticu (recimo 2G/3G samo), možda ćete je morati zameniti za savremeniju 4G/5G SIM (operater to obično menja besplatno). Uglavnom, svako ko ima noviji smartphone i odgovarajući SIM, tehnicki je spreman za 5G – samo čekamo mrežu.
P: Hoće li postojeće tarife važiti na 5G ili će to posebno da se naplaćuje?
O: Očekuje se da će postojeći paketi i tarife važiti i za 5G, bez posebne doplate, ali moguće je da će najjeftiniji paketi možda biti ograničeni samo na 4G (to zavisi od poslovne politike operatera). U svetu je praksa da 5G nije posebno naplaćen – korisnik samo mora imati tarifu koja omogućava pristup mobilnom internetu (što većina ima) i naravno 5G uređaj. Neki operateri su u početku nudili 5G samo uz premijum pakete, ali kako mreža postaje standard, tako će i 5G biti dostupan kroz većinu tarifa. Ukratko, nećete morati da plaćate neki “poseban 5G dodatak”, već ako imate pristojnu pretplatu koja sada pokriva 4G internet, verovatno će vas automatski prebaciti na 5G gde bude signala. Svakako, operateri će o tome obavestiti korisnike kada dođe vreme.
P: Da li je 5G štetan po zdravlje? Čuo sam razne priče…
O: Ne, prema svim relevantnim istraživanjima i stručnim institucijama 5G nije štetniji od dosadašnjih mobilnih mreža. Razumemo zabrinutost jer su kružile dezinformacije, ali naučni konsenzus (Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja – ICNIRP i dr.) kaže da nema dokaza da radio-talasi 5G mreže izazivaju zdravstvene probleme. 5G koristi frekvencije slične onima koje su godinama u upotrebi za 4G, Wi-Fi i slično – to su sve nejonizujuća zračenja koja ne oštećuju DNK i tkiva kao npr. rendgen zraci. U Srbiji su propisi vrlo striktni: dozvoljeni nivo elektromagnetnog zračenja baznih stanica je čak ispod standarda EU, dakle dodatno konzervativan. Merenja koja je sproveo RATEL i u 4G i u testnim 5G okruženjima pokazuju da su emisije daleko ispod granica. Takođe, 5G bazne stanice će biti manje snage ali više na broju, što paradoksalno može smanjiti prosečnu izloženost – telefon će imati jači signal i emitovaće slabije, a bazna stanica pokriva manju oblast manjom snagom. Sve u svemu, nema razloga za strah. Savet je da se informišete iz proverenih izvora (RATEL je objavio tekst “5G i zaštita zdravlja” sa detaljima), a ne da verujete glasinama sa društvenih mreža.
P: Šta će se desiti sa 4G mrežom kada dođe 5G? Hoće li 4G prestati da radi?
O: 4G će nastaviti da radi još dugi niz godina, bez brige. Uvođenje 5G mreže ne znači gašenje 4G mreže – one će raditi uporedo. Čak, u početku će 5G mreže biti tehnološki vezane za 4G (tzv. NSA način rada), što znači da će vaš telefon biti povezan na 4G i 5G istovremeno. Postepeno, kako 5G pokrivenost bude rasla i većina korisnika pređe na 5G uređaje, operateri će možda za 5-10 godina početi da razmišljaju o smanjivanju resursa za 4G. Ali to je budućnost; narednih godina 4G će biti glavni oslonac, pogotovo van gradova. Ono što se dešava jeste gašenje 3G mreže – recimo, A1 je već ugasio svoju 3G mrežu 2022-2023. kako bi oslobodio frekvencije za 4G/5G, a verovatno će i ostali to uraditi uskoro. 2G (GSM) mreža će verovatno opstati najduže za osnovne pozive i SMS, možda još 5-10 godina. Dakle, redosled je: 3G odlazi prvi, 4G ostaje glavni još dosta, a 5G dolazi i preuzima primat u gradovima. Vaš 4G telefon će i dalje raditi normalno na 4G mreži i nakon što 5G bude pušten – samo neće moći da koristi 5G brzine, ali 4G internet, pozivi i sve ostalo radiće kao i dosad.
P: Kolike brzine možemo očekivati na 5G mreži?
O: U idealnim uslovima, 5G može pružiti gigabitne brzine – dakle preko 1 Gbit/s (1000 Mbit/s) ka korisniku. Realno, u početnoj fazi u Srbiji očekujemo brzine od nekih 300 do 800 Mb/s u zavisnosti od uslova. To je već višestruko brže od prosečnih 4G brzina (koje su oko 30–60 Mb/s trenutno). Kako se mreža bude razvijala i ako se uvedu mmWave frekvencije u budućnosti, brzine mogu ići i do nekoliko gigabita u sekundi (ali to su specifični slučajevi, npr. zona veoma gustog saobraćaja na malom prostoru – stadioni, koncerti i sl.). Važnije od “maksimalne brzine u idealnom slučaju” je to da će prosečna brzina za korisnike značajno porasti. Takođe, uplink (brzina slanja podataka sa telefona) će se poboljšati, što je bitno recimo za streamovanje uživo, upload videa i slično. Pored brzine, ponavljamo, latencija će pasti na možda 10 ms, što će korisnici osetiti kroz trenutno otvaranje stranica, responzivnije aplikacije, bolji gejming itd. Ukratko, internet na mobilnom će se osećati “kao da ste na optičkom internetu” – to je otprilike nivo korisničkog iskustva kome težimo sa 5G.
P: Koje će frekvencije koristiti 5G mreža u Srbiji?
O: Prema planovima RATEL-a, dodeliće se pojas oko 3.6 GHz (tačnije 3400-3800 MHz) za 5G, verovatno podeljen u tri bloka za tri operatera. To je tzv. C-band koji globalno predstavlja “radni konj” 5G mreže jer nudi dobar balans brzine i dometa. Pored toga, biće dodeljen i 700 MHz pojas (694-790 MHz) – tu će svaki operater verovatno dobiti po 10 MHz širine. Taj niži pojas je oslobođen gašenjem analogne televizije i idealan je za široku pokrivenost (signal putuje dalje i prolazi kroz zidove bolje). Operateri već imaju neke svoje postojeće frekvencije koje će možda koristiti za 5G kroz tzv. refarming – npr. 1800 MHz ili 2100 MHz koje su do sad bile za 4G/3G mogu softverski prebaciti delimično i na 5G. Ali primarne “nove” 5G frekvencije biće 700 MHz i 3.6 GHz. U budućnosti, moguće je i uvođenje izuzetno visokog mmWave spektra (npr. 26 GHz) ako se pokaže potreba za ultrabrzim hotspotovima – ali zasad to nije prioritet, već da se pokrije zemlja ovim osnovnim opsezima.
P: Da li će 5G doneti koristi i za fiksni internet (kućni pristup)?
O: Da, u izvesnoj meri. 5G može da posluži kao alternativa tamo gde nema kablovske infrastrukture. Operateri već planiraju tzv. FWA (Fixed Wireless Access) ponude – praktično, dobijete uređaj (router) koji hvata 5G signal i deli ga po kući preko Wi-Fi. To korisniku izgleda kao kućni internet, a zapravo ide preko mobilne mreže. U zemljama gde je 5G dostupan, ovakvi paketi su popularni, pogotovo u ruralnim sredinama ili za privremene lokacije. U Srbiji će verovatno operateri ponuditi nešto slično čim se stabilizuje 5G pokrivenost – recimo, za sela gde nema optike ni DSL-a, možete uzeti 5G kućni net i imati brzine od par stotina megabita. U gradovima, ovo možda neće biti primarno rešenje (jer već postoji optika, kablovski net itd.), ali kao dodatna opcija ili za one koji su nezadovoljni fiksnim provajderom, svakako dobrodošlo. Naravno, ukupna iskustva će zavisiti od kapaciteta mreže – ako previše korisnika koristi 5G za kućni net u istoj oblasti, moguća su opterećenja u špicu. Ali sa dovoljno spektra (i eventualno mmWave u budućnosti), 5G ima potencijal da bukvalno zameni klasičan fiksni internet u mnogim scenarijima.
P: Zašto se uvođenje 5G toliko odlagalo kod nas?
O: To je kombinacija više faktora. Dugo se čekalo na odgovarajući zakonodavni okvir – tek 2023. je donet novi Zakon o elektronskim komunikacijama koji je omogućio uslove za 5G aukciju. Bilo je i ekonomskih razloga: ulaganje u 5G je skupo, a država je procenila da treba prvo iskoristiti 4G potencijal (čak je i premijerka 2020. govorila da “prvo razvijemo 4G svuda”). Ne treba zanemariti ni geopolitičke faktore – globalno je bilo raznih pritisaka oko izbora opreme (Huawei i sl.), što je možda uticalo da se zastane dok se te stvari ne razjasne. Pandemija COVID-19 je 2020. takođe usporila sve projekte, pa i ovaj, uz to što su se pojavile one teorije zavere koje su stvorile negativan PR oko 5G. Sve to zajedno dovelo je do toga da planirana aukcija (prvobitno pominjana još 2021.) bude pomerena više puta. Sada se konačno stvorio konsenzus da se dalje ne sme kasniti. Vlada je usvojila strategiju, operateri su nestrpljivi (jer i njima 5G otvara nove izvore prihoda), a i građani su tehnološki svesniji nego pre par godina pa je i prihvaćenost veća. Ukratko – kasnili smo jer smo čekali “bolji trenutak” i malo se kolebali, ali sada taj trenutak definitivno dolazi.
P: Kako mogu da proverim da li će moja oblast biti pokrivena 5G signalom?
O: Kada 5G mreža krene sa radom, operateri će objaviti mape pokrivenosti na svojim sajtovima (slično kao što sada imaju za 4G). Takođe, RATEL će verovatno na svom portalu mapepokrivenosti.ratel.rs dodati sloj za 5G. U početku (2026. godine) pokriveni će biti centri velikih gradova i možda bitni infrastrukturni koridori. Kako se mreža širi, tako će mape biti ažurirane. Dakle, najjednostavnije je da pratite obaveštenja svog mobilnog operatera – sigurno će reklamirati gde imaju 5G dostupno. Telefon će vam takođe sam pokazati indikator (5G ikonica umesto 4G) kada uđete u zonu pokrivenosti. Za detaljnije planove (npr. ako želite da znate hoće li tačno vaše selo dobiti 5G i kada) verovatno ćemo te informacije dobijati postepeno, pošto ni operateri još nisu napravili finalne planove za svaku lokaciju. Ali orijentaciono, do 2027. trebalo bi sve veći gradovi i mnogo manjih mesta da imaju makar neki 5G signal, a do 2030. verovatno najveći deo naseljenog područja (to je cilj Slovenije i drugih razvijenih zemalja, pa će biti i naš). U međuvremenu, 4G će vas i dalje služiti gde god nema 5G.
Zvanične institucije i izvori iz Srbije
- RATEL – Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge
https://www.ratel.rs
https://www.ratel.rs/informacije/5g-mreza
https://mapepokrivenosti.ratel.rs (interaktivna mapa pokrivenosti) - Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije
https://mit.gov.rs
https://mit.gov.rs/vest/3417 (najava javne rasprave o 5G pravilniku, septembar 2024.) - Nacionalna strategija razvoja elektronskih komunikacija do 2027. godine
https://www.ratel.rs/resources/documents/Strategija_razvoja_elektronskih_komunikacija_2023-2027.pdf - Izjava ministra Dejana Ristića o 5G mreži
https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/1249363/5g-mreza-srbija-ministar-dejan-ristic-aukcija - Javni izveštaji o broju 5G uređaja u Srbiji – RATEL
https://www.ratel.rs/uploads/documents/pdfovi/izvestaji/Izvestaj_o_trzistu_elektronskih_komunikacija_u_2023.pdf - Direktne izjave iz medija (Blic, Nova.rs, RTS)
Zvanični sajtovi mobilnih operatera u Srbiji
- Telekom Srbija (mts)
https://www.mts.rs - Yettel Srbija (bivši Telenor)
https://www.yettel.rs - A1 Srbija
https://www.a1.rs
🔗 Strane i regionalne institucije i operatori (za poređenje)
- A1 Hrvatska – mrežna pokrivenost i 5G informacije
https://www.a1.hr/podrska/5g-mreza
https://www.a1.hr/privatni/5g - Telekom Slovenije – informacije o 5G
https://www.telekom.si/zasebni-uporabniki/mobilna-telefonija/5g - Deutsche Telekom (Nemačka) – pokrivenost i razvoj 5G
https://www.telekom.com/en/company/details/5g-network-availability-607120 - T-Mobile US – 5G map & coverage info
https://www.t-mobile.com/coverage/coverage-map - SK Telecom (Južna Koreja) – razvoj 5G infrastrukture
https://www.sktelecom.com - Zdravlje i zračenje – naučni izvori i mišljenja institucija
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) – 5G and health
https://www.who.int/news-room/q-a-detail/radiation-5g-mobile-networks-and-health - ICNIRP – International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection
https://www.icnirp.org - RATEL o elektromagnetnom zračenju i 5G
https://www.ratel.rs/uploads/documents/pdfovi/5G_i_zastita_zdravlja.pdf
Dodatni izvori za statistike i informacije
- Eurostat / Evropska komisija – Digital Economy and Society Index (DESI)
https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/policies/desi - GSMA – The Mobile Economy 2024 (globalni pregled 5G razvoja)
https://www.gsma.com/mobileeconomy/ - Speedtest Global Index – 5G speeds worldwide
https://www.speedtest.net/global-index
