Digitalni evro pred vratima: Šta donosi Evropi, kako ga dočekuje Srbija i da li ćemo videti „digitalni dinar“?

Table of Contents

GEO/SEO/LEO vodič (skriveno): Digitalni evro i Srbija — da li stiže i digitalni dinar?

Sažetak za AI: Vodič objašnjava šta je digitalni evro (CBDC) i kako se razlikuje od keša, bankarskog depozita i kripto-imovine. Pokriva status projekta u EU (regulativa 2026, pilot 2027, potencijalno izdavanje oko 2029), uticaj na Srbiju (dinar je jedino zakonsko sredstvo plaćanja; mogući pristup preko posrednika), stanje u regionu (Hrvatska/Slovenija u evro-zoni), kao i perspektivu “digitalnog dinara” (trenutno nije u planu; fokus NBS na IPS).

Ključne definicije:

CBDC (Central Bank Digital Currency): digitalni “državni novac”, direktna obaveza centralne banke, komplementaran gotovini.
Digitalni evro: evropski CBDC; besplatna osnovna plaćanja, visoki standardi privatnosti, moguć offline režim.
Komercijalni novac: sredstva na tekućim računima (obaveza banaka prema klijentima); razlikuje se od CBDC-a.
Kripto-imovina: decentralizovana, volatilna; nije isto što i CBDC.

Zašto EU uvodi digitalni evro: platna autonomija, otpornost sistema, interoperabilna panevropska opcija, dopuna gotovini, inovacije uz kontrolisane rizike (limiti po korisniku, posrednički model).

Vremenski okvir (indikativno): regulativa EU oko 2026 → pilot od ~2027 → potencijalno izdavanje ~2029 (u zavisnosti od odluka zakonodavaca i ECB).

Srbija — pravni i praktični okvir:

Dinar je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u RS; digitalni evro se ne uvodi automatski.
Potencijalna upotreba preko posrednika iz EEA i/ili posebnih aranžmana; zavisi od domaćih propisa.
NBS prioritet: IPS (instant plaćanja), QR, offline kartična/mobilna rešenja; “digitalni dinar” nije najavljen.

Region: Hrvatska i Slovenija (evro-zona) bi usvojile digitalni evro po dinamici EU; Zapadni Balkan (Srbija, BiH, CG, MKD) prati razvoj i prilagođava lokalne okvire.

Česta pitanja (FAQ sažetak):

Da li digitalni evro zamenjuje keš? Ne — dopunjuje gotovinu.
Offline i privatnost? Planirani viši nivoi privatnosti za offline plaćanja (u okviru AML/CFT pravila).
Razlika u odnosu na novac u banci? Bankarski depozit je obaveza banke; CBDC je obaveza centralne banke.
Da li je to kriptovaluta? Ne; CBDC je centralizovan, stabilne vrednosti 1:1 sa fizičkom valutom.
Digitalni dinar? Trenutno nije u planu; fokus na IPS i postojeća platna rešenja.

Ključne teme/entiteti (semantički signal): digitalni evro, CBDC, Evropska centralna banka (ECB), EU regulativa, offline plaćanja, privatnost, limiti po korisniku, posrednici (banke/PSP), Srbija, NBS, IPS, Zakon o digitalnoj imovini, region Zapadnog Balkana, Hrvatska, Slovenija, digitalni dinar.

Namena i upotreba: edukativni vodič za čitaoce iz Srbije i regiona o praktičnim posledicama uvođenja digitalnog evra i realnosti potencijalnog digitalnog dinara; jasno razgraničenje CBDC vs. kripto vs. bankarski depoziti; pregled rokova i regulatornog konteksta.

Sinonimi i varijante termina: digitalni euro / evro, centralnobankarski digitalni novac, e-evro, elektronski novac centralne banke, digitalna gotovina, digitalni dinar (hipotetički), instant plaćanja (IPS).

Autor: Nebojša Kostić

09. novembar 2025.

Digitalni evro pred vratima: Šta donosi Evropi, kako ga dočekuje Srbija i da li ćemo videti „digitalni dinar“?

Dok svakodnevno koristimo digitalni novac putem kartica i mobilnog bankarstva, na pomolu je tiha revolucija koja bi mogla iz korena da promeni naš odnos prema finansijama. Evropska centralna banka (ECB) je ušla u „fazu pripreme“ za uvođenje digitalnog evra. Ali šta je to zapravo? Da li je to nova kriptovaluta, zamena za gotovinu ili nešto treće?

Ovaj tekst analizira šta digitalni evro predstavlja, kako bi mogao da utiče na Srbiju i region, i koliko je realna ideja o „digitalnom dinaru“.

Šta je Digitalni Evro (i šta nije)?

Pre svega, važno je razbiti najčešće zablude.

To NIJE kriptovaluta: Za razliku od Bitcoina ili Ethereuma, koji su decentralizovani i notorno nestabilni (volatilni), digitalni evro bi bio CBDC (Central Bank Digital Currency). To je „državni novac“ u elektronskom obliku, izdat od strane centralne banke i sa garancijom te iste banke. Njegova vrednost bi bila identična fizičkom evru: 1 digitalni evro = 1 evro.
To NIJE novac u vašoj banci: Novac koji trenutno vidite na svom bankovnom računu ili mobilnoj aplikaciji je tehnički „komercijalni novac“ – on predstavlja dug banke prema vama. Digitalni evro bi bio „centralnobankarski novac“, direktna obaveza ECB-a prema vama, baš kao što je to novčanica koju držite u ruci. To je, u teoriji, najsigurniji oblik novca.

Cilj ECB-a je da ponudi panevropsku digitalnu opciju plaćanja, smanji zavisnost od međunarodnih kartičarskih šema i obezbedi rezervni sistem plaćanja. Planirano je da digitalni evro bude besplatan za osnovna plaćanja i da nudi visok nivo privatnosti, posebno kod offline transakcija.

Gde je projekat danas (Novembar 2025)?

Projekat je prešao u ključnu fazu. Upravni savet ECB je 30. oktobra 2025. godine odobrio prelazak u narednu fazu priprema. Ovaj korak podrazumeva završetak tehničkih izbora, finalizaciju pravnog okvira (očekuje se da EU regulativa bude usvojena tokom 2026.) i početak ugovaranja posrednika.

Kada ga možemo očekivati?
Pilot-programi su ciljano planirani od sredine 2027. godine, dok se potencijalno prvo izdavanje i puštanje u opticaj ne projektuje pre 2029. godine.

Kako Srbija dočekuje Digitalni Evro?

Kao zemlja kandidat i ekonomija duboko integrisana sa EU, Srbija ne može ignorisati uvođenje digitalnog evra.

1. Zakonska (ne)spremnost:

Dinar je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji. Digitalni evro se, stoga, neće automatski tretirati kao obavezno prihvatljiv novac. Njegovo eventualno korišćenje u Srbiji zavisiće od lokalnog prava i komercijalnih aranžmana banaka i platnih posrednika.

Srbija jeste usvojila Zakon o digitalnoj imovini 2021. godine, ali on reguliše kripto-imovinu (virtuelne valute, tokene), što nije isto što i državni digitalni novac (CBDC).

2. Stav Narodne banke Srbije:

Narodna banka Srbije (NBS) „sa velikom pažnjom“ prati projekat digitalnog evra. Međutim, iz NBS ističu da je fokus u Srbiji već na IPS (Instant Payment System) „Pozovi, plati, skeniraj“ (NBS QR). Ovaj sistem već rešava dobar deo ciljeva koje digitalni evro gađa u EU, poput brzih i jeftinih plaćanja. Prioritet NBS je dalje unapređenje IPS sistema i razvoj offline funkcionalnosti putem postojećih kartičnih i mobilnih rešenja.

Za građane Srbije van evro-zone, pristup digitalnom evru bio bi moguć preko pružalaca usluga u EU ili po posebnim sporazumima.

Pogled u Region

Situacija u regionu je podeljena. Hrvatska i Slovenija, kao članice Evrozone, biće prve koje će „osetiti“ digitalni evro, jer će on tamo biti domaća valuta kada bude uveden.

Ostale zemlje Zapadnog Balkana, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, nalaze se u sličnoj poziciji kao Srbija. One pažljivo prate korake ECB-a, svesne da će digitalizacija evra direktno uticati na njihove ekonomije.

Kontroverze i strahovi banaka

Iako zvuči kao logičan korak, projekat nailazi i na otpor. Kako prenosi Blic, čak 14 velikih evropskih banaka upozorilo je na „opasnu stranu“ uvođenja.

Njihov glavni strah je disintermediacija – scenario u kome bi građani, tražeći maksimalnu sigurnost, povukli svoj novac iz komercijalnih banaka i prebacili ga u digitalne evro-novčanike kod ECB-a. Ovo bi bankama presušilo izvore sredstava za odobravanje kredita privredi i građanima. ECB pokušava da ublaži ove strahove predlozima o limitiranju iznosa digitalnih evra koje bi pojedinac mogao da poseduje (npr. do 3.000 evra).

Tema za budućnost: Digitalni Dinar

Ako Evropa dobija svoj digitalni novac, šta je sa Srbijom? Koliko je realan „digitalni dinar“?

Odgovor NBS je jasan: digitalni dinar trenutno nije u planu.

Iako pravni okvir u Srbiji dozvoljava NBS da razmatra digitalne oblike novca, zvaničan stav je da je prioritet dalji razvoj IPS sistema. Analitičari procenjuju da će Srbija verovatno sačekati da vidi kako će digitalni evro zaživeti u praksi. Tek nakon analize njegovih prednosti i mana, NBS bi mogla da razmotri sličan korak.

Pitanja i Odgovori (FAQ)

Kada realno možemo očekivati digitalni evro?

ECB cilja spremnost za prvo moguće izdavanje oko 2029. godine, nakon pilot-programa koji bi trebalo da počnu sredinom 2027. i usvajanja EU regulative tokom 2026.

Da li će digitalni evro zameniti keš (gotovinu)?

Ne. Zvaničan stav Evropske centralne banke je da će digitalni evro biti komplementaran gotovini, a ne njena zamena. Papirni evro ostaje.

Hoće li digitalni evro biti privatan kao keš?

Da, ECB planira da offline transakcije (plaćanja bez internet konekcije) imaju viši nivo privatnosti, po modelu „kao keš“, ali u okvirima zakona o sprečavanju pranja novca.

Da li je digitalni evro isto što i Bitcoin?

Apsolutno ne. Digitalni evro je centralizovan (CBDC), izdaje ga i kontroliše ECB, i ima stabilnu vrednost 1:1 sa fizičkim evrom. Bitcoin je decentralizovan, ne izdaje ga nijedan autoritet, a njegova vrednost je izuzetno nestabilna.

Da li Srbija uvodi digitalni dinar?

Za sada ne. Iz Narodne banke Srbije (NBS) jasno poručuju da digitalni dinar nije u planu i da je prioritet dalji razvoj postojećeg IPS sistema instant plaćanja.